Бројне су потенцијалне последице које би могао да изроди покушај пропалог режима да се прикаже са позиција моћи. Све оне Србију и њен народ стављају у положај велике и непосредне опасности
Припреме за СНС митинг „Србија наде“: Покретни тоалети испред Музеја историје Србије (Фото: Стање ствари)
После трауматичних серијских убистава који су почетком маја потресли Србију, уследиле су три масовне јавне манифестације против насиља, а четврта је заказана за суботу 27. мај. Мада су ови одрази друштвеног незадовољства и гађења били уздржани и потпуно мирни, режим је правилно проценио њихов дубљи значај. Са око 200,000 људи који марширају Београдом, порука је била јасна да је становништво огорчено. Најмања варница била би довољна да се расположење промени, са несагледивим последицама.
Неспособан да спроведе системске промене неопходне за стабилизацију стања у Србији, режим је одабрао опасан и конфронтациони пут организовања у Београду у петак, 26. маја против-митинга у настојању да покаже да још увек ужива подршку народа. Скуп се унапред рекламира као „највећи икада одржан у Србији.” У атмосфери оштре подељености која влада у Србији данас, организовање таквог догађаја високог ризика представља врхунац лудила и друштвене неодговорности.
Али режим очигледно сматра да је ризик друштвеног сукоба и крвопролића „прихватљив”, на исти начин као што је то сматрала Мадлен Олбрајт у време једне друге сулуде и смртоносне авантуре.
Сви које вреднују своју личну безбедност и поштују достојанство српског народа држаће се што даље од овог опасног и лажног догађаја у Београду, који је заказан испред Скупштине у петак, 26. маја.
Поред тога што представља непосредну опасност по јавну безбедност, прорежимски митинг је тотална превара. У Србији нема расположења подршке злочиначком и издајничком режиму. Земља се распада, угњетена је тиранијом и дави се у сиромаштву и корупцији. Расположење које обједињује све сегменте српског друштва је безнађе.
Извор: Политика
У таквој атмосфери злочиначки режим цинично уприличује свој „митинг наде”, испразну демонстрацију непостојеће популарне подршке. На такав начин, понижава се још више и срозава на ниво идиота један измучени, окупирани и депримирани народ.
Да би се обезбедило присуство довољно људских тела на платоу испред Скупштине у поподневним часовима 26. маја, власти су предузеле мере без преседана. Прописане су квоте и разрађена је тактика застрашивања да би журка, на коју иначе нико не би добровољно дошао, деловала успешно. Радницима у државним предузећима или фирмама које зависе од државе јасно је поручено да њихова радна места зависе од присуства на митингу у Београду. Пензионери се застрашују губитком или снижавањем њихових мизерних пензија уколико би одбили да учествују у режимској фарси. Чланови владајуће странке, који већином не узимају озбиљно њену „идеологију” нити стварно подржавају њену погубну политику јер су ушли у њене редове искључиво због синекура и повластица, изложени су беспоштедном притиску да покажу своју одушевљену подршку доласком на митинг.
Не само ради тога да би жалосни скуп 26. маја био могућ већ и да би деловао као „непревазиђени успех”, режим преузима на коришћење од приватних превозника 2200 аутобуса којима ће у Београд довозити невољне и уцењене учеснике из свих крајева земље. Да би лажни митинг подршке у Београду могао бити одржан, спровешће се потпуни, намерно изазвани колапс у јавном превозу, малтретирајући и доводећи до беса милионе људи.
Али све то биће за ништа. Тешко је предвидети колико ће бедних грађана Србије бити дотерано као стока да стоје на платоу испред Скупштине и да невољно извикују пароле подршке одвратном тиранину, који ће блесаво стојати на трибини и примати њихове изнуђене и неискрене похвале. Када све буде завршено, свима ће бити јасно да су учествовали или гледали на телевизији један бесмислен и лажан догађај.
Уколико се догоди да се довежена људска тела мирно разиђу и врате својим кућама, мада ће лажни спектакл заувек бити забележен као срамотно искоришћавање рањивости и мизерије једног дела становништва Србије, такав исход би ипак представљао релативно најпожељнији сценарио.
Постоје индиције, међутим, да су стране обавештајне службе, које су тиранина заврбовале и поставиле да им одрађује прљаве послове, њега већ сите и да се припремају да га замене свежим лицима нове банде квислинга. У ту сврху, могли би да доведу агенте провокаторе да разбуцају митинг и да изазову сукоб између довезених статиста и снага безбедности. То је сценарио Чаушеску, Букурешт 1989. Али чак и да ствари не оду толико далеко, митинг који режим сазива биће политички ризичан и продубиће поделе. Његов практичан учинак би могло да буде да послужи као корак који ће водити грађанском рату, што би НАТО трупама на окупираном Косову дало повод да интервенишу ради „завођења реда.”
Светислав Пушоњић: „Србија наде“ и „Србија против насиља“, две анти-Србије
Потенцијалне последице које би могао да изроди покушај пропалог режима да се прикаже са позиција моћи, бројне су. Све оне Србију и њен народ стављају у положај велике и непосредне опасности.
Categories: Разномислије
На слици, да простите, видимо мобилне европске нужнике,
до којих многи неће моћи да стигну.
Поред сендвича, освежавајућег напитка и 1.500 РСД не би
било наодмет да се свакоме подели по неколико уложака
(за не дај боже!) који србским радницима у фабрикама страних
инвеститора штеде време за нужник и чини им рад угоднијим и
продуктивнијим, на обострано задовољство – радника и
фабриканата.
У потпису: Србија БЕЗнаде!
Нужда (велика и мала ) – закон мења!
На овако постављене ствари, усуђујем се да се запитам – да ли су боље директна интервенција и отворена окупација од ове илузије суверености коју на снази одржавају савршено корумпиране, уцењене и криминалом оковане структуре? Да ли би по нацију било здравије да је на челу декларисани слуга окупатора него лажни патриота? Да л’ би штафетарима с Космета и сендвичарским ходочасницима било свеједно? Је л’ би и тад наставили да раде на дневницу?
У међувремену, вечерас у Београду прижељкујем монсун. Монсун!
Још једном напомињем да ми се чини да је све ово повезано са нападом на Србе са Космета , а може лако бити да је АВ одлучио да је то повољан моменат да се они чак и протерају са својих огњишта . Тако би подмукло решио свој проблем , по стоти пут истичући да војска не сме да се употреби због мира у Великој Албанији . Све ми смрди на то . Мај** ли му ши***** .
Исправка ,
Оца ли му ш*******. Правилније је .
hajde, iskulirajte, i to je naš narod
Да нам је сад на власти В. Коштуница, он би, онако одлучан, запалио амбасаде у БГ и тако решио проблем КиМ. Као и онда кад се отцепило.
За коментатора “С”
Као прво, ако нешто незнаш, не приписуј другоме.
Као друго у паљењу амбасаде погинуо је Радикал, убио га је амерички Маринац. Тај радикал сигурно није дошао на позив и наговор Коштунице.
Као треће, то паљење је један од предмета уцене вољеног ти председника од стране Американаца.
Значи други пут се дообро информиши па онда оптужуј другог.
Нигде нисам поменуо погинулог, па још радикала.
Суштина мог поста је Коштуничина “храброст и способност” да на том митингу “сачува” КиМ и, као правник, врати га у састав Србије.
Није то “наш народ” него изрод. Престаните да оправдавате оне што подржавају велеиздајнички режим за две црвене и сендвич због њихове етничке припадности. То није оправдање. И криминалци су “народ” па их то не оправдава.
У античкој Грчкој су издајницима и њиховим јатацима укидали грађанска права, еквивалентно данашњем одузимању држављанства, и протеривали их. Нису их више убрајали у “народ”. Док је овде етничка припадност некима оправдање за сваку врсту моралног и другог суноврата.
Нема ту некаквог политичког или националног убеђења, па да човек каже. За то је потребна извесна доза самосвести и личног интегритета. Ту су само рајински менталитет, психологија стада, кметско подаништво и ситносопственичка рачуница. Немојте вређати српски народ поистовећујући га са таквима.
Такође, пре него што кажете „па и то је народ” сетите се оних што су изгинули за народну слободу и националну идеју да би сендвичарски пук данас одржавао велеиздајнички олош на власти за две црвене и сендвич.
Прекјуче је шетала Србија Вере.
Јуче је шетала Србија Наде.
Данас шета Србија Љубави („против насиља“=љубав).
Троједина Србијица православна, несливено и неразделно сједињена.
Три врлине, једно име, али од њих највећа је љубав (1.Коринћанима 13:13).
Јер „ако имам сву веру да и (македонске и охридске) горе премештам, и ако раздам све имање своје, а љубави немам, ништа сам“.
„И ако (брже, јаче, боље) предам тело своје (Космет, Србију) да се сажеже (за нашу децу), а љубави немам, ништа ми не користи“.
А љубав „не тражи своје“, него све – да Србија буде Свет; и у то, Све, верује и томе се нада („љубав све верује, свему се нада“).
ПС
Као Nesscaffe 3U1: слатка, горка и мрсна (шећер-сурогат меда, нескафа-сурогат кафе, creamer-сурогат млека). Лепо упакована, у заједничку амбалажу од исте полиције и идентичних мишићавих тетовираних момака у црним мајцама – попут солидног пластифицираног алуминијума који сва три ингредијента (лат: ingredior, ићи, ходати, ступати) држи на складном окупу. И благорастворена водом са небеса (благословеним даждом, са деликатним chemtrails адитивима).
Једна другу, друга трећу иште, смијешане најлакше се пију.
Једино што, мора се признати – ко има осетљиву јетру као ја – није баш најздравији избор. Али какве су уопште опције преостале онима који, попут мене, пате од поремећаја који се стручно зове orthorexia nervosa?
Кад и само Писмо каже: „Сад остаје вера, нада, љубав, ово троје“?
Ovo juce na Kosmetu, Vicicev je odgovor onima koji mu preko protesta salju upozorenje. Njegov miting je imao samo tu svrhu, da prikrije ono sto je znao da ce se na Kosmetu desiti. I u sustini, rekao im je da je upozorenje razumeo, i da ce sve biti ok
Братије коментаторско-коментаторска аналитичарска, люди родные — что делать?
Что делать?
У земљама где и режим и опозиција угрожавају државу традиционално је војска реаговала. Али овде је то немогуће, јер је војска уништена и изнутра инфицирана.
Народ никад не дирати. Јер једино њега не можемо заменити. А народ је увек онакав какву има власт, тј. какве су му институције. У нашем (а изгледа и свачијем) систему владавине народ не може никад да зна каква ће и колико добра бити власт коју (иза)бира. Да и брата рођеног бираш за власт, тешко можеш знати какав ће он бити на власти ако га изабереш. Као ни појединац, ни народ није “баба Ванга” па да буде сигуран како ће тај кога изабере бити на власти. Поготово у систему кад народ бира странке, а оне одређују ко ће на власт од њих у странци.
КАДА СЕ СВЕ САБЕРЕ И ОДУЗМЕ, МИЛОШЕЕВИЋ ЗАСЛУЖУЈЕ СКРОМАН СПОМЕНИК У БЕОГРАДУ
За време Милошевићеве владавине сам буквално гладовао. (Нисам био способан да се “снађем”). Али, ипак. глад ми није успела појести мозак. Зато разумем грозоту времена у коме је он владао. Ипак, сви знамо да он није изгубио Косово и Метохију. Био је принуђен да буде храбар да зарати с највећим силама у досадашњој историји у време бомбардовања Србије да би јој се отели Косово и Метохија. Милошевићева Српска војска није пала пред туђинском прејаком чизмом. Чак еј “праћком” оборила најјачи (невидљиви) борбени авион тада на свету. Та војска није положила оружје ни једну пушку пред таквом најјачом на свету војном армадом. Готово целу Војску је повукао с КиМ-а без иједног напада на њу. Уступио је по споразуму са УН да безбедност на КиМ-у преузму снаге Уједињених нација по оној тачки Договора која је и данас кост у грлу за коначно отимање КиМ-а.
Да та белосветска најјача војне армада није била почела да врши страшне невиђене одмазде по српском цивилном народу, НАТО би сигурно капитулирао. Зато је Милошевић морао да преда Косово, али не НАТО-у, него Уједињеним нацијама. Друга је ствар што су УН узурпиране па су потпале под дириговање од једне силе.
Милошевић је, буквално и витештвом и својим животом, у ствари смрћу (у Хагу) постао други Цар Лазар. Милошевића смо предали непријатељу, слично као што је Вук Бранковић оставио Цара Лазара да сам иде у Цркву да захвали Богу што је тада одбранио Србију. Тамо га је нашао Бајазит пре повлачења остатке војске и погубио га као освету за Милошев подвиг да у току битке погуби турског цара.
Дакле, иако сам у делу Милошевићеве владавине буквално гладовао, иако сам гласао за Коштуницу да смени Милошевића, иако сам ишао да дам подршку Вуку на његовом митингу оног 9. марта, иако ми еј сметао остатак комунистичког у Милошевићу, ни глад ни сврака ми нису толико попили мозак да не мислим да Милошевић, испоручен на наш Свети Дан Видовдан непријатељу, нисам спреман да на крају огрешим душу па да не мислим да Милошевић, као буквално други Цар Лазар својом борбом и погинућем ЗАСЛУЖУЈЕ ЈЕДАН СКРОМАН СПОМЕНИК У БЕОГРАДУ ЗБОГ МНОГО ЧЕГА. ,ПА НА КРАЈУ, И ЗБОГ ОНОГА ШТО ЈЕ У РЕЧ ПОГОДИО ШТА ЋЕ НАМ НЕПРИАЈТЕЉ УРАДИТИ И ОД НАС ТРАЖИТИ ПОСЛЕ ЊЕГА.
Стар сам довољно да криво седим на столици, али нисам изгубио сваки осећај за неку меру. Волео бих да други кажу шта о томе мисле. Верујем да има и оних који би га ископали да га поново “убију”. А можда има још мишљења сличног мом мишљењу?
„Такође, пре него што кажете „па и то је народ” сетите се оних што су изгинули за народну слободу и националну идеју да би сендвичарски пук данас одржавао велеиздајнички олош на власти за две црвене и сендвич.“
Хеј, Вѣд,
Је л’ ти то (и) о СПЦ причаш?
Ко одржава на власти у СПЦ велеиздајничка епископска преосвештенства?
Православни народ (лаос), или православни охлос (охлош)?
Зар није сав епископат (са изузетком неколицине „екстериторијалаца“) пре неки дан, нетом после канонског отпуста Охридској Архиепископији, саборно показао свима да је са Председником и да је у његовој кући „не као у својој кући, него у својој кући“?
А ко ступа за леђима велеиздајничким високопреосвештенствима и сватјејшима, док они достојанствено ходају у сенци кивота последњег канонског Епископа охридског, након што су његов и свесрбски Охрид саборно „канонски отпустили“ туђинцима? И ко им је клицао амин и певао „исполаети“, прекјуче?
И ако они то чине за крштеницу, венчаницу и мрвицу хлеба у вину (јер у рукама јеретика Тела и Крви нема, Црква сведочи, и они који су „изгинули за Слободу“ Златну Народа Божјег, у истинској Вери), да ли је то племенитије или патетичније од чињења за два црвена папира и сендвич?
Заправо, у чему је суштинска разлика између „сендвичарског“ и „благочестивог“ пука?
Narod je takav kakav je. Ako je siromašan,hoće da dođe u Bg i podrži onoga za koga glasa, to je u redu. A taj i treba da ga nahrani i doveze. Da je sreće da su ga hranili Beogradžani, a ne kritikovali. Ne razumete vi sirotnju, vi koji se krijete iza računara. Vi ste kupljeni, a da to i ne znate.
Milošević je bio istinski narodni lider. Korumpirani DOS ga je Soroševim parama skinuo, a onda je kao zver izručen Hagu.To je bio dan sramote i najveća izdaja, a Vučić mora da sad vadi fleke. Urazumite se, većina vas malo kasno pali.
Kako može institut da se potpiše? Ko je autor teksta?
@Maki, onom ko vam u toj vasoj SNS centrali osmisljava strategiju nastupa na internetu, pod hitno treba dati otkaz. Znaci, Milosevica smo izrucili Hagu, pa sad Vucic vadi fleke tako sto Kosovo izrucuje Siptarima?!?
Zanimljivo, zaista…
Изгледа да брат Вјед нема занимање за онај део православног пука који није сендвичарски, и да не спада у благоверне који су ходали за мантијашима што „канонски“ ниње отпустише Охрид. И то је двоструко добро – осим што није подржао „канонске отп-усташе“, неће му се судити оним судом којим суди другима.
Али да ја ипак пробам да одговорим на властито питање, кад већ неће он ни ико други.
Дакле, у чему је суштинска разлика између „сендвичарског“ и „благочестивог“ пука?
Ја, површним погледом, видим две (ако неко види још неку, волео бих да дода).
Прва суштинска разлика. „Сендвичарски“ пук подржава свога легалног и легитимног председника, који се како и црква тога пука сведочи „као лав бори за Косово“, и није потписао и, свечано обећава, никад неће потписати предају Косова. Ако би је потписао, многи из тог пука би му окренули леђа и побунили се (и он то зна, зато и не потписује).
„Благочестиви“ пук подржава свога канонског (легалног и легитимног) патријарха, и сав Свети Архијерејски Синод (црквену „Владу“), који су сложно одлучили да предају најстарији део србске Цркве туђинцима, и који су ту предају званично потписали. И нико од њих издајницима не окреће леђа, него им кличу да тако наставе „на многаја љета“.
И друга. „Сендвичарском“ пуку многи довикују да им није тај посо добар, и они то сваки дан слушају са свих страна, па и од својих, мање или више, спаљених савести.
Док „Благочестивом“ пуку нико не објашњава у чему је њихов проблем. Они Богу благодаре што су прави Срби, који знају како ваља правду чинити, и што нису део ни „сендвичарског“ ни „другосрбијанског“ пука („Боже, хвала ти што нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници или као овај цариник“ Лука 18:11).
И њихов је проблем много већи: у Уџбенику живота, Јеванђељу, видимо многе примере многих „сендвичара“ (продавачица тела, цариника…) који су се покајали и спасли погибије. И само једног јединог из „благочестивог“, фарисејског пука – Павла.
Зато је њима још много више потребнија помоћ.
А ако неко од „благоверних“ мисли да је као Павле, и да ће му се, ако заиста греши док савија врат и целива руке издајницима и мутилантима Тела Христовог, персонално јавити Христос да га исправи, заиста му је преко потребна помоћ – макар психијатра.
@Влајко
Није погинуо радикал него је погинуло дете.
Kosovo je davno dato, a AV vadi fleke za ostatak države. Centrala nema jezik, govore ljudi. Kad porasteš kazće ti se samo.
@red, da je Kosovo davno dato, obicna je laz.
Drugo, sve i da je tako, pa sto to niste rekli kad ste dolazili na vlast?
Imas neki dokaz da ste ikada to izjavili?
Sta ste obecavali pre 2012?
Racunas zaboravilo se?
Je l’ ovde vlada neka paranoja, ko god različito misli, etiketira se kao SNS. Ne znaju u Srbiji šta je dijalog…
@samo kažem, pa ne, nego samo oni koji misle kako centrala kaze.
Svi isto, kao po sablonu.