Наслов мог текста из Печата гласи „Преумљења и кампање”. А „Стање ствари” га је преименовало у „Милан Ружић: Ћирјаковић заувек отпутовао на тужну маргину српске јавне сцене”

Поводом текста и интервјуа Зорана Ћирјаковића посвећених лику и делу Мила Ломпара

Сада имамо (квази)интелектуалце међу патриотама који су се докопали неког места и са њега спречавају друге интелектуалце да се појаве у медијима, да пишу колумне, чак их отворено нападају, и то оне боље од себе

Читам бескрајне апеле и схватам да је сваки потпис климање главом себи и мишљењу које је исто и пре и после, баш као и мирна површина националне воде која се ни пре ни после било ког потписа неће усталасати

Доста је више са оним „Јој, шта нам раде!“ Све време се у нашој Србији у ствари одвија оно: „Јој, шта нам радимо!“

Када би неко непознат на улици учинио исто оно што је чинила Марина Абрамовић, брзо би се нашао одговорни грађанин да позове санитет

Онај ко признаје Косово као независну државу, а живи у Србији, не би добио „КиМ пропусницу“, па би му био забрањен улазак у све институције

Поставља се питање шта значи Устав Републике Србије у којем јасно пише да је ћирилица једино службено писмо, ако тај устав не прате други законски акти

Ноћас звале су ме јаме, уста сам им запушио тамјаном и очи ослепео свећама. Сад сви полако, свако у своју јаму. Док је јама, биће и Срба што над њима, то у њима

Патријарх Павле ће свакако добити споменик у Андрићграду међу осталим великанима српске културе

Суд времена оно у шта се могу уздати сви Ковићи, Димитријевићи, Антонићи, Кустурице, Бећковићи, Ломпари, а чега би се морали плашити разноразне Басаре, Панчићи, Марковићи, Брадићи, Костићи или Самарџићи

Нисам за то да се овде на НИН-овој награди стане, већ дајте да Басару убацимо у САНУ. Не знам зашто већ није позван од стране академика Костића

Сами смо криви. Ово више није нешто што је искварила само политика, иако је много допринела, па и даље доприноси

Не желим да ћутим и склањам се од осуде онога што мислим, јер као слободан човек имам право на своје мишљење, иако се оно не улива у ове популарне токове

Генералу Хоџису треба објаснити да ми више нисмо онај исти народ из 1999, јер – захваљујући земљи којој он служи – имамо више искуства, а мање народа

Изговор који нам се најчешће сервира када се нападну ријалити програми јесте – „народ воли“

Видимо Црну Гору пред крај поста, пре Божића, на коленима, како се дивно уздиже у небеса ка Ономе због кога је и настала