Један од главних циљева коме служе масакри по школама у САД јесте масовно одузимање оружја од грађана. Власти у Србији муњевитом брзином кренуле управо тим путем
Вест ТВ Пинк о трагедији у основној школи на Врачару (Извор: Твитер)
Сан многих Срба, и не само у „кругу двојке“, да почну да живе као „сав остали свет“ (у неким варијантама ове бљутаве синтагме, као „нормалан свет“) у среду, 3. маја 2023. остварио се на трагичан начин у београдској Основној школи „Владислав Рибникар“. Онима који нису имали срећу да се домогну бајковитог Запада, тај Запад, са врхунским узорком својих хомицидних вредности, и на начин који сигурно нису очекивали, провалио је у кућу. Банални коментар патријарха Порфирија, да се „тако нешто у Србији никада није догодило,“ тачан је, наравно, али ни у Америци, нити у другим западним земљама, то се није догађало пре него што је почело да се догађа.
Питање је како и зашто је почело.
Све што је проф. Владимир Димитријевић о овоме рекао безусловно стоји. Али догађај би се могао разматрати и из још неколико углова. На првом месту, треба истакнути сличности између већ уходане западне матрице и трагедије у Србији.
На темељу искуства Запада у овој материји, које добро познајемо, а пошто очигледно догађаји у Србији почињу да се одвијају по истом обрасцу, могло би се констатовати неколико ствари.
Док се не докаже супротно, вероватноћа да је школски масакр у Београду био неприпремљен незнатна је. Догађаји такве врсте углавном нису спонтани, ни у Америци нити у другим напредним и узорним земљама где су учестали. Приликом готово свих инцидената овакве врсте, упоредо са званичним наративом, који се лансира брзином светла, убрзо испливава низ индиција које убедљиво указују на брижљиву припрему и инсценацију. У огромној већини случајева овакав инцидент служи да се трауматизовањем грађани збуне и учине још покорнијим, да се пажња јавности са нечега скрене, укратко, да се произведе изговор за постизање одређених политичких циљева који су властодршцима интересантни. Заједнички именитељ тих циљева је сужавање простора личне слободе и јачање средстава за надзор и контролу над људима.
У САД, један од главних циљева коме служе овакви масакри по школама, тржним центрима, а од недавно и црквама, јесте масовно одузимање оружја од грађана, којих се из оправданих разлога власти плаше. Други амандман америчког Устава је озбиљна препрека таквом науму, али стварањем атмосфере одбојности према приватном поседовању оружја та препрека се полако али сигурно заобилази. Све учесталији инциденти које повезује злоупотреба оружја у приватном власништву идеално погодују психолошкој припреми становништва да прихвати разоружавање. Изговор је да ће се тиме решити проблем насиља у друштву. Најсвежије вести потврђују да су власти у Србији муњевитом брзином уграбиле тај изговор и користе прилику да крену управо тим путем.
Извор: Радио Слободна Европа
Да ли ће им ико, пре него што се пред насилницима разоружа, поставити логично питање: како то да се у Швајцарској, где грађани имају не само право него и обавезу да држе оружје, инциденти овакве врсте уопште не догађају?
У односу на позадину инцидента који се догодио у Србији, од самог почетка пада у очи присуство неких сумњивих детаља који се савршено уклапају у матрицу сличних догађаја у земљама Запада. Полицијске власти у Србији већ истог дана када се догодио масакр обзнаниле су да је осумњичени ученик месец дана унапред детаљно скицирао просторије у школи коју је похађао (чији је распоред и без тих цртежа требало да добро зна) и да је састављао спискове потенцијалних жртава. Да ли је у овом случају то тачно или не, за сада је непознато. Али на Западу стандардна пракса је да осумњичени, или patsy како се тамо каже, унапред планира свој чин и оставља често подробне белешке где износи своје побуде и психичко стање. Тај се материјал обично савршено уклапа у званично разрађени наратив о злочину који се накнадно пласира, уз категоричко искључење свих осталих могућих објашњења.
План напада и списак кога треба убити малолетног К. К. (Извор: Твитер)
Ускоро ће бити јасно да ли ће и у Србији бити примењен овакав сценарио.
Друга индикативна околност је да је осумњичени малолетник без одлагања предат на обраду Центру за социјални рад. У Србији, тај нимало бенигни Центар стекао је репутацију агенције за отимање деце од родитеља и посредовање у продаји одузете деце страним „инвеститорима.“ Центар делује под менторством и као српска експозитура норвешке службе Барневердет, која је у Норвешкој задужена за малолетничку проблематику. Барневердет је обучио кадрове у српској филијали и тесно сарађује са њима. Српски Центар за социјални рад у задње време умешан је у више случајева високог профила у вези са одузимањем деце од родитеља без очигледног повода, а у евиденцији постоје докази за неколико хиљада поступака такве врсте. При том, важно је имати у виду да норвешка централа, чијим се принципима српски Центар руководи, није пука социјална служба. Она делује као идеолошки инструмент за промену свести и преобликовање традиционалних друштвених односа на породичном плану. Зато је предаја осумњиченог дечака у надлежност српском Барнавердету врло знаковит и сумњив потез. Постоји могућност да ће осумњичени тамо бити индоктриниран да у даљњем поступку даје исказе који се од њега очекују, на начин који би могао послужити одређеној агенди за коју ће овај догађај бити употребљен. Каква би та агенда могла бити, показаће се ускоро пажљивим праћењем потеза које ће власти и установе повезане са њима повлачити.
Dečak počinilac masakra predat Centru za socijalni rad, poznat sledeći korak
Не може се искључити ни могућност да је инцидент у Србији део специјалне психолошке операције у режији професионалних страних служби ненаклоњених Србији, са циљем да се српској јавности нанесе тешка траума, слична оној коју је америчка јавност доживела после 11. септембра. Сврха је да одређене радње прођу без отпора или незапажено.
Наношењу трауме следе одређени политички потези или примена репресивних мера што би иначе било тешко изводљиво, са формалним покрићем да се слични инциденти „не би поновили“, али који немају никакве стварне везе са решавањем питања насиља у друштву.
Извор, од 13:04
Индикативно је да је отац осумњиченог дечака код куће држао оружје (нема објашњења зашто) и да је водио сина на стрељачке вежбе. Мере које ће власти овим поводом смислити и предузети искусном посматрачу ће непогрешиво указати на стварну позадину: да ли се заиста ради о спонтаном понашању детета под утицајем окружења зла што преовлађује у данашњој Србији, или је инцидент био режиран да би допринео остварењу неких других циљева, као што се дешава на Западу о коме сви сањају.
Трагедија која је задесила Србију носи неизбрисиви печат луциферијанских западних „вредности.“ Вероватно не случајна околност да се трагедија временски поклапа са окултним слављем Валпургијске ноћи (камуфлираног као обележавање празника рада) добар је повод да Срби преиспитају све путеве којима иду.
Categories: Разномислије
Иако има неких финих детаља који су лепо анализирани, у овом тексту се овај Институт прилично излупетао. Мислим да је много битније шта кажу професори, наставници, учитељи, педагози, психолози о овом системском заказивању, односно чињеници како нико из средине дечака није препознао да дете има проблем. Језиком клинаца туга је што окружење није детету понудило fail safe oпцију (каквих је много било у СФРЈ-у), а не fail dead.
Не би ваљало да се ово претвори у ријалити (не треба Вучић да предлаже мере нити да изговара име детета, мере треба да предлажу стручни људи) већ да се бар нешто мало у систему промени (већа права професора и моћ да пошаљу амбициозне и фенси родитеље у три лепе). Овај текст није допринос у правом смеру.
Nemili dogadjaji poput krvoprolica u Beogradskoj osnovnoj skoli, nastali spontano ili ne, pored sejanja STRAHA kao modela zivljenja i jednog od principa kontrole, samo ce, dakle, ubrzati izgradnju digitalnog koncentracionog logora sa totalnim nadzorom u kojem bi izmanipulisane mase mogle uskoro zavrsiti. STRAH od „zaraznih bolesti“, rata, teroristickih napada, masakra… posluzice predstavnicima „vlada“(marionetama globalista, vlasnicima centralnih banaka, velikih korporacija…) kao izgovor za uvodjenje „odgovarajucih“ mera i sve veceg nadzora gradjana kako bi se drustvo „zastitilo“ od potencijalnih pretnji. „Vlasti“ nalaze izgovor za ubrzanu digitalizaciju drustva, postavljanje kamera po ulicama i prostorijama, tzv. crnih kutija, biometrijsku identifikaciju, razoruzavanje gradjana, pa cak i otpocinjanje vojnih invazija (rusenje kula Bliznakinja 11.09.2001)… a sve u svrhu izgradnje Novog svetskog (tehnokratskog) poretka sa jednom Svetskom cionistickom, javno priznatom i prihvacenom nad-vladom…
„Čitava priča o masovnom nadzoru građana još je jedna stvar koja se podmeće kao lažna dilema: „sloboda ili sigurnost“, odnosno, to je čuveno pitanje – „da li biste pristali da budete manje slobodni, ali sigurniji“. Neslobodan čovek nije siguran čovek, odnosno – samo slobodni ljudi su zbilja sigurni ljudi. S druge strane, oni koji se odriču (dela) slobode zarad nekakve (veće) sigurnosti u stvari prihvataju strah kao svoj model življenja. To „prihvatanje straha“ je globalistički diskurs koji se nameće ljudima širom sveta da bi se ljudi dobrovoljno odrekli svoje slobode. Treba se, tako, plašiti svega – i da će vas neko napasti, i da će vas neko opljačkati, i da će se neko zabiti u vaš automobil drugim automobilom, i da će vam neko oteti dete, i šta sve ne, a sve da bi što lakše dozvolili vladajućim sturkturama da imaju što veću kontrolu nad svim segmentima vašeg i života svih građana države. I takav proces postepenog odustanka od sopstvene slobode „zarad sigurnosti“ traje već uveliko. Tako vidimo da u pojedinim državama sveta postoje i čipovi – platne kartice, koje ljudi dobrovoljno stavljaju u sopstveno telo, uz objašnjenje da je to „jednostavniji“ i „sigurniji“ način plaćanja i da uz ovakav čip ljudi ne moraju da se boje da će izgubiti ili da će im neko ukrasti novčanik (ili identifikacionu karticu za posao).
Naravno, ponovo strah kao faktor ubeđivanja. Uz to, na takvim čipovima, kažu oni koji tako „brinu“ za nas, moguće je da budu i svi vaši medicinski podaci, pa će, eto, to možda da vam „spasi život“ ako vam ne daj Bože negde pozli. Pa da, treba se bojati da će vam pozliti i odmah se zbog toga čipovati. U krajnjoj liniji, nije ni čudno što se ljudi (posebno u zemljama Zapada) već sada medijski pripremaju (doduše stidljivo, ali pripremaju) na to da u budućnosti čipuju i sopstvenu decu, kao da su kučići, a da bi, je li, ako im neko otme decu policija mogla što pre da reaguje i „locira ih“.
Tako se stvara društvo straha, nepoverenja, sumnje, i to, razume se, tada i nije društvo, već logor u kome je svako na oprezu od svakoga, zbog čega, je li, kamere „mogu samo da pomognu“, a i čuvari logora su tu „za vaše dobro“. Ko zna, možda nekome padne na pamet da donese propis da se i u kuće građana stave „sigurnosne“ kamere kako bi se „smanjilo porodično nasilje“, ili da se u hraniteljske porodice postave kamere da bi nadležni iz Centara za socijalni rad imali „bolju kontrolu“ kako prolazi hraniteljstvo? Na svašta su ljudi spremni da pristanu kada iz straha krenu da se odriču slobode. I sve je isti niz – i pristajanje na obaveznu „vakcinaciju“, i pristajanje na obaveznu distancu, i pristajanje na propusnice – ausvajse, na obavezne maske, na ćutanje, na kamere, na biometrijsko identifikovanje… Sve to je deo „pametnih logora“ koji se uveliko grade i u kojima živimo.“
Zavisi iz kojeg ugla posmatramo nemile dogadjaje u svetu i oko nas, ali cinjenica je da su inzenjeri ljudskih dusa-„majstori“ izuzetno lukavi u lovu na ljudski rod i danas se protiv covecanstva vodi nevidjeni psiholoski, propagandni, vesto zamaskiran rat i ljudi su svakodnevno podvrgnuti bombordavanju vestima iz „crne hronike“ kako bi bili prevareni i zavedeni da se odreknu Bogom im dane slobode i pristanu na totalitarnu kontrolu zarad „sigurnosti“.
@Јован П
Не слажем се ни ја са свима стварима изреченим у тексту Института али мислим да је добра упутница да овај догађај посматрамо изоловано од досадашњег насиља у школама, којима и сâм присуствујем. Напади на професоре, међусобно ученичко насиље, прича само о правима без обавеза и одговорности – на једну страну, ово на Врачару – скроз на другу. И зато треба размислити шта је, или макар шта је све, овде у игри и шта је све узрок. Напрасно разоружавање нације неће помоћи ако, не дај Боже, ученик у школу понесе нерегистровано/нелегално оружје или ако понесе у школу нож… А на заштити у школама акценат је нула, на промени система минус сто, али зато на разоружавању плус сто!!!
ЗДРАВО ВАСПИТАЊЕ, ПРАВИЧНОСТ И ПРАВДА, АКО ЗАКАСНЕ ИЛИ ИХ НЕМА, ОНДА ЈЕ ЗА СВАКО ДОБРО КАСНО
Шта је последично најопасније данас у разговорима у ТВ емисијама?
1. Стално истицање адвоката, судија, психолога, психијатара, педагога, социолога, „хуманиста“, „стручњака“, „хуманиста“ и сличних и различитих других профила људи, и пре овог страшног догађаја у нашем данас централном „Црнограду“ у Србији и после њега, да је виновник (изазивач) оваквог страшног догађаја „кривично апсолутно неодговоран“. Ти људи који то истичу веома су наивни и потпуно неупућени у то да су младићи у добу пубертета (10-14 година) изузетно у просеку обично надарени, маштовити, склони авантурама и прихватању за узоре оних који су „да се с окаченим оружјем“ не придржавају друштвених обавеза и нормалних норми у понашању, да су они на неки начин „слободњаци“, „каубоји“ к0оји „деле правду“ по свом слободном нахођењу и сл. Они имају о себи изузетно високо мишљење и врло су осетљиви на учињену „неправду“ њима, али не и другима. Они су, просечно, врло интелигентни, а велика је невоља што они, слично пијаном одраслом човеку, имају смањен осећај за неправду учињену другоме и имају слаб осећај могућег туђег и физичког и душевног бола. Ово што је овај „мали“ виновник учинио, мало би одраслих људи било спремних (у сваком погледу) да изведу, јер је то по „професионализму“ у криминалу равно неким професионалним одраслим виновницима.
Истицати, ма од кога то, да су таква „деца“кривично апсолутно неодговрна“ за ово и овакво опасно дело — равно је код таквих могућих виновника речници: „Узмите оружје и слободно убијајте сваког ко вам се замерио, јер сте ви обезбеђени „потпуном кривичном неодговорношћу“.
Пошто, свакако, није реч о ретардираној деци (а када су стварно ретардирана, таква деца вам неће готово никада учинити зло, осим у самоодбрани од напада физичком на њих), изузетно је, зато, опасно „учити“ ту „децу“ да су „кривично потпуно неодговорни“. И то, посебно зато што је готово свако дете упућено у то да она нису одговорна као одрасли људи, јер им се то, на неки, начин увек утувљује у главу. И то деца знају. Овај виновник у школи сигурно је знао да је он неодговоран као одрасли људи што јесу. А с обзиром да је он то планирао (да није строго прецизно планирао, како би успео боље него што би успела већина одраслих да изврши тако прецизне радње које су му донеле „успех“ у том његовом врло интелигентном (нажалост, опасном) плану.
2. Изузетно је опасно стално истицати нешто што има само делимичне истине у реченицама: „Сви смо ми криви за ово што се догодило.“
Млади људи, али и многи одрасли, схватиће из тога да „смо сви криви“, онда ми појединачни нисмо много криви па чак и да ми нисмо уопште криви. Јер, логично је, ако смо сви криви, онда најчешће нико није крив. Стручњаци и нестручњаци дужни су да истичу да је крив онај ко еј стварно крив (без обзира на његове године), а треба истицати да има и других криваца као саучесника у овом страшном догађају, а стварни саучесник је, на пример, онај ко је неодговорно омогућио учеснику да дође до опасне ствари (оружја) којим је овај страшан догађај остварен. Саучесници су и они који су омогућили да се укине смртна казна која се може извршити над оним ко није икинуо смртну казну за свога ближњега. Јер тако су жртва и виновник потпуно неравноправни. Виновник може извршити своју смртну пресуду некоме из било каквог свог личног разлога, а онај који је задужен да спроводи правду према виновнику виновника мора да повластицу и жртва неће бити равноправна јер виновник не може добити оно што је другоме смртно учинио због било чега, па и због било какве врсте личног хира.
3. Свако друштво, па и наше у Србији, готово у сваком погледу је већ дуго у опасном паду и тај пад је све већи и бржи да смо ми, нажалост, наивни ако кажемо да се ово „никада неће више догодити“. Нажалост друштва су у таквом стању да можемо само рећи: „Не дај Боже да се ово икада више догоди.“ Нажалост, није велика нада да се и горе неће догодити.
Институције нашег и сваког другог друштва јесу и плаћене и одговорне да чине све што ће смањити могућност оваквих опасних појава.
На пример, култура и средства обавештавања и слично изузетно треба да воде рачуна које примере предочавају као вредности. Ми имамо или смо имали телевизије које су малтене шириле култ „надарених и назовипоштених криминалаца“, а поштени су зато, по једном „великом“ тв-водитељу, што су већином пљачкали „по иностранству“ и тако „наплаћивали ратну штету“ од оних који су нас бомбардовали. Многима је то било „симпатично“ из тог разлога што су нас заиста недужне бомбардовали и нису нам исплатили нанету нам штету.
Ми данас, на пример, имамо прилике да гледамо готово 99 одсто филмова у којима се само убија, по стотине људи, а готово да нема филмова више с лепим љубавима, о људима који се жртвују да помогну некоме другоме коме је помоћ потребна.
О трагедији наше некорисне САНУ, о промашајима у култури, о неуставним и неспроводивим законима (као што је овај жалосни неуставан и апсурдан закон о српском језику и ћирилици усвојен 15. септембра 2021. чак једногласно у Скупштини Србије, да и не говоримо).
Не сме се продужавати трајање, на пример, закона који третира „кривичност“ према тзв. малолетнику и према пунолетнику. Закон мора бити исти, а наравно, да ће се казна одређивати имајући у обзир и број година. За злочин број година, као и у љубави, не сме да буде драстично пресудан фактор. Злочин је злочин, ма колико имао година онај ко га је починио.
Наше школство је трагичан прича и пример. Из њега је избачено васпитање које је за друштво чак суштински важније од образовања. Човек се може образовати у свако доба, а васпитање, ако закасни, ту поправке нема.
У образовању и васпитању (школству) мора се прихватити давни предлог Одбора за стандардизацију српског језика да се уведе већи број часова из српског језика и књижевности, јер су матерњи језик и књижевност незамењиви не само у образовању него и сваковрсном позитивном васпитању.
Школство мора строго да води рачуна да се сузбија свим моћима оно што се често дешава међу ученицима — да се једни другима подсмевају и етикетирају, па онима који су вредни ђаци говоре да су „штребери“ и сл., затим ад се подсмевају сиромашним ђацима (увести неизоставно и хитно униформисану одећу ђака, ништа лоше не би било увести радну одећу у фабрикама, на свим другим радним местима, а људи изван радних места могу да се облаче како хоће и да шире „моду“).
Остане ли све исто у свим институцијама у Србији као што еј било до сада и као што је сада, сасвим еј сигурно да нас ништа боље убудуће од овога неће чекати.
И, последње. Давати дозволе за појединце у друштву који могу добити лично оружје као грађани директна је велика неравноправност међу грађанима и то се мора укинути. Овај виновник да није имао оружје и да није био спретан у његовом коришћењу, како би успео да побије толико малих (у значењу: младих) људи.
И, последње, стално се истиче број побијених младих људи. Заборавља се да су осим сваког тог убијеног младог бића побијени и њихови родитељи и њихова шира родбина духовно и душевно, а многи и физички ако су у опасним годинама по живот.
После овог догађаја у нашем централном од јуче Црнограду, у Србији у њеним институцијама не сме ништа да остане исто као што је до јуче било. Све мора да се мења, да се прилагођава нормалности, ефикасности и бољем, успешнијем раду — ничему се убудуће бољем не вреди надати.
Срби и остали који сви заједно живино у Србији — прст на поштено чело па да сви заједно учинимо све што је до нас и што Бог од нас очекује.
Излаз из оваквих трагедија је само у бољем и ефикаснијем раду у складу с одговарајућим бољим прописима и добротом и побожношћу.
Ако не планирам да радим ништа лоше и ако не волим да урадим никоме оно што не волим да се уради мени, шта ме брига да ли ме снима нека камера или не? Ако радим само добро себи и другима, могу да ме снимају за пример онима који не раде добро. Али, наравно, нико нема право да „филм“ о мени приказује било коме без мог пристанка.
Негде сам чуо на некој телевизији да је нека особа (као „тумач“ тог страшног догађаја у Црнограду) споменула да је виновник овог страшног догађаја у Црнограду оставио „списак на ћирилици“. Али нисам чуо шта је та особа у вези с „ћириличким писмом“ хтела да каже!
Гледамо последице нечињења нас као народа и последице чињења једног јединог лица . Оно је најодговорније за све . Док се оно није појавило и почело да нас уништава , вођењем у проклету Европу и “ колективни запад “ , ми ово нисмо ни сањали . То лице прикрива све криминалце и убице ( нарко дилере , Јовањице… ) убиства на наплатној рампи , силовања малолетних вршњака , гажење људи и деце на пешачким прелазима , дозвољава мафији да улази у школе и снима бестијалне спотове са болесним режисерима , плаћа нашим парама снимање филмова о убиствима ко је убица мога оца или како се већ зову ( писао сам већ да не гледам од 2000 ни једну домаћу серију или филм и не дозвољавам то ником од укућана ) . То лице забрањује да се у скупштини изгласа Алексин закон јер се коси са “ европским вредностима “ ( да Бог да да му се у кућу уселиле ) . То лице не дозвољава да се укину ријалити програми јер их приказују његове ТВ које га рекламирају пред изборе – не могу да не очепим и госп. Перића . То лице штити све своје поданике које је поставило на власт , чак и сада не дозвољава министрима полиције и просвете да бар мало покажу да су ипак људи и поднесу оставке . Сетимо се Грчке и оног стравичног судара , шта се прво десило – министар је тог момента поднео оставку и показао да је људско биће . Е , због тог лица у мени све кипи од бола и немоћи после јучерашњег масакра . То лице и даље срља , држи позоришну представу на ТВ са добро увежбаним патетичним паузама и уместо да реши прави проблем оно најављује пооштравање потпуно небитних ствари – чешће чишћење пиштоља и мењање шифри сефова за чување истих на сваких 6 месеци … Невероватно али истинито . За то лице које је преузело на себе све да решава и што ми хоћемо и што нећемо и што је у његовој надлежности и што није , постављајући своје подг**** муве и пљачкаше ; сигуран сам да од Господа опроштај неће имати , то је јасно као дан , али нисам сигуран за нас као његове прећутне ( мислим на делање а не речи ) саучеснике .
@Јован П
Е, баш та „fail safe oпција“ ће спасити Србију! Тачно је, у СФРЈ се на сваком градском ћошку могла по једна наћи, а на селу је свака кућа то имала по два-три комада. Неки су то гутали пре спавања.
@Д. З. @ Зоран
Док читам ваше коментаре, помислим да за овај народ и за све нас још има наде!
Дај Боже да је више таквих!
@Суводолски
Опција коју сам поменио, значи да те као дете – породица, школа и друге институције прате, те да ако имаш проблем то неко препозна и реагује. Ништа друго.
Ако наставник нема овлашћење да детету одузме телефон, на њега подигне тон или му исходује укор, а родитељ нема вренема, енергије или га баш брига да комуницира са дететом, онда неће ко имати да помогне детету пре него што евентуално направи неку глупост чије су последице, не дај Боже, тешке.
Ко се буни у себи поводом овог текста, и не верује ономе што је наведено у било којој мери: да то није могуће или да су то глупости, опасно је несвестан до које мере су се сатански и други елементи уградили и у српско друштво. У У Норвешкој је након Брејвика смењено руководство партије, која би иначе по подршци коју је имала владала годинама. (На пример: објавити моментално да дете неће кривично да одговара. То је порука онима који су спремили дете да је задатак обављен и да је дете на сигурном. Тако се преносе „дипломатске“ поруке у свету демона у коме живимо.)
Мали је програмиран. Као што Слободан Стојичевић у својим књигама и преведеним руским књигама пише: амерички – да се не замајавамо – сатанисти помоћу телефона и друштвених мрежа праве профил свих нас. Мали је изабран и на њему је рађено. Како се то ономад звало: MK Ultra или још пре тога: зачараност. Ово је рат добра и зла.
Србија је препукла, расцепила се, подвојила и растројила, трагедијски знаковито, још пре неку годину када је сестра убила брата. А то не бива, никада, ако је довољно здравља у народу. Јуче су се и поле и фртаљи развејали, расточили, распршили у најмајушнија зрна непостојања. Кнез овога света пројавио је међ Србљем да је залучена црна свећа у резбареној тикви коју садисмо са њим. Прћави ђавољи шегрт, жрец свих владиних и невладених секти и култова није крио своју злу радост. По ко зна који пут, у камере и микрофон, али овај пут најизопаченије и најнаказније, у лице нам је просуо решење свеколике мале и велике матуре, у србским школама за сву србчад – “ 666 = 999 – ЗЛО И НАОПАКО. Положили сте, децо, и то је мој највећи успех. Честитам и родитељима, професорима, а посебно директорима, психолошкињама, дефектолошкињама, педагошкињама, социолошкињама и васколиким слугама сатаниним – од здравствених радника, преко судија, адвоката – нема више породице у Срба ! Сад сте усвојеници палог анђела, сирота, пала децо. Ја, ваш небинарни чаробни фрулаш, тражим од вас још минут ћутања приде – следи завршни тон из моје фруле…“
Не знам да ли је неко приметио, али Политика је јуче у једној вести објавила пуно име убице КК. Можда намерно, можда им се омакло. Стоји тамо још увек.
https://www.politika.rs/scc/clanak/550712/%D0%94%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BA-%D1%81%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BE-%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA-%D0%B7%D0%B0-%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%BB-%D0%B8-%D0%B4%D1%83%D0%B3%D0%BE-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%BE-%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD
Чему служи овај небулозни текст осим ширењу лудила.
Прѣ двѣ нѣдѣље друг ми покаже снимак с умоболног телефона: дѣца, 3. разред највеће градске основне школе, дакле узраст 9-10 година, на „екскурзији“ на Копаонику, у нѣкој рупи налик на дискотеку, хорски ђускају и пѣвају: „Ја нѣмам вишееее разлога да жиивиииим!“ Дѣвојчице са голим стомачићима, дѣчаци као дѣвојчице. Вѣрујте дѣци на рѣч, дѣца нѣ умѣју да лажу: „Ја нѣмам вишеее разлога да жиивииим“ је све што су од родитеља научила из Покосовског циклуса.
Десетак дана прѣ тога, брат ми тражи зајам – син, срѣдњошколац му иде на екскурзију, у Италију. Каже, трѣбало је по првобитном школском плану да иду у Грчку, да обиђу Солун, Зејтинлик, Крф – АЛИ, тамо нѣсу хтѣле ДѢВОЈЧИЦЕ, па им је школска управа изашла у сусрѣт, а „родитељи“ се већински сложили, па су добили Италију. И блејаху по венецијанским каналима, и хваљаху се да су пробали оригинал италијанску пицу и можда у кладионици одиграли сигурицу.
Нѣкада давно, српски родитељи су и сакатили своју дѣцу да нѣ буду јањичари, да би остала њихова, а нѣ туђа дѣца. По цѣну да се с том осакаћеном дѣцом читав живот пате, да раде за њих без наде да ће их нѣкад, онако осакаћена, моћи одмѣнити (у та давна врѣмена људи су хлѣб насушни у зноју копали из земље, што је малчице теже од куповине на „креду“ или „картицу“.. Данас српски родитељи дѣцу уче, подстичу да оду из ове „луднице“ у јањичаре, јер све је боље него бити Србин, бити што јеси и борити се за своје. Они нѣгдашњи Срби нѣсу волѣли своју дѣцу, имајући их у просѣку бар десеторо, а ми волѣмо своју дѣцу, само најчешће у једнини – и двоје дѣце су већ рѣткост. Читав ужас ако наставник подвикне на мезимца, камоли да га повуче за уши.
Поколѣње К. К. је виђено да стаса у потпуне идиоте и бескичмењаке. Кад се сутра, послѣ навршене 30-те или 50-те године живота можда и прену, проклињаће нѣ Вучића, нѣ школство и стране службе, већ сопствене бескичмене родитеље. Вѣроватно с правом – малоумнијих и себичнијих родитеља од нашег поколѣња цивилизација нѣ памти. К. К. је са својим „послом“ само малчице поранио – чисто да нам покаже како ће то изгледати у врло блиској будућности – док порасту другови које нѣје успѣо да побије. Наћи ће се нѣко међу њима ко ће његов „подвиг“ надмашити. Цинично звучи, али сви смо били дѣца, па израсли у ово што смо сад.
Зато @Зоране – маните се пљувања по човѣку „који је крив за све“. Ово траје много дуже од његове власти, и нѣма везе с њим. Тј. има утолико, што је он само природна послѣдица. А кривца тражите/тражимо у огледалу.
НЕПЛАНИРАН ЗЛОЧИН ЈЕ ПОСЛЕДИЦА ОКОЛНОСТИ И АФЕК(А)ТА, А ПЛАНИРАН ЗЛОЧИН ЈЕ УВЕК НЕКА ВРСТА ОСВЕТЕ
Ако је тачно да је виновник планирао месец дана одстрел и оставио списак по коме је то планирао да уради, то је доказ да је рече о освети. А он не би могао да планира тако дуг списак да није био одлично истрениран, да није имао чиме да то изведе и да није био сигуран у своју менталну и физичку спремност за то. Непланиран злочин може да се догоди у збиру лоших околности и афек(а)та. Планиран злочин је увек нека врста освете.
Важно је утврдити тачне „разлоге“ и околности те освете да би се боље знало шта треба радити и мењати у друштву (ако је друштво уопште спремно за промене) да се овакви и слични случајеви лакше и успешније избегну.
@Данило
Пре програмирања тог несретног детета, на жалост, убице,
програмирани су, препрограмирани и репрограмирани
одрасли, у његовој породици, врху државе и врху СПЦ.
Није било могуће програмирати то несретно дете, на жалост,
убицу, а пре тога не програмирати Ану Брнабић, Александра
Вучића и бирократе СПЦ (са часним изузецима!), сав тај окот
који пропагира и пристаје на EUнијатске вредности, којима
нема алтернативе.
Тај се окот изгони молитвом, постом, покајањем, исповешћу и
причешћем – појединачно, а КУКОМ, МОТИКОМ и МОТКОМ –
множином народа , заједнички/саборно!
Створени су сви услови за народни устанак, мирним путем –
на улици, зато се и доноси хитна одлука о “РАЗОРУЖАВАЊУ“
НАРОДА, а понајмање због убистава деце.
Толико им је стало до убистава деце, као до лањског снега,
јер се емитовање “Задруге“ обуставаља само на 5 дана, а
онда иде – “Јово наново“!
Гробари (навијачи Партизана) поручују Александру Вучићу:
“ВУЧИЋУ, УКЉУЧИ МОЗАК, ИСКЉУЧИ ПИНК!“ , а он
се прави да их не чује, сав је обузет “РАЗОРУЖАВАЊЕМ“
НАРОДА!
@Марк Еугеникос, ma da, otac je poznati beogradski radiolog.
To je skola gde idu deca „elite“
У првом разреду да се учи само граматика, физичко и владање и ниједан други предмет. Дете мора прво да разуме шта му се говори да би ишта друго могло научити, да савлада основе понашања у заједници и да научи да води бригу о властитом телу.
Од другог разреда да се настави са владањем, физичким и граматиком а да се дода логика. Дете мора да савлада основе мишљења и закључивања да би било разумно биће.
Од трећег да се настави са физичким, владањем, граматиком и логиком а да се уведе реторика да дете научи да се изрази, одн. да оно што је разумело и обрадило уме да саопшти на разумљив начин.
Од четвртог да се уведу алгебра и геометрија да деца науче таблицу множења да их нико не заврне за лову на пијаци и да умеју да нацртају себи нпр. полице у соби или да размере простор за башту.
Од петог да се придода астрономија и музика да дете научи како изгледа свемир у којем живи и како неопипљиви звук утиче на опипљиву материју. Зашто кад оперска певачица врисне – пукне чаша и шта се са човеком дешава кад неко на њега виче.
И ето ти основне школе. Кад савлада ових неколико наука човек се оспособи да буде вредан члан друштва и да самостално нападне било који предмет.
Какви бре котангенси, косинуси, интеграли, главни градови Бангладеша и Таџикистана, колико парамецијум има органела и H2SO4?
Уче информатику четири године а не умеју да куцају на слепо са десет прстију. Нигде никаквих вештина, само бубање и репродукција података. Мисаони процеси и моторика – нула.
Да се преиспитају дечја права и да им се укине аутономија одлучивања у свему за шта нису довољно зрели.
Да се врати ауторитет учитеља и да им се врати право да неваспитаног ученика удаље са часа или сместе у васпитну установу.
Постоји оцена из владања али не постоји предмет „владање собом“. Како се то влада мноме? Како функционише спрега: став – мисао – осећање – дело? Шта је то изградња става? Како управљати својим унутрашњим светом?
Да би човек био словесно биће мора прво да научи граматику, логику и реторику. Ниједна од те три класичне елементарне науке се не проучава у школама или се не проучава довољно.
Јасно је и сваком осредњем педагогу шта треба радити и како уредити образовни систем, али коме такав систем не иде у прилог? Више им одговара бесловесна маса која не влада собом него изграђени и способни људи.
Приоритет по овом питању: Укинути СПС, ова школа је легло еСПееСоваца – десетлетјима само еСПееСовци су управници те школе, такође и двотрећинска већина наставног и помоћног особља је еСПееСовско.
Жена Томе Филе је цео свој радни однос у тој школи, од наставнице француског чим је завршила факултет и управнице/директора до краја прошле године када је отишла у пензију.
СПС редовно добија министарство просвете у расподелама, грчевито се труде да несавремен, неусклађен са садашњицом приступ одрже.
@Драган Славнић
Потпуно се слажем. Шизофрено друштво рађа шизофрену децу.
Оно што прави тренутни амерички рајх страшнијим од Трећег рајха је то што они док се иживљавају над жртвом траже од жртве да то воли и да тражи више.
Србију већ 105 година води анти-елита – нешто аутохтони идиот, али већим делом инфилтрирани усташки елемент. Србија је између два светска рата била француска и британска проститутка, а херојима и хероинама који су је направили је великодушно дозвољено да просе у Кнез Михајловој.
Србија се мора прочистити. Буђење ће да буде веома болно, ако га буде. Алтернатива је потпуни нестанак. Председник је кренуо са шизофреник мерама “потпуног разоружавања”. Идиот и издајник који онако баш својски мрзи Србе и Србију. Косово и Метохију је избацио са насловних страница црном да не може бити црња хроником.
Cui bono?
„За нашу децу“ — Би слоган под којим пресједник Србије уђе у изборну кампању и доби је. Он је био увјерен да ће инвенстиције условљене предајом Космета довести Србију до економског бума, за који ће му бити захвална (барем) дјеца (оперисана од Косовског мита). Али, се преседник прерачунао, јер — као изданак соја материалистичког погледа на свијет, на коме је била саграђена и на коме се распала држава Југославија (читај Марксизма, Социјализма, Комунизма, Титоизма, итд.) — говорећи ријечима Великог инквизитора:
тајна бића човечанског није само у живљењу, већ и у том: зашто да живи. Док не утврди и не одреди себи представу: зашто живи, човек неће престати да живи, и пре ће уништити сам себе, него што ће остати на земљи, па макар сами хлебови били око њега.
И даље:
Слобода, слободан ум и наука завешће их у такве думаче и халуге, и ставиће их пред таква чуда и неразрешиве тајне, да ће једни између њих, непокорни и свирепи, сами себе уништити; други непокорни али слабачки, уништаваће једни друге; а трећи, који остану, слабомоћни и несрећни, допузиће до ногу наших и завапиће нам…
Ово наравно важи како у првом сличају — да пресједник ово све уради наивно несвјесно, посматрајући човјека са инквизиторске тачке гледишта, тј. судећи о човјеку материјалистички, као о животињи, коју треба укротити.
Али такође важи и у другом случају — да је ово све мање више испланирано, направљено, да би се народ довео у одређену позициу и стање стуха, ради неког „вишег“ политичког циља (читајте о операцији Gladio). Ја се истовремено надам и сумњам да би наши државници били спремни на оваква недјела, ал опет са друге стране… у не тако далекој историји имамо њихова дјела и недјела, која моју наду у старту разурижавају.
Када је Дарија дугина убијена, неко од коментатрора (дал на овом или другом порталу) је направио анализу ко би све могао да профитира од смрти дјевојке и таксативно навео сва про и антируска државна тијела, којима би смрт Дугине била од (идеолошко/политичке) користи.
@Гремлин
Кад поменусте екскурзије, чему то више уопште служи? Екскурзије би требало да имају образовни карактер, али претпостављам да много чешће служе за обично блејање, што се и види из примера које сте навели.
Поређења ради са много богатијим друштвом из којег имам лично дугогодишње искуство и пријатеље (САД), тамо екскурзије какве се организују у Србији уопште не постоје. Наравно разликују се услови од државе до државе и од округа до округа, али једино за шта знам је нпр. да деца на крају петог разреда оду са школом 3-4 дана на камповање и то не много далеко и без луксуза: вреће за спавање, пешачење по природи, веслање у кануу, и томе слично. Идеја да би школа тражила од родитеља да плате неку позамашну суму па да их школа води чак и само на други крај исте државе, а камоли у иностранство, је незамислива. Није посао школе да буде туристичка агенција, а још мање да обесној деци испуњава жеље о одредишту таквог путовања.
@крвав
Сви они који су на претходним изборима заокружили опцију “за нашу децу” су добили оно за шта су гласали. То наравно није оно чему су се надали, али тако то бива када се купује мачка у џаку. Ако добро памтим, слоган “за нашу децу” намерно није прецизирао која су то “наша деца” ни шта је то за њих, тако да се рекламације не прихватају.
Поруке
Поруке
Јасне
Поруке
Гласне
Не
Чујем
Не
Примам
Искључио
Пријем
Слиједим
Себе
Момчило
@ Гремлин ,
ја никога не пљујем већ именујем главног кривца . Да није њега не би било ни нас „ саучесника“ . Молим наведите само једно слово , камоли реч коју сам о том гл. кривцу написао а да није тачна .
@Зоран
„Гледамо последице нечињења нас као народа и последице чињења једног јединог лица. Оно је најодговорније за све. Док се оно није појавило и почело да нас уништава, вођењем у проклету Европу и колективни запад…”
Грешите, не зато што је нешто што сте о АВ-у написали нетачно, него зато што таквим ставом ослобађате одговорности све оно што је претходило владавини АВ-а и што је такву владавину омогућило. Све власти након 5. октобра, процват криминала под Милошевићем, деценије пристајања на Брозову диктатуру, и урушавање Србије на рачун Југославије од 1918. Свих тих 100 и више година идења погрешним путем је, у континуитету, оно што је на крају довело до овога чега смо сада сведоци. АВ је само последњи и логичан наставак тог процеса.
@ Марк Еугеникос
у праву сте када описујете историју нашег суноврата , али надам се да ћете признати да се Србија никада ( барем у тих 100 г. које набрајате ) ни под једним од тих манијака није налазила у овако безнадежној и катастрофалној ситуацији као под овим . Овај је акумулирао и надоградио све то стогодишње искуство . Још нешто , ниједан од њих није овако отворено показивао мржњу према српском народу . Нека Бог да , да се ваше речи испуне и нека АВ стварно буде последњи у том процесу .
Ako vlast („za nasu decu“) vodi skolstvo, onda treba da bude i potupuno odgovorna za sva dogadjanja u skoli, porgrame i sl. pa ako je tako, ne moze se sada pricati o opoziciji, broju izaslih na proteste, nego prihvatiti i punu odgovrnost za dogadjaje koji su se desili, sto nije vidljivo. Ako ne vodi, treba to javno da kaze i prepusti skolstvo ljudima od struke i batale ikakvo mesanje o ono sto ne znaju. Oni bi i jare i pare bez ikakve prave odgovornosti za posledice ovakvog sludjivanja dece (i naroda).
Postovanje za Institute Archibald Reiss, takodje svi komentatori,znanje ,dostojanstvo .