Поводом текста М. Ружића „Нападом на Ломпара Ћирјаковић заувек отпутовао на тужну маргину српске јавне сцене“, пренетом и на „Стању ствари“
Извор: Стање ствари
Господин Ломпаров бот, драгачевски елитиста, који је, како су ми објаснили, и посао и све чиме се поноси добио преко везе, подсмева се чињеници да сам радио као туристички водич и да ми уопште не смета да то поново радим. Не знам да ли је господин Ломпаров бот некада посетио Београд, али његов текст одлично илуструје да елитизам и прдопудераштво нису само одлике „круга двојке”. Изгледа да постоји пречица од села поред Лучана, из кога су ми рекли да долази, која је мог земљака одвела у беду елитизма и презира према раду.
Господин Ломпаров бот износи и једну ружну неистину – не само да нисам крио свој најсрамнији текст из 1998. већ је само захваљујући мени лако доступан. Окачио сам га на чак два места – постављао сам линк и на претходни твитер профил, неколико пута – и, наравно, на оба моја профила је и даље доступан.
Штавише, иако пост „аутошовинизам” на Википедији (латинична верзија) нисам ја писао нити поставио, сам сам, пре десетак година, унео у на њега реченицу: „Ćirjaković je … rekao da je ovaj izraz skovao preispitujući sopstvene neprihvatljive stavove iznete devedesetih godina u tekstovima objavljenim u američkom nedeljniku „Newsweek””, што је лако проверити – ако вам циљ није да лажете и клевећете некога ко се усудио да критикује лажног српског бога Ломпара.
Милан Ружић: Нападом на Ломпара Ћирјаковић заувек отпутовао на тужну маргину српске јавне сцене
Срамно је да је текст објављен у „Печату” – у коме ми није било дозвољено да на било који начин и у било којој мери критикујем Мила Ломпара – и да сада они објављују текст некога ко пише о мени и мојим ставовима о Ломпару, које је уредница „Печата” годинама бесрамно цензурисала. Докле иде цензура када је реч о критици Ломпара илуструје чињеница да уредница „Печата” није хтела ни да чита текст ако јој је речено да у тексту има једна критичка реч о Ломпару. Сваки пут сам морао да нагласим да се у текстовима – које сам писао за нула динара – не помиње Ломпар, вођа и идеолог култа који сам назвао ломпаризам.
Мило Ломпар је највећи бели медвед у Србији. Није га дозвољено критиковати у провладиним медијима, док аутошовинисти схватају колико им је велики савезник па га доводе као зачинског националисту на НоваSS, где је био пинг-понг лоптица Горану Димитријевићу, бившем спикеру са Б92, за сесију натољубивог спина. Ломпар је најбољи непријатељ свих идеја којима се супротставља. Зато га, сем мене, нико не напада иако у Србији данас нема перверзнијег зла.
Господин Ломпаров бот пише да сам „наводни творац кованице „аутошовинизам“”. Можда га је срамота што је његов идол инспирацију за критику аутошовинистичког самопорицања вероватно делом украо из моје идеје и објавио је шест година касније?
Зоран Ћирјаковић: Ломпар је највећи живи српски интелектуалац, али симболизује пут у пораз
Текст господина Ломпаровог бота је изашао дан пошто су Јеремић и Ломпар, вође суверенистичког отпора „немачко-француском плану”, каквог-таквог отпора, килавог колико и те две елитистичке надуване жабе, јавно објавиле капитулацију и одустале од отпора. Више о томе о тексту који пишем „ПОБЕДА ЛОМПАРИЗМА И СРПСКИ РАНДЕВУ СА ПОРАЗОМ: АНАТОМИЈА ЈЕДНЕ ЕКСПРЕСНЕ ПРЕДАЈЕ”, и који ћу завршити наредних дана. Биће окачен на мом блогу „Неписмени ђавољи адвокат”.
Да не заборавим, ту је и реченица за антологије улизиштва и људске беде: „… он не може да прећути завист коју осећа према Ломпару и Ломпаровом необоривом делу”…
Зоран Ћирјаковић у коментару на „Стању ствари“
Categories: Разномислије
Pusti Lompara i njegove pse čuvare, daj sad jedan o Koviću, posle o Ćirkoviću, pa o Dimitrijeviću, sve ciljana grupa; gospoda sa Filološkog. Posle pređi na ETF, ili prošetaj po ostalim srpskim univerzitetima. Možeš ko’ Basara i po Andriću da udariš, ili po valdici Nikolaju, možeš da se našališ i na Domanovićev račun. Nego, osim Vaše Visosti koja je progledala u drugoj polovini svog životnog veka, ima li još neko vredan pomena? Još neko ko je doživeo bljesak, i sad vidi bolje sa brega, nego pre iz rupe?
Daleko si ti od istine
Никад нисам видео да је уредништво овако експресно поставило коментар на нечији чланак као посебан чланак. У истом дану, после неколико сати. Што је у најмању руку необично. Али очито поента је у распиривању овог рата, не знам како да другачије објасним. Сад ћемо сви да се бавимо Ломпаром и Ћирјаковићевом опседнутошћу Ломпаром. Јака ствар.
@ Жарко
Управо тако. Има ли неко вредан помена на јавној сцени, међу интелектуалцима? Осим неприкосновеног Зорана „Нико као ја“ Ћирјаковића.
@ Родољуб Лазић
Никада није прозвани директно и одмах, у коментару одговорио. Дакле, чланак је постављен одмах јер (ипак) није реч о мишљењу (анонимног) писца читалачког коментара, него о директном одговору прозваног З. Ћирјаковића.
Уопште није реч о томе: нисмо ми писали одговор М. Ружића у Печату нити инспирисали З. Ћирјаковића да (вишеструко) одговори. Али да нам је стало до слободе и да нема „светих крава“ – то је тачно (а слажем се да, данас и овде, то јесте необично).
Ти си, брате Родољубе, први обећао да „нећеш више“, па се опет јављаш?! (Што се мене тиче, мени је овде све јасно, и нећу се надаље бавити Ћирјаковићевим виђењем Ломпара. – Р. Лазић, данас у 16:52)
У сваком случају срећан Празник,
Александар Лазић
Срећан и теби празник, брате Александре.
Да, рекао сам да се нећу бавити Ћирјаковићевим виђењем Ломпара.
Све је ту јасно, барем мени, као што сам и рекао у коментару.
Овде сам се бавио уредничким потезом да се Ћирјаковићев коментар експресно постави у форми чланка, нисам се бавио Ћирјаковићевим мишљењем о Ломпару
Добро, твој сајт, твоје уређивање, наравно да можеш радити шта хоћеш. Ја сам само коментарисао како ми тај потез изгледа. Ако мислиш да ће опсесивно дифамирање Ломпара и дебата о њему бити од користи србском друштву, нема проблема, настави са објављивањем.
Господине, нажалост, такав какав сам, презрен од стране Басаре и свих који вам падају на памет у јефтиној теорији завере коју сте конструисали, ја сам Вам последња нада да изађете из мрака ломпаризма – који гарантује наставак српских понижења у тишини.
Ваше веровање да сам ја далеко од истине, на које, наравном имате пуно право, људи су веровали у много веће и неупоредиво важније бедастоће, само ће допринети да останете слабовиди секташ најподмуклијег култа у српској (анти)политици.
Иначе, ја јесам у рупи, ту сте сигурно у праву, и бот сам и полуинтелектуалац и агент провокатор, све сам што пожелите и горе од тога, али све је то неважно када је реч о чиљеници да ми је политички вид фантастичан а мисао слободнија од сваке птице .
Разумем да вас нервира чињеница да сам вам поставио огледало у коме се види једна непријатна слика. Наравно, много је лакше наћи оправдање за разбијање огледала него за преиспитивања сопствених заблуда и, што је кључно, сопствене политичке јаловости – За Ломпара спремних, за Србију неспремних.
О мени не морате да брините. Ја из рупе не могу. Само се бојим да је та у којој сте дубља.
Родољуб Лазић је потпуно у праву!Не треба давати простор Ћирјаковићу.
Људи који лично познају и у контакту су још увијек са Зораном Чирјаковићем кажу да је потпуно “пукао” Нападом на Мила Ломпара Ћирјаковић жели да себи дигне цену,прецењеног…Велики је проблем у Србији што људи који имају озбиљне здравствене проблеме неће да се лијече.
Не разумем из ког разлога су избрисани сви претходни коментари
Браћо Лазићи, Ћирјаковићи, родољуби свакако, којима је Србија на срцу ! Ако се будемо концентрисали на међусобна надметања, ко је одакле дошао, где ради, да ли је бот или не, онда ће нас непријатељ лако савладати ( што и ради, док траје наша неслога). Нама треба мир. Али не са бескрупулозним непријатељем, као што Проповедник проповеда.
Нашла сам одговор Ружића Ћирјаковићу. Да видимо хоћете ли бити брзи као у Ћирјаковићевом случају…
https://iskra.co/kolumne/podsetimo-zokija-cirjakovic/
Био бих јако срећан кад би господин Ћирјаковић смогао снаге, мало обуздао свој блистави ум (и сујету коју сви имамо) и спустио лопту. Ад хоминем напади могу само створити злу крв, а ем нас је мало ем је живот кратак нас да би се међусобно свађали и крвили, иако нам дијалози и дискусије требају. У овом тренутку свет се јако мења (данас је прекинут рат у Јемену, а Суадијци ће се повући) и требаће нам све снаге српског народа, да уз Божију помоћ, пронађемо своје место у мултиполарном свету.
Притом, читаоцим није спорно да текст господина Ружића није на месту, ни по стилу писања ни по аргументима.
Уредништво портала “Стање ствари” даје простор Зорјану Ћирјаковићу за кога је очигледно,кад погледате његову пљувачину Ломпара да има одређене ****** ***** ***** ***** ***.Човјек је још некрштен и он се поставља као неки ауторитет у српској интелектуалној елити.
Добро је то што је он схватио да је гријешио кад се одрицао Српства итд
Али Ћирјаковић није још дошао до вјере у Христа Богочовјека као Спаситеља и ту је извор проблема.Грчки језик разликује изразе “латрево” обожавање које припада само Богу и “проскинисо” поштовање а то припада иконама,светитељима и боголиким личностима .Тако да не професор Ломпар заслужује поштовање али и не треба да буде поштеђен ни критике ,али идолатрија и обожавање је велики гријех-промашај.
Odmah da kažem Ćirjakovića cenim,(i dalje) jako je inteligentan, lucidan i plodonosan stvaralac. Da ništa drugo nije uradio osim što je oformio termin “autošovinisti” dovoljno je. On ume da vidi, identifikuje i imenuje i objasni ono što drugi ne mogu. Zbog svega toga je i lično postradao i strada i dalje. Ali postoje i ograde koje imam u vezi njega. Prvo, često hvali muslimane a pravoslavlje nekako latentno nipodaštava, ko zna možda mu je to duhovno slepilo neka vrsta plate. Ja lično, iz svoje vizure bih mu Lompara i oprostio. Lompara cenim ali ne znam puno o njemu, nisam puno čitao ni gledao njegova gostovanja. Pogledao sam davno par emisija sa njim i stvarno došao do toga da sve ono što Lompar govori ja već znam i osećam dok mi je politički uvek dolovao neodređen. Ali mi je jako teško palo da gledam napad Ćirjakovića na Slobodana Reljića, koji je sve ono što Ćira osporava kod Lompara. Reljić je i politički profilisan i što se tiče budućeg delovanja uvek do kraja konkretan. Za većinu patriota Reljić je najveći živi srpski intelektualac čija se svaka reč sa najvećom pažnjom sluša i usvaja. A Ćira ga je napao svojevremeno (oh velike tuge i zablude) zbog antivakserskih stavova. Kakva ironija, u vremenu sa toliko informacija o pandemiji, SZO, farmaceutskim lobijima, kada se toliko eminentnih ljudi izjasnilo u tom pravcu sve do samog pronalazaca rnk vakcina i psr testova, i toliko ljudi sa 8 razreda škole može da poveže to što jedan genijalni Ćirjakovića ne može. Tako da Ćirjakovića mislim da treba ignorisati u ovakvim situacijama i pustiti ga na miru. On mnoge stvari radi iz nekog inata, hvaljenje zadruge i farme ili onaj hvalospev AV- u za kojeg kaže da je trebao bar 2000 ljudi da uhapsi… Polako doći će dan, kada će to odbacivati kao što odbacuje mnoge stvari u koje je verovao devedesetih.
Ћирјаковић, потомак малобројних али свирепих драгачевских комуниста, и даље пуца ка истом циљу, променио је само ватрени положај. Бојим се да мета носи крст. Волео бих да грешим.
Nemaju svi tu prednost ( osećaj ili mogućnost) da znaju stvari i adekvatno ih analiziraju pre nego što ih vide na TV-u ili u štampi kao rezultat mišljenja ili analize nekog „intelekualca“. Anglosaksonska propaganda 90tih nije mogla da mi zamuti vid i um kako se to desilo Zoranu. To je iza njega i dobro je ali to je vredno duboke analize. On je „progledao“ ali mnogi nisu. Svakako smo verovatno najnesrećniji narod u evropi. Tu smo i zbog St Protića ali zbog Bokana. Nerazvijeno društvo, polu funkcionalna država, dobar deo naroda ne pristojan i nekulturan.
Lompar je tu ne bitan. Vidim nas kao i mentalno zaostalo dete : “ narod sa posebnim potrebama“. Čemu preskakanje lekcija.
P.S. Znam Zorana iz osnovne škole. Izuzetno inteligentan, nekad previše za sopstveno dobro.
Ваш коментар је за углед, али ме чуди што ни Ви нити други коментатори нисте
приметили шта је на овом сајту приговарано Ломпару у погледу ћирилице. И то
без икаквог пљувања. Показан је извод из његове главне књиге „Дух
сампорицања“ и указано на следеће:
Рекао је :“Основно , непроменљиво и руководно начело српске културне политике
треба да гласи: сви Срби говоре српским језиком.“ Један коментатор је добро
приметио да су то знали и сви српски сељаци у БиХ средином 19. века, и то по
сведочењу ондашњег руског конзула у БиХ. Нисам читао ништа друго од Ломпара
осим „Дух сампорицања“, па је могуће да тако има нешто на чему је стекао углед,
али наведеним ме је много разочарао.
Рекао је да је доминатно српско писмо ћирилица. Веома ме чуди да је то могао да
каже универзитетски професор, с обзиром на то да и неписмени људи знају да
1,5% ћирилице не може бити доминантно у односу на 98,5% хрватске латинице.
Тих 1,5% утврдио је бројањем на улици Новог Сада такође човек из елите проф.
др Драган Станић, председник Матице српске, па ми се, малом и безначајном,
чини да нам је елита „танка“. Зато што је таква било је могуће да питање писма у
Срба покрећу инжењери.
Могло би се помислити да је Ломпар хтео рећи да је доминација ћирилице
пожељна, али таква омашка је неопростива за тако угледно име.
Лансирао је појам латинице као граничног писма Срба, чиме се изјаснио за српско
двоазбучје, које се показало смртоносним по ћирилицу. Никад нико други није
поменуо латиницу у том смислу, па ми се чини да је Ломпар упрегнут у процес
денацификације Срба, односно у оно „Европа нема алтернативу“. Зато је хрватска
латиница српско контактно писмо.Он “реформише“ Србе, нешто слично као
изношење иконостаса из цркве и залагање за екуменизам. У том духу делује и
наш патријарх.
Написао је Ломпар као неопходно „да следбеници српске културне политике буду
окупљени око таквих захтева, да наметну ту тему – и такве теме – странкама које
рачунају на српску публику, да подстакну њихов међусобни ривалитет у таквим
стварима“.
Није ли наведеним речима Ломпар рекао да је свеједно ћирилица или латиница?
Управо због свог великог угледа, свакако заслуженог у стварима које мени нису
познате, и утицаја на друге, он је по пиању ћирилице нанео огромну штету српској
националној култури.
Било је на овом сајту коментара који су веома прецизно указали на штетну улогу
Ломпара по питању писма. На пример, речено је да су уредници његове главне
књиге Бранимир Нешић и Бошко Обрадовић, па зато ДВЕРИ кликћу оваквим
латиничким позивом српском народу: USTANI SRBINE ZA ŽIVOT SRBIJE. Такође је
Ломпаров траг и у програму ДВЕРИ, где је ћирилица сврстана у исти ред са
старим занатима! Коначно, Ломпар никада није споменуо срамно именовање и
хрватске латинице српским писмом у српском правопису Матице српске, нити је
икада поменуо уставни пропис о језику којим је уз српски језик одређена само
ћирилица. То су неопростиве ствари за првака српске елите.
Нико не треба да буде заштићен као света крава, него свакоме треба судити по
његовим делима. А мени се чини да такву заштиту чине неки уистину родољубиви
сајтови. Зато сам захвалан „Стању ствари“ што макар у коментарима објављује и
мишљења оних изван „елите“.
Да је Ћирјаковић погодио у центар мете види се и по реакцији Милана Ружића,
којом се он добро обрукао. Друга је ствар што Ћирјаковић наступа са толиком
жестином да је она непријатна и за оне који га подржавају.
Msm, nebitni ste i vi i Lompar, i cela „scena“ raznoraznih ideologa i piskarala. Kad se prepuni čaša, izbiće narodna revolucija i to je to. Ne trebaju narodu nikakvi „prosvetitelji“, nije slep.
@ ајде
Плашим се да грешите, и да ће преливање преко чаше бити прекасно за ћирилицу. Осим ако не сматрате да ћирилица није лице српско, као Ломпар и они који га следе.
Има већ дванаест година откад сам на сајту „Видовдан“ имао текст под насловом „Српска интелектуална елита да се одреди према ћирилици“. Као позитиван пример навео сам случај проф. др Слободана Антонића. У Интервјуу „Геполитици“ рекао је да су све његове дотадашње књиге биле на латиници, јер је мислио да је свеједно, а све будуће биће на ћирилици, јер види да није свеједно. И још је додао оно најважније и очекивано од елите : да морамо пружити отпор ћирилицом! Слично је раније говорио проф. др Слободан Турлаков овим речима: СРБИ НА ОКУП ЋИРИЛИЦОМ!
У истом тексту навео сам као негативан пример проф. др Мила Ломпара. У неком свом тексту о пожељној српској културној политици, а које нема, неколико пута је споменуо српски језик а изостављао је ћирилицу.
Касније се Антонић нашао у истом тиму са Ломпаром, па је престао да збори о ћирилици. Највише што је учинио за њу је изјава на „Стању ствари“ да Срби и иначе воле да се деле, па су се поделили и по питању писма. И још рече да је по њему свеједно „само ћирилица“ или „ћирилица као примарно писмо“. Од тог вредног и честитог професора сазнао сам много по другим питањима, али на ћирилици се он тешко саплео. Неће бити да су се Срби поделили око писма из досаде, него им је два писма уденуо друг Јосип Гроз Тито, као и две покрајине. Толико је велики углед Ломпара да Антонић није приметио да је примарност ћирилице њу већ свела на 1,5% на улицама Новог Сада
Удружење „Ћирилица“ Нови Сад, основано 2001., заслужно је за данашњи уставни пропис о језику и писму, који према члану 10. гласи:
„У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.
Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава.“
Напори „Ћирилице“ били би узалудни да у то време помоћник министра културе Драгана Којадиновића није био лингвиста мр Бранислав Брборић, а председник Владе проф. др Војислав Коштуница.
Како видимо, уставним прописом је одређена нераздвојивост српског језика од ћирилице, јер то двоје само нераздвојини могу да се међусобно чувају. Практично, то значи да свугде тамо где се прописује коришћење српског језика, обавезно уз њега мора да се спомиње и ћирилица, како нико не би могао да по свом ћефу уз српски језик бира ћирилицу или латиницу.
О лингвистима
Супротно наведеном уставном пропису уз српски језик не смомињу ћирилицу ни лингвисти, ни политичари, ни интелектуална елита у целини.
Почивши Брборић је оставио заветни текст „За суштинско једноазбучје“ у часопису „Нова Зора“, чији је главни уредник проф.др Милош Ковачевић. Овај је касније написао књигу „У одбрану ћирилице“, којој је он дао увод, а остало су су били изабрани радови великог броја аутора. Пошто се Ковачевић у уводу изјаснио за двоазбучје, у његовој књизи није могло бити места за поменути текст Брборића. Лингвистичка елита није дала подршку председнику Одбора за стандардизацију српског језика проф. др Срети Танасићу, који је пре две године говорио за шатампане и електронске медије да латиница није српско писмо. Зато је хрватска латиница и даље остала у српском правопису „Матице српске“ као друго српско писмо. И то уз образложење да је она остатак из српскохрватског језичког заједништва!
Ових дана могли смо чути проф.др Александра Милановића на Радио Београду како каже да у просвети треба проверавати да ли се омладина напоредо служи и латиницом и ћирилицом. Та напоредност , исто као и примарност ћирилице, смртоносна је по српско писмо, а спасава га само онај уставни пропис о језику и писму, који подразумева и избацивање хрватске латинице из српског правописа. Дакле, српски лингвисти су само гробари српске ћирилице, јер нам тумаче да ми не можемо без хрватских остатака и виду латинице.
Политичари
Председник Србије влада већ 11 година, а још никада није ни споменуо уставни пропис о језику и писму, а камоли да је свом народу обећао његово спровођење. Проф.др Милош Ковачевић је јавно говорио шта је све председник србије обећавао да ће учинити за ћирилицу, а ниједно од тих обећања није испунио.
Политичари и књижевници су заједно спроводили кампању НЕГУЈМО СРПСКИ ЈЕЗИК, уместо по Уставу НЕГУЈМО СРПСКИ ЈЕЗИК И ЋИРИЛИЦУ. И данас нам академик Душан Ковачевић поручује са плаката да се не каже Еуропа,него Европа. Ваљда је то значајније од ћирилице.
Председник је одбио предлог закона о језику и писму, којег су сачинили лингвисти, уз остајање хрватске латинице у српском правопису, а његови лингвисти и правници су донели „спасоносни“ Закон о јавној употреби српског језика и заштити и очувању ћириличког писма. Дакле, супротно духу уставног прописа одвојили су ћирилицу од српског језика и послали је у „тмине историје“ ( проф.др Драгољуб Петровић).
Окупација српског народа хрватском латиницом највидљивија је по ознакама фирми на српским улицама, али у председниковом закону, „спасоносном“ по ћирилицу, нема уставне обавезе да се уз српски језик користи ћирилица, па никазне за такво кршење Устава. Зато је тај закон лажна заштита ћирилице у самој својој суштини.
Не знам када ће се „прелити чаша“, али знам да се ДВЕРИ већ додворавају народу поруком USTANI SRBINE ZA ŽIVOT SRBIJE, а у њеном програму ћирилица је у рангу старих заната. Уз то, предеседник ДВЕРИ је професор српског јеика.
Ако циркулар одреже човеку шаку, а брзо се стигне до хирурга, могућ је потпуни опоравак. Али, аналогно, ако прође много времена од одсецања ћирилице од српског народа, она за сва времена престаје да буде носилац његове националне самосвести.
Све вам је ово, господо интелектуалци, причала уста да не буду пуста и село гори, а баба се чешља. Нико се није мотке латио ни решења дохватио .Пустиће вас Вучићи да вежбате ораторске и списатељске вештине доживотно и исто толико ће да влада , а кажу да ћемо од 2030. да постанемо бесмртни. Па ви видите где ћете, јер у те бесмртне нећете.Тамо иду само они кадри лову дићи и утећи.
Коментар Стање ствари „Одговор Ломпаровом боту“ 11..2023.
Е баба Данице, неће бити да је тако. Прво, Ви нешто критикујете, а такође ништа
не предлажете. Има овде и да се баба чешља, али не може се ни све просути из
једног лавора. На пример, шта се може замерити коментарима Николића и
Видића? Нисам био способан да приметим ниједан аргумент којим Ћирјаковић
оспорава Ломпара, него само каже да је овај зло ( са чиме сеслажем), а има већ
неколико година како Видић коментарима, а и текстовима које патриотски сајтови
неће да објављују, сасвим конкретно указује на издају ћирилице од стране
Ломпара, и то само необоривим аргументима, без увреда и оцењивања његове
личности. И што је најважније, он је показао да је Ломпар оснивач покрета
коначног латиничења Срба “теоријом“ о латиници као другом српском „контактном“
писму. Што ће рећи, у њему је председник државе имао поузданог побочника, па
се зато и усудио да никад не спомене уставни пропис о језику и писму.
Тај Видић, и Драгољуб Збиљић као оснивач удружења „Ћирилица“ Нови Сад,
инжењер ако се ради о истом човеку, много пута су писали на интернету да нико
никад из лингвостичке струке, нити из „елите“ уопште, није рекао да је српским
правописом и хрватска латиница проглашена српским писмим. И још је тамо
написано да је она остатак из српскохрватског језичког заједништва!!!
Ето тако, баба Данице, било је људи из народа који су се веома тридили за
ћирилицу као српску националну вредност, али је „елита“ отишла другим путем,
вођена великим Ломпаром, који је српску енергију потрошио на сецирање Крлеже,
Латинке Перовић, Радомира Костантиновића, „Пешчаник“ и друго.
Борис Јужњак: „На пример, шта се може замерити коментарима Николића и
Видића? … a има већ неколико година како Видић коментарима, а и текстовима које патриотски сајтови неће да објављују, сасвим конкретно указује на издају ћирилице од стране Ломпара, и то само необоривим аргументима, без увреда и оцењивања његове
личности…“
„Тај Видић и Драгољуб Збиљић као оснивач удружења „Ћирилица“ Нови Сад,
инжењер ако се ради о истом човеку, много пута су писали на интернету да нико
никад из лингвистичке струке, нити из „елите“ уопште, није рекао да је српским
правописом и хрватска латиница проглашена српским писмим. И још је тамо написано да је она остатак из српскохрватског језичког заједништва!!!“
Господин Борис Јужњак јасно прецизира суштину реченог у коментару Немање Видића!