Осим ставке да говоре исти језик и да насељују разне регионе са разним обичајима, Халкокондил ништа друго поуздано о старој историји Срба не зна, пише М. Пејковић на „Стању ствари“
Извор: Стање ствари
Неће бити да је све баш тако како каже овај двојац који је покушао да преведе (селективно-парцијално, а не у целини како би требало) поменуто Халкокондилово дело.
Има нас који смо одавно читали Халкокондила на оригиналу (Laonici Chalcocondylae Atheniensis Historiarum libri decem, Ed. Weberi, 1843), па можемо да изнесемо валидну критику:
Прво, Халкокондил каже да није сигуран где је прапостојбина Срба, тј. није сигуран да ли су они дошли са севера на Балкан или обратно (”ουκ αν δη λεγόμενον ασφαλώς λεγοιτο υφ’ημων” – стр. 34). Оно што је једино истиче да је сигуран, то је да Трибали (Срби), Мези (Бугари), Илири, Хрвати и Сармати (Руси) говоре истим језиком и да настањују разне регионе са различитим правним порецима. За све остало у вези тих народа, јасно каже следеће – „Нико ништа није рекао јасно о овим (народима), а што бисмо ми могли имати као доказано у историји“ (”Ουκουν δη λεγεται προς ουδενων, ωστε σαφες τι περι αυτων εχειν ημας ες ιστοριαν αποδεικνυσθαι” – стр. 35). Дакле, осим ставке да говоре исти језик и да насељују разне регионе са разним обичајима, Халкокондил ништа друго поуздано о старој историји Срба не зна. За све друго је рекао да су само (па и његове личне) субјективне спекулације.
Вечерње новости: Халкокондилови „Докази историје“ и прапостојбина Срба
Друго, то његово признање да је несигуран око прастаре историје потврђује даље на делу када за још један народ користи идентичну реч ”најстарији народ” – Ските (”ως ειη τε το γενος τουτο παλαιοτατον κατά την οικουμένην εθνών…”, стр. 127). Притом, док је говорио о Скитима мислио је ту на Златну Хорду Монгола који су дошли на територију ранијих правих Скита (чију су потомци данас Алани и Осети на Кавказу). Халкокондил јасно разликује Ските од Сармата (Руса) – каже да говоре разним језицима и да нису сродни народи. То је једна од тенденција византијских људи да све народе који се промене у датој географској области називају географским именом или именом народа ког најдуже памте византијски архиви. А овде Халкокондил у истом делу два народа сматра најстаријима, што му дебело одузима на поузданости, коју он делимично и сам доводи у питање, само неки читају само оно што им одговара.
Треће, он сматра да су Албанци Македонци (стр. 532). Ово је писао: ”Да, могао бих Албанце пре да прикључим Македонцима него било ком другом народу света. Јер, уистину се не могу ником уподобити, до македонској раси”. Тиме сви они који верују у Халкокондила као догму, себи чине медвеђу услугу – гуслају о Србима до Урала, а тиме несвесно Шиптарима дају зелено светло да баце тапију на српску земљу Македонију. Ужас!
Извор: Cambridge University Press, .
Четврто, када говори о Илирима (стр. 531), он каже да су они пореклом одвојени од Словена, иако данас говоре сличан језик као и они. Каже да је то народ који носи име по земљи (римској провинцији Илирији) и који се ширио по Балкану, и да је током тог ширења долазио у стапање са околним народима и мењао свој језик. Нешто слично старим Бугарима који су задржали своје несловенско име са Волге, али који су се стопивши са Словенима на Балкану променили и свој језик. Халкокондил даље каже како није сигуран да ли су се Словени некада давно и како стопили са Илирима па отишли од њих на север преко Дунава, или су попут Бугара са Волге дошли на Балкан и узели илирско име, а задржали свој језик (премда у његово време Илири нису себе звали Илирима, већ Србима). Но, у једном је у праву – народи и племена у историји су се мешали у историји исто колико су се и клали, тако да Словени у генетском смислу нису исто данас, пре 1000 или пре 4000 година – имају у себи доста келтских, угро-финских, германских и медитеранских гена, премда имају исте или сличне језике. Али, једно је генетско мешање, а друго је културна доминација која може бити доста монолитна и константна кроз историју.
Пето, чак и да је заиста био сигуран да су Срби (тј. Словени) или Скити (у његово време Монголи, а некада Алани чији су савремени потомци Осети) најстарији народ, Халкокондил није тврдио да су они старији и од његовог народа (Грка-Ромеја). Наиме, он каже да су Трибали, Мези и Скити најстарији у свету од свих народа који нису Грци, тј. који су варвари („κατά την οικουμένην εθνών“ – стр. 35). Ово έθνη од έθνος, Византинци су користили само како би означили оне који не говоре грчки-латински и који нису православни, никада нису те изразе користили да означе сами себе.
П.С.
Не знам како су преводили поједине реченице, још немам њихову књигу, али ово за сада одговорно тврдим – ово што они помпезно причају у овој интервјуу Новостима, односно на насловној страни књиге, нимало не одговара ономе што стоји у Халкокондиловом оргиналу. Вероватно су све урадили у нади да добро зараде на манији аутохтониста, који ће након свега још дубље утонути у своју прелест.
Categories: Разномислије
Светосавље је зеница ока Цркве Илирика. Од Винче се распреда и упреда, тка и разаткава, чвори и разчворује, боји и разбојује тајанствена нит ДУЖИЦЕ, размерава, палчи, педља и лакати, аршини и ланча пречник очне јабучице, разкопава и закопава источник жуте мрље, цепа и крпи плавокрвна филигран мрежа очног капка, крмељи и разкмљује сузни врутак, сетве се и жетве бокор – трепавице, оловче се и развеђују обрвице – морске пијавице… Турају се ” софт и хард контакт ленс “, мећу се ” ајлајнери и сангласис “, измешта се и расељава, новогради и досељава ЖИЖА, морске пијавице у хладно море подмећу, три топла мора расхлађују и мрзну, али, ЛАСНО ћемо ако СРБИ ЈЕСМО – Своји смо на своме вајкада, Богом припремани да будемо око, Богом заветовани да јесмо зеница, очињег ми вида, ЈЕСМО !
Добар коментар доприноси спознаји размера нашег незнања и неизбежне демагогије..
Коментар који је истурен на насловну страну је испод нивоа једног Евса али не треба потцењивати до сада једини покушај да се напречац пронађу, барем у критици раног средњевековног историчара, какви-такви аргументи и да се сакрије острашћеност према могућности да су Срби на овим просторима ‘од почетка’.
Већ сам рекао да ће се једног дана појавити перо које ће описати до сада неистражене, мрачне дубине људске свести које га воде ка самоуништењу следећи формулу у суседном, Умељићевом тексту. Са скепсом можемо да се надамо ослобађању Косова када видимо тако запењену мешавину острашћености и глупости какву ни код Шиптара не можемо да видимо иако су им речи коментара скоро идентичне.
Увек ме то са језом подсети на острашћеност којом су бивши Срби клали, очи вадили и маљевима разбијали главе својим комшијама па чак и деловима своје родбине. Суочен са ирационалним изливима фрустрације, мржње и бушманског примитивизма, тешко се може ишта рационално рећи али да видимо шта можемо ишчепркати из овог анти-аутохтонистичког коментара.
Прва бесмислена замерка је што ‘двојац’ није превео свих 10 Халкокондилових књига већ само ‘селекцију’. Ако је аутор коментара заиста прочитао свих десет књига (и то на грчком) онда стварно заслужује похвалу мада смо недавно имали сличан (раскринкан) случај покушаја да се читаоци преваре и Оченаш на новогрчком представи као старогрчки. Објашњење зашто је тај Оченаш, пре него што је промењен био на исквареном (тј. грецизираном) српском би био ауторов допринос светског значаја.
Халкокондил није сигуран где је прапостојбина али је сигуран (изгледа да се и коментатор с тим слаже) да су Срби (Трибали), Мези (Бугари), Илири, Хрвати и Сармати (Руси) говорили истим језиком. Шта то значи? Да су они били исти народ (за сврху ове приче назовимо га Србима), истог порекла, значи и исте митологије. Овде се отварају нека питања. Ако су Илири (који су били староседеоци Балкана) говорили српски то значи да је то био и матерњи језик Константина, Диоклецијана, Галеријуса, Јустинијана, Декијуса, Проба и десетине других императора.
Занемаримо за тренутак тај факат али он у ствари говори да је барем део Срба (можда баш она Ковићева ‘влашка’ половина) староседелачки, што ће рећи да се и коментатор слаже са ‘аутохтонизмом’ мада можда није ни свестан тога. Неке друге ситнице изазивају сумњу. Познато је да је Мезија била римска провинција у данашњој Србији неколико стотина година пре доласка Булгара прво у Молдавију и Влашку (са дозволом српског цара) а после 70ак година су прешли Дунав и дошли у данашњу Бугарску.
Негативан је обичај код Срба да друге Србе мало подругљиво називају именима њихових нових комшија-досељеника. Тако ће Србин са Косова добити надимак – Шиптар, из Димитровграда – Бугарин и слично. Укратко, ти Мези-Бугари који су говорили српски су били Срби, при чему се азијски Булгари сматрају дошљацима а српско-говорећи народ од кога су Булгари преузели језик и хришћанску религију је био староседелачки народ.
Индикативно је оно што бољи познаваоци знају, да су у то време српски и руски били исти језик (и Срби су називани Сарматима) што потврђује да је руски језик настао од српског (а овај пак је настао на Балкану где су Илири њиме говорили). Врло је сумњиво и помињање ‘Македонаца’ (а тек Хрвата и прећуткивање постојања Словенаца) и ауторова брижност да тобожња сличност са такозваним Албанцима може нашкодити ‘српској’ ствари и утврђивању ко је староседелац на Балкану а ко дођош. Македонија никада није била тзв. ‘северна Македонија’ (поготово у грчком тумачењу) већ је то била Александрова северна Грчка у којој су до пре 100ак година 85% становништва по попису били Срби који су асимиловани и поништени после 1. св. рата.
Још једна смешна зврчка неких коментатора који подржавају ауторов коментар је фаталистичко – да истина о ‘аутохтоности’ Срба никада неће бити откривена. Истина је већ давно утврђена али дотични једноставно неће да је знају али им то не смета да се фрљају свачим па и генетиком.
А она је утврдила да је генетика коју поседује половина Срба једина европска генетика што ће рећи да су Срби у Европи од ‘почетка’ и нису дошли са стране. Ти Бушмани (али и највећи број нефрустрираних Европљана) би се изненадили када би их неко упитао ко су староседеоци Европе (попут Америке и Аустралије).
Дакле, носиоци те генетике (Срби и Скандинавци) су европски абориџани. Као експерт за Санскрит, тужнолики витез би могао да пружи и језички доказ позивајући се на Алинеија који је утврдио да српски језик има на Балкану континуитет од палеолита и да се и Санскрит развио из њега (за многе би било претешко да сваре још и сличност српске, тј. тзв. ‘словенске’ митологије са ведском, која је настала на исти начин као Санскрит).
Само проналазак 10 хиљада старе генетике коју има Ђоковић у винчанској археологији би био свакоме довољан да потврди ‘аутохтоност’ барем дела Срба. Можда je превише очекивати од најтупљег дела читалаштва које дише на трску и зна само за пљување да прати рад Рајхове лабораторије и водеће светске часописе али је ћутање о томе и игнорисање још једна издаја тзв ‘српске интелигенције’. Овдашњи монѣтонероси и тѣупамароси су директна последица тог кукавичког ћутања.
На крају би аутор коментара заиста могао пружити допринос светској науци одговором на још увек табу питање – када и одакле су (будући) Грци дошли у Европу и да ли су из своје постојбине донели олимпијски дух и олимпијску митологију?
Онорије АЕ Илирије,Какве сте цве глупости * ******* надробили ,дал сте ви свесни свог незнања и острашћености.
Стање Ствари је некад било мање-више релевантни српски национално-светосавски портал, а сада више личи на скуп доконих пензионера испред сеоске задруге, што се полупијани преко пања довикују, бар што се коментар-секције тиче. Жалосно.
Тражити донацију у таквим околностима више личи на оно “е господин брате имаш неки динар жи ми ти, дај две ‘иљаде мајке ти Бог да те чује лепи” него на достојанствен апел саборним индивидуама окупљеним око опште идеје. Јер ако је овде ико око ичега окупљен, то су они пензионери са почетка приче испред сеоске задруге што бистре политику око бурета ракије. И тако ће бити све док се не уведе неки критеријум и стандард у коментар-секцију, јер нико није дужан да чита овакве сплачине. Постоје Блиц и Курир коментари коме је до тога.
Но ако вам је стало да се додворавате тој циљној групи, бар промените једно слово у наслову.
У свему овоме има један нови детаљ који запањује! Да смо ту од Адама и Еве, на то смо већ навикли! Поред већ уобичајене чињенице да се већина најгорљивијих није уопште школовала за то – нису историчари, ни археолози, дакле нису квалификовани да о томе пишу, као што ни њихова икона Олга Луковић Пјановић није била.
Дакле, оно што је ново и што не чини част овим учењацима су Бушмани! Како се неко уопште сетио Бушмана и то у најгорем расистичком контексту, јасно и чисто расистичком?
Као да многи данас просто траже још неко поље где нису стигли да се осрамоте својим незнањем, а као што видимо и другим лепим особинама – расизмом! А толико се данас говори о расизму и осталим подобним појавама. Можебити да се ту ради о људима који и не читају ништа, јер и сами све то знају најбоље!
Нѣ ваља нам посао. Очас смо, поводом једне обичне вѣсти-рекламе, улетѣли у острашћено клеветање и гурање прста у око неистомишљеника.
Пејковић је само дао коментар (нѣ праву КРИТИКУ, нѣ СТРУЧНИ ОСВРТ или ЧЛАНАК) – тек обичан КОМЕНТАР поводом најаве изласка прѣвода једне књиге, на основу рекламе и нѣког свог прѣдосѣћаја и, како сам каже, познавања изворника – у чему нѣма ничег спорног. Можда је мало истрчао прѣд руду и прѣнаглио – очито нѣје знао ни да је прѣвод Халкокондилових одломака двојезичан, на шта нам је указао „Анонимни“ коментатор с видео-прилогом – али нѣ видим у томе ништа трагично. Пошто се Пејковић историјом и професионално бави, а показао је интересовање, од њега очекујем озбиљан, поштен чланак поводом тог прѣвода, кад се с њим упозна, са потврдом или оспоравањем похвала које је у Александар Митић изрекао у поменутом видеу.
Обратите пажњу: ни тзв. „аутохтона“, ни тзв. „критичка“, или „бечко-берлинска историографија нѣсу саме по себѣ Свето Писмо, савршене и без мане. Саврѣмени „аутохтонисти“ настављају традицију, од старих српских лѣтописаца до историчара попут Јована Рајића и Милојевића, чији поступак бѣјаше више пѣснички и синтетичан, склон занѣмаривању можда битних детаља (и Србима зато срцу ближи, јер ми јесмо по природи склонији синтетичком него аналитичком начину размишљања). И до Берлинског конгреса 1878. основна историјска лектира Срба била је Рајићева Историја Словена. Послѣ конгреса лектира су нам постали историчари попут Јиречека и Ћоровића. Ранѣје искуство је бачено у запећак, али нѣје уништено. Са друге стране, огромна, нѣпролазна заслуга историчара те „критичке“ школе је што су обратили пажњу, испитали, обрадили, најчешће солидно објаснили и за нас сачували море старих српских повеља, докумената, записа, споменика… Можда је само због тога и била неопходна њихова 150-годишња „диктатура“ у српској историјској науци. Дивне студеничке фреске, нпр., замало нѣсу нѣповратно уништене нѣ због Турака, већ због нѣзнања, нѣхата и глупости српских монаха. Срби се врло поносе својом баштином, али само на рѣчима. Углавном доживљавају као грѣхоту да цвоњак у њу уложе из сопственог џепа. У то сам се већ нѣпорѣциво увѣрио – сопственим искуством и свѣдочанствима прѣтходника који су на том пољу заиста покушавали нѣшто да ураде.
Прѣд нама је врѣме укрштања и преосмишљавања грађе и оставштине „аутохтониста“ и „нѣмачкара“, која ће нам помоћи да савладамо огромну празнину, прекид у историјском памћењу због вишевѣковног ропства. Наравно – уколико заслужимо да као народ уопште прѣживимо ово расуло. Иначе нам ни од какве вајде нѣће бити сазнање да ли је Константин Велики био Србин или нѣ.
Већ сам констатовао да овде није реч о историји већ о психопатологији. Јер, где је и једна једина историјска чињеница (или контрачињеница), претпоставка, хипотеза, трач, штабило? Нема ни једне једине тако да једноставно немам ошто сабље крвавити (а не би ми ни приличило као свештеном лицу).
Није овде ни дилема – шта је истина? али је питање зашто она овде такорећи није ни релевантна барем по групици јахача апокалипсе? Истина је давно утврђена, чак ју је и Халкоккондил наслутио иако није знао ни за Винчу ни за генетику. Па како се онда тај наук слабо прима овим јахачима којима се ево придружио и анти-расистички коментатор са одређеним (когнитивним) ограничењима?
Тај би иначе могао да види оно што виде и они са нешто мањим ограничењима да је један његов прѣтходник који мисли да је јако паметѣaн и кријући се иза ковид маске, употребио термин ‘Бушмани’, јављајући се по други пут под другим именом (без ‘ѣ’) а оба јављања су била само пљување а ла ‘мали Бушман Мујо’ али то за друге психопљуваче изгледа представља историјско штиво. Тај пѣаметни се иначе убацио као четврти јахач претекавши Розинанту за коњски нокат тако да ми је пропало очекивање (и штос) о јахачу тужног лика који је тек стигао као пети на циљ, али сам ипак погодио да ће настати галиматијас. Лепо каже наша народна мудрост – онима које жели да казни, Бог прво одузме памет па им да трску за дисање.
Па добро, шта је истина (коју већ знамо) и када ће бити официјелно потврђена? Рече Орвел да ко влада прошлошћу влада и будућношћу. Шта то значи? То можемо видети и из ситуације у Украјини где нам центри моћи намећу наратив кога штите најстрожом цензуром, блокирањем руских медија, и свих медија у другим државама па чак и код нас.
Значи да је тај наратив јако важан за то ко ће владати у будућности. Да ли неки јахач може да помисли да је сличан случај и са (нашом) историјом? Јахачи очекују да нашу историју прочитају у Клетовима уџбеницима историје за основну школу или барем да се неке кључне ствари објаве у Дневнику па да је прихвате као истину.
Када ће се то десити? Када језгро које управља наративом да дозволу да се истина објави и када њихов гувернер Србије да зелено светло Вучићу, а овај то објави код Марића или Јоване, па када Академија и писци уџбеника то чују, онда ћемо то видети у словеначким уџбеницима наше историје. Дуг је пут док то јахачима стигне из дубоке позадине у главу, којима чак ни полухтонисти (или влахотонисти) много не импонују, иако треба разумети да им (му) је после редовне професуре, следећа дестинација Академија, па треба држати све опције отвореним.
Прошлост никада није била живља него данас. Ево видимо да је пренесена и Путинова изјава где је Мока први повукао ногу и покушао да Путину објасни зашто се настоји уништавање Срба. Мислим да Путин то веома добро зна али је намерно тако формулисао да подстакне широку дискусију о томе и другим стварима које ће између осталог и јахаче истерати на чистац.
Оно што је рекао Мока рекао је тачно али то не разликује Србију од Бугарске или Тунгузије. Евс је открио један, вероватно најважнији, део истине и један од разлога зашто се историјска истина тако ревносно скрива и цензурише a фалсификат шири преко локалних јахача.
Запад цело своје наслеђе црпи из римске империје па би заиста било јако непријатно сазнање да је њоме управљало неколико десетина Срба и да је империја настала (од републике) управо онда када су јој се Срби придружили и постали њени елитни војници. О Аријевцима и њиховом језику нећемо ни да причамо овом приликом. Чак и на Западу преовладава свест да су то били како они кажу – ‘прото-Словени’ (тј. српско говорећа племена) а не западњаци као што је и фалсификат гигантских размера да су Готи (или Гети) били Немци.
Узгред, јахачима је Др Года већ објаснио да Мајка/богиња плодности потиче из неолита (што ће рећи из Винче/Лепенског вира), да је њено име потиче од српске речи ‘гаја, гајити’ (јер други тзв. ‘индо-европски’ језици тада нису ни постојалии), да су је Грци преузели као ‘геа’ и да је то почетак митологије (Геа/земља, Уран/небо) коју cу преузели од староседелаца по свом доласку на Балкан из Африке и Блиског истока.
Елем, сада бих позвао све да организовано, двоје по двоје, држећи се за руку, без гуркања и острашћеног кикотања, у два клика пређемо на текст са Путиновом изјавом, где ћемо и Путину и свим другим објаснити зашто се жели сломити Србија и Срби, у коју сврху се користи и лажна историја коју тако острашћено промовишу наши историјски јаничари.
И да: прѣвод Халкокондила ће бити једна од првих пет књига које ћу свакако купити на прѣдстојећем сајму књига, колико год тај прѣвод био нѣпотпун. Јер, тај прѣвод јесте битан догађај. Грчки нѣ знам, али зато знам руски, на коме већ постоје прѣводи и тумачења Халкокондила. Њима су случајно занимљиви исти дѣлови његовог дѣла као и нама, и одмакли су од наше науке у његовом тумачењу, премда би Халкокондил ипак трѣбало да буде занимљивији српским, него руским историчарима. Тако да се већ припремам за читање тог српског прѣвода.
@Вѣд
Је л’ ти то (о) мени?
Шта су ти уредници криви што ти ништа не разумеш, иако се без стида представљаш као вјед(штак)? Уредници су и великодушни и мудри, чим и теби, таквом, дају приступ у коментаре, а ти им тако узвраћаш – али и то је класика жанра: учини незахвалном добро дело, пљунуће ти у руку.
Наравно, нико није ни очекивао да ти разумеш о чему се говори (да сиромашни Евс потиче пребогатог Илирија да нешто од својих 10 таланата који му се просипају из руку „да мењачима, да раде са њима“, да се трулежно сребро замени за умно сребро, и умножи, да сви буду богатији а Господар кад дође да „узме своје са добитком“…).
Али, зар је превише очекивати да бар стојиш са стране и ћутиш док гледаш призор који не разумеш (јер, како показа, разумеш само односе испред сеоске продавнице и у кафани)? Очито јесте, у твом случају.
Али зашто је око твоје зло, ако је Илирије добар? (Матеј 20:15)
Владика Николај је рекао: „Живот је ружан због одсуства љубави и разума“.
Тако да си ти, вједштче, у ствари тај, не Евсевије, који (покушава да у)чини овај патриотско-православни форум ружним. Али, неће ти успети.
И да ти покажем шта је права љубав, оно што живот чини лепим, обећавам: пошто умно сребро теби ништа не значи, све што добијем од Илирија, поделићу с тобом.
Биће ту и за пиво и кобасице, сигуран сам – а и ти после подели даље са својим другарима, шири љубав, не завист и ненавист.
Је ли заиста наш „Халко“ писао о Балкану? https://en.wikipedia.org/wiki/Balkan,_Turkmenistan . Ово је мој запамћени исечак за оне са „аргументима“ попут стручне спреме, јагањаца, пива и осталих који треба да спрече сазнање о правој повести Срба ван катедри које шире иноспознају.
@ ;)Мр.Года(:
Балкан је турска реч којом су Турци назвали Стару Планину по угледу на планине у Туркменистану, и зато јер на древним турским језицима “балкан” значи “планина”.
После је тај назив ушао у употребу за цело полуострво, због његових географских особина.
Што сте уосталом могли и сами да прочитате у чланку који сте навели, да сте га мало пажљивије прочитали:
“This name is derived from the Balkan word meaning “mountain” in ancient Turkic languages.”
Уколико знате енглески, наравно. То се данас у школи учи, мислим то о Балкану.
А пре доласка Турака на ове просторе оно што данас зовемо Балкан Латини су звали Hæmonia, Грци Холм или Хелм, а Словени Хум.
Дакле нису неки древни Срби тако назвали планине у Туркменистану, већ обрнуто.
На страну што се Википедија никад не цитира као аргумент ако хоћете да вас неко озбиљно схвати, јер на Википедији сам могао и ја било шта да напишем па да линкујем, или Ви, или неко дете.
Немци су 1808 заменили српски назив полуострвa (хлм, холм, хум) турским називом ‘балкан’ који сами Турци никада нису користили, да би се сакрило српско порекло тог имена. То име је веома старо тако да су га становници Винче разнели по целој Европи и ушло је у називе многих топонима и презимена. Нпр Стокхолм је добио име од српског ‘холма’, или нпр Борнхолм (острво где су Американци минирали Северни ток), или Холм оф Папа острво на северу Шкотске (‘оркански висови’).
Слично је однета и српска реч ‘брег’ чија метатеза ‘берг’ је постала део огромног броја презимена и топонима. Да, БЕРГ је настао од српске речи БРЕГ. Много млађи латински и такозвани антички грчки су само преузимали много старије српске речи.
Иначе, на свом путу до Индије и Кине, Аријевци су оставили хиљаде српских топонима по целој Централној и Југоисточној Азији, Тибету, Синкјангу све до Владивостока, па чак и у језику садашњих Јапанаца који су тамо релативно скоро дошли и уништили староседеоце иако данас многи мисле да су баш Јапанци били тамо староседеоци.
@Вѣд, све Вам је наопако. На Википедији на србском језику заправо не можете писати други чланак ако су Вам спонзорисана господа руковаоци увидела да пишете против њихових спонзора у првом. Закључак сам извео из разговора о поверењу једном марљивом руковаоцу кога је насупрот убедљивом гласању чланова бановао главни срПске Википедије речима – или он, или ја. Повод је предуг за писање. Одговор на Ваш први део је дао @Онорије коме се овом приликом захваљујем.