Округли сто Института за европске студије: Студирати после Болоње

Фокус округлог стола била је заштита животне средине у образовном систему Србије и Хрватске из угла студената

Институт за европске студије (ИЕС) из Београда, заједно у сарадњи са Правним факултетом Универзитета „Јосип Јурај Штросмајер“ (Josip Juraj Strossmayer) у Осијеку (ПРАВОС), организивао је округли сто „Студирати после Болоње – фокус на тему заштите животне средине у образовном систему Србије и Хрватске из угла студената“. Округли сто је био одржан 27. септембра 2022. године, а учествовали су докторанти мср Игор Арежина (ПРАВОС), мср Барбара Ђурић (ПРАВОС), мср Романа Ћосић (ПРАВОС), мср Слађана Ћурчић (ИЕС) и мср Петар Ћурчић (ИЕС).

Фокус дискусије био је на томе како се одвија организација академске наставе на универзитетима у Београду и Осијеку, али и о томе на који начин се третира савремена тема заштите животне средине и одрживог развоја у образовном систему Републике Србије и Републике Хрватске.

Фото: ИЕС

Као вид размене добрих пракси, на округлом столу је представљен концепт докторских студија на Правном факултету Универзитета „Јосип Јурај Штросмајер“ у Осијеку (ПРАВОС), као и на Факултету безбедности Универзитета у Београду. Између студијских програма докторских академских студија на оба поменута универзитета постоје сличности, попут тога да студијски програми трају 3 године (6 семестара), те да приликом уписа није нужно имати дефинисану тезу докторске дисертације, као и то да се бира одређени модул за похађање који предиспонира студијске предмете, односно испите које студент полаже. Студенти докторских студија су упознати са организацијом наставе путем докторског колоквија – својеврсног упутства у начин одвијања и организације наставе.

Додатно, разлика се очитава у томе што постоји већи степен подршке и подстицаја студентима докторских академских студија на Универзитету у Осијеку, па се као вид подршке, рецимо, два пута годишње одржавају скупови ментора и доктораната у вези са разменом искустава о пријави теме, слању информација и имејлова у вези са учествовањем на конференцијама и округлим столовима, као и менторска подршка и разговори у вези са искуствима за писање и објављивање научно-истраживачких радова. Међутим, постоје одређене потешкоће у похађању наставе, када је студент запослен у јавном сектору, рецимо, па се јавља питање изостанка са посла (нпр. слободни дани за учење).

Фото: ИЕС

Саговорници округлог стола, докторанти на универзитетима у Београду и Осијеку, наговестили су изазове и приказали начин студирања пре и после измене система високог образовања у складу са Болоњском декларацијом. Констатовано је да не постоје никакве сличности између начина у похађању академских студија, односно слушању предмета и полагању испита, те да је реформа високог образовања условила већи степен флексибилности и прилагођености студентима. Реформом система високог образовања је условљена тенденција да се професори и настава прилагођавају студентима, што студентима омогућује бољи начин припреме и похађања наставе у складу са постојећим уређењем организације наставе.

Изнете су и одређене иницијативе у вези са реформом система високог образовања како би се образовање учинило атрактивнијим за студенте и допринело бољој стандардизацији универзитетског образовања, рецимо, по питању оцењивања научноистраживачких студентских радова. Предложене су иницијативе о оснивању научног или, пак, публицистичког часописа у Републици Србији на тему еколошке политике, као и побољшана улога универзитета у образовању наставника. Неке нове иницијативе су похваљене, попут увођења предмета еколошке историје (Environmental History) у нову акредитацију Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Фото: ИЕС

Други тематски фокус округлог стола односио се на одрживи развој, који је још увек у зачетку како у Републици Србији, тако и у Републици Хрватској. Истакнуте су поједине добре праксе у тој области, попут рециклаже врата до врата – у сваком домаћинству се врши рециклирање папира, биоотпада, пластике, стакла и метала. Додатно, истакнуто је да је до 2030. године Европска унија превидела да се 70% отпада рециклира. Тренутно, ниво прераде отпада је у Хрватској 38-40%, док град Осијек има преко 50% рециклаже отпада и да истовремено улаже у обновљиве изворе енергије и уводи систем дељених средстава мобилног транспорта, нпр. ромобила, градски бицикли (електрични и механички), као и дељени аутомобили. На основу тога, Град Осијек је проглашен за један од најеколошкијих градова и са највишим степеном раздвајања отпада.

Представљена је и институција Зелене Правне клинике Правног факултета у Осијеку, која је основана с циљем осигурања области заштите природе и животне средине, те правне заштите свих грађана у тим подручјима. Наиме, поред своје јавне и практично-правне функције, Зелена Правна клиника има и едукативну функцију на тај начин што омогућује студентима услове и прилике за стручно и научно усавршавање, али и јавно деловање путем друштвених активности у подручју заштите природе и околине.

Округли сто се одржава у оквиру међународног научног пројекта под називом „Законодавство у области заштите животне средине и одрживи развој – стање у Србији и искуства чланства Хрватске у Европској унији“, који се реализује уз подршку Фондације „Ханс Зајдел“ (Hanns Seidel Stiftung). Кроз шест фаза реализације, Пројекат, у оквиру различитих активности, окупља преко 30 припадника академске и научне заједнице из Србије, Хрватске и других држава Европске уније (ЕУ), али и представнике централних, локалних и жупанијских органа власти и цивилног друштва. Пројекат се заснива на Споразуму о сарадњи између ИЕС и ПРАВОС, потписаном фебруара 2020. године.

Петар Милутиновић,
истраживач-приправник, Институт за европске студије



Categories: Дневник читаоца/гледаоца

Tags: , , , , ,

4 replies

  1. Благодарим Господу што током свог шестомесечног мандата на челу Министарства просвете нисам дала ни најмањи допринос болоњском процесу. Намерно сам га игнорисала.

    21
  2. За то све похвале госпођо Чолић. Од Болоње нема већег зла у високом образовању.
    Али шта ће једном српском институту било каква сарадња са нечим што се зове Јосип Јурај Шросмајер па макар и не било оданде одакле је?

    14
  3. … а у записник да уђе и да се разлика не очитава него се очитује.

  4. Слободан

    Слободан од обланди лажи
    Од баласта привида
    Дишем дубоко
    Прикупљам енергију

    Растежем видик
    Спреман за фокус
    Назирем невидљиво
    Пред акцију

    Момчило

Оставите коментар