Уместо да искажу и исказују поверење у сопствену Цркву, црквене органе, Патријарха српског, епископат и свештенство, да поуче збуњене и охрабре све и свакога – неколицина свештеника поступила супротно
Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић (Фото: Курир)
Српски песник из Црне Горе је давно написао да се „Косово само Срба тиче“ и да „само Срби на Косово личе“. Наравно, Срба „свих и свуда“, а не само оних који живе у Србији. Света Српска земља Косово и Метохија је увек била, јесте и остаје предмет делатне, а не само вербалне бриге српских патријараха, митрополита, епископа, свештеника и монаха. За Косово и Метохију су српски клирици чинили и чине оно што, како би рекао блаженопочивши Патријарх Павле, до њих стоји и за шта свако на свом месту има благослов и послушање – пароси у парохијама, монаси у манастирима, епископи у епархијама, а саборна брига је увек пројављивана и потврђивана кроз Свети Архијерејски Сабор и Свети Архијерејски Синод на челу са Патријархом српским.
У наше небивало и по много чему анти-историјско, али ипак велико, важно и тегобно време у коме се на општем плану тектонски потреса и разура земаљски друштвени поредак, јавило се неколико свештеника који су, заправо, јавно исповедили неповерење према сопственој Цркви. Патријарху српском и свој црквеној пуноћи су јавно упутили речи које немају никакве везе са Светим Еванђељем и Предањем Цркве Божје од Истока, али које и те како имају везе са земаљским идеологијама и ко зна чијим парцијалним интересима и циљевима.
Без сумње, свако, па и ова моја браћа свештеници, има право на промишљање, бригу и зебњу због Косова и Метохије посебно уколико се има у виду не само оно што се догађало на тој Светој Српској Земљи после читавог низа закључених споразума и, пре свега, систематског изгона Срба и процеса десуверенизације српске државе на Косову и Метохији. Ипак, свештеницима не приличи да наступају и иступају, чак ни у парохијама, а камоли у јавности, површно, идеолошки и навијачки као какви партијски кадрови по трибинама.
Неколицина свештеника је повод за своја јавна обраћања нашла у најновијим притисцима Европске уније и Сједињених Америчких Држава на Републику Србију да се, прихватањем Предлога споразуме о Европске уније о путу нормализације између тзв. Косова и Србије, одрекне Косова и Метохије. Јавности су се обраћали путем друштвених мрежа и електронског видео канала. Углавном, то су свештеници епархија Српске Православне Цркве у Западној Европи (Аустрија и Холандија) и Сједињеним Америчким Државама од којих је један у канонској јурисдикцији Америчке Православне Цркве. Јавио се и један свештеник из Црне Горе кога познајем дуже од две деценије. Осим онога из Аустрије, остали живе у државама-чланицама НАТО савеза у којима као савесни грађани годинама доприносе, као и остали, свеукупном, па и војном развоју тих држава.
Нисам приметио да су се та моја сабраћа свештеници који се данас јављају као политички и идеолошки критичари Патријарха српског, епископа и јерархије Српске Православне овако оглашавали о Косову и Метохији после потписивања Војно-техничког споразума у Куманову од 1999. године, па ни после оних 39 потписаних споразума у Бриселу, као ни оног споразума из Вашингтона. Ни један од тих споразума их, колико ми је познато, није подстакао да се позабаве њиховим садржајем и коментаришу их као што су се ових дана, на крајње површан и посве нецрквен начин, упустили у тумачења и политичке оцене Предлога споразума Европске уније о путу нормализације између тзв. Косова и Србије.
Разумљиво је да необавештени или недовољно обавештени верници свештеницима у парохијама постављају разна питања, па и питања у вези са Косовом и Метохијом. Није спорно ни да су свештеници посебно заинтересовани за Косово и Метохију и то им нико не може оспорити. И треба да буду заинтересовани! Али, уместо да искажу и исказују поверење у сопствену Цркву, црквене органе, Патријарха српског, епископат и свештенство, да поуче збуњене тачним примерима из наше црквене и државне историје и да охрабре све и свакога – неколицина свештеника је поступила супротно. Кренули су да, преко друштвених мрежа, сеју смутњу и подстичу неповерење, сумњу и неразумевање међу браћом и верним народом. Пажљиво сам читао, гледао и слушао њихове јавне поруке и питам се и данас: шта је циљ? И који је смисао свега тога? Коме то још није јасно и коме више треба понављати да ниједан споразум који подразумева српско признање тзв. независног Косова није и не може бити прихватљив за Српску Православну Цркву?
Позив на братоубилаштво
Један свештеник, иначе праунук и унук двојице златиборских свештеника који су 1941. године самовољно напустили своје парохије и отишли под крваве скуте Јосипа Броза и Комунистичке партије Југославије, из Беча је почео да прориче „сумрак модерне српске државе“ тврдећи да „неспособна колонијална управа припрема да једним потписом стави тачку на смисао њеног постојања и да је претвори од државе у територију, и њене грађане из сувереног народа у популацију“. Под колонијалном управом подразумева само Србе у Србији – оне у власти и оне у опозицији!
Бечки свештеник, очевидно и не знајући шта је Црква, јавно пита: зашто Црква ћути! И сам одговара јавно, без доказа, оптужујући „многе садашње наше епископе“ да су „интелектуално корумпирани „евхаристијским богословљем“ – које су разне службе протуриле у Цркву преко фанариотских теолога (и многих из руске емиграције)“. По њему, епископи Српске Цркве „не виде више себе као пастире, спремне да живот свој положе за своје стадо, већ као оне који дају смисао постојању стада“. Замера им што „понекад дају неко млако саопштење, чија је једина порука заправо да они неће ништа стварно учинити, већ да то препуштају надлежнима – колонијалној управи“. И, на крају, позива Србе на „револуцију“ подсећајући их да су „извели ономад своју револуцију – Први и Други устанак – без епископата“ и то са „својим поповима“.
Не помиње, разуме се, ону крваву револуцију у коју су његов прадеда и деда кренули 1941. године и коју смо платили најскупљом ценом у свим српским земљама, а посебно на Косову и Метохији. Под плаштом „ослобођења“ су кренули су у братоубилаштво без српских епископа и већине српских свештеника, али са Јосипом Брозом коме су веровали и коме су се клањали више него Богу Живоме! Данас смо доживели да њихов потомак у чину протојереја (!?!) и са безбедне удаљености из бечке парохије, позива свештенике, наравно из Србије, да поведу Србе у „револуцију“, односно да их гурну једне на друге на међусобно убијање – без владика!
Његов деда по коме носи име, иначе познат по сатанским анти-српским стиховима „Тита волим, а Богу се молим“ и „Крст носим, звездом се поносим“, 19. маја 1980. године, другим поводом, записао је следеће речи: „Стидим се мантије када чујем неке своје „колеге“ из иностранства“. Није ни сањао да ће се ове речи, скоро пола века касније, односити на његовог унука!
Јуриш барског протојереја
У исто време се на више начина и више пута јавио један од барских протојереја из Црне Горе. Одговорно тврдим да косовско-метохијске теме од Кумановског преко бриселских до Вашингтонског споразума, односно за време земног живота Митрополита Амфилохија и све до сада, нису представљале предмет његовог интересовања. Одједном је и напрасно проговорио о „велеиздаји“ Косова и Метохије са дилемом „да ли ће најављени молебани задржати Косово и Метохију у саставу Србије, па тако и сачувати тамошњи српски народ (не само верни) и тамошње цркве и манастире?“ Овакво питање, нажалост, јавно су постављали и постављају само окорели безбожници!
Отишао је још даље са наводом да смо „и пре погрома 2004. године на богослужењима читали молитве за спас српског народа на Косову и Метохији“. Овај став се једино може схватити као препорука барског протојереја да нам молитве и молебани не помажу и да нам нису ни потребни. И да, судећи по садржају његових текстова и порука, свештеници треба да оставе молитве, да баце Часни Крст и Свето Еванђеље и да нешто друго да узму у руке и поведу паству у међусобно убијање. Наравно, само у Србији! На страну његове опсервације о „молитвеницима“. Барски протојереј их не би јавно износио да је чуо ону древну народну мудрост да није грешна молитва ако је грешан поп!
За барског протојереја – Косово и Метохија су изгубљени! Тзв. Европрајд му смета у Београду, што је у реду, али му не смета када се одржава сваке године у Подгорици, што није у реду! Поручује нам да нам ни ту молебан и молитва нису потребни, јер нам „нису помогли“: „Молебан у Храму Светог Саве није спречио то понижење“. По барском протојереју, „Српски народ има потребу да се одупре велеиздаји“, али, осим њега и пар његових истомишљеника у мантијама, „нема лазаревске куражи“. Сви смо, осим њега и неколицине сличних њему, „угњецавили духом“. Поручио нам је да је „сада сваки српски родољуб пред опредељењем: за велике речи или за велика дела“. Наравно, код њега је све остало само на речима! Без дела!
Поручујући нам да је „смирено спреман на заклање“, при чему подразумева да би га на заклање повела и заклала браћа свештеници, а доживљавајући Цркву Божју у Српском народу на крајње нееванђелски и непредањски начин, упутио је и јавну „поруку“ епископима Српске Цркве. Наравно, порука важи и за његовог надлежног архијереја – Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, иначе, после Патријарха српског, првог по достојанству у садашњем сазиву Светог Архијерејског Синода.
Барски протојереј сматра да би Косово и Метохију, Србе и Србију (ваљда и Црну Гору, Републику Српску и остале српске земље које не помиње) спасило сазивање не само ванредног, него и хитног „Сабора архијереја“ са само једном тачком дневног реда: изопштење председника Републике Србије Александра Вучића из Цркве, односно одлучење од Светог причешћа, а све са циљем да се „врх СПЦ одвеже од овог духовног мртваца“. Барски протојереј је председнику Србије пресудио по кратком поступку, односно противно свим важећим правилима црквено-судског поступка, а Свети Архијерејски Сабор би само имао надлежност да потврди ту његову „пресуду“! Истина, није тражио да уместо Патријарха српског председава на том и таквом заседању Светог Архијерејског Сабора. Упутио је и јавну поруку епископима Српске Цркве и у случају да не пристану на његов први предлог.
Даље, разрадио је и другу тачку наводом да „ћутање епископата СПЦ у народу распаљује сумње и приче да је Патријарх уцењен, да може бити компромитован ако се успротиви Вучићу, да га је Вучић довео на трон српских патријараха и да сада мора да свира како газда каже“. Јавио се и као познавалац стања и коментара на друштвеним мрежама тврдњом да „ово ћутање на друштвене мреже изводи и објаве сумњи да је Вучић, када је оно био на седници Сабора, из своје ташне извадио компромитујући материјал који му је припремила БИА. Онда је рекао епископима понаособ: ово си радио, овде си снимљен“. И пише да то јесте несувисло, али да „сада не вреди доказивати да су то бесмислице“, односно препоручује да то смеће које је покупио по друштвеним мрежама сви у Цркви прихватимо као сушту истину. Много је, па нека је и од барског протојереја!
Барски протојереј из обрнуте перспективе
Барски протојереј Србима и Србији све ово пише и држи лекције из Црне Горе која је још 9. октобра 2008. године, дакле пре 15 година, и de facto и de iure признала тзв. независност тзв. Републике Косово! Барски протојереј не мари ни за то што црногорски војници, православци и парохијани из Црне Горе, под барјаком НАТО пакта, годинама, па и сада бораве у војној окупационој бази Бондстил на Косову и Метохији!
Барски протојереј није проговорио ни једну једину реч када је Здравко Кривокапић 9. септембра 2020. године потписао споразум по коме „нова демократска власт неће покретати поступак за повлачење признања независности Косова“. Барском протојереју ни мало није сметало ни када је тадашњи премијер Здравко Кривокапић 17. фебруара 2021. године званично, у име Владе Црне Горе, честитао тзв. дан косовске независности!
Барском протојереју ни мало није сметало ни када је тадашњи председник Скупштине Црне Горе Алекса Бечић 3. априла 2021. године Глауку Коњуфцију честитао избор за тзв. председника тзв. Скупштине тзв. Републике Косово са наводом да „Косово пролази кроз интензивну транзицију и реформе у циљу изградње успешног и просперитетног друштва, заснованог на европским вредностима, у чему има континуирану подршку Црне Горе“.
СПЦ: Очување КиМ у границама Србије уставна обавеза и императив и за Цркву и за државу
Барском протојереју није сметала, а и даље му не смета уредна размена амбасадора и дипломатског особља Црне Горе са тзв. Републиком Косово! Барском протојереју уопште не смета што је амбасадор Републике Србије, како год се звао и како га год ко доживљавао, још увек непожељна личност у Црној Гори!
Нико од свештеника Српске Православне Цркве из Србије и других крајева, од Аустралије до Америке, није рекао ни једну прекорну реч на бројна непочинства из Црне Горе против Србије у вези са Косовом и Метохијом. Сви су то испоштовали ћутањем и јединствено су исказали братско разумевање за неприлике и ситуацију у којој су се нашле Митрополија црногорско-приморска и три епархије Српске Православне Цркве на простору Црне Горе. На жалост, барски протојереј је ту братску љубав и разумевање презрео и упорно их већ данима и месецима јавно презире!
И да не набрајам даље, али је срамотно да један српски свештеник са чином протојереја више верује Борељу, Лајчаку, Ескобару и Стану него Патријарху српском, владикама и браћи свештеницима, а Европској спољнополитичкој служби (ЕЕАЦ) више него сопственој Цркви!!!
Шта није урадио барски протојереј?
Нећу овом приликом да питам барског протојереја када је последњи пут био на Косову и Метохији или шта је, у погледу помоћи Косову и Метохији, урадио у својој парохији током последњих, на пример, пет година. Али, подсетићу га шта је све из барске парохије и Црне Горе могао да уради за Косово и Метохију, а, на жалост, није! Уз то, не оспоравам га као човека и не оспоравам му оне добре ствари које је урадио у Црној Гори у претходном периоду.
Барски протојереј је могао, али није јавно позвао православне хришћане, Србе и Црногорце – припаднике Војске Црне Горе, да не иду на Косово и Метохију као окупациони НАТО војници! Барски протојереј је могао, али није позвао своје парохијане и суграђане да покрену иницијативу за расписивање референдума ради поништења признања тзв. Републике Косово од стране Црне Горе. Барски протојереј је могао, али није покренуо поступак за поништење споразума о разграничењу између Црне Горе и тзв. Републике Косово, јер се ради о територији Републике Србије.
Барски протојереј је могао, али пред Црквеним судом Митрополије није покренуо поступак у коме би се Здравко Кривокапић и Алекса Бечић, као и они чланови Владе Црне Горе који су признали и признавали тзв. Републику Косово од 2008. године до данас, искључили из Цркве због признања тзв. независне тзв. Републике Косово. Барски протојереј је могао, али није покренуо и Влади Црне Горе предао петицију са више хиљада или десетина хиљада потписа и захтевом да се амбасадор и дипломатско особље Црне Горе повуку из тзв. Републике Косово. Имао би за то, по признању бившег председника Владе Црне Горе Душка Марковића, подршку барем 80% грађана Црне Горе!
Барски протојереј упорно прескаче чињеницу да блаженопочивши Митрополит Амфилохије никога из Владе Црне Горе није изопштио из Цркве када је Црна Гора као држава 9. октобра 2008. године признала тзв. Републику Косово. Али, барски протојереј зато без зазора тражи од Светог Архијерејског Сабора, и то преко фејсбука, да из Цркве искључи председника Републике Србије и то на основу тога што се он, читајући широка тумачења појединих партијски обојених правника из Србије, „уверио да је Вучић сада признао Косово“.
Барски протојереј јуначки ћути када неколицина свештеника-дуалиста из Црне Горе јавно поручују научном саветнику др Александру Раковићу да се „не меша у Црну Гору“. Уз велику љубав и поштовање које имам према Црној Гори и мојој браћи свештеницима, барском протојереју морам да кажем да се не меша у Србију док се све ово што је набројано не исправи у Црној Гори! А после тога можемо сви заједно као браћа без обзира одакле смо и где живимо!
Ко на брдо ак` и мало стоји
Бриселски, јучерашњи и данашњи, преговори служе да се за наводну „издају Косова и Метохије“ првенствено оптужује Патријарх српски г. Порфирије, а преко њега и Српска Православна Црква од које неки потпуно неразумно очекују да своју паству поведе у сукобе. Није чудно када Српску Цркву клевећу и нападају тзв. другосрбијанци, али јесте више него чудно када то чини неколико свештеника.
Историјски примери не иду у прилог критичарима сопствене Цркве! Ко хоће лако може да нађе и види како су и када су реаговали Свети Архијерејски Синод и Свети Архијерејски Сабор 1937. године у вези са Конкордатом, и 1941. године у вези са споразумом са Хитлером и 1999. године у вези са Кумановским споразумом. Никад пре и никада на основу непроверених него после догађаја и са провереним информацијама.
Порука СА Сабора из 2018. године (Кликните на слику за преузимање)
Критичари сопствене Цркве са јерејским и протојерејским чиновима појма немају шта Свети Архијерејски Синод на челу са Патријархом српским г. Порфиријем предузима у вези са Косовом и Метохијом. Нису се потрудили да се о томе обавесте на начин који је достојан свештеника и примерен у Српској Цркви. Уместо тога, потрчали су да јавно пљуну на сопствену Мајку на радост осведочених непријатеља православне вере и српског народа.
Види се да су моја сабраћа у улози критичара сопствене Цркве у мантијама нешто прочитали из дела Светог аве Јустина Ћелијског, али се још боље види да од њега ништа нису научили. Није Српска Црква „једна од националних институција попут САНУ и Удружења књижевника“ већ небоземно тело Христово у Српском народу!
Свети Јустин Ћелијски, када је имао шта да каже и приговори, није приговарао Мајци Цркви него је своја писма, пуна истинског богословља и живе вере, са највећом љубављу, поштовањем и бригом упућивао Светом Архијерејском Синоду и Светом Архијерејском Сабору и то на начин који једино приличи и припада свештенослужитељу Цркве Христове – преко свог надлежног Епископа шабачко-ваљевског Јована (Велимировића)! Свети Јустин Ћелијски није трчао по ондашњим медијима да увесељава непријатеље и гонитеље Цркве Божје у народу Светога Саве.
П.С. Текст је настајао упоредо са писањем обимне црквено-правне и правне анализе члана 4 став 2 и члана 7 став 2 Предлога споразума Европске уније о путу нормализације између тзв. Косова и Србије коју сам, као и раније, доставио надлежним црквеним органима. Надам се да ће и шира јавност бити у прилици да се врло брзо упозна са њеним садржајем.
Са објављивањем текста сам сачекао до завршетка другог круга председничких избора у Црној Гори како текст не би добио непримерена тумачења у поларизованој црногорској јавности.
Categories: Разномислије
бокан у фанарској капици…
***** писац свих оптужница за суђење само правоверним архијерејима СПЦ.
Опростите часни оци ако сам и сумњала у ваше намере, чим вас овај ***** **** ***** напада, јасно ми је да сте у Истини.
Здраво да сте сви од Бога,
Оче, Косово је дио Србије а не Црне Горе, чему прозивања шта блаженопочивши митрополит и барски свештеник нису урадили?
Мислим да се неодбрањиво не може бранити, па тако нажалост ни Вучићево (евидентно) дисциплиновање цркве од стране државе.
Поздрав.
(****)
Овај памфлет против барског протојереја је ода политикантству које води савремени врх СПЦ својим безбожничким „мудрим ћутањем“ пред рушењем српске државе и уништењем највеће српске светиње која је „разлог и запон“ српског постојања, а коју спроводи актуелни председник државе са уским кругом својих преумљених идолопоклоника. На своју, на радост таквих као што је Џомић и на радост евроатлантистичке србождерске опозиције. Али и на радост Новог Трећег Рајха, УСА-НАТО-ЕУ, којима је циљ да добровољним прихватањем независности Косова од стране Србије оправдају свој Магнум Кримен, а Србији наметну историјску кривицу и од трагичне жртве претворе нас у зликовце и џелате!
Крајње безобразним приписивањем барском протојереју нечињења свега онога што они (врх СПЦ) треба да чине, писац овог памфлета не само да дрско и безобразно вређа здрав разум, већ се јавно, по ко зна који пут, декларише као ***** ***** у истој равни са неурастеничним урлаторима и апологетама овог примитивистичког режима.
Ко је нападао Цркву, Џомићу? ***** ***** *** **** Порфирије недавно даде изјаву као да је он сам – Црква! Сад се и ти јављаш на исти начин. „Црква, то сам ЈА“, јел’те? Е, па неће бити! Ни Вучић, ни Порфирије, ни ти нисте богомдани свезнајући мудраци, пророци или Далај-Лама, нити смо сви ми Јутутунци који само „нека ћуте, нека жмуре“ док милостиве Балакахе затиру српско име и српско семе.
Dobismo Bokana u mantiji. Dojučešaršnji klirik Mitropolije crnogorsko-primorske optužuje Jovana Plamenca za sve ono o čemu ni on reč progovorio nije. Ne sećam se da je Velibor Džomić tražio da pripadnici vojske Crne Gore ne idu u misiju na Kosovo, ne sećam se da je reč rekao u vezi pomenutog sporazuma od 9.9.2020., ne sećam se da je digao glas protiv razmene ambasadora između Crne Gore i „Kosova“, ne sećam se da je uradio ili rekao bilo šta od onoga što spočitava proti Jovanu. A govorio je prota Jovan, samo Džmiću odgovara da se ne seti. I o Kosovu I o Milu i o NATO-u, ali i o, što verovatno Bokana u mantiji za srce ujeda, Vučiču. I da nije, a jeste, tu je bio mitropolit Amfilohije da kaže sve i u ime svih. Za razliku od Porfirija koji ćuti. Mitropolit se nije libio da izdaju nazove izdajom i izdajnike izdajnicima. I kada se radilo o Srbiji i kada se radilo o Crnoj Gori. Čist, uman, neukaljan, svet, nije mogao da bude predmet ucena niti je dozvoljavao da bude predmet manipulacija. Borio se kako je znao, umeo, mogao, kada je trebalo da bude neustrašiv nije ustuknuo. I zato je uspeo da sačuva i Crkvu i narod. Slažem se da se treba čuvati od bratoubilaštva, ali i ne padati na izgovore o bratoubilaštvu, kada drugog izlaza nema osim otpora. Da je Amfilohije padao na fazone o bratoubilaštvu i sedeo u Cetinjskom manastiru gledajući u plafon, Džmić bi, po obećanju Mila i Duška Markovića, mnogo ranije došao u Srbiju i to na traktoru. Dok Porfirije bude sačekao činjenice u vidu potpisanog sporazuma o izdaji Kosova, e da bi preduzeo nešto, biće kasno. Onda mu Bog neće uslišiti molebane, litije, proteste, pošto mu je dao vremena i zdrave pameti da nešto preduzme, dok je ovaj ćutao. Nije ubedljiva tvrdnja da iza ćutanja patrijarha i Sinoda stoji neka okeanski duboka mudrost. Nema dokaza za to. Setimo se gej-parade i čestitki državi što je odlučila da je ne dozvoli, pa je parade bilo. I posle toga – muk, ostavljamo zaboravu to skarednost, koja će se i ove godine ponoviti. Isto kao što su dali podršku Vučiću, pre podne na Jovandan, da bi on iste večeri javno prihvatio francusko-nemački predlog o priznanju nezaviskog Kosova. I posle toga muk. Ništa. Nije dovoljno pilatovski oprati ruke saopštenjem. Potrebno je i delati. Ne bi Amfilohije tako, a ni Atanasije, i tu svaka sofistička akrobacija prestaje. Plašim se da su se mnogi od pastira pretvorili u najamnike. Uključujući i Bokana u mantiji. A što se tiče Smiljanića, tu je tek nisko pao. Gotovo na pijačarski nivo, optužujući potomka za grehe predaka. Hrišćanski, nema šta. Šta god da su Smiljaniću bili deda i pradeda, svako slovo koje je izrekao je na mestu. Kao i u slučaju sveštenika iz Holandije, kao i u slučaju obojice sveštenika iz Amerike (jurisdikcija u slučaju istine ne igra nikakvu ulogu). Na očaj Bokana u mantiji i njegovih prvopretpostavljenih. Pomozi nam Bože svima.
„Али, уместо да искажу и исказују поверење у сопствену Цркву, црквене органе, Патријарха српског, епископат и свештенство“ ово је тако Бокан.
Да је Чомић издвојио макар само овлико снаге и времена колико му је требало да дисквалификује барског протојереја, аустријског свештеника и остале, да се осврне на издајнички споразум, већ би ствари другачије стајале.
Протојереј В.Џомић замера „барском свештенику“ што није протестовао против монтенегринских власти због признања тзв Косова или није искључио неке протагонисте из Цркве.
Пар редова касније, саопштава да ни Митрополит Амфилохије није учинио то исто, али В.Џ. то каже да би прекорио истог свештеника зато што он сада тражи да се из Цркве искључи Председник Србије (и други).
Пре давања оваквих изјава корисно је посаветовати се са самим собом, е да би у јавност отишле кохерентне поруке.
Наиме, јасно је да је барски свештеник променио своју позицију у погледу могуће (црквене) казне за оне који почине злодело противно интересу народа и државе, али не може му се нова позиција замерати само зато што је нова!
В.Џ. остаје амбивалентан — да ли је он сам за искључење из Цркве ондашњих ЦГ политичара, због јасног антицрквеног и антисрбског злодела признања „Косове“, јер неискључивање истих замера барском колеги?
Двосмисленост става В.Џ се разрешава лако чињеницом да се тих година по природи свог ангажмана није могао бавити монтенегринском издајом — јер био је презапослен писањем оптужнице против Владике Артемија. Ту је занат формално правнички испекао, а и академску титулу убрзо зарадио.
Упркос препоручивању односа Аве Јустина према Сабору/Синоду СПЦ као обрасца понашања кад је реч о проблемима и питањима унутар Цркве, сам В.Џ. показује да га не уважава у сопственој пракси.
Јер да се уподобио Ави макар у малом, показао би умереност ако не и братољубље уместо да лажно оптужи барског колегу (колега, ако већ није брат) за позиве на „братоубилаштво“!
Неумереност, острашћеност, необјективност одавно „красе“ читав простор јавног информационог општења, у мери да нормалне, неекстремне изјаве као да су нечујне, просто „не пролазе“.
Истовремено, ево Пост је већ на измаку и стиже (нас овако острашћене) Страсна Седмица. Имајмо на уму да је страсна због страдања Христових које је поднео на Спасење људског рода. Па да схватимо да је управо у нашим страстима извор нашег страдања. Проблем је што у страстима вођа и оних при/на врху (друштвене и друге) хијерархије лежи и узрок страдања не само њиховог него целог народа.
Помолимо се да их Господ умудри да се мужественије супротставе спољним агентима зла као и њиховим домаћим помагачима, и правилно управљају речима Истине Господње, а на корист народа и државе. У супротном, следе нам страдања, све док се народ не освести у оној мери када ће његов глас бити глас Господњи. То је време када престаје пискарање а уместо пера и оловке мотка сама скаче у руке…
Proto, mi smo u Casnom postu i znamo sta znaci to doba u godini.
Vidim da ste to mozda previdjeli, pa htedoh da Vam napomenem.
„Дужности епископа су да проповеда Јеванђеље, да благосиља и да даје дарове“ (Војловички стослов). Ако следујемо наведеним речима Равноапостолног Владике Николаја Охридског и Жичког, онда нам је очигледно да у већини случајева уместо пастира данас имамо најамнике. Цркву која је Мистично Тело Христово не чине само епископи и свештеници, већ и верни народ. Клерикализам као неапостолско практиковање вере обавезно води у властољубље и среброљубље. Српски подвижнички епископат некада је сав потицао са Свете Горе. Ововремени, конформистички епископат потиче са атинског протестантског универзитета. Гле, од Праве вере и Светосавске Цркве српске, самовољници су успели да начине уносну професију, теологију, а да себе већ у времену прогласе светима (свети синод, свети сабор!). Овдашња богозаборавна београдска патријаршија сасвим функционише као јавно-комунално предузеће, материјално потпомагано од стране властодржаца. Патријарх свагда пронађе времена за сусрете са некрстом, са архинепријатељем и окупатором Србије, Кристофером Хилом, али нема кад да се сусретне са прогоњенима, са православним Србима Косовцима. Клерикалци без Божјег страха у себи потчинили су се содомитима и сатанистима на власти у Србији и сами постајући власт. У време апостасије најамници гоне Цркву Христову изнутра: прво Маћедонија, па Косово и Метохија! Велибор Џомић ****** ***** ***** брани таму туђинску, брани фарисеје и фарисејство, а правоверни Отац Јован Пламенац Крстом и Јеванђељем Господњим брани Светосавски и Косовски Завет! Ипак, Богочовек Христос долази у Сили и Слави и по Други пут, али да суди свету и свима нама! И да се удостојимо примања христообразних Речи Преподобног Аве Јустина, Пастира Доброг: „По моме дубоком осећању и јасном сазнању партизанство свештеника граничи са издајством Светосавља и Православља. Светосавски је, православно је: свештеник, првосвештеник је духовни вођ народа, и као такав припада целом народу; стога је изнад сваке партије, изнад сваком режима на висинама вечних народних светиња и идеала!“ (Светосавско свештенство и политичке партије)
(****)
Част и поштовање изузецима!
Само, то се (част и поштовање) не односи на Велибора
Џомића и оне које он “брани“ од неодбрањивог.
Много је лакше скривати се иза мантије, јер је она као “маскирно
одело“ и успешинје скрива/маскира онога који је носи, за разлику
од кравате, тек само једне “маскирне крпице“, иза које се не може
лако маскирати и сакрити.
Онај ко на брду стоји мало више види но онај под брдом!
Баш зато, да додамо: Онај ко на брду стоји много/неупоредиво
више је и одговорнији од онога под брдом!
Велибор Џомић још није обелоданио, ставио на увид пресуде
мирског суда за оптужбу Епископа Артемија за некакве “силне“
новчане проневере.
Таквих пресуда нема и не може их бити јер нема доказа!
Не постоји ни пресуда Црквеног суда за Његово уклањање
са КиМ; стварни каноснки разлози не постоје, већ се ради
о политичким разлозима.
Како онда веровати Велибору Џомићу, ***** **** *** ***
crkva da se ne meša u politiku i da plaća porez, toliko
Опа, мења се значи нешто у народу, тресу се фотеље које сте узурпирали. Неко је на баш леп начин показао народу шта радите ви из патријаршије и власти. Па онда сваког ко нешто каже одмах у корену засећи. Од чега се плашите? Од 5 Свештеника из иностранства и јутјуб канала од 14 хиљада пратилаца(који сте им већ једном гасили)? Плашите се да то мало разума у народу може да проради и да будете коначно склоњени?
Страх, страх, страхујте и треба.
Кад устане кука и мотика, ***** **** **** **** ****
Привучен поднасловом у којем се помињу „црквени органи“ хтедох да видим има ли неки одређенији савет (на „органском“ језику каже се „конкретнија инструкција“) о томе како се исказује поверење ономе који о нечему ћути, или нечему што о ономе ћути. Громогласно ћути.
Не нађох о томе ништа али једну реченицу из текста заиста вреди поновити:
„Ипак, свештеницима не приличи да наступају и иступају, чак ни у парохијама, а камоли у јавности, површно, идеолошки и навијачки као какви партијски кадрови по трибинама.“
Западе ми за око, уз све речено некако баш пристаје и приличи.
Громогласно приличи.
Оче Велиборе, ако ово будеш читао, да ти речем добронамерно да се то тако не пише. Пола си текста потрошио на „барског протојереја“ у врло личном тону. Не знам имате ли какве међусобице, али се из оваквог начина писања може закључити да нисте улепо (што би рекли у твом граду), а то смета принципима за које се овде залажеш. Дакле, мало смириш живце најпре, а онда лепо изложиш шта имаш, јер овако само лијеш уље на ватру, а и иначе смо сви поблесавили од јада. Ја бих се, рецимо, сложио са многим стварима које говориш, ама ми је тешко због овога.
За остале и за себе самога: овај проблем шта Црква као институција (која није институција) и Црква као Тело Христово (што искључиво јесте) треба да ради поводом ових питања, никада нећемо решити. Ја бих најволео да патријарх узме крст, уз то и мотку, и крене да млати почевши од Андрићевог венца, али некако не знам да ли је то Богу драго. Најпре би ваљда требало да неко дође на молебне за Косово, а на тим молебнима никог нема. Ако неко хоће од патријарха да испуњава националне жеље, требало би да мало изађе у сусрет прво, да оде негде да се малко моли Богу, у неку Цркву где се чита молитва за Косово, али људи, да се не лажемо, таквих једва да има. Немојте да причате да је друкчије. Није. Шта мислите, не би патријарх урадио оно што ми желимо?! Наравно, али где смо ми? У цркви нисмо. Ми смо на интернету.
Ових недеља не могу никако да се молим за себе, стално кукам: Помоз Боже јаднијем Србима. И јаднијем Русима, Украјинцима, ко су да су, не петљам се. Али ми је небо затворено, не прима ми плача ни молитве.
Бог ће помоћи ако буде имао коме, рекао би зна се ко.
Писаћу као да с еображам проти Велибору.
А где то у цркви може неко да буде дисквалификован јер су му деда и отац свештеници отишли међ комунисте. Да не буде забуне комунисти су међу најзаслужнијима, ако не и најзаслужнији за овако бедан положај у коме се налази народ Србски.
Али прото Велиборе, зашто се својој браћу у Христу обраћаш (није намерно, већ само се Господу обраћа у множини), са Аустријски, Барски, Амерички свештеник? Они су јавно рекли шта имају да кажу, и тиме на себе преузели ризик да им то буде питање на Страшном суду, и зато су заслужили да им се помене име, поготову у јавном обраћању..
Овако се стиче утисак да је управо твоје обраћање преузето из комунистичких манира.
Поштено реци, без увијања, зар не би било лепше и душекорисније да сав клир црквени на челу са Његовом Светошћу Патријархом Србским Господином Порфиријем, као сав врх државни на челу са Председником Републике, и цела Србска Академија Наука и Уметности, не стану иза јасног става, да Србин неда своје Биће, да неда Косово, да памти Лазара и клетву, и да је Косово одувек само Србско. Јер ни један народ на свету нема на Косову оно што имају Срби.
Наравно да би то било најлепша одбрана Косова и Метохије. Али нема тог сагласја, нема га јер је онај који се заклео на Јеванђељу да га брани, недостојан заклетве, што јавно прича. Нема јер је обесмислио сваку одбрану, њега кад нормалан човек слуша, помисли, дал
је добро учио језик свој и логику, па да не може да разуме, шта прича тај јадник.о, по души ти прото, јеси ли ти спреман?Али треба више од трпљења да би се схватио иступ људи (није то само четири свештеника), потребна је и спремност на жртву.
А ко је данас спреман на жртву.
Што би Црни Ђорђе рек
Не носиш џабе ти ту фанарску капицу на својој високодворјанској глави, жалосни оче!
Помишљаш ли шта би ти само за то рекао Свети владика Николај, за то што на своју српску свештеничку главу навлачиш помодне туђинске капе, које последњих деценија посташе символ грконатистичких, антируских и антисрбских раскола у Православљу! А да не говоримо о подршци коју дајеш текућој србопапистичкој предаји Старе Србије и њених светиња, прво оних у Македонији, а сад и на Космету, у руке “православних” расколника, латинских јеретика и иноверних антихристовских држава. Дај, Боже, да те не би Свети владика Жички и Свети Сава, у које си се толико клео, проклели! Као правник ниједну ниси зуцнуо о новом бестидном ултиматуму Запада измождемом и обезглављеном Србству, претвараш се од ученог правника у острашшћено пискарало издајничких проусташких београдских кругова.
Покај се, брате, за ову смутњу коју по народу сејеш, покај се док није касно.
Како ће неко ко не сведочи и не подржава истину као свештеник и човек и ко не састрадава са изданим народом, уместо што трља руке с великим Профитерима, како ће душу спасти?
Казано је: “Рекох (истину) и спасох душу своју!” Није казано: “НЕ рекох и тако се спасох…” Кај се, оче жалосни!
Ovakve ne treba ni citati, zna se sta ce reci. Jednostavno nisu vredni vremena. Mene zanima da li iko od ovih nasih trenutnih episkopa sa sve patrijarhom veruje u Boga?! Njihovo ponasanje govori da ne veruju. Nema straha Bozijeg kod njih. Ima straha za zivot, od korone,za polozaj i slicno. Sve mi se cini da smo preveslani, da su nam podmetnuti najgori od najgorih.
A sto Dzomic ne pomenu mitropolita Joanikija koji ima isto misljenje o francusko nemackom predlogu? Sto njega nije napao ovde?
<a href="void(0)" title="Свиђа ми се" rel="nofollow ugc"><br /><i></i><br />
</a>
<a href="void(0)" title="Не свиђа ми се" rel="nofollow ugc"><br />
<i></i><br />
</a>
18
Није посао свештеника да се баве политиком!
Од верника се очекује послушност, пост и молитва. Послушност надређеном духовном оцу на првом месту, а ако је грех, онда је на њему.
Па одакле онда уздржаност па и неповерење, бар код мене?
1) Због саучесништва!
Овдашњи безбожни властодршци:
ликвидирају остатке Српске државности на КиМ,
шире содомију,
доводе странце да пљачкају земљу и народ,
гурају нас у друштво са планетарним силеџијама, убицама и самоубицама (па и ропство код истих), …
А онда лепо Црквеном руководству дају мрвицу од опљачканих народних пара, за узврат добију ордење, и тако направе смутњу и паралишу народни отпор.
2) Због оног шта су овдашњи екуменисти урадили са Охридском архиепископијом, тамошњем верном народу, честитом владици Јовану, верном свештенству и монаштву, не могу да нађем оправдање.
Шта рећи за родитеље који се одричу отетог и слуђеног детета?
Да је ико до сада дао православну аутокефалију организацији основаној од безбожника?
3) Владики Артемију је одузета епархија, прогнан је са верним му монаштвом, а да му никада није доказана проневера и поред вишегодишњег суђења!?!?!?
4) Подилажење римском Папи, римокатолицима, Хрватима ми је шокантно?
Само чекам када ће нас обавестити о неопходности потпуног преласка на латиницу, на нови календар, … (И Румуни и још неки су то урадили па су и даље православни, зар не!?)
Ја сам иначе верски трпељив. Да сам којим случајем рођен међу римокатолицима или муслиманима, то бих био и сумњам да бих икад прешао у православље.
То стога јер закључак о неизбежности Божјег постојања долази из разума, али се вера бира срцем. (Веома су ретки који имају времена да проучавају мноштво вера у детаље, па да бирају.)
А кад срце искрено бира и поверује, онда изабере за свагда!
Не може се волети/веровати у више вера одједном, јер онда ни у једној ниси искрен. Не могу се припадници различитих вера молити истом Богу, јер у исто не верују! Није лепо да истовремено, на истом месту изговарају молитве свако свом Богу, јер сметају једни другима.
Уместо неискреног или присилног уједињавања, сасвим је довољно искрено и слободном вољом изабрано поштовање!
(И још одређеније, да православац пољуби руку римокатолику из поштовања према делим, годинама, ми је сасвим у реду, али да православни свештеник, владика или митрополит, на службеном задатку, пољуби руку римском Папи већ мирише на најаву уније. Ја то нећу!)
5) И да скратим.
Доста тога што се у нашој цркви издешавало након патријарха Павла ми сувише одступа од оног шта сам видео пре тога или бар читао.
Ето, зато сам неповерљив према екуменистима овдашњим.
Господе, помилуј нас грешне!
Вучић има своје опскурне ботове и медијске инквизиторе :Бокан,Раковић,Крстић,Шешељ,Ињац итд
Нажалост ево се ***** Џомић појављује као главни бот и адвокат патријарха и СИНОДА🥲🥲🥲Суноврат СПЦ се огледа у кадровској политици патријарха у цркви Ружици у Београду: старешина Вукашиновић,***** ***** ,Ђуровић ******* плаћени бот и мазало и на крају шлаг на торту Џома ****** ****** правник и “канониста” који би за велики новац бранио и самог ђавола.
Свети Ава Јустин је пророчки рекао : “Распет Свети Сава и плаче у Београду…”
Овај текст као да је из пера Бебе Поповића, краља црног маркетинга (или принца тамне пропаганде). Нигде духа хришћанског братољубља. Само пљувачина у Шешељевом или Вучићевом стилу.
Али да препричамо аргументе проте Велибора:
– покојни свештеници Смиљанићи су криви јер су се приклонили тадашњим комунистичким и богоборним властима,
– њихов унук и праунук поп Смиљанић „бечки“ је крив што супротно свом деди и прадеди се супроставља садашњој српској власти у издаји Косова и Метохије,
– прота Велибор Џомић је добар поп јер заједно се са патријархом Порфиријем приклонио садашњим властима и ћуте док председник Србије предаје (издаје) Косово.
Имао сам прилике да упознам проту Велибора Џомића. Оставио је на мене утисак веома интелигентне особе. Па закључујем: зна он добро да све ово што је написао нема много везе са логиком, а још мање са православном вером, али морао је нешто написати да одговори уместо патријарха, и уједно припрети поповима који су се усудили да мисле. И још горе, да се сложе са својом мишљењем!
Овај текст је изазвао пуно реакција и коментара. Ни једног не видех да подржава проту Велибора.
Pope,posto tebe vecina vjernika ne dozivljava kao svestenika ,nego kao Crkvenog pravnika ,der nam ,umjesto ovog piskaranja ,ko je ciji djede bio, ko je sta mogao ili rekao ,a pogotovu tvoja recenica “Citajuci siroka tumacenja pojedinih partijski obojenih pravnika iz Srbije” ti objasni sta tumaci clan 1 “osnovnog sporazuma Kosova i Srbije!!!!!!!!!!!!!!!!! A on glasi ovako!!!!!!!!!!!!!!!! STRANE CE MEDJUSOBNO RAZVIJATI NORMALNE,DOBROSUSEDSKE ODNOSE NA BAZI JEDNAKIH PRAVA!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! OBE STRANE CE MEDJUSOBNO PRIZNATI RELEVANTNA DOKUMENTA I NACIONALNE SIMBOLE UKLJUCUJICI PASOSE,DIPLOME,TABLICE VOZILA I CARINSKE PECATE!!!!!!!!!!!!!!!
Не знам како већина људи овде и даље траже од патријарха и врха СПЦ да се изјасне о Косово, а толико пута су јасно и гласно рекли да је сваки споразум који подразумева признање тзв. Косова од стране Србије, неприхватљив. Ево последњи у низу је Бачки, пре пар дана. Једино ко то не жели да види или је толико острашћен, то и не види! А што се тиче онога што је Џомић рекао о Барском, а уз то поткачио и блаженопочишег Амфилохија али и црногорце генерално, нажалост, све је у праву! Ако се критикују одлуке власти Србије(што је потпуно на месту), мора се прво почистити у свом дворишту! Јер су власти црногорске неупоредиво лошије од србијанских, које су успут речено, катастрофалне. Они су се тргли тек када је Мило кренуо да отима храмове, до тада ништа!!! ЦГ признаје Косово, ништа! Улази у Нато, опет ништа, а да је то урадила Србија било би дрвље и камење, што би рекли у Џомићевом граду;)
Неко је у коментарима критиковао проту Велибора што носи камилавку какву носе грчки свештеници, назвавши је „фанарском капицом“. Тај тренд преузимања грчких верских образаца је веома присутан у нашој Цркви. Калуђери носе грчке одежде, у многим храмовима је српско црквено појање замењено грчким (тзв. „византијским“), традиционални србски однос према посту и причешћу је замењен грчким итд. То је један провинцијски однос какав се иначе може видети у нашем друштву (провинцијски у контексту империја-провинција). Идентичан се може видети и код другосрбијанаца. Они су по спољашњем изгледу исти као и људи на Западу, а у култури конзумирају само Западну културу. Нпр. презиру народну музику а слушају рокенрол или неки други жанр популарне музике са Запада итд. Другоправославци презиру изразе србске манифестације вере и побожности како у спољашњем изгледу тако и код суштински важних питања као што су пост и причешће.
Помаже Бог свима! Пажљиво сам прочитао овај текст. Не желим да будем ничији дрвени адвокат, али је свештеник Јован Пламенац оставио снажан утисак, јер говори мудро, у ова мутна времена говори истину, позива на саборност СПЦ, српског народа. Како радили, тако вам Бог помогао.
Написа отац Велибор 25.02.2023. год. : ,, када је познато да, хвала Богу, српске државне власти у том периоду нису прихватиле нацрт тзв. немачко-француског споразума о Косову и Метохији ,,.
У међувремену, догодили су се преговори, договори и усмена прихватања докумената : У Бриселу ( 27.02.2023.- „Споразум о путу ка нормализацији између Косова и Србије”) и Охриду ( 18.03.2023. – ,,Имплементациони анекс Споразума о путу нормализације односа између Косова и Србије ,, ).
И ником ништа. Као да се ништа није догодило. А СПОРАЗУМ и АНЕКС усмено прихваћени.
Уместо да каже шта се десило у Бриселу и Охриду отац Велибор, да се Власи не досете, туче рафалном паљбом по двојици свештеника. У маниру стаљинистичких судских процеса туче отац Велибор по прадеди и деди ,,Бечког,, свештеника. Проверио сам ко је био Милан Смиљанић ( 1891-1979 ), прадеда ,, Бечког ,, свештеника. Не написа прота Велибор да је Милан Смиљанић ратовао у Балкански ратовима у саставу 4. пешадијског пука ,, Стефан Немања ,, . Не написа прота Велибор да је Миланов најмлађи брат био Момчило Смиљанић, гардијски официр, побратим Звонимира Вучковића. Не написа прота Велибор да су Момчила највероватније убили четници, да је други Миланов брат Милутин стрељан у Јајинцима а да је Миланов син Манојло погинуо као партизан у експлозији муниције у Ужицу. И нису Милан И његов син, свештеник Михаило били за партизане у рату већ су гледали како да спасавају укућане а тек после рата су стали уз партизане. Али, ни то није толико битно, поготово ако се зна да је опело Милану Смиљанићу 1979. године одржао владика Жички Стефан.
О нападу на свештеника Јована Пламенца нећу да трошим речи јер ми је све то писаније јадно и недостојно свештеника СПЦ.
На крају текста отац Велибор пише да је ,,текст настајао упоредо са писањем обимне црквено-правне и правне анализе члана 4 став 2 и члана 7 став 2 Предлога споразума Европске уније о путу нормализације између тзв. Косова и Србије коју сам, као и раније, доставио надлежним црквеним органима. Надам се да ће и шира јавност бити у прилици да се врло брзо упозна са њеним садржајем,,.
Видим да је отац Велибор узео у озбиљно разматрање СПОРАЗУМ ( не Предлог Споразума како он написа ) и да је направио и правну анализу али и црквено-правну анализу. Нећу да кажем да је отац Велибор и сам прихватио Споразум али га је узео у разматрање као акт који постоји, тј. акт који се даље разматра и који се , не дај Боже , спроводи.
Отац Велибор свима пребацује да се ,, нису овако оглашавали о Косову и Метохији после потписивања Војно-техничког споразума у Куманову од 1999. године, па ни после оних 39 потписаних споразума у Бриселу, као ни оног споразума из Вашингтона,,.
Тачно је да је 1999. године са народом на КиМ остала само СПЦ. И то СПЦ није заборавила и то увек истиче.
Имам утисак да СПЦ има намеру да потпише са тзв. Косовом споразум везано за верске објекте а да се питање суверенитета над Косовом и Метохијом остави политичарима.
Курти рече у Охриду да , везано за статус СПЦ на Косову, намерава да преговара са СПЦ а не са Вучићем.
Али, ајде да сачекамо тренутак када ћемо се и ми, као шира јавност, упознати са правном анализом и црквено-правном анализом.
„Не знам како већина људи овде и даље траже од патријарха и врха СПЦ да се изјасне о Косово, а толико пута су јасно и гласно рекли да је сваки споразум који подразумева признање тзв. Косова од стране Србије, неприхватљив.“
Да, изјаснили су се, а у међувремену је био нови Бриселски-охридски споразум за који професори међународног права, дакле правни ауторитети тврде да представља признање тзв. Косова. А и Вучић је у интервјуу 28. марта на РТС-у рекао да Бриселски споразум не садржи писану одредбу да је тзв. Косово независно, али да суштински тај документ значи независност. У том тренутку Вучићева прича је била да он то није потписао. Међутим, испоставља се да и не мора да потпише, свеједно тај документ и анекс у Охриду је прихваћен усмено, и то такође обавезује. А обавезује у смислу да је тзв. Косово независно и да ће се са њим Србија договарати и опходити као са независном државом
Елем, испоставља се да је он урадио оно што су и патријарх, ранијих година и Синод и Сабор, рекли да је неприхватљиво за Цркву. Па кад је тако, логично би било да Црква у новим околностима, после прихватања Бриселско-охридског споразума, каже нешто у вези са тим. Да ли је за њу ово прихватљиво или неприхватљиво.
@ Алекса
Потпуно сте у праву. С тим што тај тренд „погрчавања“ траје деценијама – и грчке одежде, и грчко појање, и грчка „нова“ (= екуменистичка) теологија… Ово са грчким камилавкама је релативно новија појава, али је мени некако „знак распознавања“ модернистичких свештеника, монаха, епископа…С правом се може за њих (по аналогији са другосрбијанцима) користити израз другоправославци.
@Стефан
Типичан одбранашки наступ режимског идолопоклоника, по угледу на целодневне, 24.-часовне наступе на свим јавним недијима свог вољеног гуруа.
Шта су они то „јасно и гласно“ рекли???
Ево вам, прочитајте (ако умете да читате) коментар који је написала Mirjana123, па нам реците да ли су једну једину реч о наведеној тачки прозборили?! А истих таквих тачака има још равно 10 ! И све до једне значе признање Косова као независне државе, само за ментално ретардиране и за преумљене идолопоклонике режима оне то не значе. Ни о једној макар једну реч нису изустили негде.
Шта значи изјава Патријарха и врха СПЦ да су против признања Косова, ако о овоме ћуте??? Ћуте као каменови! То само значи да њихова пређашња реч не вреди ништа, њихове „речи мало лебде па се разиђу као дим“. А Ви их браните!
Шта-више, епископ Бачки недавно рече да Цркву не занима држава, то није у њеном видокругу! Ви нам га овде потурате да је рекао нешто паметно.
Ономад предадоше новокомпонованој комунистичкој творевини МПЦ најстарије српске светиње, а да о томе нити су кога питали, нити једну реч објашњења икоме дадоше. Да, верујем, питали су свог световног мецену, он зна, он им је одобрио и то им је довољно. Зашто се, иначе, он и његова режимска камарила о томе не огласи ни једном речју? Тај велики Србин који је претио „100 за једнога“ и хистерично урлао свих 90.-их широм бивше СФРЈ, одједном се пресалдуми у великог европејца широке руке, који тако лагодно поклања српску идентитетску баштину свима около, као да је то све његова, и само његова прћија.
Сад, кад отуђена, преумљена и обезумљена ненародна клика на власти хоће да нам исчупа срце, да нам развали државу, да нас преуми и претвори у бравове, да нам наметне најодвратније моралне изопачености као норму живота и бивствовања – све зарад „безалтернативног“ пута у евроатлантистичку „светлу будућност“ где „тече мед и млеко“, свесно пристајући (признањем Косова) да на нас навуче историјску кривицу које се нећемо отарасити док је света и века – све, дакле, исто што је радила и ради евроатлантистичка другосрбијанска булумента – наша последња узданица, наш Патријарх, наш Синод, Сабор, скоро сви епископи – ћуте као каменови и жмуре пред амбисом у који нас све вуче ова неодговорна и ненарода власт. Па још и кад се из редова свештенства чује по који глас разума, кидишете на њега као бесни пси.
Сви досадашњи коментари су неслагање са протом Велибором!!И честитам вам драга браћо и сестре!Да ли он као правник има мало стида??!Да ли је „споразум“ француза и немаца наших „вековних пријатеља“ (не) смемо да прихватимо или (не)смемо да одбијемо!!? На то нам Др правник не одговара!!?Договорили се французи и немци о нашој Светој земљи а ми смо проблем што се усуђујемо да не прихватимо нешто што нико нормалан неби прихватио!!!Мора председник да прихвати јер се ради о његовој глави а Светиња за њега није битна! А како ствари стоје и прота није расчистио неке елементарне ствари!!Или можда јесте али елитно место се мора сачувати?Његова улога је да оправда протеривање Владике Артемија и процесуирање за незаконито трошење новца које никада није доказано!!??Његова улога и даље је иста : да оправда оно што се никако оправдати не може, да као прота објасни да се може и рука љубити “ Светом оцу“ и остати православни Владика, да се поклања србски народ са црквом ватиканским ђацима, да се ћути кад вам срце из груди ваде!!? Народе србски усправно стој! У истини опстани! Сви ће они проћи а ИСТИНА остаје! Очистиће Господ жито од плеве и кукоља!Више верујем Светом Козми Етолском који рече православнима:“ За све што вам је лоше кривите папу“.Кажем, више њему него онима који љубе руку архијеретику!ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!
„Типичан одбранашки наступ режимског идолопоклоника“ Помешао си ме са неким:)
Овако бесраман напад на оца Јована који има на десетине текстова о Косову, који је пре више од десет година у Бару отворио СРБСКИ радио пркосећи срофобним милогорцима, који је пре више од 10 година написао отворено писмо председнику скупштине ЦГ Ранку Кривокапићу, запретивши му да ће зарад заштите светиње скинути мантију и показати му што одавно заслужује, може само бескичмењак попут проте Велибора Џомића. И то у време Великог поста. Сећам се да је и пре десетак година, такође у време Великог поста, без стида и икаквих аргумената, пијачним речником као и сада у овом тексту, напао на руског брата Павела Тихомирова. Тешко клиру које је спало на те гране да их бране Бокан и Џомић…
Црква није само епископат, већ су то и обични верници, и то највећим делом.
А клерикализам на коме инсистирате нема много везе ни са Православним духом ни са Православном Црквом. Зар не би било боље да уместо тога изађете са саопштењем у вези француско-немачког ултиматума? Зашто ћутите?
Питање тзв. „француско-немачког ултиматума“ није теолошко већ државно и национално питање. Мислите ли ви да су људи глупи и безумни, па се налазите позванима да им диктирате шта да мисле у вези тога? Је ли то ваша дужност? У ком веку и ком феудалном систему ви мислите да живите? Како вас није срамота?
А у чему да га подржимо? У гласном ћутању поводом француско-немачког ултиматума? У прећутном аминовању велеиздаје? Ако је „Патријарх српски“, зашто се онда и не понаша у складу с тим? Или је можда мало мање српски, а мало више Патријарх Републике Србије?
Он може вршити дужност патријарха, међутим савест одговара једино Богу.
Уосталом, Патријарх српски ће ионако ускоро изаћи са саопштењем поводом ултиматума, с обзиром да нема шта да крије, зар не, као и сваки поштен човек што је до сада изашао, па ћемо га онда подржати. Ако нам савест то дозволи.
А ви и даље пишите саопштења о свему осим о ономе што се од вас очекује, сигурно немате разлога за то. Помаже да се боље види ко је ко.
Јел прота Велибор радио у и служио у Црној Гори као Амфилохијев клирик? И сад напада свог бившег шефа без кога сумњам да би постао др права у Крагујевцу.Иначе врло сумњиво докторирње.Није лепо пљувати по руци која те хранила..
Да добацим и ја неку, чисто да разбијем унисоност “стрељачког строја”.
Артемија је требало рашчинити још 1999.
Свиђа ми се фигура “Бокан у мантији”. Доживљавам је као комплимент. И препоручујем сваком од потписаних инквизитора, да потраже духовну храну, подуку и просветљење на недавно покренутом сајту “Српски свет Драгослава Бокана”. Духовна ризница. Нешто најбоље и најплеменитије, што се игда појавило на васколиком интернету на српском језику, од како интернет постоји.
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=gwVkLY-Zlc0?version=3&rel=1&showsearch=0&showinfo=1&iv_load_policy=1&fs=1&hl=sr-RS&autohide=2&wmode=transparent&w=700&h=394%5D
Ljudi, dal je ovo moguće?!? Umesto da predvode narod u otpor oni se prodali lažovu i veleizdajniku!?!
Шта је комуњара сакривених ћирилицом и сви ко теледириговани против државе а до јуче поносни 5 октобарци и доносиоци највеће издаје и срамоте у историји Срба.Уместо вечног кајања , свој минули издајнички рад приписују другом.Поздрав за Обилића и нема везе , опет ћу да многима скрешем у лице као и пар година после 5октобарске револуције…јесам ли вам рекао?Само што бивши атеисти и југоносталгичари образа немају.Изгубили га оног дана када се заклели ћопавом!!!
@Marko Obilić
Čega se pametan stidi, time se lud ponosi. A što se sajta tiče, možda bi ga bolje bilo nazvati Svet Vučićevih pomija.
@Стефан – Мој гнев је био усмерен на коментар извесног Стефана Мијаиловића Кв.
@Марко Обилић – Све оно што је изашло из Шешељевог шињела, исто је као и оно што испада испод козјег репа.
Велибор, шта рећи.
Толико неистина је написао да не знам одакле да почнем.
Својим писанијем на жалост потврђује да је најблаже речено ***** ***** *****, да је на нивоу Блокана (Бокан за оне који не знају његов надимак), да ради за службу или је службина „корисна будала“ (не зна се шта је горе).
Најгоре од свега је што је себи дозволио да се бави стварима које чак и нису за бављење већ за аминовање.
Да ли се некоме свиђа или не, да ли су нечија осећања повређена или не уоште није битно зато што чињенице не маре ни за чија осећања.
Најгоре од свега је што Велибор против чињеница иде лажима а то говори колико је ***** **** ****.
Велиборе нека ти Господ опрости зато што ја не могу ово да ти опростим.
Да си чињеницама ишао на чињенице, да, имао би моју пуну подршку.
Овако имаш само моје искрено жаљење, гађење и презир.
Sta bi tek gdin prota napisao da nismo u Casnom postu…
Nadam se da kao klirik bar tjelesno posti.
Uznesimo jace nase molitve za nase svestenstvo u ovim pokajnim i neveselim danima…
Мислио сам да никог нећу више мрзети од Милошевића, кад оно испаде да може и више – Вучића, Перића и њихове.
Срдачан поздрав свима који су ме дислајковали и који, подобно ***** навијачких ******, каменују „Српски свет“, а да у њега нису ни завирили:
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Bisere_pred_svinje
Хипнотизер
… они који прате могли су да виде кад се вратио с још једне специјализације, промјене у говору тијела, одашиљање шифри рукама, снижавање тона и успоравање исказа, метод излагања кап по кап, модернизацију у начину одијевања, мноштво јефтине драматургије… Али управо такав је и потребан – агресивна кукавица, патолошки лажов и хвалисавац, недуховит, аморалан и бескрупулозан, солидан у домену реализације, али не много креативан, склон провидним досјеткама, непримјереним и плитким шалама, упадању у ријеч и говорењу у исто вријеме са саговорником, самоистицању, контролисању и петљању у све живо, потцјењивању публике и аутоговорима, превише патетичан, бруталан према потчињенима од којих тражи чопоризацију и снисходљив према надређенима. Но, они и не траже витеза и дипломату, него вјештог манипулатора са националистичким педигреом, послушног слугу који ће бити генератор конфузије у друштву и хипнозе, омамљења и зачарања масе, која ће мирно прихватити све што се од њега буде тражило… Најприје је он хипнотисан, па сада тако хипнотисан хипнотише друге…