Јовица Павловић, Алекса Филиповић: Шта говоре резултати избора у Шведској

Сарадник Института за европске студије др Јовица Павловић и докторанд Санктпетербуршког универзитета Алекса Филиповић говорили о резултатима општих избора у Шведској који су на страни десне коалиције

Алекса Филиповић и Јовица Павловић (Фото: ИЕС)

У четвртак, 15. септембра 2022. године у свечаној сали Института за европске студије, др Јовица Павловић и МА Алекса Филиповић, одржали су предавање под називом Општи избори у Шведској, посвећено шведским парламентарним изборима одржаним 11. септембра 2022. године, на којима је десно оријентисана партија Шведске демократе остварила запажен резултат. Др Јовица Павловић је истраживач сарадник Института за европске студије, док је МА Алекса Филиповић докторанд Санктпетербуршког државног универзитета.

У првом делу предавања др Јовица Павловић дао је приказ изборних резултата, осврнуо се на програме странака које су узеле учешће у изборном процесу, те дао прогнозе састава нове владе, као и могућих промена у унутрашњој и спољној политици. Пре свега др Павловић дао је приказ шведског изборног система, устројеног Уставом из 1974. године, односно детаљније разрађеног изборним законима који су и њега проистекли. Такав изборни систем подразумева редовне парламентарне изборе на четворогодишњем нивоу, друге недеље септембра, без обзира да ли су у међувремену одржани ванредни парламентарни избори. Са друге стране, сами избори одвијају се по мешовитом моделу, односно персонализованом пропорционалном изборном систему, који се спроводи у 21. изборној јединици које затим делегирају делегате за парламент. Укупно се бира 349 посланика. У овом делу свог излагања др Павловић приказао је и процес формирања скупштинске већине и владе. Наиме, за Шведску је типично то да се углавном формирају мањинске владе, односно по речима др Павловића само су четири владе у модерној историји Шведске биле већинске. Из тога се закључује да се шведска демократија функционише по принципу негативног парламентаризма, односно да приликом доношења одлука није неопходно остварити апсолутну већину у корист предлога, док год не постоји апсолутна већина против конкретног предлога. Затим, др Павловић је дао приказ партија које су узеле учешће у изборном процесу. Пре свега оне су подељене у две групе: десну коалицију коју чине Шведске демократе, Модерати, Хришћанске демократе и Либерали, и зелено – леву коалицију, односно коалицију левог центра коју чине Социјалдемократе, Лева партија и Зелена партија. Резултати избора отишли су на страну десне коалиције која би требало да формира већину од 176 посланика. У даљем излагању др Павловић дао је приказ политичких програма ових партија. Из тог приказа може се закључити следеће, да су се партије на левом политичком спектру највише фокусирале на питања екологије, реформе школства и здравства у циљу јачања државног сектора, подстицање имиграције, као и спречавања доласка Шведских демократа на власт. Са друге стране странке десног политичког спектра оријентисале су се махом такође на питања енергетике, смањење пореза, развој приватног сектора, сузбијање криминала. Интересантно је запажање др Павловића, да су се и партије и левице и деснице изјасниле позитивно у погледу питања чланства Шведске у НАТО пакту, међутим он даље наводи да је у целокупној кампањи спољна политика генерално имала секундарну улогу у односу на унутрашње теме. Са друге стране посебно се издваја политички програм Шведских демократа који се у свом већем делу поклапао са програмом других партија десне оријентације, али је највећи акценат ставио на питање имиграције. Наиме, Шведске демократе су се кроз изборну кампању залагале за потпуну обуставу досељавања у Шведску, обавезно знање шведског језика приликом досељавања, укидање школа исламских заједница, као и депортацију досељеничких породица чији су чланови умешани у криминалне активности. На крају др Павловић дао је своје предвиђање будуће шведске владе коју би требало да чине већ поменуте партије десне коалиције, а коју би требало ипак да предводе Модерати, као странка која ће дати премијера у лику Улфа Кристерсона. Са друге стране Шведске демократе ће вероватно добити ресоре унутрашњих послова, правосуђа и миграција. Тиме ће ова партија добити готово све полуге власти неопходне за испуњење свог политичког програма, док ће то учинити без преузимања одговорности која ће пасти на новог премијера Кристерсона и Модерате. На основу тога, др Павловић закључује, да су Шведске демократе највећи победник ових избора, те је његово даље предвиђање да ће ова партија врхунац популарности доживети тек на следећим изборима.

Са предавања (Фото: ИЕС)

У другом делу предавања МА Алекса Филиповић дао је историјски приказ развоја Шведских демократа, од оснивања партије до избора 2022. године, те се осврнуо на њихову изборну кампању. МА Филиповић испрва се осврнуо на тренутак оснивања Шведских демократа 1988. године, као скуп крајње десних политичких опција уједињених од стране Лејфа Цејлона. У Шведске демократе слиле су се многе десничарске организације, од којих су најбитније Партија прогреса, Очувати Шведску шведском и Шведска партија, али и многе контраверзне политичке личности попут Густафа Ексрема, ветерана 11. добровољачке СС дивизије Нордланд и Андреаса Кларстрема, члана пронацистичке Нордијске националне партије. Као таква партија Шведске демократе промовисале су антиимиграциону политику, антиислам, као и непријатељство према Сједињеним Државама и Совјетском Савезу, тражећи „трећи пут“ за Шведску. Из тог разлога дуго су били проскрибована партија, поготово услед доминантног политичког дискурса који је промовисао стид због Шведске улоге у Другом светском рату, а чији је главни експонент била владајућа Социјалдемократска партија. У наставку излагања МА Филиповић акценат ставља на 2005. годину и долазак Џимија Акесона на чело Шведских демократа. Тај тренутак закључује Филиповић био је кључан за ребрендирање ове партије, која је одустала пре свега од националсоцијалистичке симболике и спровела чистку најрадикалнијих елемената, те кренула да промовише социјални конзервативизам као нову партијску идеологију. Као таква партија, под Акесоновим вођством, Шведске демократе улазе 2010. године у Риксдаг, те МА Филиповић закључује да су Шведске демократе под Акесоном један од најуспешнијих примера политичког ребрендирања на европској политичкој сцени. Након овога Филиповић се осврнуо на актуелну политичку идеологију Шведских демократа, односно на већ поменути социјални конзервативизам. Овај политички покрет подразумева политичку идеологију сачињену од најбољих традиционално левих и десних идеја, неопходних за стварање осећаја стабилности и заједништва у друштву. Циљ овог покрета јесте да се класна борба и мржња замене братством и националном солидарношћу, револуционарни трендови одговорним реформама, а анархија и подела друштва безбедношћу, високим моралним начелима и владавином права. Ови циљеви, наводи Филиповић, за Шведске демократе могу се постићи путем национализма и јачања националног идентитета, те националног јединства заснованог на заједничком националном идентитету, култури и историји. Међутим, управо због своје антиимиграционе политике, критичари поготово са левих позиција, били су склони да политичку идеологију Шведских демократа називају „шовинизам благостања“, односно да је то идеја државе благостања резервисана искључиво за етничке Швеђане. На крају МА Филиповић осврће се на разлоге изборног успеха Шведских демократа, наводећи да је критика имиграционе политике поготово допринела том успеху. Том приликом он се осврнуо на податке по којима етничко шведско становништво, са оба родитеља Швеђана, чини свега 66% данашње шведске популације, комбинујући те податке са растом криминалитета у шведском друштву. Поготово вешто су се залагали за давање већих овлашћења полицији, те критиковали законску забрану стављања етничког порекла у записнике о кривичним делима, којом се забрањује повезивање криминала и етницитета. Са друге стране променили су своју политику према ЛГБТ заједници и односу према НАТО пакту те су према овим питањима заузели позитиван став, док су у последњим дешавањима везаним за руско – украјински сукоб заузели антируски став. Такође, залагали су се и за јачање нордијских веза, поготово у односима са Финском. На крају, закључује Филиповић, Шведске демократе успеле су да препознају кризу у коју је запало шведско друштво те су на вешт начин успели да од ње профитирају, надигравши левичарске партије путем препознавања кључних проблема и нуђењем прагматичних решења за разлику од идеолошких флоскула, попут мултикултурализма.

Андрија Јовановић,
Институт за европске студије



Categories: Дневник читаоца/гледаоца

Tags: , , ,

Оставите коментар