Босна и Херцеговина након избора 2022. године: Изазови и перспективе

На округлом столу Института за европске студије говорили проф. др Златко Хаџидедић, мср Марко Луцовић, др Рајко Петровић и мср Душан Илић

У атмосфери спољних фактора нестабилности (пандемије корона вируса, рата у Украјини), као и унутрашњих тензија у самој држави, 2. октобра 2022. одржани су општи избори у Босни и Херцеговини. Имајући у виду њихов значај за целокупни регион, Институт за европске студије организовао је 10. октобра 2022. округли сто на тему изазова и перспектива по завршетку наведених избора. На округлом столу су говорили проф. др Златко Хаџидедић (Универзитет Sarajevo School of Science and Technology/Центар за студије национализма), мср Марко Луцовић (политиколог), др Рајко Петровић (Институт за европске студије) и мср Душан Илић (Институт за европске студије).

Проф. др Златко Хаџидедић почео је предавање напоменом да се избори у БиХ не могу посматрати без разматрања интереса и утицаја појединих других држава или група држава. Истакао је да се тако у БиХ догодио пуч од стране високог представника Кристијана Шмита, који је променио правила изборног процеса у самој вечери избора. Високи представник је, како је навео, овлашћен Анексом 10 Дејтонског мировног споразума само да делује на законском нивоу, без могућности да утиче на уставни ниво политичког система. Према проф. Хаџидедићу, високи представник је тако изменио устав, не би ли га прилагодио изборном закону, што професор види као фактички пуч. Иако се у медијима помиње да је високи представник то урадио по жељи да помогне Драгану Човићу као кандидату, професор је навео да је то вероватније било учињено по жељама одређених европских држава, а да је Драган Човић послужио као својеврсни играч на терену. Проф. Хаџидедић је нагласио да су високог представника подржали одмах званични Лондон и Вашингтон, док се Брисел дискретно дистанцирао. Додао је да ово види као један корак ка дисолуцији БиХ као државе, те да је овим потезом високог представника Дејтонски поредак са чисто правног становишта престао да важи. Самим тиме, како професор наводи, Кристијан Шмит је укинуо и властиту позицију.

Прешавши на питање бошњачке политичке сцене, проф. Хаџидедић је устврдио да се и она формира у складу са жељама страног фактора. Бакир Изетбеговић је уклоњен, према његовим речима, уз велику помоћ страних представништава, пре свега Европске уније, како би се очувао постојећи систем који води ка раслојавању и дезинтеграцији државе; заузврат, опет, Странка демократске акције је добила знатно већи удео у законодавној власти, како је професор приметио, уздигавши се на ниво какав није имала од времена председништва Алије Изетбеговића. Професор је такође опоменуо на успех странке „Народ и правда“, коју види превасходно као отцепљени технократски и амбициознији огранак Странке демократске акције и иза којег је стојао Хасан Ченгић, својевремено окарактерисан као најрадикалнији заступник СДА. Стога он саму странку НиП види као радикалнију верзију СДА, која би према његовим речима требало да представља националистички пандан Драгану Човићу и Милораду Додику као дезинтегративним факторима у БиХ. Он тренутно као једине политичке бранике даљој дезинтеграцији види Демократску фронту Жељка Комшића и Странку за Босну и Херцеговину, које су међутим малих капацитета да се супротставе највећим странкама у држави. С тим у вези, професор је закључио речима да уколико сами грађани БиХ не покажу отпор Канцеларији високог представника, процес дисолуције БиХ може само наставити.

Златко Хаџидедић (Фото: Снимак екрана)

Мср Марко Луцовић је почео речима да је Босна и Херцеговина почела личити на међународни протекторат од 1998, када су се почела ширити овлашћења високог представника. Он је устврдио да је низ незаконитих потеза високих представника ишао у корист једног народа. Мср Луцовић је навео да за хрватски народ у БиХ институција високог представника није легитимна од 2002, када је тадашњи високи представник, Волфганг Петрич, донео изборни закон који је окарактерисао као радикалан и ни по чему добар за Хрвате. Навевши и тзв. Беријеве амандмане из 2000 (када су странке које су добиле 90% хрватских гласова избачене из власти) као својеврсну претходницу наведеног изборног закона, мср Луцовић је навео да се у случају хрватског народа није поштовала његова конститутивност и право на легитимно представљање. Као резултат тога, како је наставио, формирана је тзв. Платформашка влада, уз помоћ тадашњег високог представника Валентина Инцка, који је изменио изборни закон после избора. Тим изменама су, према његовим речима, избачене странке које су освојиле укупно преко 80% хрватских гласова. Посебно је нагласио да, иако је Уставни суд БиХ 2016. донео пресуду у Предмету Љубић којом је фактички поништен изборни закон из 2002, до данас иста није спроведена у дело.

Осврнувши се на предизборну кампању у Федерацији, мср Луцовић је рекао да се хрватска јавност окупила у једној колони око Богдане Кришто (Хрватски народни сабор) и да је циљ хрватског политичког вођства био да што више гласача из њиховог народа изађе на изборе. Пратећи највеће бошњачке странке, мср Луцовић је нагласио да готово да није било видеа, чланка или говора који није оптуживао Хрвате за фашизам, УЗП, или сличне флоскуле, инсинуирајући да хрватски народ жели нешто отети. Насупрот томе, према његовим речима, хрватски народ не жели ништа осим конститутивности и легитимног представљања.

Марко Луцовић (Фото: Снимак екрана)

На крају, мср Луцовић истакао је и неколико измена високог представника које ипак види као позитивне за Федерацију БиХ. Ту су промена квота делегата у случају недостатка избора председника Федерације, прецизније одређење уставне категорије виталног националног интереса и промене у именовању Већа за витални национални интерес, као и промене у избору судија Уставног суда.

Др Рајко Петровић је изложио основе политичког система БиХ. Председништво БиХ, као колективни шеф државе, чине три члана (по један Бошњак и Хрват из Федерације БиХ, као и један Србин из Републике Српске). Њихов заједнички мандат траје четири године, при чему се на сваких осам месеци ротира председавајући члан Председништва. Уколико се члан Председништва не слаже са одлуком коју је овај орган изгласао, он може у року од три дана изјавити да је веома штетна за витални интерес ентитета за територију са које је изабран. Тада се одлука упућује хрватским или бошњачким делегатима у Дому народа Федерације, или Народној скупштини Републике Српске, зависно од тога који је члан Председништва оспорио одлуку. Ако се изјава члана Председништва потврди двотрећинском већином у релевантном телу, она не може ступити на снагу. Како је истакао, основа читавог проблема о којем се дискутује настала је Чланом 8.1 Поглавља 8 Изборног закона БиХ, који је прописао да је читава Федерација БиХ једна изборна јединица. То значи да сваки грађанин са пребивалиштем у Федерацији БиХ може гласати за бошњачког или за хрватског кандидата, без обзира на народност самог гласача. На крају овог дела излагања, др Рајко Петровић изложио је кратки историјат досадашњих састава Председништва БиХ.

Др Петровић је потом учинио осврт на резултате избора у за чланове Председништва БиХ. Навео је да је Жељка Цвијановић, као кандидат Савеза независних социјалдемократа однела убедљиву победу у Републици Српској са 53% гласова, са скоро 100.000 гласова више у односу на другопласираног Мирка Шаровића (Српска демократска странка). Уз то, како је рекао, за разлику од избора за позицију председника Републике Српске, овде разлика јесте била толика да никаквих спекулација о томе да ли су избори били легитимни није могло бити. Према његовим речима, избори у Федерацији БиХ су били доста занимљивији. На изборима за бошњачког члана Председништва БиХ Денис Бећировић (коалиција Уједињени за слободну Босну) је освојио 57% гласова, остваривши убедљиву победу над Бакиром Изетбеговићем (Странка демократске акције). Што се избора за хрватског члана тиче, Жељко Комшић (Демократска фронта) је остварио изборну победу са 54,5% освојених гласова.

Као важне показатеље избора др Рајко Петровић издвојио је чињенице да Жељко Комшић није добио већину гласова ни у једном граду или општини са хрватском већином, да су Жељко Комшић и Мирко Шаровић добили више гласова од Бакира Изетбеговића, да Бакир Изетбеговић није освојио већину гласова ни у једном већем градском центру, те да је од свих кандидата из свих трију народа појединачно највише гласова освојила Жељка Цвијановић. На крају је истакао да је Жељка Цвијановић однела највећи број гласова у Дистрикту Брчко, што према њему указује на српску гласачку већину у тој јединици.

Душан Илић и Рајко Петровић (Фото: ИЕС)

Мср Душан Илић навео је да је Босна и Херцеговина држава са sui generis државним уређењем. Највише представничко тело у држави је дводомна Парламентарна скупштина БиХ. Она се састоји из Дома народа са 15 делегата, које равномерно делегирају хрватски и бошњачки клуб у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ, као и Народна скупштина Републике Српске. „Доњи дом“ представља Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ са 42 члана, од чега трећину чине изабрани представници из Републике Српске, а две трећине изабрани представници из Федерације БиХ.

Од 14 представника Републике Српске, њих 9 осваја мандате директно на изборима, док су преосталих 5 „компензациони“. Као посебну занимљивост излагач је издвојио чињеницу да је СНСД освојила већи удео гласова у овим изборима него на оним за Народну скупштину Републике Српске. Кључни број представника који долазе из СНСД, како је навео предавач, значиће и то да се СНСД неће моћи заобићи у раду Парламентарне скупштине, будући да одлуке донесене у њој захтевају не само већину гласова скупштинских представника, већ и трећина гласова посланика сваког ентитета. Што се тиче избора у Федерацији БиХ, мср Илић је истакао да је ту убедљиво највише гласова однела Странка демократске акције, коју затим прате странке хрватског народа окупљене око Хрватске демократске заједнице.

Прешавши на ентитетске изборе, мср Илић је навео да Република Српска према Уставу из 1992. има једнодомно представничко тело (Народну скупштину) са 83 представника; рекавши како је високи представник 2002. променио Устав Републике Српске и увео институцију Већа народа, он је рекао да уставни правници доминантно сматрају овај орган као sui generis, а не као други парламентарни дом овог ентитета. Истакао је да је СНСД освојио највише гласова (нешто више од трећине).

У Федерацији БиХ присутан је дводомни ентитетски парламент, који чине Дом народа Парламента Федерације БиХ (58 чланова који се бирају посредно) и Представнички дом Федерације БиХ (98 посланика). И ту је, како је мср Илић навео, СДА освојила највећи број гласова (око четвртине), а њу са око 14% прати блок странака око Хрватске демократске заједнице. На самом завршетку излагања мср Илић се кратко осврнуо и на кантоналне изборе у Федерацији БиХ.

По крају излагања предавачи су одговорили на питања, с тиме да су проф. др Златко Хаџидедић и мср Марко Луцовић покренули и питање тога шта појмови конститутивност и легитимно представљање као централни захтеви хрватског народа чине и да ли они заиста постоје у уставном поретку Босне и Херцеговине.

Србољуб Д. Пеовић,
Институт за европске студије



Categories: Дневник читаоца/гледаоца

Tags: , , , , ,

1 reply

  1. BiH nakon izbora 2022 godine.
    Izazovi i perspektive.

    Na današnji dan 1992 godine Krvatski HVO
    ( krvatsko vijeće obrane) i HOS ( krvatske obrambene snage) i zakozvana Patriotska liga
    ( muslimanske oružane snage) napadaju kod Mostara i Nevesinja „zajednički“ na položaje vojske Republike Srpske.

    Buduća „federalna braća“ u budućoj „federaciji“ koja će stalno da „federira“ od
    njihove „bratske federalne ljubavi“ kreću
    sa 40.000 bojovnika i mudžahedina na 4.000 Srpskih vojnika na položajima na levoj strani
    Neretve.

    Krvati i muslimani će kao drogirani napadati na Nevesinje 5 dana i 5 noći.

    Svi napadi će biti odbijeni i svi položaji vojske Republike Srpske su bili odbranjeni.

    U Srpskoj Republici kod naroda se to pamti kao Mitrovdanska ofanziva.

    Ovo je samo jedna činjenica za jedan dan na jednom mestu u Srpskoj Hercegovini pre tačno 30 godina.

    Koliko je samo činjenica za koliko dana i za koliko mesta u takozvanoj BiH u vremenu od 1992 do 1995 godine u kojima su BEZ izbora za Srbe i Srpkinje u takozvanoj BiH IZAZOVNO
    napadali krvati i muslimani u PERSPEKTIVI da Srbi i Srpkinje NESTANU zauvek u takozvanoj BiH.

    Zato je BiH nakon i bez izbora NEMOGUĆA u
    PERSPEKTIVI bilo koje vrste i bilo kada.

    BiH je NEMOGUĆA.

    Razlog je u činjenicama koje u vremenskim periodima govore o izborima i bez izbora koji su NEMOGUĆI.

    BiH nakon izbora 2022 godine je ISTO kao
    BiH bez izbora 1992 godine.

    BiH nakon drugog svetskog rata 1945 godine je ISTO kao i BiH bez izbora 1918 godine.

    BiH nakon aneksije 1908 godine je ISTO kao
    BiH bez izbora 1389 godine.

    BiH je NEMOGUĆA.

    Akademska brbljanja dobro plaćenih ljudi sa titulama ne vrede NIŠTA u zemlji zvanoj
    TAMNI VILAJET.

    8
    2

Оставите коментар