Искрено се надам да ће поборници дарвинизма међу српским теолозима схватити своју заблуду и принети нелицемерно покајање Богу, како због њих самих, тако и због оних којима предају богословску науку, али и ради целог нашег благоверног народа Advertisements
Неки страни амбасадори нам упорно доказују да им је улично образовање важније од школског
Кад се све сабере – најлошија ситуација је, као и обично, у Србији. Зар да се онда зачудимо кад видимо прогоне најоданијих српских синова?
Поводом текста Александра Апостоловског „Песници умиру сами ‒ ко се све није опростио од Добрице Ерића“, Недељник, 7. 4. 2019, пренетог и на „Стању ствари“
Због онога што су учинили људи као што су Тарант или Брејвик, српски народ, или било који хришћанин, нема никакву потребу да се правда било коме
Да ли ће у Ватикану доћи до промена, што се тиче српско-хрватских односа? Да ли ће Италија и Ватикан одлучити да раскрсте са усташтвом једном за свагда и да ли ће то отворити пут за савез са Србијом?
Реаговање на текст Дејана Илића „Sramota je biti žensko“, Пешчаник, 7. 3. 2019.
Завршни post scriptum „разграничењу“ од „реалистичког“ (не)знања
Не замерам Правосудову што је критичан према српским властима. То сам и ја. Уосталом, ако се човек бави овим послом, подразумева се да буде критичан. Замерам му што није поштен, правдољубив и искрен
Вучић, као намјерни, срачунати и самосвјесни велеиздајник, и г. Мијатовић, као добронамјерни, али „умерени родољуб“, објективно имају идентичну интенцију
Поводом текста Бошка Мијатовића „Разграничење с Албанцима?“ (Србија и свет, 19. 2. 2019), пренетог и на „Стању ствари“
Можда управо орден Александра Невског додељен Александру Вучићу може да буде јасан знак и симбол којим путем кренути даље
Отворено писмо пријатељима и саборцима са патриотске стране јавне сцене
Садашњег колонијалног гувернера Вучића империјалне структуре притискају и подбадају преко бивших колонијалних гувернера и протеста „1 од 5 милиона“ које они организују
Изјаве надлежних и трећелигашки састав комисије коју су именовали не улива поверење да ће ова критички важна материја најзад бити адекватно размотрена и коначно расправљена, пише Стефан Каргановић
Може, дакле, пушач бити наизглед добар човек и чинити некаква добра дела, али његова примарна улога, коју је он сам на себе преузео, јесте да прославља нечастивог
Ја се не бавим дељењима етикета, већ покушавам да анализирам зашто je огромна већина руског народа незадовољна Путином. То је чињеница
У нашем школском систему постоје бројни суштински проблеми, а ниједан од њих се не дотиче висине примања просветних радника
Да се запитамо шта су Београд и Србија учинили да се сећамо, на пример, Јасеновца
Социолог, чија памет надвисује сваку другу памет, тачно зна ко је за револуционарни суд само није одлучио да ли ће судска одлука бити гиљотина, електрична столица, свилен гајтан, или само обична сабља помало тупа
Критичари Путина полазе од тога да он „може, но неће“, пошто је и сам део менаџмента, дакле, обавља своју функцију служећи транснационалним корпорацијама које су окупирале територију Русије
Ово Ваше обраћање подсјећа на најбољу традицију југословенског агресивног титоизма. Јер, и тада се од Цркве тражило да буде црква, пише Срећко Максимовић у одговору на отворено писмо народне посланице Скупштине РС Јелене Тривић
Македонци су, у суштини, нација настала мешањем Срба, Бугара и мањим делом Грка. Македонски језик настао је мешањем бугарског и српског језика. Део Македонаца има српско порекло, а део има бугарско порекло
Свака мајка има право да обележи гробиште свог сина војника. На то има право чак и онда када је тај син погинуо у пораженој војсци. Споменик није и не сме бити проблем. Проблем су људи. Они који заборављају, крију, ћуте
За почетак, нека се и десничари и левичари боре против фашиста у својим редовима, нека победе зло у себи
Копитар је обављао послове цензора словенских књига, те је разумно препоставити да је као и сваки други цензор у било које друго време савршено добро знао циљеве Хабзбуршке монархије према Србима
Поводом текста Вељка Ђурића Мишине „Шта је Никола Жутић хтео да каже?“, пренетог и на „Стању ствари“
Треба правити јасну разлику између броја пописаних жртава, који је увек знатно мањи од броја оних који су заиста страдали у одређеном логору
Француски шамар у виду заставе такозване државе „Косова“ нама Србима је много већи од оног из 1914. године када је Србији испоручена муниција погрешног калибра
Доносимо други део одговора др Владимира Димитријевића на „мишљење“ Повереника за заштиту равноправности
