Надам се да ће доћи боље време за друштво, не делује ми да су људи претерано задовољни општим стањем и то је забрињавајуће – млади одлазе, а млади људи су будућност сваке земље, рекао најбољи тенисер свих времена

Фото: Срђан Стевановић/Старспорт
Новак Ђоковић је у Мелбурну, у паузи између мечева Аустралијан опена, искрено причао о себи и проблемима у Србији.
(…)
„Бреме да ли осећам? Па, не нешто посебно… Једино можда када желим да искусим неке моменте нормалног живота, нпр. да прошетам својим градом, што не памтим када сам урадио. Да мало уживам у обичним тренуцима који мени значе, да гледам залазак сунца са Калемегданске тврђаве, поред Победника. То су ствари које ми недостају и које не могу да доживим тренутно због природе посла и препознатљивости. С друге стране, наравно, имам много бенефиција и предности које покушавам да употребим на прави начин, за општу корист“.
То је била прилика да се осврне и на неке мање лепе теме којих је свестан и са ове дистанце.
„Као земља пролазимо кроз тешке тренутке, и у последњих неколико деценија – ратови, санкције, сви који су живели деведесетих знају о чему се ради. И даље се опорављамо од свега тога. Надам се да ће доћи боље време за друштво, не делује ми да су људи претерано задовољни општим стањем и то је забрињавајуће – млади одлазе, а млади људи су будућност сваке земље. Ако ја кроз своје области могу да допринесем, увек се стављам на располагање и трудим се да будем неко на кога људи могу да се ослоне у том контексту, да ширим праве вредности и начела са којима сам одрастао“, закључио је Новак Ђоковић.
Скраћивање и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Држ’се рекета Новаче, поштеди себе и нас тих дипломатских изјава, како се не би замерио АВ-у, Синоду, Влади … и осталим продавцима магле.
и не само млади, сад већ одлазе и средњих година.. а стиже азијска ротација становништва пуним гасом и снс џеповима
Новак Ђоковић је благослов за српски народ, што би моја баба рекла ,,као да је старио па младио“. Много је помогао, много помаже на свим пољима и бескрајно му хвала на томе.
Но, као и сваки човек греши, поготово када његова Јелена мало више солира. Тако ми се чини да је сасвим оправдана критика оца Арсенија када су жена Ђоковић и Дивац доводиле неког индијског гуруа и водиле га на Косово, одушевљавајући се њиме.
Оно где сам се ја малко разочарао јесте када сам пре пар година чекао ред код зубара и прелистао неке часописе где су теме биле прожете тзв. ,,родном“ идеологијом, сексом и другим површним глупостима које такви часописи пласирају, а кад оно финансира их Фондација Ђоковић.
Но, то не умањује огроман допринос Ђоковића српском народу, још једном хвала им на томе, нека наставе уз Божију помоћ.
„Новак Ђоковић: Млади одлазе из Србије, забрињавајуће је опште стање у друштву.“
Да Новаче млади одлазе а међу њима су био и ти. Хвала Богу ти имаш могућности и ја верујем да ћеш се вратити.
Драг си ми Новаче посебно кад видим да се не одричеш српског имена и српског знамења.
По оној „драг ми је Сократ али ми је дража истина „.
Да видимо Новаче у чему ти то учествујеш улажући надљудске напоре?
Ради се о једној атлантистичко-глобалистичкој представи „хлеба и игара“ која опет њима самима доноси највише користи.
Модерни тениски турнири нису ништа друго него замена за некадашње гладијаторске борбе.
Додуше не користи се оружје ни дивље звери али је сврха остала иста, задовољење демонских нагона.
Не дао Бог како су кренули плашим се да опет не уведу дивље звери и оружје у представу.
Која је разлика између Новака Ђоковића и Александра Лазића?
@Србски сељак
У УЈЧЕВИНИ јесте најважнија разлика – зато Новакове мечеве, када гледам, гледам са шеширом, а на сајт господина Лазића улазим шешир скидајући и сведеним наклоном…
@ Zoran Nikolic Valjevo, u ovdasnja zajednica je uzbudjena zbog Novakovih pobeda I da li ce odneti konacna pobeda, dotle sudbina I patnje naroda na Kosovu niko i ne spominje.
Из неких коментара овде се јасно види да је завист, смртни грех, једна од најгорих људских особина и највећих мана српског народа (да комшији цркне крава), још итекако присутна на овим просторима. Што није чудо, с обзиром на сав муљ и талог који је испливао на површину у последњих 30 година.
Ти што пљују то раде из дубоког осећаја сопствене инфериорности. Јер да нешто вреде, господски би честитали оном другом знајући и сами из искуства да се до успеха лако не долази. Овако, пошто не вреде, а не желе да се потруде да се побољшају и завреде, остаје им само да грокћу из свог муља и заједљиво ниподаштавају туђи успех, јер се у њему огледају њихова ништавност и неуспех, а то их боли и то не могу да опросте.
Завист је особина људске беде, нехришћанска, ниска, прљава и сваког презира достојна. Посебно када се прошири и на фамилију и приватни живот оптуженог, у најгорем таблоидном маниру. И док је се српски народ не ослободи неће му кренути набоље.
А што се господина Новака Ђоковића тиче, њему све честитке и дубоки наклон иако ми је лично антипатичан, и иако се око много чега не слажемо.
Новак је велики спортиста који пише спортску историју, велики шампион, велики хуманиста и људска величина.
Но Новак је и пуно више од спортисте и шампиона. Води своје битке и на спортском терену и ван љега, бори се за оно у шта вјерује, како зна кроз коју патњу пролазе тенисери из неразвијенијих земаља бори се и за њихов статус, не само елите првих двадесетак него и оних који неће никад бити у самом врху, и ту је урадио велике ствари задњих десетак година статус тих тенисера који нису у самом врху се драматично поправио.
Новак ће увијек дати подршку било којем сународнику, младом спортисти и уопште, увијек ће упутуити коју ријеч пажње, честитку ако оствари успјех, или саосјећање код трагичних вијести, попут недавне поводом смрти једног легендарног кошаркаша. Увијек ће помоћи и младим српским спортистима и људима, не промовише он ту своју племенуту црту али ипак се сазна, људи цијене добро.
А опет толико једноставан, сусретљив и пажљив код сваке изјаве, попут ове у тексту. Ко год га је срео не може га не готивити. И велики истински српски родољуб, учиниће увијек колико је у његовој моћи за свој народ, упорно истицати српску голготу на том нашем Косову, кеширати који милион за куповину респиратора. Примјери родољубља су бројни, и кроз дјела и кроз изјаве, и када је подржао величанствене литије нашег народа у Црној Гори, био би и на удару због родољубља, но он тјера по своме, и поред притисака на његово инзистирање престављање српског националног тима је ишло уз родољубиву Даничину пјесму па нек србомрсци вриште колико им воља. Такав је Новак, воли свој народ па то ти је, вјерујем да му је и та љубав према свом изворишту гориво да помјера границе спортске историје.
Наравно као велики шампион, људска величини и велики родољуб често је на удару малих и недовршених људи, замјерају му у србофобији заробљени људи, замјерају му и неки случајни Срби које води завист и пакост и који му не могу опростити што је таква величина, људска и спортска.
Не мари, превише је Новак велики да би га укаљали зли језици малих људи.
„Ако ја кроз своје области могу да допринесем, увек се стављам на располагање и трудим се да будем неко на кога људи могу да се ослоне у том контексту, да ширим праве вредности…“
https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2024&mm=01&dd=24&nav_id=2470557
Праве вредности овде подразумевају не сликање са обичним гуруом и дискретну напомену о карми, него сликање са Sadhguru-ом – гуруом Светског економског форума, и осмехнуту пропаганду његове благовести истине (https://www.amazon.com/Karma-Yogis-Guide-Crafting-Destiny/dp/0593232011).
Колико се ја разумем у праве вредности, ширење много прављих вредности било би сликање са неком од елитних радница индустрије за одрасле, и широко осмехнута www реклама њезиног најновијег уметничког уратка.
Иначе, садх на санскрту значи „учинити савршеним“; али и „убити, уништити“; тј. садхгуру би се оптимистично превело као „савршени гуру“, али у реалном свету реалније значење било би „гуру убица“.
А и карма (is a bitch); кармолози кажу: „неумољиви закон расподеле живота и животних вредности“…