Институт за европске студије: Научна конференција „Законодавство у области заштите животне средине и одрживи развој“

Стање у Србији и досадашња искуства Хрватске као чланице Европске уније

Фото: ИЕС

У среду 28. септембра 2022. године у организацији Института за европске студије (ИЕС) у Београду одржана је међународна научна конференција под називом „Законодавство у области заштите животне средине и одрживи развој – стање у Србији и досадашња искуства Хрватске као чланице ЕУ“. Конференција је одржана у оквиру међународног научног пројекта подржаног од стране фондације „Hanns-Seidel“ и Споразума о сарадњи између ИЕС и ПРАВОС којим заједнички руководе др Дуња Дуић, ванредна професорка Правног факултета у Осијеку и др Урош Ћемаловић виши научни сарадник Института за европске студије у Београду. Конференцију је поздравним говором отворио директор Института за европске студије, др Миша Ђурковић, који је указао на важност препознавања проблема у овој области са тежњом ефикасне размене досадашњих искустава. Затим су уследили говори најпре регионалног директора фондације Hanns-Seidel за Југоисточну Европу др Клауса Физингера, који је истакао и подржао тежњу ка унапређењу у области заштите животне средине у овом делу Европе, а затим и потпредседнице Народне Скупштине и председнице одбора за европске интеграције Елвире Ковач која је апострофирала потребу за додатним укључивањем цивилног сектора у овој области.

Први панел под називом „Одрживи развој и заштита животне средине – актуелни изазови“ отпочео је излагањем др Туњице Петрашевић изванредног професора и декана Правног Факултета у Осијеку. У уводном делу професор Петрашевић је приказао важност начела загађивач плаћа чија примена подразумева да финансијску одговорност у заштити животне средине преузима онај ко је ту штету проузроковао. Начело је институционализовано и конкретизовано кроз низ директива Европске Уније. На овај начин дефинишу се стандарди у поступању кроз све сегменте процеса од организације до контроле. У завршној етапи излагач се осврнуо на примену овог начела у хрватском законодавству исказавши изазове које практична примена носи са собом попут масовног преусмеравања одговорности на организације у државном власништву попут водопривредних предузећа. Финално то имплицира повећању комуналних услуга чиме ће круцијалну финансијску одговорност у крајњој линији преузети грађани. Панел је настављен излагањем др Јована Протића националног координатора Mеђународне организације рада који је указао на значај зелених послова и циркуларне економије у Србији. Као изазов Србије у овом смислу истакнута је несразмера између продукованог отпада, који на годишњем нивоу износи готово 12 милиона тона и постојања само 9 санитарних депонија, око 140 несанитарних и преко 2500 оних са епитетом „дивље“. У недостатку општег препознавања циркуларне економије као добри примери из праксе истичу се финансијски подстицају за иновативне еколошки ефикасне методе производње. Непостојање институционалног и стратешко-регулаторног оквира за увођење циркуларне економије је препознато као суштински проблем у зеленој агенди на чијем пренебрегавању у будућности треба активно радити.

Присутни на конференцији (Фото: ИЕС)

Други панел конференције под називом „Законодавство ЕУ у области заштите животне средине и његово преношење у унутрашњи правни поредак – нормативни и економски изазови“ је кренуо предавањем изванредне професорице др Дуње Дуић која је присутне упознала са основама правног оквира европског зеленог плана. Као приоритете овог плана истакла је биоразноликост, сигурну енергију као и штедњу исте и климатске амбиције. И овог пута указано је на практичне недостатке примене зеленог плана у национална законодавства. Надовезивање на тему преузео је др Владимир Ристановић, научни сарадник Института за европске студије, који је приказао историјат борбе УН за зелену агенду поступно се уже усмеравајући на државе Западног Балкана. Указано је на еколошку свест која недостаје у државама овог дела Европе, што је поткрепљено графичким приказима доступних података који су током излагања анализирани. У том смислу као државе са највише успеха препознају се Словенија и Хрватска док се на зачељу налазе Албанија, Турска и Црна Гора. Панел је закључен излагањем др Уроша Ћемаловића вишег научног сарадника Института за европске студије који је анализирао усклађеност нормативног оквира Србије са тековинама ЕУ у области заштите животне средине. Као главни институционални актери приказана су надлежна министарства и Народна Скупштина кроз Одбор за европске интеграције, притом је указано на недовољну координацију међу поменутим гранама власти. Као главне препоруке апропо овој теми истакнуте су потребе ка додатним укључивањем јавности и цивилног друштва као и боље интегрисање локалне самоуправе.

Трећи, финални, панел ове међународне конференције под називом „(Не)моћ права пред конкретним изазовима заштите животне средине“ је имао задатак да одговори на вишепутно поменуте разлике између де факто и де јуре стања у области заштите животне средине. У том смислу анализа теме је отпочета излагањем др Мелите Царевић, изванредне професорице Правног факултета у Загребу, која је из угла Хрватске говорила о правној усклађености са законодавством ЕУ. Обрада конкретне теме је подељена кроз неколико фаза од преговора за приступање Европској унији преко главних проблема и изазова са којима се Хрватска у овој области суочавала све до анализе тренутног стања. Апострофирано је да су у основи проблеми са којима се некада Хрватска суочавала готово идентични са садашњим изазовима Србије на овом пољу. Активан рад и унапређење стандарда су праћени јасним прогресом у Хрватској, док се као најзначајнији изазов издвојио стварање компетентних инфраструктурних капацитета. Излагање др Биљане Чинчурак Ерцег, изванредне професорице Правног факултета у Осијеку, је праћено анализом загађења мора, које није подједнако акцентуализовано кроз национална законодавства имајући у виду да постоје континтенталне државе које не поседују излаз на морску обалу, попут Србије. Но, поред тога веома је важно на глобалном нивоу ефикасно заштитити велике водене површине. Као главни загађивачи препознати су пластика и нафта у свим својим појавним облицима и истакнута је потреба за допуном постојећег правног оквира и израда нове ажуриране конвенције. Последње излагање у оквиру трећег панела али и саме конференције припало је др Мирјани Дреновак, редовној професорици Правног факултета у Београду. Предавањем је јавност упозната са досадашњим активностима у оквиру преговарачког процеса Србије у контексту заштите животне средине. Поступност анализе преговарачког рада је суштински сумирала стање и перспективе политике заштите животне средине Србије у контексту интеграције са европским законодавством.

Лазар Стојановић,
стипендиста Института за европске студије



Categories: Дневник читаоца/гледаоца

Tags: , , ,

2 replies

  1. Екологија, одржниви развој, као ни Институт за европске студије не уливају поверење да се ради о поштеној работи.

  2. Razmisljam sta bi bilo da prestanemo, onako iz srpskoga inata jednu nedelju da ne vozimo auto? Mucimo se ali odlucni smo . Oni koji zaradjuju na poskupljenju, nervozni ali misle proci ce. Cene lagano padaju dole, vazduh cistiji. Druga nedelja, srpski inat ,odjekuje po celome svetu. Ogromna podrska , divljenje Srbima , pridruzivanje , pumpe jedva da imaju musterije. Cene goriva padaju. Dolaze iz EU kod Vucica , nema zarade etc. Saffron stipendista Institute Srbin koji Pamti ( mesto boravka Stanje Stvari)

Оставите коментар