Сарадници Института за европске студије боравили су у Аустралији између 17. октобра и 6. новембра 2022. у оквиру програма Дијаспора Фонда за науку Републике Србије
Миша Ђурковић и Јовица Павловић (Фото: ИЕС)
Проф. др Александар Павковић са Универзитета Меквори у Сиднеју (Macquarie University), као и сарадници Института за европске студије, др Миша Ђурковић и др Јовица Павловић, реализовали су током 2022. активности пројекта Либерализам, демократија, држава и сецесија (Liberalism, Democracy, State and Secession – LibDemStaS) у оквиру програма Дијаспора Фонда за науку Републике Србије. Кључни део пројекта одржан је током студијског боравка између 17. октобра и 6. новембра. Тим поводом су наведени сарадници Института за европске студије одржали презентацију резултата 29. децембра 2022.
Уз уводне напомене др Миша Ђурковић је напоменуо да се ради о једном од најозбиљнијих универзитета у том делу света. У питању је, како је навео, приватни универзитет са годишњим обртом новца од преко милијарду аустралијских долара, са установама попут сопствене клинике, установе за киропрактику и сл. Зато је, како је навео, била посебна част члановима пројектног тима да одрже по једно предавање на том универзитету.
Др Јовица Павловић поменуо је да је идеја настала још током 2019, у време када је формиран Фонд за науку Републике Србије. Навео је да је управо идеја пилот пројекта фонда била да се организује мали пројекат који би створио контакте између истраживача у Србији и у српској дијаспори, уз писање заједничког рада и боравак у иностранству. Због сродности тема истраживања, чланови пројектног тима су комуницирали са проф. др Александром Павковићем, који спада међу најзначајније истраживаче тема сецесије и права народа на самоопредељење. Навео је да је пројекат био планиран још за 2020, али да је пандемија корона вируса онемогућила остваривање истог.
Др Јовица Павловић је истакао да је проф. Павковић био један од првих критичара ремедијалне теорије сецесије (теорије по којој је сецесија дозвољена као правни лек према сецесионистичкој групи која трпи неправде од стране тренутне државе). Како је др Павловић напоменуо, проф. Павковић је указао на непринципијелну примену ове теорије у зависности од геополитичких интереса великих сила. Иако преглед саме ремедијалне теорије никад није начињен у науци, према речима др Павловића, сама теорија је унапред проглашавана за будући стандард у међународним односима.
У наставку је др Павловић нагласио и чињеницу да су кроз остваривање пројекта склопљени контакти са истакнутим научницима на Универзитету Меквори, попут проф. др Питера Радана (Peter Radan), др Франческа Столфија (Francesco Stolfi) и проф. др Мета Квортрупа (Matt Qvortrup). Напоменувши да је проф. Радан аутор у светској научној заједници врло популарне књиге о распаду Југославије (P. Radan, The Break-up of Yugoslavia and International Law, London: Routledge, 2001), др Павловић је споменуо да ова књига није преведена на српски и да је њено превођење један од даљих циљева пројектног тима у ближој будућности. Такође, докторат др Јовице Павловића је планиран за превод на енглески и издавање управо у једној новој издавачкој кући са којом сарађује проф. Квортруп у Аустралији.
Др Миша Ђурковић је рекао да српска заједница у Аустралији броји процењених 150.000 људи, а да у самом Сиднеју постоји чак осам цркава које припадају Српској православној цркви. Сама српска заједница формирана је у неколико слојева досељавања, од којих је најстарији из периода пре Другог светског рата.
Миша Ђурковић и Јовица Павловић (Фото: ИЕС)
Др Ђурковић истакао је и да сама српска заједница у Аустралији представља изузетно плодно тле за нова истраживања. Тако је истакао и претходна издања Института за европске студије везана управо за дела Срба из дијаспоре (Лазо М. Костић. Наука, идентитет, родољубље, прир. Б. Алексић и М. Ђурковић, Београд: Институт за европске студије, Институт за српску културу, 2020; К. Миланов, Титовштина у Југославији, Београд: Друштво за привредну историју, Институт за европске студије, 2021), као и издања планирана за поновно објављивање (К. Миланов, Обрачун: начела и разлози, Мелбурн: Српска мисао, 1969).
Др Миша Ђурковић наглашава и да је у разговору са проф. др Питером Морганом (Peter Morgan) имао прилике чути како су европске студије у Аустралији скоро потпуно маргинализоване и да је вероватно питање времена када ће његова катедра на Универзитету у Сиднеју (University of Sydney) бити угашена. Европске студије су, према речима проф. Моргана, великим делом замениле кинеске, блискоисточне и шире азијске студије.
Др Миша Ђурковић је споменуо да су др Јовица Павловић и он имали прилике и да посете амбасадора Комонвелта Аустралије, те да се планира његово гостовање на трибини института, као и са професорима Раданом, Квортрупом и Морганом.
Уз теме о академском животу, излагачи су направили и низ краћих осврта на низ других тема о академском и свакодневном животу Аустралије, као и о бројним друштвеним темама.
Србољуб Д. Пеовић
Институт за европске студије
Categories: Дневник читаоца/гледаоца
Мала исправка пошто су ми познати светски универзитети. Меквори (Macquarie University) је државни а не приватни универзитет. Све остало је тачно. У Аустралији су скоро сви велики универзитети (36) државни и има можда три мала, локална који су приватни. На Шангајској листи међу првих 100 универзитета има 5 аустралијских, најбоље рангиран је Мелбурн Универзитет на 33. месту.
Меквори је млад универзитет (1964) али у успону и тренутно је у целини између 200-300 на Шангајској листи. Поједине дисциплине су боље котиране на светским ранг листама.
Узгред, истраживачи са тог Универзитета су заједно са израелским археолозима открили локацију двора краља Давида коме су његови непријатељи Филистинци дали утичиште и тај двор који је био у кругу војне базе и до сада недоступан истраживању. Истраживачи су заједно утврдили да су Филистинци били народ који се доселио са континенталног Балкана у 12. веку пне. О томе је пре неколико година била обавештена целокупна светска јавност и скоро сви медији су то пренели. Још се чека да се објаве генетски резултати и прецизније утврди ко су били ти дошљаци.
Имам неке индикације зашто се са тим касни па сам одлучио да директно контактирам научнике на Мекворију пошто они већ знају резултате. Да сам знао да ће Мишко да вози чак до Мекворија замолио бих га да сврати код тих професора и да се распита о претходном.
Да се само подсетимо да су Филистинци били Голијат и Далила (Самсон је био Јудејац). Голијатово име указује на његово могуће порекло пошто на другим језицима које сам испитивао не значи ништа. Можда ће резултати истраживања дати нову интерпретацију библијске борбе Давида и Голијата што може да буде интересантно и истраживачима нашег идентитета.
У последњој реченици претходног коментара је поменут (српски) идентитет. Присећам се да га је и Мишко поменуо у свом тексту о Метохији као и његов пулен Душко Илић, кога МЕ види као нарастајућу звезду нашег журнализма, у свом тексту о националним фудбалским дресовима на светском првенству. Није вредан помена скуп на Факултету политичких наука са истом темом, која пак није ни дотакнута, па нећу ни трошити речи на то испразно манекенисање.
Али ћу поменути неке необјашњиво жучне реакције овде на сам помен идентитета које су поједини доживели малтене као личну увреду. То нису били неки блазирани другосрбијанци без каријеса већ појединци који се, имам утисак, искрено залажу за одбрану Косова и Метохије. Пошто је у том погледу догорело до ноката, ипак сам решио да се повратим из самоизабраног егзила због спречености да јавно кажем неке ствари које сам сматрао за сходно, и да у минут после 12, можда и узалудно и симболички, а пре свега као обавеза пред својом децом, изговорим реч или две у тренутку када се решава судбина нације. Наравно, чак ни ова симболика можда неће доћи до очију читалаца који заједно са мном мисле да се морамо борити до задњег часа а и после тога.
Ево, дошли смо у ситуацију да се добро погледамо у огледалу и кажемо пре свега сами себи, а и другима, ко смо и шта смо. Овога пута ја нећу одговарати на то питање али ћу са интересовањем и надом читати шта други, поготово они који су раније протестовали, имају да кажу.
Дакле, у овом одсудном тренутку – ко смо ми Срби?
Кад смо већ код Аустралије а невезано за ову тему, наиђох на овај веома интересантан видео.
Односи се на аустрслијску политичку.https://m.youtube.com/watch?v=Z2lQvFTmMxU