Александар Дугин: Зашто не наступа будућност?

Хришћанско Васкрсење – није после, већ Сада. На небу је – царство смисла. Зато, када садашњост прође, нама ће се открити пуноћа ових слика

Александар Дугин (Извор: Печат)

(Изборский клуб, 8. 2. 2021)

По Шелингу, време не треба замишљати као линију.

Условно, постоји нека полазна тачка – ми знамо прошлу маршруту, но, она је већ нестала, и, ми не знамо будућност. Слобода избора путева у будућност и представља специфичност нашег укуса. Сваког момента у садашњости ми стварамо будућност.

Када људи пишу да прошлог времена нема, а садашњег „нема много“, кретање у будућност више им не представља надахнуће – немају ни снаге, ни жеље, ни вере у будућност.

Шелинг нам говори да постоје три времена одједном – прошло, садашње и будуће, која се налазе у синхронизованој вези. Време се креће у структури садашњости, која се појављује као аутономно онтолошко стање.

Отуда занимљив моменат: са Шелингове тачке гледишта деца – нису „наша будућност“, већ наша замена у садашњости.

Но, у садашњости као таквој нема смисла, по Шелингу – то је само емпиријска фиксација онога чега у садашњости нема. Садашњост је бесмислена – она може бити осмишљена, а може се и урушити у потпуни бесмисао. То је мерено време у којем се развија борба.

Будућност је, по Шелингу, постојање смисла. Будућност никада не наступа. Она може наступити једино ако радикално искочимо из садашњости, а не када се само крећемо у њој. Будућност је, сама по себи, наступила, она већ јесте. Зато у будућности постоји смисао. Оно што више нема смисла пада у прошлост. Дакле, човек има посла само са садашњошћу.

Према томе, време када Авраама посећују анђели – нешто је живо, нешто будуће, а прошлонедељне новине – већ су оцвале, гњиле, ишчезле (пошто су пролазне и бесмислене).

Наше представе о времену садашњем, структуришу се из тачке гледишта прошлости – ми не живимо у садашњости већ пролазимо кроз живот, крећемо се ка ономе што ће проћи. Пролазност битија – бесмисленост нашег присуства у свету.

Александар Дугин: Сабор Аранђела Михаила

 

Хришћанско Васкрсење – није после, већ Сада. На небу је – царство смисла. Зато, када садашњост прође, нама ће се открити пуноћа ових слика.

Ми чак не живимо – у садашњости, већ у пролазности. Садашњост је место где траје битка између прошлог и будућег, борба да све буде осмишљено или изгуби смисао.

С руског посрбио: Александар Мирковић

(Сродство по избору, 6. 11. 2022)



Categories: Преносимо

Tags: , ,

3 replies

  1. Osecam da je ovo u moju cast :)))) Simultanost ili istovremenost razlicitih dimenzija vremena je protivrecnost u pojmu. Isto je tako kretanje vremena problematicno! Da li je vreme izvor kretanja ili kretanje izvor vremena ili je vreme izvor krecuceg u kretanju ili je kretanja izvor krecuceg, a time i vremena…Ima i zlih ljudi koji bi postavili pitanje zasto se vreme shvata tako da je sada izmedju proslog i buduceg, mozda je buduce izmedju sada i proslog, mozda proslo ne ide ka sada pre nego ka sebi, npr. u kruznom vremenu… U ovom slucaju proslost niti je prosla, niti prolazi, niti ce proci, vec dolazi i u filozofiji se naziva bilost. Seling je imao raznih faza…

    Kucao sam o razlici izmedju o-sadasnjenja i o-vekovecenja-sada objasnjavajuci razliku izmedju etike i religije. Da li je mrtav covek odgovoran je iz perspektive etike besmisleno, ali ne i iz perspektive hriscanske religije. Hriscanstvo nas uci da ljudsko nije resivo iz medju-ljudskog, upravo smestajuci medju-ljudsko u dimenziju vremena izmedju onih koji se bili i onih koji jos-nisu. Simultanost dimenzija vremena je ovde zagarantovana krajem vremena, ali i krajeva ima raznih, pa ovaj kraj vremena nije kraj istorije u kojem zivimo i u kojem je alternativa obnova-i-povratak ili anihilacija u tehniku, niti je neki prekid u istoriji u kojem proslost ostaje zauvek prosla (to je izvor razumevanja vecnog iz perspektive dominacije Sada dimenzije vremena) koji smo cekali u socijalizmu, da se istorija okonca komunizmom, vec je o-sadasnjenje negacijom svakog sada u Strasnom sudu. Otuda nove generacije nisu zamena sadasnjih, niti smo mi zamena proslih, jer je svako nezamenjiv pred Strasnim sudom.

    A, sada, nesto veselije – sankcije Rusiji! EUpitekusi se nadaju da bi sankcijama Rusiji ubili dve muve odjednom, isprovocirali Rusiju da u Savetu bezbednosti prihvati clanstvo KiM u UN i tako ga se ratosiljali (inace, onaj skup na KiM je bio skup za primenu „Briselskih sporazuma“, za osnivanje ZSO, a ne protiv tih sporazuma – igrokaz Vicica i Kurtija) i Srbiju okrenuli protiv Rusije zauvek. Naime, mi nismo u poziciji Rumunije, Bugarske, Hrvatske ili Albanije da smo clanovi EU i/ili NATO, pa da samo sledimo neku politiku, niti smo u poziciji da u buducnosti ponudimo luku ruskoj mornarici. Jedino sto mi Rusiji mozemo da ponudimo jeste lojalnost. Zato bi nase uvodjenje sancija bilo gore nego u slucaju ranije navedenih drzava, jer mi ne bismo sledili EU, vec izdali Rusiju, pa vise ne bismo imali nikakvu drugu alternativu, osim da milomo Boga da se Rusija vise nikada ne vrati na Balkan!

    15
    2
  2. @50 Шелинга
    Имајте милости
    Созерцавајте о БИЛОСТИ…

    7
    1
  3. @Zoran Nikolic (Valjevo)

    Sozercanja
    napravise mnoga s…

    Zato malo muzike: youtube: Hegelova Fenomenologija duha ( 3 dela, nekih 25 sati :))))

    5
    4

Оставите коментар