Округли сто Института за европске студије у Смедереву: Од украјинске до иранске кризе

У свечаној сали Гимназије Смедерево одржана је промоција рада Института за европске студије и округли сто под називом „Савремени изазови у међународним односима. Од украјинске до иранске кризе“

У петак, 14. октобра 2022. године сарадници Института за европске студије из Београда посетили су бившу српску престоницу, Град Смедерево. Том приликом сарадници Института посетили су значајне споменике националне културе: Смедеревску Тврђаву, Музеј у Смедереву, Цркву Успења Пресвете Богородице, Вилу Златни брег и Гимназију Смедерево. Остварени су важни контакти са представницима локалних културних и просветних институција. Затим је у свечаној сали Гимназије Смедерево одржана промоција рада Института за европске студије и округли сто под називом „Савремени изазови у међународним односима. Од украјинске до иранске кризе“. На скупу су говорили др Миша Ђурковић (научни саветник и директор Института), др Владимир Ристановић и др Рајко Петровић (научни сарадници), мср Србољуб Пеовић, мср Петар Милутиновић и мср Петар Ћурчић (истраживачи приправници Института). Домаћин-гост био је мср Душан Илић (Смедеревац и истраживач сарадник Института).

Душан Илић, Србољуб Пеовић, Петар Милутиновић, Миша Ђурковић, Рајко Петровић, Петар Ћурчић и Владимир Ристановић (Фото: Институт за европске студије)

О раду куће говорио је директор Института Миша Ђурковић, који је нагласио тематску разноврсност и методолошку плуралност у раду куће. Представљајући издања, Ђурковић је истакао чињеницу да Институт прати веома комплексне и вишеструке процесе од међународних односа и политике, економије, реафирмацију заборављене историје и популарне културе. Као примери истакнути су зборници: Турска као регионална сила, Између киборга и химере, Суочавање Европе са њеном колонијалном прошлошћу, Америка и Рим: империјалне паралеле. Такође, међу историографским радовима напоменути су радови о Грчкој амбасадора Душана Спасојевића, албанској нацији Теодоре Толеве и зборнику о заборављеном српском правнику и интелектуалцу Лазу М. Костићу.

Након представљања издања, говорници су излагали о проблемима међународних односа. На првом месту, Рајко Петровић се осврнуо на положај Латинске Америке у веома комплексној међународној политици. Простор од Мексика до Огњене земље оптерећен је бременитом колонијалном прошлошћу која је везана за метрополе у Мадриду и Лисабону. Комплетан расни и верски крајолик настао је као последица колонијалног искуства. Међутим, у последња два века присуство Сједињених Држава бивало је све веће и значајније истискујући утицај некадашњих империја. Премда је тај уплив Вашингтона традиционалан од Монроа, данас са санкцијама Русији и бунтовничком положају Венецуеле и Никарагве показује се да долази до поремећаја традиционалне контроле утицаја. Нема сумње да је и улога НР Кине и њено присуство показатељ таквих тенденција.

Осврћући се на међународне економске механизме, Владимир Ристановић је напоменуо да је неопходно проблемско сагледавање економских феномена. Економија захтева и омогућава да се исти феномени могу тумачити на различите начине осветљавајући на тај начин сложеност свих појава. Ипак, таква релативност не сме да замагли јединствену тенденцију и законитост – континуирани пораст цена. Наиме, од половине ХХ века светска привреда сусреће се константно са растом цена које су резултат различитих привредних процеса.

О Немачкој у Европи и свету говорио је Петар Ћурчић који је напоменуо да је процес европских интеграција допринео не само да се повећа проходност људи, роба и капитала, већ и да је од тога Берлин имао директне користи. Стални су покушаји Берлина да оснажи спољну и безбедносну политику Европске уније, али таква стремљења наилазе на сталне препреке. Благодати привредног развоја имали су међутим своје границе. Недостатак енергетских извора и немогућност Европе да се афирмише као засебан пол у међународним односима учинили су да ЕУ остане везана за континуирано балансирање. Украјинска криза показала је да је важност сарадње и стратешка повезаност са САД једина детерминанта. Покушаји Немачке да игра уравнотежену улогу разговарајући са Москвом завршили су се скромним довођењем у питање слање оружја Кијеву. Глобализована привреда у којој Берлин игра значајну улогу налази се, међутим, у још једној кризи која прети да има много дубље последице по свет. Сукоб САД и НР Кине који је сада постао отворен прети да поремети светски баланс цена. Борбе око Хонгконга, Сикјанга и Тајвана представљају епицентар светске политике, а Европа у много чему постаје сведок веома драматичних промена у којима више није најактивнији чинилац светске политике.

Настављајући се на претходно излагање, Петар Милутиновић је дао свој осврт на положај Европске уније. Нема сумње да је Брегзит у великој мери пореметио ову велику заједницу и да она пролази  кроз период интензивног преиспитивања. Као равнотежа америчком и немачком великом утицају, испољава се Париз и политика Француске. Готово као законитост примећује се да Париз одговара Берлину на тенденцију несметаног проширења ЕУ покушавајући да на тај начин оснажи своју улогу.

Један од примера промене тежишта светске политике јесте и Иран. Ова дуго година затворена земља данас је у средишту пре свега због нуклеарног програма и положаја жена. Много већи проблем наше земље јесте у системском неразумевању процеса на Блиском истоку. Како је Србољуб Пеовић нагласио, персијски језик и, уопште, сви сродни језици, могу се много брже научити од арапског, пре свега због заједничке индоевропске основе са српским отварајући на тај начин многе могућности. Положај жена који изазива пажњу јавности, требало би, сматра Пеовић, сагледати из свих углова. И док јавни морал захтева од жена играње једне специфичне и у много чему подређене улоге, Пеовић је напоменуо да жене нису у толико незавидном положају. Право школовања жене користе много више од мушкараца будући да су студенткиње већина на готово свим иранским универзитетима.

Присутни на округлом столу (Фото: Институт за европске студије)

На крају се повела озбиљна дискусија о наведеним темама које су заинтригирале веома бројну и млађу публику. На крају је Миша Ђурковић закључио да је превасходни циљ ове посете била промоција науке која треба да заинтересује млађе нараштаје да се баве овим позивом, те изразио наду да ће сарадници Института у наредном периоду интензивирати активности у Ђурђевом граду.

Петар С. Ћурчић, Душан Илић,
Институт за европске студије

Прочитајте још

Жељка Бутуровић: Неки нови клинци (који не желе да одлазе)



Categories: Дневник читаоца/гледаоца

Tags: , , , , , , , , ,

Оставите коментар