Зато Гуја у сан дође Лази / да му сав труд унизи и згази / Па му прети све сикће и режи / да Ст. Стање не буде на мрежи, пева коментатор „Don Quixote“

Извор: Стање ствари

Сан уснио А. Лексићу Лазо
Санак сниво па се намучио
У зору се јунак пробудио
Није санак ко што су санови
Нит је зора ко што досад бјеше
У сну га је гуја походила
Једна змија а са седам глава
Седам глава седам оштрих зуба
У свакоме по ока отрова
Па је гуја Лази говорила
Лазо синко непослушни створе
Зашто ми се болан ти противиш
Нисам ли те братом заклињала
и очински тебе сјетовала
Да с’ оканеш посла залуднога
Да не квариш мојега пројекта
И сотонског плана великога
Где смо Србље ми омађијали
Да не могу главама мислити
Нити срцем слабим осећати
Јер очима још гледају јадним
Све гледају ал пропаст не виде
Ушесима тек помало стрижу
Ко магарци на јулској припеци
Ал су глуви на јауке ближњих
И на мудра слова родитељска
Остаде ми лагана работа
Да све Србље стигне страшна клетва
јер ни један не шће на Косово
Јоште мало да Србље придавим
и отровом сотонским подојим
све уз помоћ легион медија
љутих лажи инфо-тровачница
Па да Србљу памет помутимо
И сећање живо угасимо
На њихове многе мученике
По јамама што пустише крике
Што сад громом у паклу одзвањају
Злочинцима мира не давају…
Наши с’ тихо мученици моле
У Господњим насељима Раја
да нас Господ поштеди страдања
Ал Сотонска гуја седмоглава
Пуна мржње лажи и преваре
Зулум Србљу наставља чинити
Лаж-обману медијску ширити
Свест и савест Србину гасити
Помрчина над Србијом црни
Сотонске се слуге злурадују
Седмоглавој гуји додворују
Ал се Гуја не да преварити
јер још види мален жижак светли.
То је Ствари Стање Србиново
Предводи га А. Лексићу Лазо
У руци му копље уредничко
И још сабља бритка ауторска
А прати га чета коњаника
Србске мисли љута оклопника
Што су Гујин отров разоткрили
И Србину очи отворили
Ту је јоште толпа радозналих
што домећу своје коментаре
Не слажу се – рогови у врећи
Ал’ свеједно, змији пос’о кваре
Зато Гуја у сан дође Лази
да му сав труд унизи и згази
Па му прети све сикће и режи
да Ст. Стање не буде на мрежи
Ту се Лазо пробуди од чуда
Опасност сад вреба одасвуда
Дал’ у Србља остало је м*да
Да помогну дас’ Стање одржи
Денге дал су ради да подаре
Ил правничку помоћ да понуде
Имал’ сада игђе и икога
па да брата припомогне свога?
Што год било, како год да буде
Лазо брате ти осветла образ
Годинама што Стање одржа
Нек истина сија ко светиња
Србљи згроме змијско дело мрачно
Да поживи народ и потомство
– јер све часно и честито беше
и миломе Богу приступачно.

Коментатор с надимком Don Quixote

Categories: Разномислије

Tags: Александар Лазић, Дон Кихот, Србија, Стање ствари