Учестале понуде да се (от)купи сајт натерале су нас да званично објавимо да „Стање ствари“, а ни Александар Лазић лично, нису на продају!
Нека буде борба непрестана,
нека буде што бити не може,
нек ад прождре, покоси сатана!
На гробљу ће изнићи цвијеће
за далеко неко покољење!
Владика Раде
Учестале понуде да се (от)купи сајт натерале су нас да званично објавимо будућим купцима да „Стање ствари“ као сајт, а ни Александар Лазић лично, нису на продају!
Разлози су многобројни, а суштински сви они извиру из ових речи протојереја Андреја Ткачова:
Жена, деца и родитељи се не продају. Чак и ако им неко одреди цену, наведена сума није за разматрање. То је ценкање оним што нема цену и оно је срамотно.
Не продаје се домовина, ако наравно, овакав појам постоји у мозгу пацијента.
Не продаје се вера.
Не продаје се част.
Савест, чак и ако је погажена уз помоћ шушкавих новчаница, свеједно ће одбити да призна да је продата и мучиће безаконог продавца до смрти и после ње.
Categories: Моба
„Свак’ је рођен да по једном живи, част и брука живе довијека.“
Свети владика Николај моли Господа „Благослови непријатеље МОЈЕ“, али не и да Господ благослови непријатеље ЊЕГОВЕ отаџбине.
Свети Филарет Московски обраћа се људима чији сам смисао разумела овако “ Волите непријатеље СВОЈЕ, борите се против непријатеља ВАШЕ отаџбине.“
Пре неколико дана, кад је оскрнављена Богородица Хвостанска, пуна Арена ожалошћених за тренером. Исти број би био на забавном концерту, да је тад одржан.
То је само једна од уобичајених реакција, како власти, тако и великог броја поданика, на непријатељске одмазде према Србији.
СТАЊЕ СТВАРИ је чињеницама будило савест, али то узнемирава контролу која све чини да убије, уместо непријатеља, истину о непријатељу.
Живела истина и њени известиоци на СТАЊУ СТВАРИ!
Svaka čast na viteškom stavu. Ako se ne budemo opet ovde okupili, znači da su došla zadnja vremena. Što je dobro. Ukoliko se opet ovde okupimo, to će biti u pobedi. Što je opet dobro. Uzdravlje, svako dobro.
Ево нам је ушло Стање и у народну пјесму!
Благо оном ко довијека живи!
СМРТ СТАНКА СТВАРЕВИЋА
Поранио Стваревићу Станко
У јануар прије јарка сунца
Онкрај мора Интернет планином.
Када приђе вру Интернета
Стаде њему Шарац посртати (Шарац=Народ, крилат коњ шарени)
Посртати и сузе ронити.
То је Станку врло мучно било
Па је Станко Шарцу говорио:
„Давор, Роде, давор добро моје!
Ево има пет тисућа дана
И још уз њих пет тисућа ноћи
Како сам се с тобом састануо
Још ми нигда посрнуо ниси.
А данас ми поче посртати
Посртати и сузе ронити.
Нека Бог зна добро бити неће!
Хоће једном бити према глави
Јали мојој јали према твојој!“
То је Станко у ријечи био
Кличе вила с Интернет планине
Те дозива Стваревића Станка:
„Побратиме Станко Стваревићу
знадеш брате што ти коњ посрће?
Жали Шарац тебе господара
јер ћете се брзо растанути.“
Али Станко вили проговара:
„Бијела вило грло те бољело!
Како бих се са Шарцем растао
С њим сам прошо земљу и градове
И обишо Исток до запада
Та од Шарца бољег коња нема
Нит нада мном бољега јунака!
Не мислим се с Шарцем растајати
Док је моје на рамену главе.
Ал ако ли морам умријети
Боље данас него ли прексјутра!“
Ту повади сабљу од појаса
Те он стаде пред коња Шарина
Сабљом ману одсјече му главу.
Да му Шарац њемцу не допадне
Да њемцима не чини измета
Да не носи воде ни ђугума.
А кад Станко посијече Шарца
Он је њега добро укопао
Боље Шарца нег брата Печата.
Бритку сабљу преби начетворо
Да му сабља њемцу не допадне
Да се њемци њоме не поносе
Што је њима остало од Станка
Да ришћанлук Станка не прокуне.
А кад Станко бритку преби сабљу
Бојно копље преби наседмеро
Па га баци у јелове гране.
Узе Станко перна буздована
Узе њега у десницу руку
Па га баци с Интернет планине
А у сиње у дебело море.
Па топузу Станко говорио:
„Кад мој топуз из мора изишо
Онда ваки портал постануо!“
Када Станко сактиса оружје
Онда трже дивит од појаса
А из џепа књиге без јазије.
Књигу пише Стваревић Станоје:
„Ко год дође Интернет планином
Те затече онђе Ствари Станка,
нека знаде да је мртав Станко!
Код Станка су три ћемера блага,
Каква блага све жута дуката!
Један ћемер да ублажи чемер.
Други ћемер нек се цркве красе.
Трећи ћемер кљасту и слијепу
Нек и слијепи по свијету ходе
Нек читају и спомињу Станка!“
Када Станко књигу накитио
Књигу врже на јелову грану
Откуда је с пута на погледу.
Златан дивит у бунар бацио.
Скиде Станко дигитну доламу
Тврди калпак над очи намаче
Доље леже горе не устаде.
Мртав Станко у планини био
Од дан до дан неколико дана.
Ко год прође вебом широкијем
Те опази Стваревића Станка
Сватко мисли да то спава Станко
И да ће се брзо пробудити.
Ђе је срећа ту је и несрећа
Ђе несрећа ту и среће има!
А сва добра срећа нанијела
Игумана Јевсевија старца
Од бијеле цркве Вилиндара
Са својием ђаком Оноријем.
Кад Игуман опазио Станка
На ђакона десном руком маше:
„Лакше синко да га не пробудиш!
Јер је Стањо иза сна зловољан
Па нас може оба бановати.“
Гледећ кале како Станко спава
Више Станка књигу опазио
Према себе књигу проучио:
Књига каже да је мртав Станко.
Проли сузе старац Јевсевије
Јер је њему врло жао Стања.
(Ал не проли ђаче Онорије
Он је ђакон срца каменога
Њему мило што умрије Станко)
Мисли мисли старац Јевсевије
Како може васкрснути Станка.
Мисли мисли све на једно смисли:
Да отпаше три ћемера блага
Да отпаше и себи припаше
Па да оде у пештеру хладну
(И уведе централно гријање
И соларну јелектрику струју)
Да одатле ситне књиге пише
А на име Стваревића Станка
Ка да Станко жив је умро није
Да се њемци њега јоште боје
И да дркте кад читају књиге.
Али мртав Станко не да благо
Не може се с њега отпасати:
Попуцују руке из рамена
Попуцују ноге из кољена
Тврдо Станко благо уватио
Тврдо стиска јаче мртав но жив
Пламен бије из фајера вола!
Чека Станко бољег дуовника
Да он њега из мртвих васкрсне.
Али не зна Станко оплакани
Да он бољег дочекати неће.
Обрну се стари дуовниче
Да он барем Шарина васкрсне.
Јака вјера вјерног Игумана
Он зна чатит велике молитве
Он би ласно Шарца васкрснуо
Да он њему на рамена скочи
Те да гони турке на буљуке.
Али Шарин одвојен од главе
Ка да није на њему ни била
То не може човјек саставити!
Па закука кале Јевсевије
Рони сузе низ јуначко лице
И камен би са њим проплакао:
„Тешко мене без тебе Шарине
Тешко тебе у земљи без главе!“
Те сам оде стари Игумане
Својим путем у ледну пештеру
Пити рујна вина и ракије.
САН ЛАЗА А. ЛЕКСИЋА
Сан уснио А. Лексићу Лазо
Санак сниво па се намучио
У зору се јунак пробудио
Није санак ко што су санови
Нит је зора ко што досад бјеше
У сну га је гуја походила
Једна змија а са седам глава
Седам глава седам оштрих зуба
У свакоме по ока отрова
Па је гуја Лази говорила
Лазо синко непослушни створе
Зашто ми се болан ти противиш
Нисам ли те братом заклињала
и очински тебе сјетовала
Да с’ оканеш посла залуднога
Да не квариш мојега пројекта
И сотонског плана великога
Где смо Србље ми омађијали
Да не могу главама мислити
Нити срцем слабим осећати
Јер очима још гледају јадним
Све гледају ал пропаст не виде
Ушесима тек помало стрижу
Ко магарци на јулској припеци
Ал су глуви на јауке ближњих
И на мудра слова родитељска
Остаде ми лагана работа
Да све Србље стигне страшна клетва
јер ни један не шће на Косово
Јоште мало да Србље придавим
и отровом сотонским подојим
све уз помоћ легион медија
љутих лажи инфо-тровачница
Па да Србљу памет помутимо
И сећање живо угасимо
На њихове многе мученике
По јамама што пустише крике
Што сад громом у паклу одзвањају
Злочинцима мира не давају…
Наши с’ тихо мученици моле
У Господњим насељима Раја
да нас Господ поштеди страдања
Ал Сотонска гуја седмоглава
Пуна мржње лажи и преваре
Зулум Србљу наставља чинити
Лаж-обману медијску ширити
Свест и савест Србину гасити
Помрчина над Србијом црни
Сотонске се слуге злурадују
Седмоглавој гуји додворују
Ал се Гуја не да преварити
јер још види мален жижак светли.
То је Ствари Стање Србиново
Предводи га А. Лексићу Лазо
У руци му копље уредничко
И још сабља бритка ауторска
А прати га чета коњаника
Србске мисли љута оклопника
Што су Гујин отров разоткрили
И Србину очи отворили
Ту је јоште толпа радозналих
што домећу своје коментаре
Не слажу се — рогови у врећи
Ал’ свеједно, змији пос’о кваре
Зато Гуја у сан дође Лази
да му сав труд унизи и згази
Па му прети све сикће и режи
да Ст. Стање не буде на мрежи
Ту се Лазо пробуди од чуда
Опасност сад вреба одасвуда
Дал’ у Србља остало је м*да
Да помогну дас’ Стање одржи
Денге дал су ради да подаре
Ил правничку помоћ да понуде
Имал’ сада игђе и икога
па да брата припомогне свога?
Што год било, како год да буде
Лазо брате ти осветла образ
Годинама што Стање одржа
Нек истина сија ко светиња
Србљи згроме змијско дело мрачно
Да поживи народ и потомство
— јер све часно и честито беше
и миломе Богу приступачно.
П.С. Стихови не би били могући да не прочитах песму народног песника, интернет богословског хегемона, и брата у Христу, Јевсевија.
Ласно ли је срочит слово словно
Евсевију и Витезу врлом
Красну ниску рима десетерних
Александру ђердан даровање.
Благословени су, отуд јесте ласно
Како ласно тако и на ползу
Памћењу је кротко радовање
Забораву опело служише…