Ако је Господ хтио да Ђед нема достојног насљедника међу епископима, свакако је Божја воља да његов народ који је крстио и духовно обновио, покаже примјером владикама како треба

Александар Тутуш (Извор: Лична архива) 

I

На малом звонику је повременим дубоким гугутом ноћна птица одавала своје присуство. Вас свијет је спавао чинило се, само су Сликар и птица бдјели предући невидљиве нити ноћи, чије се клупко мало по мало осипало. Птица је стражарила, иако невидљива, Сликар је осјећао да није сам. Постављајући цртеж литијске поворке, претачући сјећање и стварност у тродимензију нескривености живописа отварао је ум да се то чудо пројави још једном у фрескописаним ликовима. Да ли је то био људски план, размишљао је размјеравајући нацртане ликове и прилагођавајући енергије земаљским дужинама – или Сила самог Светог Духа, која се изливала на окупљене у молитви. Сликати идеју која није људска, али приволити је да се људима покаже. Како не прећи границу и не спустити се одвећ у приземно?

II

Зачу се птица тек на трен. Или му се учинило. Тешка врата свијета отворише се одједном уз кратак прасак, а на улазу окупана свјетлом стајала је силуета у дугој хаљини. Јака свјетлост брисала је линије. Лаганим кораком фигура дуге сиједе браде упути се ка цјеливајућој икони. Иза њега, хиљаде сунчевих зрака мрсило се у јату безброј голубова. Лепет крила и свјетлости дизао је Храм овјенчан славом у висине. Старац постаде икона, према којој је сада корачао неко други. Сликар је не дишући пратио како се тај човјек већ приближио икони и цјелива је држећи је објеручке. Плакао је, а изображени угодници на зидовима, појали су.

III

Сликар бијаше уморан. Прибор већ одавно очишћен и склоњен. Пио је чај и размишљао о прошлој ноћи. О човјеку којег је насликао. У поворци. О његовој ћутњи, која је била снажнија и дубља од свег несмирујућег лавежа малих који би да буду велики и упамћени и једном осликани. У мисли му је изнова улазио Ђед, обасјан и насмијан, јачи но икад, Свет у свијету, присутнији од свих живих, гласнији почивши од васцијелог живог Сабора. Зима је била на измаку. Опет избори. Зазвони му телефон. Звали су га у Храм хитно.

На фотографијама: Живопис из Храма Христовог Васкрсења у Подгорици, из крипте-параклиса гдје је сахрањен митрополит Амфилохије. Крупни план приказује опијело митрополитово, блаженопочившег Иринеја, подгоричко свештенство и међу њима бившег црногорског премијера Здравка Кривокапића (Извор: А. Тутуш)

IV

Изјава митрополита Јоаникија о француско-њемачком плану за Косово је трептај отете Српске Православне Цркве, знак који и казује да је неуронска веза црногорско–приморске Митрополије и њеног вјерног народа са Косовом и Метохијом неизбрисива. Међутим, ова изјава долази у вријеме завршне фазе кампање пред предсједничке изборе у Црној Гори. Ако је свештенство, монашки клир и вјерни народ једна глава и једно тијело по питању Косова и Метохије, да ли је тако и по питању подршке предсједничком кандидату? Сада, када је дошао други круг, то питање је условно речено лакше, јер је начелно став Митрополије био да подржава све оне кандидате уочи првог круга избора, који се боре против богоборачког режима који је већ био у прилици да угрози СПЦ у Црној Гори.

Међутим, да ли је у сагласју поменута изјава митрополита о неприхватљивости њемачко-француског плана са рецимо јавном подршком владика из Црне Горе који су отворено стали уз Андрију Мандића, експонента Вучићеве политике, којој је њемачко-француски план за Косово и те како прихватљив? Ако гледамо тако, став СПЦ по питању избора, који су егзистенцијално важни за све, па и за нашу Цркву, веома je некохерентан.

Митрополит Јоаникије: Француско-немачки споразум неприхватљив

Тековина величанственог Литијског покрета, који – иако га и данас својатају челници ДФ-а, и сви они који би да га уоквире на страначко и племенско – јесте јединство и ширина, благослов заједништва који је давно почео градити блаженопочивши митрополит Амфилохије, вршећи опијела над остацима завађене браће. Мирећи их у вјечности. Пут је био дуг.

Да се Литијском покрету нису одазвали они уморни од подјела, а жељни слободе и нормалног живота, то би остали само протести у низу. Овако су то били и протести, и сабори, и литије и молитве – и Побједа.

Александар Тутуш: Код Ђеда по благослов

Тековина Литија је најмање Темељни уговор. Брзо се заборавио, као што видимо. Послужио је одређеним круговима, црквеним и политичким, знамо којим, да се обрачунају са Владом Здравка Кривокапића, односно са јединственом Црном Гором. На све начине се активирало оно што данас Ђукановић зове „резервоар“ – да се продубе подјеле. Међутим, побједили су „уморни“ од подјела. Темељни уговор остаће у фиоци, а стваран и животан ће бити представник оне идеје да Црна Гора може заједно. Можда су ријетки случајеви да се духовна лица могу и требају угледати на свјетовна. Ако је Господ хтио да Ђед нема достојног насљедника међу епископима, свакако је Божја воља да његов народ који је крстио и духовно обновио, покаже примјером владикама како треба.

Ставови изнети у рубрици „Разномислије“ не одражавају увек и становиште „Стања ствари“

Categories: Разномислије

Tags: Александар Тутуш, КиМ, СПЦ, Црна Гора, карусел, миторполит Јоаникије, митрополит Амфилохије