Стране трупе за Албанце на Космету, који су очекивали да им оне на дар донесу независну државу, постале су тас који је за време само једне генерације скоро преполовио албанско становништво у јужној српској покрајини
Подела окупационих зона на КиМ по завршетку агресије НАТО, у другој половини 1999. године
Упркос магли која обавија радње власти Србије у тешко објашњивој вези с бриселском бирократијом и европским политичарима који своје државе и друштва самовољно воде ка понору, иронија Косова и Метохије данас се огледа пре свега у следеће две чињенице:
Прва је што је с доласком окупационих трупа Албанка прешла на нове снове. Уместо бројне деце, њен сан је да се уда за странца и оде с Космета. Она тај сан остварује већ 22 године и не намерава да га мења.
Друга чињеница је намера ЕУ да Албанцима доделом безвизног режима и одсуством значајнијих инвестиција у привреду Космета стимулише исељавање млађих генерација Албанаца.
Међународни републикански институт: Око 78 одсто младих би напустило Космет
Већ увелико испражњена територија покрајине све више и брже ће губити становништво. То ће се много више одразити на Албанце него на Србе, јер ови први све више губе наду у бољи живот, док ови други почињу да се помало надају да ће бити заштићенији, што се види и по расту њиховог наталитета у последње време. Услов за ово и даље је да држава Србија не ускрати финансијску и другу подршку становништву покрајине које је верно Србији.
Тако су стране трупе за Албанце на Космету, који су очекивали да им оне на дар донесу независну државу, постале тас који је за време одрастања само једне генерације скоро преполовио албанско становништво у јужној српској покрајини.
Око 250.000 Срба за то време је протерано и њима је за сада забрањен или немогућ повратак.
Колико је на Космету остало једних и других? Око 120.000 Срба и 600.000 Албанаца? Можда до 800.000 ових других? Колико ће их бити за десет година?
Будућност Космета искрсава у одговору на следеће темељно питање: Ко осим Србије може Албанцима на Космету да обезбеди запослење? КФОР и Еулекс то свакако не могу јер им то није мисија и јер њихови послодавци никад такве намере и нису имали ни у једној окупираној територији.
И на крају, „nation building“, војска, приватни уговарачи и огроман новац који су САД и придружене земље потрошиле у Авганистану нестали су у виду мачијег… репа, преко ноћи. Сменили су их све талибани у папучама с реденицима преко груди, ручним бацачима и митраљезима на раменима.
Categories: Четири стотине речи
Na Kosovu ima oko 80 000 Srba i oko 650 000 Arbanasa. Opstanak u enklavama je zamišljen samo da bude prelazno rešenje, da se sačeka nekoliko godina da se vidi hoće li se nešto rešiti. To što je narod ostao 24 godine je većim delom čist mazohizam, svesno pristajanje na život koji se ne može nazvati ni pasjim životom, a delom, ruku na srce i državno zaposlenje i duple plate posebno u onim mestima gde je koliko toliko snošljivo. Ostao bi narod i dalje ali od briselskih sporazuma ispada da pored borbe sa Šiptarima, natovcima mora i sa sopstvenom državnom da se inati i suprotstavlja. A to je već previše čak i za takve mazohiste i hazardere.
Drugo, Srba je 1999 prognan 230 000, ali za ovih 24 godina, oni stariji su dobrim delom prešli u nebesku Srbiju, oni što su tad bili deca kao svoj zavičaj više osećaju centralnu Srbiju gde su odrasli. Tako da ako bi se Kosovo i Metohija oslobodili jedino na šta se može računati je kolonizacijanod strane naroda iz Srbije.
O чињеницама лепо изнетим у овом прегледном тексту, већ дуже време пише телеграм страница ddoisback. Оно што није наведено у тексту јесте да су Шиптари са запада усвојили и гоморитске вредности. А да је притисак на Србе на Космету огроман и да је и код нас у некој мери присутно исељавање, то није спорно. Не цветају ни нама руже, али Бог нам даје шансу да опстанемо
Пре било каквог научног рада, а новински чланак то јесте, васпоставља се појмовник. Постојећи је нов и туђ, зато што се државност српска позива на повест (историју), а не и на тренутно стање (географију, демографију, областну присутност органа примене пр+исиле). Дакле, из повести је област Рабно, а не Албанија, област је Хвосно, а не Метохија, а Скиптар, да ли што је то превод српске речи „стапан“ је забрањено помињати, па се сналазите другачије. Само кажем, а ви не обраћајте пажњу на танчине јер има још времена за њих, јер време ради за нас… Мало с’ јутра.
Коренике су Срби са Косова. Стојановићи и кад побегну, не беже далеко .То земљу гризе ако треба и земљу не да. Трпи и чека час и чува веру у недрима , у сну, у ћутању. А што се шиптарлука тиче, клетва место тражи. Ранисмо им деце десет , а они пљунуше у тањир. Сад нека кусају све што им газде скувају. Било им на исељење и неповратак. Биће нам опасно тешко без њих, неће имати ко да нам крв пије , али све се у животу прежали па и таква „браћа“. Можда ово што они раде на крају испадне и корисно , па ми будаласти коначно схватимо шта нам јесте, а шта нам није фамилија. Не ваља кад комшилук уврстиш у наследнике. Комшије ти гроб не обилазе, радије га прекопају да у њега сместе своје претке.