„Нема Грка ни Јеврејина“, наводи нам из Загреба патријарх СПЦ речи апостола Павла, предајући део СПЦ дојучерашњим расколницима. Данас је смисао други. Данас само нема Србина, пише коментатор Дон Кихот
Извор: Стање ствари
„Нема Грка ни Јеврејина, нема скита и варварина, нема роба и слободњака, каже велики апостол народа, Свети апостол Павле.“
Добро је познато да је Апостол то изрекао да нагласи како у Господу Христу нема разликовања између хришћана потеклих од незнабожаца и хришћана из Мојсијевог, јеврејског, народа. Него да су сви (ондашњи) хришћани једном вером и једним бићем — једно у Господу Исусу Христу…
Сигурно је да то Апостол није рекао за изговор патријарху једне помесне цркве да би је овај после хиљаду година осакатио предајући одсечени део у руке дојучерашњим расколницима!
Један коментар на вест „Сабор СПЦ одобрио аутокефалност Македонске православне цркве“
Док расколници (насупрот Апостолу) не мисле нити кажу да смо једно — зато и јесу расколници.
Упркос томе, „наши“ хоће, мисле и тумаче да јесмо једно.
Али, ако већ јесмо једно, једна СПЦ (!) зашто, како и откуда „Македонска“ Православна Црква?
Одговора нема, али има секира — одсекоше Стару Србију од СПЦ и оаутокефалише расколнике.
И још кажу: „….Није свако јединство благословено.“
Патријарх Порфирије, архиепископ Стефан и (бивши?) архиепископ Јован у Београду (Архивска фотографија)
Како изгледа, само српско јединство није благословено! Али зато „македонско“ јесте.
А већ и врапци понављају, исто тако лако може бити „благословено“ и „косовско јединство и православље“, пардон, „православље Косове“, а hrvatsku „pravoslavnu crkvu“ да и не спомињемо. Таква је већ била, још само мало па да се обнови.
Пише: „… данас је заиста велики дан за град Загреб, велики дан за ову дивну земљу, велики дан за македонски народ, велики дан за хришћане и велики дан за Православну Цркву…“
Само није велики дан за Српску Цркву, српски народ, онај на земљи и онај у највећем српском граду под земљом.
Него, да не ситничаримо — јер шта је то у поређењу са љубављу која јавно и даље цвета.
Извор: Nedeljnik
И тако, да завршимо где смо започели — „нема Грка ни Јеврејина“ у оном смислу како рече Апостол.
Али је данас смисао други.
Данас само нема Србина.
Коментатор с надимком Дон Кихот (Don Quixote)
Categories: Разномислије
Руке србског војника, нежно а чврсто, са страхопоштавањем, као ратни барјак, посве друкче од пушке, требале су кивот са Светим моштима да пренесу на торжествени лафет. Свештено, детиње чело литије, нестрпљиви и чежњиви народ у порти, банални ред безбожних политиканата и фићфирића колико да разбију и нагараве лепоту литије, спокојни и радосни бруј звона, чекали су – Свети Николај није хтео изаћи, као да му се није полазило за вавилонски београд… Репна врата црног комбинованог возила нису се дала откључати и отворити. Дубоко, сред срца, верујем да молитва тиха и плодна, молитва на оданије Васкрса, Вазнесењске лепоте и чудесности, молитва незнаног, посве, међу Србљем, ретког и истинитог, богобојажљивог праведника, да је баш та скрушена, сузна, вапајна молитва, безмолвна молитва, орадостила Светог Николаја да откровењском, златном струном своје духовне, каратељне и прозорљиве лире откључа бравицу, да утеши и укрепи несрећно и мученичко Србље… Ти, подвижни праведниче, ти, којег је услишио Свети Николај Свесрбски и Свеправославни, подај и мени најгрешнијем и најнечистијем горушично зрно молитве своје, да одступим од очаја, маловерја и безнађа…
@Зоран Николић ( Ваљево)
Драги у васкрслом и вазнесеном Христу Господу, брате, твоје сведочанство о испраћају лелићке и свесрбске светиње, моштију Светог Владике Николаја, се нађе на месту где тематски не припада.
Не припада, али ће пре бити да је сама тема та која не припада — историјском искуству наше страдалне СПЦ, јер нема тог времена ни околности да је деловање њеног Првојерарха изазивало такву недоумицу, збуњеност и неверицу међу верним народом као данас.
Мошти Светог Николаја данас су у Београду, па да се понадамо и Богу помолимо, да ће сила Господња која се у немоћи показује, пројавити себе кроз свенародно сабрање око светиње земних остатака свога угодника. Кроз сабрање и молитвено покајање и вапај који Свети Сава у “Небеској Литургији” упути Господу да “поштеди остатак”.
А гле, и “Небеска Литургија” би написана нетљеном руком онога чијим се миомиром данас надахњује Београд — на путу од Вазнесењске цркве до Храма Светог Саве. Какав склад, какав смисао, каква лепота.
Сви светитељи србски, а данас особито Светитељу Саво и Свети Николаје Жички, молите Господа за наш народ — и да има “Грка и Јеврејина”, али да “јест и будет” Србина.
@Don Quixote
Коментар ми је, честити и многоцењени витеже православни, баш онде где му је добро бити – у закриљу Вашег истинисловља…
П.С.
Како смо савршили Свету Литурђију јучер, тако је са разгласа, уз сву припрему за дочек Светог Златоустог Србског, ” мироточила “, милозвучала, псалмопојила ” Небесна Литургија ” све док је нису сменила звона – отуда порив да искажем доживљај пред капијом Покровске цркве…
Када се већ пише и расправља о црквеним и верским питањима, очекивало би се и од аутора и портала да све то одлично познаје! Иначе не би написали, и то у наслову, да су патријарх и владика “осветили” нешто, него “освештали”! Никоме и ничему се ваљда нису светили и осветили!
@ Salus
Поштована,
Нас сте и осветили и освештали и просветлили, остаје само да то урадите и са самом СПЦ (или макар са Информативном службом СПЦ) која је баш тако насловила њихов прилог. Ако треба да се црта, ево слике:
Користан линк је ОВДЕ
ПС. Јавите да ли сте просветлили и СПЦ.
Како непотребна, па још и опширна јеткост! То је као оно – топом на врапца! Уместо што сте ме напали тако жестоко, зашто се нисте просто потрудили да проверите, па онда објасните да ли је то исправно или није! Није никакво оправдање тврдња да је то потекло из Информативне службе СПЦ! И тамо раде људи, а, као што је одавно знано, људи и погреше. Уосталом, реч је само о језику! То што је неко у Информативној служби СПЦ погрешио не значи да то треба прихватити и још отворити тешку артиљерију на неког ко је то приметио. На порталу се о вери и цркви много пише, па томе треба посветили и одговарајућу и достојну пажњу. А лектора ваљда имате!
И нема потребе вређати, што сте се баш потрудили, и пратим и ценим оно што Стање ствари објави, па очекујем да то буде у језичком погледу коректно! Језик је неизмерно важан, треба га чувати и пазити! Овај наслов неко злонамеран може сасвим неповољно протумачити, тога смо бар сведоци сваког дана! Црква је данас изложена тако тешко разумљивим и тако ниским и опасним нападима, да треба водити рачуна и о нечему што може изгледати безначајно, као овај случај.