На те две младице, / на та два мала живота, / до малопре сам, / сакривен под овом плочом, / дисао

Фото: Shutterstock/RAW4

На породичној гробници,
између камених плоча
у плитком жљебу
који је напунила прашина,
никле су две јаворове младице.
Правећи реда,
почупах обе лако, без отпора,
јер ту корена не беше.
И нешто учини
да се у тај час покајах.

Потом, у некој заветрини ума,
крај бршљана сна,
под ладолежом јаве,
брат ми овако говори:
Сећаш ли се када сам ти као дечаку
причао како су стари Словени
умели под водом да дишу на трску
и да се учине невидљивим
за оне на обали.
Е, на те две младице,
на та два мала живота,
до малопре сам,
сакривен под овом плочом,
дисао.

Опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Срђана Опачића)

Categories: Преносимо

Tags: Задушнице, Мирослав Алексић, поезија