Ако наставите, господине министре, да радите то што радите – биће последица и по вас и по вашу породицу, пренео је ондашњи министар спољних послова Србије речи државног секретара САД
Немања Шаровић и Вук Јеремић (Извор: Снимак екрана)
Бивши министар спољних послова Србије Вук Јеремић, гостујући као председник Народне странке у предизборној емисији „Без страха са Немањом Шаровићем“, говорио је о претњама које је добијао са највишег америчког нивоа, те шта га је на то посаветовао тадашњи председник Србије Борис Тадић (на снимку од 1:39:15).
„Није мени Кристофер Хил преносио најтеже поруке о питању Косова и Метохије, ја сам био преко пута Хилари Клинтон, у Стејт дипартменту. Био је то званичан састанак, који се завршио тако што ме је Хилари Клинтон замолила да останемо насамо на неколико минута. И сад, шта да радиш – седиш усред Стејт дипартмента у Вашингтону, и пита те државни секретар да останете – то знаш да не може да изађе на добро, али не можеш да одговориш са НЕ. Ми смо остали у четири ока и она је мени рекла: Ако наставите, господине министре, да радите то што радите – биће последица и по вас и по вашу породицу. Ја сам одговорио да не разумем шта ми то сад кажете, ја водим државну политику, о томе морам да обавестим Београд… Она ми је рекла: Образовани сте ви овде на Харварду и паметни сте, и знате шта сам вам рекла.
Ја сам одговорио ’хвала‘, о томе обавестио председника Тадића и питао га шта да радим, с обзиром на то да сам у лице добио претњу – и то од Хилари Клинтон – која је мало већи формат чак и од Кристофера Хила. Борис Тадић ми је рекао ’само настави да цепаш‘, ја сам то и урадио. Неколико година касније сам, нажалост, добио вето Америке за избор за генералног секретара Уједињених нација, али не жалим и поново бих урадио исто.“
Погледајте целу емисију
Наслов, препис и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Јеремић представља ствари као да је (тада, а и сада) било могуће постати високи функционер Уједињених нација без проласка негативне селекције.
Лажеш!
“Борис Тадић ми је рекао ’само настави да цепаш‘, ја сам то и урадио.“
И стварно, он је здушно радио на цепању ВОЈСКЕ СРБИЈЕ.
У то време је био на цивилном служењу војске у кабнету Бориса
Тадића и хвалио се како је учествовао у одабиру старешина за
присилну пензију (300 старешина), све стрешине са беспрекорним карактеристикама, војно-стручним и ратним искуством, али
неподобне за НАТО ДОС?!
Није “поцеапо“ Хилари Клинтон, али је поцепао Војску Србије.
Дакле, говорио је без “СТРАХА“, али (и) без СТИДА и СРАМА –
бедно и лицемерно!
Ех, Јеремићу, блудни сине!
Можда си се ти и дозвао памети, али толико си неубедљив да је то отужно.
Колико се сећам, прву верзију захтева МСП у Хагу је одбио и „вратио на дораду“! Вероватно си ти био одговоран и за прву верзију. Али ти си се онда, ваљда као и од Хилари Клинтон, ус… од страха кад ти је твој бивши учитељ наредио да захтев преправиш, све онако како наши „добротвори“ из Хага захтевају, па си све као добар и послушан ђачић и учинио. И направио кардиналну ИСТОРИЈСКУ грешку, којом си широко отворио врата разваљивању српске националне свести, српске историје, српске државе, попљувао си све српске жртве од Косова до данас, распростро си црвени тепих нашим душманима. На теби је већа срамота него на Тадићу.
Зашто се ниси, макар, јавно покајао за то што си учинио?
Није ми познато да си се покајао. Бар нисам нигде нашао да си то јавно учинио. Како да ти сад у било шта верујемо? А и да си то учинио, ко зна да ли ти се може опростити, макар се замонашио и отишао да живиш у некој испосници укопаној у високој литици.
Ovo u tekstu kako je komentator Verica primetila nije istina, tj Jeremic puca na kratkotrajno pamcenje gledalaca:
Događaj koji je obeležio propast političkih ambicija Vuka Jeremića desio se na 64. zasedanju Generalne Skupštine UN koji je usledio nekoliko meseci posle davanja mišljenja Međunarodnog Suda Pravde o proglašenju kosovske nezavisnosti.
Naime 28.07.2010. Vuk Jeremić šalje predlog srpske rezolucije koja:
Još jednom afirmiše rezoluciju 1244.
Uključuje u dnevni red 66. zasedanja tačku: „Dalje aktivnosti povodom donošenja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde“. Što znači da će se kontinuirano (repetitivno) u UN govoriti o Kosmetu.
I onda je igra slučaja Srbiji namestila zicer za postizanje ogromnog diplomatskog uspeha u borbi za očuvanje KiM i delegitimizaciji priznavanja i daljeg priznavanja Kosovske nezavisnosti – Azerbejdžan podnosi istovetnu rezoluciju našoj u nastojanju očuvanja teritorijalne celovitosti s obzirom na secesiju Nagorno Karabaha.
Ovim potezom Azerbejdžana zapadne zemlje su dovedene u poziciju da moraju u okviru istog zasedanja da se različito izraze o dve istovetne rezolucije, to jest da podrže Azerbejdžansku a odbace Srpsku i postaje im jasno da će u tome biti poraženi.
Kako bi predupredili diplomatski poraz kreće diplomatska ofanziva na Srbiju da izmeni tekst svoje rezolucije. 26.07.2010. u Beograd dolazi Gvido Vestervele tadašnji ministar spoljnih poslova Nemačke. Tadić je već posle ovog susreta izrazio spremnost da se sa EU radi na kompromisnom rešenju za rezoluciju. Samo nedelju dana kasnije dolazi Britanski ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg koji izjavljuje da je za Srbiju najlakši način da postigne kompromis sa EU taj da povuče svoju rezoluciju. Ponovo nedelju dana kasnije u Beograd dolazi Ketrin Ešton. Posle dvočasovnog razgovora sa njom Tadić pristaje da povuče rezoluciju i da sastavi novu razvodnjenu i skroz drugačiju od Azerbejdžanske u kojoj se pozdravlja spremnost EU za posredovanje između Srba i Albanaca i Jeremić je takvu predaje u UN.
Ovaj momenat je označio kraj pravne borbe Srbije za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu zemlje. Tadić i Jeremić su Kosmet izbacili iz javne rasprave i fokusirali se na članstvo u EU. Pošto nikad nije predviđeno da Srbija postane članica Evropske Unije, usled poraza u UN i nikakvog napretka prema članstvu u EU Tadić gubi vlast, Srbija ni dan danas nije ni blizu članstva u EU a Kosovo je pred vratima nezavisnosti. Azerbejdžan koji je istrajao na svojoj rezoluciji je vrsnom diplomatijom i vojnom pripremom vratio otcepljenu oblast pod svoju kontrolu.
Samostalnom aktivacijom na političkoj sceni Vuk Jeremić je postao političko mrtvorođenče. Za glasače Demokratske stranke ostao je osoba „koja nas svadja sa celim svetom“. Za šatriote kojima je pokušao da se nametne kao „Narodnjak“ je ostao izdajnik. Lično mislim da mu je jedini razlog daljeg obitavanja na periferiji političke scene taj što mu nije dozvoljeno da se povuče.
Овако је стање ствари за Вука Јеремића, по оцу моравца-шумадинца.
Није Вук ништа доброг учинио за Србију у моменту кад је могао, а прича коју сад пласира је шарена лажа за оне који не памте дуго, али сва срећа коментари пре мене га разобличише.
„Налет“ стручњака за све и свашта и којима је први посао обично био министарско место у влади Србије, по правилу су се завршавали народним ударцем главом у зид.
Вук је најбољи пример пропасти наше дипломатије. Понадао сам се да је искрено поднео оставку на положај у странци, али и ја сам био наиван. Овај интервју код Шаровића, је очигледно почетак повратка, надам се неуспешног.
Ја некако верујем да је ово истинита прича, да му је претила Хилари Клинтон и да је он преживео претње најмоћније силе света.
Ако су тако могле две „сека-персе“ (из Националне класе, „сека-перса Симке“) попут Јеремића и Тадића, шта тек можемо ми прави Срби!
Дотични се никада није сетио да му тако балавом и недораслом, а и како би тако надобудном, није ни било место ту где су га инсталирали, нити да часно поднесе оставку.