Милан Ружић: Шта је и ко је интелектуалац

Српски интелектуалци дозвољавају да буду поништени од стране оних људи који им нису ни до колена. Уколико су себи дозволили тај положај, да ли су заиста интелектуалци?

Милан Ружић (Извор: ИН4С)

Код нас је проглашавање некога интелектуалцем засновано најчешће на нечему што је неко причао да је тај неки урадио. Интелектуалцима људи у Србији сматрају све оне који имају испред свог имена „проф. др“. Интелектуалцима сматрају и оне који су чланови Менсе. Чак сматрају интелектуалцима и политичаре и све академике.

Задивљујуће је како се код нас лако неко прогласи интелектуалцем, а живимо у земљи у којој нико никога неће похвалити како треба. Када овде за некога хоће да кажу да је паметан, не кажу тако, већ: „Није глуп!“ Након сваке похвале, следе три покуде уведене у излагање са „али“.

Шта је заиста интелектуалац? Интелектуалац је онај човек који поседује широк спектар знања, што би требало да је доказао у оквиру своје професије и додатног јавног деловања. Није најважнији коефицијент интелигенције, нити академско звање, као ни број појављивања у медијима. Најважније за интелектуалца јесу знање, аналитичност, независност, критика у корективне сврхе и изналажење потенцијалног решења за проблеме народа ком припада. Ако неко нема све ово, тачније, ако му ишта од ових пет ствари недостаје, онда то није интелектуалац који нам је потребан.

Доста је више проглашавања интелектуалцима свих чланова САНУ. Преко главе нам је људи који причају исте ствари на анационалним телевизијама са националним фреквенцијама у емисијама у којима су главне звезде водитељи. Превише пута смо били сведоци да су нам политичари само купљене главе спремне да раде за онога ко највише понуди, па их не бисмо смели мешати са интелектуалцима, јер, чим су у политици, недостаје им барем једна од горенаведених компоненти, а то је независност. Довољно смо проглашавали интелектуалцима људе који од свега што раде само добро владају речима. Број прегледа нечијих интервјуа на Јутјубу не говори ништа о томе да ли је неко интелектуалац или није.

Извор: N1

Од интелектуалца се очекује да својим радом доприноси свом народу и да му нуди решење за проблеме који тај народ спутавају у нормалном животу. Стари Грци су своје интелектуалце за време ратова склањали на острва како би неко могао да обнови државу након рата.

Код нас постоји много људи који су заиста они које можемо назвати интелектуалцима, али су они обесмишљени и њихово деловање је од стране власти и политичара уопште обесмишљено и подређено предизборним кампањама које никада не престају. Уместо да делују за добробит свог народа, они успевају да буду обманути и доведени у службу неколицине вештих политичара.

И данас видимо многе паметне људе који би могли бити носиоци препорода наше културе и националног идентитета који су посвађани међу собом због неких личних разлога, а его им не дозвољава да одустану од тих свађа са истомишљеницима, мислећи да би повлачењем испали кукавице, већ су још истрајнији у препиркама чији је једини резултат то да себе лишавају статуса интелектуалца, тачније, онога у кога народ гледа из рупе у коју су га отерали политичари који лоше тумаче историјске прилике и функције са којих делују.

Многи су се интелектуалци повукли са позиција на којима су једино могли да помогну и учланили се у странке мислећи да ће тако нешто учинити. Грешка!

Онај ко зна да ради свој посао, треба да ради тај посао и кроз њега да утиче на стварање свести о општем добру свог народа како би се из развијеног некада распламсао пламен примењивости те свести у више и конкретније сврхе.

Извор: Геополитика.ру

Али, уместо тога, српски интелектуалци дозвољавају да буду поништени од стране оних људи који им нису ни до колена. Уколико су себи дозволили тај положај, да ли су заиста интелектуалци?

Све у свему, овде би сви све и одмах да мењају не разумевајући да су нам потребне главе које ће применити знање у циљу исправљања системских грешака, а то траје.

Међутим, наши људи мисле да су статирање у кадру код Марића, разбијање националног интелектуалног језгра на рачун ега и политичко уместо научног деловања услови да вас неко назива интелектуалцем. Нажалост, њима више од тог назива и не треба. То могу бити шести, седми, и који већ знак да није у питању интелектуалац.

Код нас је реторика победила дело, и Јутјуб је победио амфитеатре.

Ово ће бити једина земља у којој су интелектуалци као стубови националног идентитета искоришћени за малине, а не за кућу.

Допуна наслова и опрема: Стање ствари

(Искра, 15. 6. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

6 replies

  1. Ja sam intelektualac

  2. P.S.
    Ovih sto su ih sklanjali na ostrva se niko ne seca, a ovi sto su ih prodavali kao roblje, sto su ih osudjivali na smrt, bezali iz svojih gradova, ti su stvarali istoriju :))))

    P.S.P.S.
    Sta je intelektualac?Uzmite moj primer, ja kritikujem sve ono za cim svi ovde „placu“: identitet, ujedinjenje, politiku secanja (i secanje generalno :)))))…Intelektualac je covek koji, kada vam je tesko, kaze nesto zbog cega vam je jos teze :))))

  3. Српске интелектуалце данас представљају уличне, сеоске и богзна какве трачаре, који се квалификују по критеријуму са овим питањем: ако си паметан, што ниси богат?

  4. На википедији, на хрватском језику, написана је следећа дефиниција интелектуалца:
    „Intelektualac (lat. intellectus ≃ intellectualis: intelektualni ≃ intellegere: razumjeti) označava osobu s visokorazvijenim intelektom i analitičkim mišljenjem; predstavnik intelektualnog rada.
    Taj se pojam ponekad pogrešno upotrebljava (ako se odnosi na obrazovanje) kao sinonimom za akademika. Inteligentna osoba će imati širok spektar znanja i konkurirat će na mnogim aspektima, ali će u prvom redu znati donositi vlastite zaključke, bazirane na svojoj načitanosti i razviti stavove, koji će često biti analitičko-kritički.“
    Кратко и тачно.

  5. Intelektualac vam kaze, kada je sve dobro, sta je lose, a kada je sve lose, sta je jos gore nego sto mislite.Nema kod intelektualca ‘ladovine!

  6. Ја могу да се сложим са свим постулатима које је аутор одредио за појам ИНТЕЛЕКТУАЛАЦ. Међутим, за мене је круцијално питање: шта интелекталац треба да ради у свом окружењу у којем, моћници који га окружују и о свему одлучују,“нису му ни до колена“? По аутору,онај који то дозволи, не може се називати интелектуалцем. Пре него што кажем своје мишљење о томе, поставићу питање аутору: Која је то земља у свету у којој није тако?А сам ћу одговорити: нема такве земље на свету у којој није тако.То опет значи да у људској цивилизацији се ништа није променуло, на хуманом плану, од Неолита до данас. Ми живимо у робовласничком друштвеном систему са промењеним терминима: нема више робовласника и робова али зато има богатих и сиромашних у коме важи једино правило: “Вежи коња где ти газда каже“.Шта интелектуалцима остаје да раде у таквом свету? По мени, једино да истражују истину и са њом упознају јавност, ако им то “Газда“ дозволи. За 0не којима ова теза изгледа смешна,нека као потпора послужи живот највећег интелкуалца свих времена и простора, које човек познаје, Николе Тесле. Он. на чијим открићима,стваралаштву,патендима,почива савремени свет, никад није добио Нобелову награду али је зато четрдесетак плагијатора његових патената и открића, са поносом исту ладно примила,колико је мени познато он није ни члан САН-у. Зашто? па зато што никад није хтео да веже коња где му Газда каже, већ тамо где он мисли да треба да га веже. Због тога никад није био признат и адекватно награђен. Називан је шарлатаном и патент мајстором. Надам се да аутор текста о коме говоримо, не може очекивати да се сви интелектаалци понашају као Тесла, јер су свесни да Тесла није био само интелектуалац, већ пре свега неостижни геније који је једини међу неколоко милијарди људи могао да ради шта хоће али и поред тога су “Газде“ победиле(постоје многобројне индикације да није умро природном смрћу?). И на крају да заључим:проблем интелектуалаца не треба тражити у њиховој етици и моралу, већ у нехуманом друштвеном систему који влада овом планетом. Сава.

Оставите коментар