Милан Ружић: Борба за патријарха

Овај текст није улагивање, нити опредељење, већ бушење лопте којом играте ову залудну игру

Патријарх Порфирије (Фото: Танјуг)

Како живимо у времену подела, а јединство нам никад није било потребније, логично је да се воде борбе око опредељења неких људи. Борбе које немају за циљ да приволе некога на једну или другу страну, већ оне борбе да неко у нечије име некога определи за нешто.

Најзанимљивија и најбесмисленија борба која се ових дана бије у Србији јесте борба за патријарха.

Наиме, у Србији се створила некаква магловита слика у медијима где се дошло до јединствености у једној подели, а то је подела на прорежимске и антирежимске медије. Ни по јада не би било да она антирежимска страна није све који јој нису истомишљеници, и то не на пољу идеологије и подржавања (или неподржавања) режима, прогласила „вучићевским“. Ни четврт јада не би било да нису све људе који јавно исказују свој патриотски осећај изволили прогласити режимлијама. Елем, знам да је овде свима јасно да се патриота може бити и без припадности странкама, као што се и аутошовиниста и револуционар може бити чак и ако сте у љубави са режимом.

Дакле, уколико сте патриота, ви сте у владајућој партији, а ако нисте патриота, па чак сте мало и кокета која се труди да привуче пажњу Запада, онда сте грађанин света, продуховљени Европејац и обавезно херој „револуције“ и „левичар“. И сви ми знамо да то није тако, али се јавност понаша као да јесте. Као да није могуће да писац ових редова поздрави споменик Стефану Немањи, а уједно да буде противник Рио Тинта и мини-хидроелектрана. Могуће је, драги загриженици.

Чему овакав увод? Томе што је важно рећи да постоје људи који функционишу изван тих подела које су медијски наметнуте, изван наратива о сељацима и грађанима, изван идеологија, а на пољу здравог разума, љубави према својој земљи и религије – то се зове слобода.

Један од оних који најбоље илуструју три наведена појма, обједињујући их у себи, јесте и Његова светост Патријарх српски господин Порфирије. Ово је човек око чијих се речи и поступака тренутно на све могуће начине плету наративи о његовом опредељењу, као да патријарх може бити опредељен и за шта друго до за свој народ, Српску православну цркву и Господа.

Беседа на устоличењу патријарха Порфирија била је величанствена и у свету подела донела је патриотском блоку вођство од 1:0. Убрзо потом, уследила је фотографија патријарха како шета Београдом, ваљда на путу из једне цркве у другу, и то је јавност подсетило на блаженопочившег патријарха српског Павла, што је бод за вернике и патриоте, али је донело бод и другој страни (што не значи да међу њима нема верника, али не значи ни да их има), јер није било „аудија“ на које та страна губи разум. Резултат је тада био 2:1. Затим смо сведочили предивној слици нашег патријарха за трпезом са људима који немају дом, што је довело резултат на 3:2 (по бод).

Патријарх на ручку са бескућницима (Фото: ђакон Драган Танасијевић)

Када је патријарх упутио честитку градоначелнику Загреба, што је и логично, јер је патријарх тамо столовао као митрополит загребачко-љубљански, другосрбијанци су то поздравили као гест патријархове широкогрудости, пољуљаног патриотизма и заметак југословенства, а српске патриоте су осудиле то што је писмо упућено латиницом. Како никоме није пало на памет да је латиница званично писмо у Хрватској и да је та честитка можда морала бити „преведена“, а и да није, у тих неколико латиничних реченица се не огледа нечији патриотизам. Ово није било подилажење, јер, уколико није „преведено“, патријарх разуме да би честитка ћирилицом пре била схваћена као провокација, него као честитка, а он није човек који провоцира, нити треба да буде. Тај потез патријарха је она непатриотска и претежно атеистичка страна сматрала својим голом и тако изједначила на 3:3.

На велику сцену и још веће улице Београда, на Спасовдан се излила река верног народа предвођена патријархом Порфиријем и та слика је некоме попут мене, била изазивач неизмерног поноса и среће, док је за другу страну била „доказ“ да се патријарх „приклонио властима“, јер су на литији виђени и људи из врха власти (што је донекле и логично). Револуционари кажу да је то њихов губитак, па је резултат био 4:3 уз громогласне повике са непатриотских трибина „нарушавање епидемиолошких мера које сте сами прописали“, „имитирање Црне Горе“, „бесмислено заустављање саобраћаја“ и томе слично.

Спасовданска литија у Београду (Фото: Спутњик/Лола Ђорђевић)

Онда је дошло још једно одушевљење, некоме и разочарање, када је патријарх са српском породицом на Космету пратио меч Новака Ђоковића. Космет и Ђоковић – два бода, патријарх међу обичним светом, „баш слатко“ – један бод. Дакле, резултат је био 5:4.

А онда је дошло служење на Газиместану и патријархове речи да је „Косово дом свих Срба“. Иако се све време игра медијски фудбал, ово је била тројка за патриотски оријентисану „страну“, али судија је рекао „Није вам ово кошарка“ и пресудио да је резултат 6:4.

Дошло је и до патријархове посете „Егзиту“ и фотографисања са богословима ангажованим на фестивалу. Непатриотска страна је прескочила рекламе и скинувши дрес урлала од среће дошавши до резултата 6:5. Каква голеада! Кладионичари у трансу, једни славе добитни тикет, други се ваде, а утакмица још увек није готова. Видевши да је патријарх отишао у Кончарево где га је угостио Палма (што не значи апсолутно ништа), Снежана Чонградин, класична деветка у постави апатриотских револуционара, резигнирано баца капитенску траку и као да каже: „Ево вам бод!“

Утакмица између ФК „Патриота“ из Србије и ОФК „Револуционар“ из Региона стигла је до резултата 7:5 и још увек се игра. Сви су у кондицији, нико није повређен, тренери урлају поред линије, коментатор гледа збуњено, навијачи Револуционара скандирају име владике Григорија тражећи да уђе на терен, а навијачи Патриота узвраћају „Продао си СПЦ Дурићуууууу, Дурићуууууу, Дурићууууу!“.

Иако текст звучи прилично банално и неповезано, циљ и јесте тај – да се укаже на апсолутну баналност наметнутих подела и опредељења. Никоме се не дозвољава да сам каже на којој је страни, већ медији кроз своје филтере провлаче свакога и онда оглашавају резултате и припадности без икаквих питања (а питања би требало да имају везе с новинарством).

Милан Ружић (Извор: Искра)

Ово је своју кулминацију добило управо у медијској борби око патријарха Порфирија. Он је неко ко за време свог столовања као патријарх није направио нити један погрешан потез, шта год ко о њему причао. И својим делом, изјавама и понашањем савршено јасно указује да је патријарх свих нас и да му је стало до свих страна, јер је апсолутно схватио своју улогу као ујединитељску, јер коју би другу улогу један патријарх и имао, а нарочито у разједињеном народу.

Патријарх Порфирије је млад патријарх, пун снаге, воље, вере и добре намере, па ако не желите да му помогнете у његовој мисији, немојте му одмагати и не стављајте га у калупе од којих је доказао да је већи.

Овај текст није улагивање, нити опредељење, већ бушење лопте којом играте ову залудну игру.

Иако можда њему то ништа не значи, од мене ће увек имати апсолутну подршку у свему, јер сам га препознао као оно што један патријарх треба да буде. И на његовом путу ка небу, јер тамо теже сви православци, немојте да га свлачимо у блато да бисмо доказали како ни он није светац.

Наравно да није, али је сигурно ближи томе од било кога од нас.

Опрема: Стање ствари

(Искра, 15. 7. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

26 replies

  1. Мислим да је ово најгори Миланов текст. До сада сам имао позитивно мишљење о његовом писању, о овом никако.

    33
    15
  2. Izvini bilo mi je simpatično tvoje pisanije do sada…u buduće čitaće te neki drugi…pozdrav

    28
    12
  3. „.. Ти да ћутиш тамо..“ Ово је доказ елементарне непристојности, да не помињем претходно изречено у одбрану лажног наратива. Има и „трансфера блама“ када се патријарх моје цркве обрати БИЛО КОМЕ овако(а посебно верници) . Људи из врха цркве и државе морају да пазе шта говоре у јавности, а лупетања или „лајање“(у зависности од идеолошког угла читаоца) је „привилегија“ нас из плебса..

    28
    8
  4. ……… Иако можда њему то ништа не значи, од мене ће увек имати апсолутну подршку у свему,…..
    ++++
    Баш у свему ?
    Сигурни сте ?
    Онда би било поштено, и да повучете свој потпис са петиције Коалиције за природну породицу против усвајања Закона о истополним заједницама. Верујем, да сте је потписали са уверењем да је брачна заједница педера супротна Вашем уверењу као припадника наше Свете Цркве, и да за њихове намере немате разумевања.

    А разлог ? па сами сте рекли да ће патријарх од Вас увек имати апсолутну подршку у свему.

    А његово ( јавно изречено ) мишљење о заједницама ( и ) педера-сатаниста познато је јавности и гласи: „ Mogu da razumem ljude koji imaju tu vrstu seksualne orijentacije, da imaju bezbroj administrativnih problema, izazova, pritiske… I da imaju potrebu da regulišu svoj status…………….каda je reč o tom eventualnom zakonu, mi ne možemo biti za to da se istopolne zajednice nazovu istim imenom kao zajednica muškarca i žene – rekao je patrijarh Porfirije u razgovoru za RTS.

    Треба ли, да Вас подсећам са којим одушевљењем је његова изјава примљена од сатаниста ?

    31
    7
  5. Добар текст.
    Патријарха слушати и поштовати. Зна он где су му упориште и путоказ.
    Рађати децу, па њих подучавати, саветовати и исправљати; биће захвална и деца и Црква. И држава.

    18
    32
  6. @Православни верник, родољуб
    Имате ли Ви деце и колико?
    Сви су “захвални“: деца /обавезно вакцинисана!/ и Црква која прећутно
    подржава трансродност, истополне бракове, сумњиву вакцинацију сумњивим
    вакцинама, а и држава која добија јефтину, све слабије школовану радну снагу,
    за стране инвеститоре/газде, пошто Србија готово да ништа друго и нема!
    У овој Вашој “шеми“ нема породице, не помињете је: “осудили“ сте је на
    тихо нестајање и умирање, а – ЗАШТО?

    У књизи “Поуке Божанствене Љубави“ /Београд, 2001./, Старац
    Пајсије Светогорац каже:
    “Једина животна вредност је породица. Кад пропадне породица,
    пропашће и свет… Кад пропадне породица, пропашће све: и
    свештенство и монаштво. “ /тачка, став 12., стр. 178/
    “Лако је родити дете, ли га је тешко васпитати.“ /тачка , став 14., стр 178/
    “Држава се често од орла, каква би требало да буде, претвара у врану
    која кида своје грађане. На речима је спремна да умре за њих, док у ствар-
    ности ништа не чини.“ /тачка, став 15. , стр. 178/

    25
    4
  7. Dobar tekst. Bog nas sigurno neće pitati šta su radile vladike i popovi,nego šta smo mi radili(neki duhovnici kažu odgovaraćemo i za ono što smo dozvolili da nam drugi rade). U duhovnosti desna skretanja i desne krajnjosti i šaputanja su mnogo gora od lijevih skretanja. Publika na sajtu je blago zilotska,ali tu fazu sam prošao prije 12 godina. Srednji put je carski i jedini blagosloven,al nikako da nađem tu mjeru.

    14
    16
  8. @Зоран, @Александар
    Читајте и понешто с чиме се не слажете, научићете нешто корисно.
    @Грешан
    Патријарх је патријарх свима, и праведнима и грешнима. Када би био патријарх само праведнима, не би имао коме да буде патријарх, или би био патријарх само шачици. Као што сте навели, о људима који траже истополне заједнице је рекао да их разуме. Није рекао да их подржава, нити да одобрава то што раде. Кад смо код тога, с којим ви то сатанистима разговарате па знате с каквим су одушевљењем примили патријархову изјаву? Ја стварно не знам шта сатанисти мисле о томе, а и не занима ме.
    @Драган Славнић
    Ја имам децу, хвала Богу, и нису вакцинисана против Ковида нити има потребе. Не знам одакле вам идеја да Црква „прећутно подржава трансродност, истополне бракове, сумњиву вакцинацију сумњивим
    вакцинама“ итд. Шта значи то прећутно подржавати? Није посао Цркве да пендреком регулише друштво, нити је икада био. Посао Цркве је да нас позива на покајање.

    10
    18
  9. @Uglješa
    “Publika na sajtu je blago zilotska,..“?!

    “Публика“ на врху СПЦ је “благо папска“, и систематично то прениси на
    ПЛЕБС!
    Па, који би то, у овом случају, могао да буде: “Srednji put je carski i jedini
    blagosloven,..?
    Или си врућ или хладан, а ако си млак, будући бљутав, – бићеш избљуван!
    Када треба да исповедаш и браниш веру, а ћутиш, онда ћутање није “злато“,
    већ – ИЗДАЈА!

    23
    5
  10. @Марк Еугеникос
    Поштовани,
    Са разумевањем Вас молим да ми појасните тајанствену нит, распредену као знак једнакости, која повезује разумевање и позив на покајање. Одговором Ви покажите разумевање а ја ћу се одазвати на покајање што ми је таква тајанствена нит непозната…Хвала унапред.

    9
    1
  11. @ Марк Еугеникос

    Били сте, на Светој литургији и после чули од патријарха беседу на Књигу постања: Браћо и сестре, видимо да је Бог, кад је створио човека већ у Рају рекао људима: “ Рађајте се и множите се, и напуните земљу и владајте њоме.” (1 Мојс. 1, 28). Рађајте се и множите се. Бог је људе створио да би се множили, да би се рађали и множили како би цела Земља постала огроман Рај. Зато је Бог створио људе овде на Земљи. Обрађујући Рај и чувајући Рај човечанство је требало да проширује његове границе.
    Наравно да Бог, онда није знао да ће данас на земљи бити и оних који својом вољом не желе да испуне Његову заповест, али, ја и за њих имам пуно разумевања.

    Можете ли да замислите и овакву „ беседу „ патријарха ?
    Не знам за Вас, али ја могу.

    Зато што његов „ пастирски „ рад на њиви Господњој видим као наставак његовог ( вишегодишњег ) рада у Републичкој радиодифузној агенцији.
    Последице ( и његовог ) рада у тој установи данас у нашој јадној, опљачканој и окупираној отаџбини не виде само они слепи.

    Захваљујем аутору и овог прилога, Милану Ружићу, што нас подсећа на последице његовог рада :

    „Хероји наше деце постали су полуписмени аморалисти спремни на обнаживање и презентовање сваке могуће људске ишчашености. Деца на телевизијама гледају у криминалце, проститутке, дилере и остали муљ који се таложио на дну нашег друштва током историје, а који је испливао после поплаве такозване демократије и слободе говора. Са слободом говора добили смо ужасе какви се никада нису изговарали на телевизији. Са слободом мишљења дали смо за право да јавно главом мисле они који немају чиме. Са релативизацијом уметности, сав тај талог проговорио је „уметничким“ језиком ускоумља и тај талас је запљуснуо нашу децу. Оживело је све што је у свим нормалним друштвима мртво, исклијало је све оно што је иначе коров, размилело се све оно што се склањало под тепих и добили смо велике шарене студије у којима се пљује, повраћа, туче, псује и где се у звезде окивају „сексуалне слободе“. Из тих студија ти девијанти излазе богатији за ко зна колико новца и нашу децу претварају у своје пратиоце, јер ко њих не прати, не може се уклопити у друштво било које генерације „. https://stanjestvari.com/2020/02/13/milan-ruzic-anesteziranje-naroda/

    Као прозорљив, док још није постао патријарх а у име наше целе Свете Цркве знао је он како да охрабри: „Имате моју и пуну подршку СПЦ да будете премијер, нико се томе не противи!“
    https://patriot.rs/mitropolit-porfirije-ministarki-brnabic-imate-moju-i-punu-podrsku-spc-da-budete-premijer-niko-se-tome-ne-protivi/

    Имаће он, још доста прилика да искаже своје велико разумевање, када ти сатанисти почну да „ усвајају „ нашу јадну дечицу, а већ чекају у реду они који очекују његово разумевање и за: инцест, педофилију, некрофилију ……………………… што ће знатно да олакша рад оних који у скупштини дижу руке а воде се мишљу: „ Када патријарх има за њих разумевања ко сам ја ( јадни посланик ) да идем против воље свог патријарха „ ?

    Наша мајка, Света Црква нас учи, да се већма треба покоравати Богу него човеку, она нас опомиње и подсећа да је оступништво по Божијем допуштењу и да не покушавам да га зауставим својом немоћном руком, да је уношење саблазни у живот верних такође по Божијем допуштењу али, да је љубљени Господ припремио довољан број воденичних каменова за све оне који уносе саблазан на Његове мале.
    Историја, наше Свете и мученичке Цркве нам јасно показује и доказује, да све оно што се догодило, оно што се данас дешава и све оно што ће се тек догодити, је давно записано у Светом писму које се и данас на наше очи остварује и потврђује и које до другог и славног доласка Господа и спаса нашег Исуса Христа мора потпуно да се оствари.

    16
    1
  12. @ Грешан,
    браво све што сте написали је истина. Нећу више да пишем о госп. Перићу јер сам се већ неколико пута оглашавао, наводио његова „ дела“ и написао да су ми само ова од његовог избора у „подземљу“ (верујем да схватате на шта мислим) , па до данас сасвим довољна да „ га препознам по делима његовим“. Ко хоће нека види , а коме још није довољно нека чека и прати след догађаја…

    12
    3
  13. Врло плитак чланак. Оно што се види с мѣсеца је да се у изградњу одређеног „имиџа“ новог патријарха упрегла озбиљна медијска машинерија. Због чега и коме је то потрѣбно – вѣроватно ћемо сазнати брже него што мислимо.

    19
    2
  14. @Грешан
    „Наравно да Бог, онда није знао да ће данас на земљи бити и оних који
    својом вољом не желе да испуне Његову заповест, али, ја и за њих имам
    пуно разумевања.

    Можете ли да замислите и овакву „ беседу „ патријарха ?“

    Шта може бити под капом небеском и у васионом свету што је ван
    Божијег свезнања?
    Ништа, и никада!
    То, до сада, нико од Светих Отаца није рекао, а патријарх је “уочио“
    “рупу“, “празнину“ у Божијем свезнању, и због тога показује
    “разумевања“ за оне који опонирају, противе се Првој Божијој /Христовој/
    заповести: “Рађајте се и множите се, и напуните земљу и владајте њоме.”

    Противник Христа – АНТИХРИСТ – изврђе Прву Божију заповест у:
    “Не рађајте се и не множите се више, испразните земљу /до једне или једне
    половине “злазне милијарде“/ и не владајте више Земљом, ја ћу то –
    АНТИХРИСТ – радити за вас , у ваше име, а за свој рачун – ПРОТИВ БОГА!“
    Није јасно за кога то патријарх “има пуно разумевање“?

    Старац Пајсије Светогорац /Грчки светитељ, наш савременик/ говори,
    да онај ко покушава питања вере да решава људским разумом – логиком,
    пре или после, завршава на психијатрији!

    9
    1
  15. @Гремлин
    Лако је да се изгради жељени “имиџ“ патријарху, када је онај који држи све медије
    у својим рукама – род са патријархом по “бабине линије“.

    10
    2
  16. @Зоран Николић (Ваљево)
    „…појасните тајанствену нит, распредену као знак једнакости, која повезује разумевање и позив на покајање“.
    Не знам чему овде знак једнакости, јер ја тако нешто нисам поменуо, али хајде.
    На пример: разумем да ти се за време поста једе месо, а можда и штрпнеш сир понекад, али то је само доказ твоје људске слабости па те позивам да се одупреш стомакоугађању.
    Разумем да некад гледаш туђе жене иако имаш своју, и то је одраз тога што немаш смирења па ти око и мисли лутају тамо где не треба, али те позивам да молитвом дођеш макар нешто ближе том смирењу које тражиш.
    Нећу те пендреком тући због тих грехова.
    Ово питање које сте поставили, које личи на успостављање неке неспојивости између разумевања и позива на покајање, је толико једноставно да сам мислио да се шалите. Као када би ме комисија на пријемном за технички факултет питала колико је 2+2. Гледам наоколо и мислим се, где је скривена камера?

    5
    5
  17. @Грешан
    „Наравно да Бог, онда није знао да ће данас на земљи бити и оних који својом вољом не желе да испуне Његову заповест, али, ја и за њих имам пуно разумевања.“
    Не могу да замислим такву беседу зато што би била бесмислена. Апсурдно је помислити да Бог није знао да ће бити оних који својом вољом не желе да испуне Његову заповест. Да је Бог хтео да сви само испуњавају Његове заповести, не би нам дао слободну вољу. Али нам је дао слободну вољу, највећи дар, знајући да Га често нећемо слушати. Бог хоће да Га ми слушамо зато што ми тако хоћемо, а не зато што морамо, што би био случај када не би имали слободну вољу. Зато нас је и створио по своме обличју, са слободном вољом, и са разумевањем унапред да ћемо је злоупотрбљавати. А пошто је ово јасно чак и мени као слабо образованом лаику, сигуран сам да је јасно и патријарху.
    Те ријалити програме које помињете нисам гледао никад, али баш никад, и нећу никад. Уопште не гледам ТВ већ барем 10 година, а и пре тога сам гледао врло мало. То би све требало држава да забрани, а не црква. Посао цркве је да се моли за оне који су на власти да се дозову памети.
    Сигуран сам да међу читаоцима овог сајта има оних који би то решавали револуционарним методама (уза зид) мислећи да тиме чине цркви и Богу услугу; наравно ја тако не мислим. Погледајте горе зашто.

    6
    8
  18. @Грешан
    „Наша мајка, Света Црква нас учи … да је уношење саблазни у живот верних такође по Божијем допуштењу али, да је љубљени Господ припремио довољан број воденичних каменова за све оне који уносе саблазан на Његове мале.“
    Кад већ поменусте и ово: шта кога саблажњава, то је ствар личног поимања. Тај линк који сте ставили о патријарховој подршци Брнабићки је иначе мртав линк (проверио сам у два различита браузера), али нема везе, прихватам да је патријарх то рекао. Мрзи ме да тражим сада.
    Знате шта мене неупоредиво више саблажњава? То што је покојни митрополит Амфилохије крстио трансродну особу, и то тајно, договорили су се да он(а) ништа не износи у јавност, али је он(а) то ипак урадиола, па се сазнало. Не знам да је то ико демантовао. Било је правдања али не демантовања.
    Па ви сад видите…

    3
    2
  19. @ Марк. Еугеникос
    Поштовани,
    Нисам Вас замолио за одговор са подразумевањем, већ са разумевањем. Никада блажејшчи Порфирије, а тако ни Ви, није уз разумевање био изричит да позове на исповедање и покајање, а то му је, по Вашим речима, као пастиру СПЦ посао – Ваша трећа и последња реченица у коментару на који се наслањам… Сваки грешни пример у Вашем јефтином, подразумевајућем коментару којим сте ми одговорили, ја исповедам и кајем се због њега, то знамо Господ и ја. Блажејшчи и Ви подразумевате да “ весељаци “ које Блажејшчи разуме, једнако исто чине, јер их је, Блажејшчи Порфирије разумео… Зашто је важно колико је 2+2, са или без скривене камере ? Нисам РАЗУМЕО…

    2
    3
  20. @Зоран Николић (Ваљево)

    Извините ако нисам разумео ваше питање. Тражили сте нит која повезује разумевање и позив на покајање, ја мишљах да сам вам дао два примера, али сад изгледа да је то било подразумевање а не разумевање. То су сувише префињене разлике за моју сељачку логику. Можда је требало да ми нацртате, само када би овај сајт имао подршку за тако нешто.

    Можда сте очекивали да вам наведем неке патријархове цитате који би подупрли мој одговор. Авај, слаб сам ја са цитатима. ТВ не гледам, интервјуе које владике дају слабо читам, уопште слабо обраћам пажњу на владике. Припадам малој и скромној парохији у коју надлежни владика дође можда једном годишње, ако и толико. Од оснивања наше парохије, колико ја знам по причи старијих, ни један патријарх није био никада, а по свој прилици шансе да неки патријарх случајно наврати се асимптотски приближавају нули, осим ако неки баш запне да обиђе све парохије по азбучном реду.

    Зашто вам ово помињем? Зато што сам уживо много кориснијих поука чуо од парохијских свештеника него од било ког владике. Од када је почела „пандемија“ наш владика се завукао у мишју рупу, толико да му је наш парох поручио, преко свештеника који служи у великој парохији близу владике, да је добродошао у посету кад му порасте вера.

    Пошто очекујете од садашњег патријарха да изричито позове на исповедање и покајање, кажите ми да ли су претходни патријарси (хајде да се вратимо уназад само до Германа) то тако радили? Ако јесу, одлично; пошто, рекох, медије слабо пратим, наведите пар примера када и како. Ако нису, да ли сте им то исто тако замерали као и Порфирију? Ево признајем опет, такав патријархов позив мени не би ништа значио јер га не бих ни приметио. А оно што од пароха чујем недељом, е о томе се већ замислим.

    Пошто је ово релативно сиромашна средина, а и ја сам нишчи духом, надам се да је овај одговор исто тако јефтин као и претходни.

    5
    2
  21. Патријарх Порфирије је свакако врло агилан и ангажован (прво)јерарх. Укључен је и реагује на актуелна збивања у друштву, и она значајна, и мање значајна. Међу ова друга можемо убројати и његову честитку Новаку на освајању Аустралијан опена , прати његово финале на Ролан Гаросу заједно са децом у Бујановцу, упућује поруку нашим ватерполистима, фотографише се на Егзиту…
    Али има једно континуирано догађање, које је много више у његовом „домену“ од ових поменутих, на које, као патријарх, још увек није реаговао. Наравно, ради се о ријалити програмима, који су годинама, са крајњим примитивизмом, насиљем, разулареним блудом и свим могућим и немогућим страстима и извитоперењима људскости највећи ментални, психички и емотивни загађивачи јавног простора и представљају јасну и отворену пропаганду антихришћанства. Не улазим шта је и како је радио тим поводом док је био у Управном одбору РРА, да ли је могао више или није…Из тог времена имамо његов интервју из 2011. године у којем он, додуше, јасно износи свој негативан став о ономе што се дешава у ријалитијима, али истовремено и указује на ограничења која РРА има због закона који регулише ту материју:

    http://www.spc.rs/sr/intervju_vladike_porfirija_za_nedeljnik_vreme

    После тога нисам могао на интернету да нађем неку његову реакцију на ријалити програме, који су, у међувремену, постали десет пута гори него 2011. Значи, прошло је 10 година од његовог претходног јавног реаговања. Али сада је и патријарх и нема никаквих ограничења која је, евентуално, имао као председник Управног одгора РРА. Ако се оглашава поводом одласка ватерполиста на Олимпијаду, не видим зашто се не би огласио у вези са вапијућим тровачким и антихришћанским програмом. Генерално, црквени великодостојници, а и „обично“ свештенство, у вези са овим реаговали су до сада тек спорадично и недовољно оштро и одлучно. Тешко је замислити силину речи и бујицу суза које би на ово лудило излили владика Николај или отац Јустин да се дешавало у њихово време, или да су они сада живи. Мислим да није прикладно да верни народ патријарху предочава нешто са чиме је врло добро упознат и упућује му молбу или петицију да реагује. Његов глас се сада много јаче чује, његова порука је снажнија, делотворнија. Има могућности и да апелује/утиче на власт да промени закон у вези са ријалити програмима, може лично да разговара са председником, премијером, министрима…Свакако има пуну подршку целе Цркве да тако нешто уради.

    11
    1
  22. @Марк Еугеникос
    Моја захвалност и разумевање за Ваш коментар, поштовани. Свако добро од Господа желим Вама и вашем пароху. Ваша народска бистрина ума заиста је на мене оставила утисак, сељачку логику нисам препознао. Моје разочарање у патријарха Порфирија, зато што није било претходне очараности, дало је нежељен тон мојем претходном коментару.Опростите, поштовани.

    4
    1
  23. @Родољуб Лазић,,
    Слажем се са Вама. Но, ту би се партијарх сукобио са власти, што је због погубности ,,ријалити“ програма и потребно.

    Реч је о, нажалост ,прилично чврстом пакту – властодржац дозвољава Пинк-у и Хепију да целодневно емитују токсичне ријалити програме који их врло мало коштају (озбиљнија продукција тражи труд, знање, посвећеност, новац), заузврат ови ријалити програми су поред заглупљивања народа добри и за покривање других вести (када ти не прођу ,,аутентична тумачења“ ти бомбардујеш вестима о екслузивном пипкању у ријалитију, као што америчка администрације кад бомбом убије Гадафијеву унучад тог дана проналазе и убијају Бин Ладена или пак проналазе воду на Марсу или чврст доказ да ванземаљци постоје) а Пинк и Хепи подржавају властодршца и у свему другом што је потребно (пренос било које вести на жељени начин, гостовање на Ћирилици, праћење на турнејама, итд.)

    Овај пакт је донекле разумљив, имајући у виду искуство господина Коштунице, који је превише занемаривао медије, али не ваља претеривати ни у контра смеру, а ,,ријалити“ програми јесу пошаст.

  24. Вероватно би се сукобио. Разумем и потребу да се сарађује са влашћу, али не увек, не у свему и не по сваку цену. Свети Јован Крститељ је изгубио главу јер је стојао непоколебљиво за истину и правду Божју, јер је рекао Ироду да је грех имати жену свога брата. А овде је исто у питању истина и правда Божја, јавно противљење антихришћанском пројекту. При чему патријарх не ризикује ни главу, ни положај, ни било шта значајно за себе и за Цркву. А и да му прети нешто од тога, па шта? Верујем да ће патријарх ускоро рећи нешто и у вези са овим о чему овде причамо.

    12
  25. Каже се (или се подразумева) да је патријарх свима (целом народу) патријарх. Да ли то значи да је он патријарх и онима који нису у Цркви, не исповедају веру или исповедају неку другу веру? Да ли дакле, патријарх треба да показује разумевање (и неразумевање исто тако) за поступке и понашање оних који нису верници СПЦ, или припадају некој другој вери или су атеисти?
    Ово не пишем у форми реторичког, већ правог питања.

  26. Ја као грешни продукт школовања у доба комунизма, вери пришла кроз приче из Дежеве моје баке Милице која ме благословила и светосавила вером пуном благости и природе, која саветује и приповеда, али се не супроставља налетима новог времена, ,остадох нешто између, неспособна да се покорим догмама, Неспособна да се покоравам уопште , са доживљајем Бога као слободе, истине, љубави , којима покоравање није потребно.Та слобода ме много пута коштала, али ме сваки пут одбранила од пристајања на све.Ништа у животу нисам прихватила у пакету, пакет сваки пут распакујем и завирим у сваку кутијицу, корисне садржаје који мом духу одговарају прихватим, а све што мој дух ограничава и што ми мисао затамњује, изазива сумњу – бацим , па нека је и златно.У љубави користољубље не постоји.
    Зато и сада, ма колико желела безбројне векове Српској православној цркви, не могу да прихватим многе садржаје који отуда пристижу.И нећу, моје срце осећа другачије, а ја своје срце слушам.Сви кажу да је Бог у срцу.Ако ме избаце из цркве , молићу се испод старог записа, сама, само Бог и небо – сасвим довољно.
    Устремићу се дакле и на причу о Духу Светом, која се у случају патријарха Порфирија претворила у забрану било каквог размишљања , било каквог осећања, постала чиста догма..У мом свету испод прастарог храста, без свечаних одора , позлате и сјаја, Свети дух много другачије изгледа.Он не стиже , са закашњењем од два дана преко хрватских портала и не спушта се у мртвачницу.То никако.Сви су избор тог лутајућег Светог духа прихватили без сумње, ја нисам била у стању, мени је та појава оштетила визију Светог духа који се ничему не покорава, али то је визија особе са помешаним искуствима, која Бога доживљава снажније у загрљају са записом, опијена тешким лиснатим зеленилом и ширином неба , него кроз појање свештеника у чија морална начела сумња. Позлата и сјај нових одора, ордење на грудима политичара, елита на богослужењу у првим редовима и прећутани народ, у мом срцу створе само тугу .Ту чак ни прекор не постоји, само свест да ти ту више није место.
    Пошто сам ја особа потпуно безначајна, лишена амбиције и потребе да се икад упишем у елиту, припадник народне бораније коју нико не шиша и од чијих мисли никога не боли глава,задржала сам и слободу да од туђег мишљења не зависим и слободу да мислим и верујем како мојој души одговара.Верујем само ономе што у мом срцу изазове одјекљубави и само на такво звоно одговарам.
    Због чега све ово пишем? Па наравно због доживљаја повреде и сумње и у нешто што желим да буде светло и несумњиво .
    Посета патријарха Порфирија Палминој сељачкој цркви у Кончареву , тј. Праћини, и све што је након тога уследило, мене су озлоједили и у мом срцу разгорели и утврдили сумњу која се јавила још са , по мени залуталим Духом светим.
    Шта је био разлог да се одложи заказана посета једном другом манастиру на дан Светог Јована , за који су и иконице за поделу деци спремљене, да се тако исхитри и да се таква част учини једној сеоској слави и литији?Због чега је направљена измена плана, па су иконице дељене накнадно, у част савим другог свеца?
    Шта је био разлог да се у порти Праћинске цркве окупе елитни политички кадрови владајућих партијских структура и градски великани и пеликани, све саме комуњаре? Шта је то био услов да се ова сеоска црква, саграђена рударским знојем, сузом и муком, тешком неправдом и дрском пљачком под окриљем државе , прогласи за храм?Чиме је то Палма заслужио и нашу веру задужио, пошто се туђим парама прогласио за ктитора и дрско прећутао огромно учешће људи који су у ту цркву уложили своје, не од другог отето и на криминалан начин присвојено.Чему је то пружена част и заштита од закона и шта може да буде разлог за то?Јесу ли поново наступила времена када ћемо ради „виших интереса“ да скренемо поглед са порекла новца и прошлости неке личности , па да нам поново буду идоли Аркани , Шешељи и Драшковићи, паравојне формације и криминалне комбинације уз благослов цркве?
    О, Палма је уз патријарха потрчкивао тако покорно, тако свечарски, узор домаћин, бескрајно склон да слави на туђ рачун , а и читава ктиторска породица је имала почасно место, дат им је несумњив углед и значај..Није их патријарх ни погледом упитао зашто су дозволили да се породични иметак стиче како се стекао .Јесте патријарх одржао разводњену беседу о греху, која ни грешне ни праведне није дотакла , колико , ваљда , да себе оправда .Ипак, у Праћини се греху пружила одбрана и указала част.То није као оно кад папа пере ноге робијашима , јер они не губе статус робијаша, само су им ноге опране, ако им душа смрди да им бар ноге буду чисте Овде је нешто што треба да буде осуђено уздигнуто на пиједестал части и власти, а то је недопустиво.
    Занимљиво је да ову сеоску цркву посећују све сами патријарси , а заобиђу све остале сеоске цркве у Поморављу и обе градске.Већа се част указује сеоском, сада храму, и сеоској слави, него слави града.Да ли је то због кик бокса и доброг печења или због сламарице са дукатима који звецкају.
    ?Шта је то што Српској православној цркви може да пружи несвршени електричар, вашарски матрапаз, експлоататор државних рудника, бегунац са ратишта, Арканов и Цецин кум и слуга, изданак Радмила Богдановића, кабадахија склон злоупотреби буџета , спроводитељ тоталне корупције, посланик и дипломата овог несрећног народа и ове несрећне земље?
    Са тугом сам приметила да градоначелник , не желећи да одступи из првих редова као стари комуниста, стоји на јаком сунцу и да старцу нису ставили шеширић да га не би убила сунчаница.Остало сам превидела и решила да заборавим.
    Кад Вам у кућу уђе нечастан и покварен човек, а ви му укажете поштовање и част, гледају вас ваша деца и ви им пољуљате темељ васпитања.Како можете да причате о поштењу, достојанству, части, кад част указујете нечему што је супротност свега тога ?
    Зато су ми се замаглили путеви ка цркви и моје сагласје са Богом се преселило под стари храст.Црквено звоно у мени више није одјек и позив, тај звук изазива само тугу и тешко осећање да је нешто велико и бескрајно вредно заувек нестало , да се покорило и пристало на свето благоутробије.
    Нека, нек служи црква елити, нек дели колајне, кајле и ордење, нек заборави на част, скромност, достојанство и поштење, запалићемо кандило у својој скромној соби и окупићемо се око славске свеће да колач пресечемо сами и трипут га пољубимо уз Христос посреди нас јест и будет, а цркву ћемо да препустимо нескромнима, возачима скупих џипова, поклоницима сјајних одежди и луксуза, љубитељима политичара , који се о народну патњу одавно оглушују .Није им пријатна та сиротиња и беда, тај понижени и обезглављени пук, елитни скупови су и лепши и важнији, а пук нек тоне у мук.

Оставите коментар