Предавање др Франческа Столфија на трибини Института за европске студије одржано 12. јануара 2023.
Извор: ИЕС
Др Франческо Столфи (Francesco Stolfi) је предавач јавних политика на Катедри за модерну историју, политику и међународне односе. Докторирао је на Универзитету у Питсбургу (2006). Пре него што се придружио Универзитету Меквори (Macquarie University) у јулу 2017, предавао је у Сједињеним Државама, Ирској, Уједињеном Краљевству и Малезији. Објављивао је радове о политици административне реформе у Италији и Европи, фискалном федерализму и политичкој економији банкарства.
Захваљујући успостављеном контакту током посете др Мише Ђурковића и др Јовице Павловића, сарадника Института за европске студије, др Франческо Столфи одржао је предавање на тему дистрибутивне политике професионалне либерализације у Грчкој на трибини наведеног института 12. јануара 2023.
У центру истраживања које је др Франческо Столфи изложио налази се питање у којој мери је заиста легислатива Европске уније примењена у Грчкој Републици у периоду 2010 – 2018. Он је заједно са др Наталијом Папамакарију спровео истраживање на ову тему, објавивши резултате у научном раду (F. Stolfi, N. Papamakariou, „Border Clashes: the distributive politics of professional liberalisation in Greece, 2010-2018“, Journal of Public Policy 41/1, 2019, стр. 90-110). Оно што је посебно занимало др Столфија јесте питање како различити домаћи актери са различитим степенима политичке моћи могу обликовати имплементацију закона који се усвајају на нивоу Европске уније. Др Столфи је истакао и да су га посебно занимала струковне групе, које не само да деле изворе прихода, већ формирају и засебне индивидуалне и политичке идентитете. Будући да су ове категорије извор идентитета, то њихове реакције на измене законодавства Европске уније помажу и да се види како опште становништво гледа на Европску унију.
Озлоглашена Директива о услугама на унутрашњем тржишту ЕУ (Services in the Internal Market Directive), позната и као Болештајнова директива (Bolkestein Directive), донета је 2006. са циљем да се тржиште рада либерализује (тј. да се смање баријере за улазак у одређену професију). Ова директива је кроз члан 16 (уклањање потребе за дозволом за бављење одређеном професијом од стране националних влада) довела до негативне интеграције, односно уклањања препрека за циркулисање радника. Ово је уједно био најконтроверзнији секундарни законодавни документ у историји Европске уније. Др Столфи је нагласио да то и није толико неочекивано имајући у виду да је оваква директива задрла директно у зараду грађана, као и у њихов професионални идентитет. Колико је њена имплементација била контроверзна, најбоље сведочи чињеница да је само у 2022. Европска комисија покренула прекршајне поступке против 12 чланица због неимплементације наведене директиве.
Грчка Република је одабрана као студија случаја из неколико разлога. Ова држава је у три наврата учествовала у програмима економског прилагођавања (2010-2012, 2012-2015, 2015-2018). Такозвана Тројка (Европска централна банка, Међународни монетарни фонд, Европска комисија) укључила је помињану директиву као неопходни захтев у овим реформама. Самим тиме, Грчка је била под кључним спољашњим притиском да ову директиву усвоји. Уз то, Грчка је на почетку ових процеса била међу земљама са највишим професионалним баријерама на простору Организације за економску сарадњу и развој (OECD).
Миша Ђурковић и Франческо Столфи (Извор: Снимак екрана)
Главно питање које је ово истраживање испитивало јесте како су разлике у моћи између и унутар четири професије утицале на обухватност и брзину имплементације током поменута три програма (2010-2018).
Др Столфи је дефинисао две независне променљиве вредности: моћ струковних група и расцепе унутар самих група. Моћ је дефинисана као могућност да се приступи креаторима политика. Ту се групе могу поделити на инсајдере и аутсајдере, у зависности од тога колико су у контакту са креаторима политика (због нпр. специфичних вештина). Њихов утицај зависи и од финансијских и организационих ресурса, као и од утицаја на бирачко тело. Моћ је овде дефинисана и као могућност да се незадовољство артикулише (нпр. у форми масовних протеста). Расцепи према др Столфију зависе, од подела између потенцијалних победника и губитника од процеса либерализације унутар професија. У том случају је изузетно битно ко контролише спољашње представљање струковне групе.
Др Столфи је затим дефинисао две зависне променљиве вредности: обухватност и брзину имплементације Болкештајнове директиве. Обухватност је дефинисана према томе колико су спроведене реформе блиске ономе што струковне групе (или подгрупе унутар њих) желе. Она је мерена кроз обим стварне имплементације мера из директиве. Брзина је мерена кроз време које је протекло од оригиналног крајњег рока за имплементацију директиве (2009).
Извор: Снимак екрана
Излагач је одабрао четири струковне групе: туристичке водиче, таксисте, адвокате и инжењере. Прве две групе су аутсајдери, и обе групе су прилично уједињене против либерализације. Друге две групе су инсајдери. У случају адвоката се водећа група залагала за либерализацију, док се у случају инжењера водећа група противила истој.
Туристички водичи у Грчкој су ограничени на појединачне оператере, са ограниченим организационим ресурсима. Ова група аутсајдера је до те мере маргинализована, да до последњег тренутка велики део није био ни упознат са мерама либерализације. Када је Болкештајнова директива формално уведена у Грчкој, влада је дала четири месеца струковним удружењима да се изјасне о њој – туристички водичи нису ни знали да је речена директива уведена, те нису имали времена ни да пруже мишљење. Све до победе коалиције Сириза (ΣΥΡΙΖΑ) 2015, туристички водичи нису имали приступ владиним званичницима.
Таксисти су, са друге стране, организовани у кооперативе. За разлику од претходне групе, они су демонстрирали могућност да организују значајне штрајкове. Такође, имали су политичке везе са Новом Демократијом (Νέα Δημοκρατία), а касније и Сиризом.
Адвокатске коморе су интегралне за рад правног система, са напоменом да Адвокатска комора Атине има неформални диспропорционални утицај на представљање читаве групе. Коморе Атине и Солуна су позитивно гледале на либерализацију, превасходно желећи да тиме прошире своје услуге и на мања места, где би лако надвладали локалну конкуренцију. Такође, веће адвокатске фирме су се залагале за либерализацију, будући да је она подразумевала укидање минималних накнада, што би им омогућило да мање плаћају радну снагу.
Извор: Снимак екрана
Са друге стране, Техничка комора Грчке (Τεχνικό Επιμελητήριο Ελλάδας) представља све инжењере и пружа основне услуге држави. Техничком комором управљају организације различитих инжењерских професија и тзв. петогодишњих факултета. У овом случају, основни расцеп је између етаблираних професија (попут грађевинских инжењера) и новијих професија у успону (попут хемијских или инжењера заштите животне средине). Такође, расцеп постоји између факултета где студијски програми трају четири године и оних где програми трају пет година.
Полазне хипотезе др Столфија биле су да је начин имплементације Болкештајнове директиве директно пропорционалан снази струковних група. Брзина имплементације је обрнуто пропорционална снази противника исте унутар поменутих група. Такође, брзина имплементације је обрнуто пропорционална величини расцепа унутар група.
Законски процес имплементације почео је са нацртом из 2010, од кога је настао Закон 3919/2011. Овим законом прописани су општи оквири. Већ 2012. године донесени су закони везани за таксисте и туристичке водиче, да би 2013. био донесен и закон везан за адвокате. У случају инжењера донесена су чак два закона, 2014. и 2016.
У случају туристичких водича постојала су два главна питања. Прво се односило на потенцијално укидање овлашћења везаних за конкретну локацију, будући да су туристички водичи у Грчкој добијали дозволе за само једну туристичку локацију. Друго се односило на потенцијално укидање стручних школа, које су водичи морали похађати две и по године. Друго питање није било везано само за конкретну професионалну баријеру, већ и за извор зараде, будући да су сами водичи предавали у таквим школама. Географска ограничења укинута су већ 2010, пре самог иницијалног закона. Стручне школе су укинуте законом из 2012, и професија је постала отворена за све који су завршили школе са релевантним програмима. Ваља напоменути да су стручне школе поново отворене 2017, с тиме што оне нису поново постале условом за бављење овом професијом.
Дискусија после предавања (Извор: Снимак екрана)
У случају таксиста главно питање била је потенцијална либерализација лиценци. Повећање броја лиценци кроз примену математичке формуле уведено је 2012. Међутим, коначна примена из 2014. резултирала је заправо смањењем броја лиценци у Атини и Солуну: тиме је у пракси у одређеним срединама постигнут резултат супротан ономе чему се законодавство надало.
У случају адвоката, кључна су била три питања. Прво питање било је питање географских рестрикција. Пре либерализације, адвокат из једног места није могао заступати клијенте из другог, осим кроз удруживање са локалним колегом. Друго питање било је питање укидања минималних накнада. Последње питање, једино које је ујединило читаву струковну групу, јесте питање увођења мултидисциплинарних пракси, тј. формирање правних лица која би уз правне могла пружати и друге услуге (нпр. књиговодствене). Верујући да би такве праксе брзо елиминисале адвокатска удружења, адвокати су јединствено наступили против увођења таквих тела. Нови закон из 2013. није омогућио формирање мултидисциплинарних пракси, али су минималне накнаде и географске рестрикције уклоњене.
У случају инжењера, главна два питања су се односила на потенцијално отварање за нове дисциплине, као и на потенцијално отварање обима дозвољених активности за дипломце четворогодишњих факултета. Тако је др Столфи поменуо пример удружења хемијских инжењера, које се 2011. обратило пандану на нивоу Европске уније у нади да ће оне моћи да утичу на либерализацију. Та иницијатива је међутим пропала, будући да су се грађевински инжењери повезале са владом Грчке, те је председник коморе хемијских инжењера др Костас Кремалис (Κώστας Κρεμαλής) денунциран од стране председника Техничке коморе др Христоса Спирциса (Χρήστος Σπίρτζης) као страни агент. У периоду 2011-2013. Техничка комора и влада Грчке су се заједно опирали притиску Европске уније за спровођење Болкештајнове директиве. Европска комисија је 2014. поручила извештај о могућностима либерализације од стране независног експерта. Тај извештај је послужио као основа за закон из исте године, с тиме што су етаблиране дисциплине задржале полуге моћи унутар коморе. Међутим, закон је морао бити потврђен кроз председнички декрет, на који је Техничка комора Грчке могла уложити вето – што се на крају и десило. Потом је 2016. донет нови закон, а Техничкој комори је – под притиском Тројке – одузето право вета. Међутим, питање је одгађано уз формирање сложене комисије која је требало да спреми председнички декрет, који није донесен. Уз ово одгађање, 2018. године је истекао последњи аранжман са Тројком, те је и спољашњи притисак за либерализацијом престао.
Др Столфи је закључио да су полазне хипотезе у основи емпиријски потврђене. За самим предавањем развијена је детаљна дискусија о самом случају Грчке Републике као и потенцијалним паралелама са Републиком Србијом.
Србољуб Д. Пеовић
Институт за европске студије
Categories: Дневник читаоца/гледаоца
Оставите коментар