Разномислије

Никола Н. Живковић: Још једном о Правосудову или Да ли аутор треба да одговара на коментаре?

Не замерам Правосудову што је критичан према српским властима. То сам и ја. Уосталом, ако се човек бави овим послом, подразумева се да буде критичан. Замерам му што није поштен, правдољубив и искрен

Часлав Копривица: Беспутни прагматизам са (блиједо) националним ликом – нови одговор Б. Мијатовићу

Вучић, као намјерни, срачунати и самосвјесни велеиздајник, и г. Мијатовић, као добронамјерни, али „умерени родољуб“, објективно имају идентичну интенцију

Стефан Каргановић: Именовање нове Комисије за Сребреницу – тресла се гора, родио се миш

Изјаве надлежних и трећелигашки састав комисије коју су именовали не улива поверење да ће ова критички важна материја најзад бити адекватно размотрена и коначно расправљена, пише Стефан Каргановић 

Драгослав Пакић: Еволуција револуционарних судова

Социолог, чија памет надвисује сваку другу памет, тачно зна ко је за револуционарни суд само није одлучио да ли ће судска одлука бити гиљотина, електрична столица, свилен гајтан, или само обична сабља помало тупа

Павел Тихомиров: Да ли је чаша полупразна или полупуна (поводом текста Николе Н. Живковића)

Критичари Путина полазе од тога да он „може, но неће“, пошто је и сам део менаџмента, дакле, обавља своју функцију служећи транснационалним корпорацијама које су окупирале територију Русије

Срећко Максимовић: Одговор народној посланици Тривић или Црква је крива за све

Ово Ваше обраћање подсјећа на најбољу традицију југословенског агресивног титоизма. Јер, и тада се од Цркве тражило да буде црква, пише Срећко Максимовић у одговору на отворено писмо народне посланице Скупштине РС Јелене Тривић

Недељко Цицварић: Одјек хеснерског крста

Свака мајка има право да обележи гробиште свог сина војника. На то има право чак и онда када је тај син погинуо у пораженој војсци. Споменик није и не сме бити проблем. Проблем су људи. Они који заборављају, крију, ћуте

Јован Пјешчић: Копитар заслужује споменик, али негде другде

Копитар је обављао послове цензора словенских књига, те је разумно препоставити да је као и сваки други цензор у било које друго време савршено добро знао циљеве Хабзбуршке монархије према Србима

Велимир Гајић: Да ли је шиптарска застава у катедрали Нотр Дам знак проклетства

Француски шамар у виду заставе такозване државе „Косова“ нама Србима је много већи од оног из 1914. године када је Србији испоручена муниција погрешног калибра

Велимир Гајић: Да ли смо, кад је реч о Јасеновцу, још једном испали наивни?

Гидеона Грајфа пропагира „Политика“ на начин и у форми какву одавно није добио један српски историчар без обзира на тему којом се бави и какве научне новости доноси у односу на досадашња сазнања

Зоран Чворовић: Правни осврт на „Мишљење“ Повереника за заштиту равноправности у случају др Владимира Димитријевића

У колонији Србији у вези са применом Закона о забрани дискриминације успостављен управни и судски механизам који представља комбинацију османске и римокатоличке процесне традиције

Александар Сарачевић: Случај Украјинске цркве – теологија или политика

Ми смо данас позвани да се определимо да ли смо уз Москву или уз Цариград, а и московски и цариградски патријарх признају римског папу као свог брата у Христу, и као епископа Рима

Вељко Ђурић Мишина: Зашто толико неповерења?

Овим кратким текстом хоћу да разуверим појединце мрзовољнике и скептике да се литература (написана и на српском језику и ћириличним писмом) може пронаћи у Библиотеци у Јад Вашему у Јерусалиму

Младен Обрадовић: Србија није Содома

Наметање служења непоменику започело је содомским поворкама улицама наших градова, настављено је постављањем содомита на највиша места у држави, а већ сада видимо да се захтева признавање истополних заједница као тзв. „бракова” 

Марко Јакшић у писму Вучићу: Не нападам те због фотеље, него због издаје

Слушао сам твој говор у Косовској Митровици који је требао да буде историјски. Личио је више на опело Србима са Косова и Метохије. Препун је депресије и песимизма, пише Марко Јакшић у отвореном писму председнику Србије

Никола Варагић: Давор Драгичевић тражи истину о смрти свог сина Давида

Песница, коју држе са подигнутом руком грађани Републике Српске, који се окупљају на скуповима „Правда за Давида“, није она ЦИА-Отпор песница. То је песница коју обични људи показују режиму који их тлачи

Никола Варагић: Независна држава Црна Гора и Друга Србија

Другосрбијанци не виде „егзодус Срба“ у Црној Гори, али патријархове речи описују као „злураде и паклене речи“. Затим повезују речи патријарха СПЦ и председника републике Србије, иако знају да је Александар Вучић пријатељ и савезник Мила Ђукановића

Немања З. Стефановић: Мало историје или Проклетство имена Александар

Читајући истраживања Тодора Вулића („Поновљена историја“), лако је прихватити његову тврдњу о понављању историје: у српској прошлости значајно место имају имена и одређене године

Небојша Петковић: Пут у пакао

Косово није срце Србије већ његова Душа. Тело може да умре без срца или да преживи ако прихвати неко друго, не мењајући идентитет нити било коју битну карактеристику личности. Међутим без душе тело је само празна љуштура

Александар Сарачевић: Осуда екуменизма наслања се на осуду шизмоеклисијализма

Не сме се никако учествовати у институцији која носи назив Светски савет цркава, јер се тако пристаје на јерес, разара интегритет Цркве и наноси велика штета како православним верницима који се доводе у заблуду, тако и неправославнима којима се повлађује… Read More ›