Исправно (и функционално) би било сагледати који су англосаксонски интереси и механизми којим их остварују, пише коментатор „Куда плови овај брод?“ на „Стању ствари“
Извор: Стање ствари
Професор Ћирјаковић је овде погодио у срж. Коментатори се углавном баве споредним стварима, чак и његовом личношћу (ad hominem), као и провокативним ставовима о Вучићу (или „Задрузи“, свеједно, они се овде доводе у исту раван), уместо главном тезом, која огољује горући проблем смисла и деловања опозиције (не само политичке) спрам компрадорске власти.
Професор Ломпар је персонификација ширег српског феномена (малициозно би било рећи „проблема“, иако он то заиста и јесте), а који ја називам „екипа са филолошког“, да искористим израз који сам чуо у разговору са познаником. Не бих се посебно бавио личностима припадника ове неформалне групе, али ако бих баш морао да помињем имена следећи логику аутора текста, плус заклоњен анонимношћу интернета, почео бих са Ломпаром, па наставио са часним и доброћудним Владимиром Димитријевићем, успут се дотакао „мењшевика“ у Дверима, а завршио са Ковићем, поклоницима покојног Кијука, као и појединцима са српских института, родољуба бар на речима.
Зоран Ћирјаковић: Ломпар је највећи живи српски интелектуалац, али симболизује пут у пораз
Затирање ћирилице, богословске расправе (екуменизам, новотарци, Артемије, Акакије…), расправе о броју српских жртава у покољима ХХ века, српска историја и аутохтонисти, монархија, итд. – свака од ових тема сама по себи је важна, као што не би требало да споримо добре намере и борбу у свету писане речи многих од горе поменутих (и других непоменутих) људи. Али, у контексту остваривања планова, демонска лукавост може сваку од њих да претвори у властиту негацију. Покушаћу да будем прецизан: Англосаксонци би волели да потпис на документу о предаји Косова буде ћирилицом. Да ли разумете шта хоћу да кажем?
Да се подсетимо: када су Англосаксонци пре 5. октобра схватили да ће владика рашко-призренски, или боље рећи фигура рашко-призренског епископа, помоћи у растурању српске државе (војске, државног апарата поспрдно називаног „Милошевићем режимом“ од стране многих националних „величина“ – са и без наводника) и да ће на бини подигнутих руку са Весном Пешић и Владаном Батићем наивношћу детета да говори о паду „комунисте Милошевића“ и успостављању „Цркве и Круне као два носећа стуба српског народа“, он је добио огромну медијску пажњу у патриотским, непатриотским, алтернативним и којим све не медијима. Као што сам написао у једном коментару који је СС недавно издвојило у посебну објаву: Артемијеву борбу за опстанак Срба на КиМ нико не би требало да негира, али пут у пакао је поплочан добрим намерама, па је он био само шраф у англосаксонском плану рушења државе, по чијем окончању је протеран и сад већ далеко од медија је могао да се посвети трагикомичној „борби против екуменизма“ и расправама о посту на води суботом, док његови следбеници и дан данас пишу да не желе да се укључе у протесте против издаје КиМ „све док СПЦ не осуди свејерес екуменизма“.
Један коментар на текст о Дражи Михаиловићу: Како је до непрепознавања доведена суштина преваре
Аналогно томе, у ово наше време, Служба је проценила да домети „екипе са филолошког“ не иду даље од протестних скупова, а неко горе заједљиво написа и „потписивања разноразних петиција и заливања цвећа испред зграде док Вучић гостује код Марића“, па су донели привремену практичну одлуку да их не ометају превише и да им дозволе да штампају подебље књиге средњег тиража писане ситним словима и гостују у наставцима код Бране, све док је број прегледа ЈуЋуб видео снимака петоцифрен. Дата им је и одређена власт у литерарним круговима, нешто мало и простора у писаној речи и издаваштву.
Са друге стране, ако следите траг новца, то вас никад неће довести у заблуду: рудна богатства се износе уз криминалну ренту, фабрике се продају странцима који се затим додатно субвенционирају, законодавство се незаустављиво мења у правцу џендер-ЛЏБТЉQracPalac идеологије, КиМ се предаје на парче (позивни број, електропривреда, таблице), итд. итд. Ту нема тактизирања. Да се не бавим појединачно претходним „акцијама“, да само наведем као пример да када би се пола новца које се даје џендер-стренџерима за субвенције по раднику дало нпр. српским пољопривредницима да могу да унајме радну снагу и машине, да им неко пооре њиву и чува стоку, одједном бисмо добили шестоцифрен број сељака који лепо зарађују, размишљају да остану да живе ту где јесу, а на ужас врага нашег и да заснују и прошире породицу. Зато се то никада неће десити, али ћемо имати повремене ковитлаце патриотске опозиције.
У анализи треба ићи до краја: ко је главни српски непријатељ и како он размишља. Зато, бавити се англосаксонским поимањем (или боље рећи: одсуством осећаја) части, је беспредметно. Као када бисте размишљали о грижи савести трговца који вам је малопре увалио неке јефтине џиџабиџе за скупе паре или о тешком детињству силеџије док вас пребија пред породицом из чиста мира. Важи и обрнуто, етос Мила Ломпара или владике Артемија је небитан – исправно (и функционално) би било сагледати који су англосаксонски интереси и механизми којим их остварују. Зато прескачем као небитан Ћирјаковићев осврт на етику професора Ломпара, да ли се појавио на митингу или не, јер ми овде не причамо о моралу. Ко год буде хтео да изађе из оквира „демократских и/или ненасилних протеста“, верујем да ће брзо да наиђе на набилдоване момке у црним мајицама, са обе стране барикада. Да се подсетимо и да су Англосаксонци вероватно на тренутак били затечени снагом литија у Црној Гори, али док смо писали хвалоспеве о снази исконског српског бића, они су приљежно радили и резултат тога је да данас тамо бирају између Ђукановића и проевропског Милатовића.
Пред други круг председничких избора у Црној Гори: Ко је Јаков Милатовић
Зато ми на овој теми можемо да легнемо на руду и отворимо још једно у бесконачном низу бесмислених српских трвења: Ћирјаковић против Ломпара, негде између ривалства Црвене Звезде и Партизана и сукоба зилота и новотараца у СПЦ. Или да мућнемо главом и схватимо да су домети „демократских протеста“ унапред ограничени и да је време да неко, можда не паметнији али свакако срчанији, подсети на Карађорђа.
Коментатор с надимком Куда плови овај брод?
Categories: Разномислије
Милош Ковић није део екипе са Филолошког факултета. Он предаје на Филозофском факултету. Многи људи не знају разлику између Филолошког и Филозофског факултета.
Филолози Брана и Бошко су објавили неке Ковићеве књиге и објавиће још две књиге.
Da. Ubedljivo najjaci komentar na tekst Cirjakovica.
Све је то тако, све је то лепо, и онда неизбежно дођемо до исте ствари, исказане у последњој реченици: НЕКО треба да се појави ко ће урадити НЕШТО карађорђевско. Схватамо ли ми да је то само пребацивање одговорности са себе и тражење интервенције, да искрсне некакав deus ex machina, који ће “јаднијем Србима” да окрене точак историје онако како бисмо ми хтели. Да ли је то реално? Имамо ли ми права, овакви, да то тражимо? И како, ако ова или она служба све то контролише? Зар и ово писање и истресање наших фрустрација по којекаквим сајтовима такође није просто допуштено само да се издувамо, и да мислимо уз то да смо нешто урадили? Да умиримо савест?
А шта би ми урадили с Косовом, да нам се сад испуне жеље, Шиптари ишчезну, НАТО пропадне, цар Путин завлада над нашим светом, а у Србији се направи нека суперпатриотска власт, Ћирјаковић председник, Ломпар председник САНУ, В. Димитријевић министар за исправност, итд.? Као, Срби ће нагрнути у Дечане, у Грачаницу, да се моле Богу? Како да не. Пресељаваћемо се масовно на Косово? Неко ће ићи да оре метохијску земљу? Аха, хоћемо. Већ нам је Господ једном вратио то Косово, дао нам силе да урадимо оно што човек не може сам да уради; па шта смо учинили с Косовом? Ајд да седнемо и прочитамо опет “Небеску литургију”, можда нам дође одоздо у главу. Ово говорим само за православне зомбије, који мисле да наше невоље имају духовно порекло.
Нико нама не оте Косово,
Већ ми више нисмо за Косово.
Господин Ломпар није политичар већ интелектуалац и то par ekselans, односно суво злато и благо овог народа. То што Ћијраковић нема шта више да обзнани јавности а ухватио се да непристојно и некоректно помиње професора, знак је да је постао кандидат за нову странку за државу, како ће се већ звати и толико о њему, много је сличан Драгославу БОТану који се уби код Марића да спашава државу, не разликујући власт од државе, али мора од нечега да се живи… Према томе и овај текст нема духа нити садржаја већ да се истакне важност аутора.
Ћирјанић… човѣк атеиста, по сопственом убѣђењу…
Прича ми о западњаштву Мила Ломпара, Слободана Јовановића и тако то…
А тај Ћирјанићев атеизам, откуд је дошао? С Истока, Сѣвера, Југа? Од Законоправила св. Саве, Милоша Обреновића, Његоша…?
Људи, како вас више нѣ мрзи…
Одакле је дошао атеизам и социјализам Достојевског? Са Запада, зато их је (западњаке) Достојевски тако добро и познавао. Исти случај је и са Ћирјаковићем.
За разлику од Достојевског, Ћирјаковић није планирао атентат на руског цара, па није извођен на стрељање, већ му је катарза отпочела медијским топлим зецом након што је, наивно, објавио текст о личним односима у кружоку Латинке Перовић.
Слободан Јовановић и Мило Ломпар су, по Ћирјаковићу, опаснији од Латинке, јер искрено верују да је западне вредности могуће раздвојити од западних интереса. А обојици су пуна уста тих западних вредности.
Какав год Ћирјаковић био, ту је у праву.
То ко је већи верник – можда је боље да оставимо на суд онога којем смо верни.
Sramotno blacenje vrhunskog intelektualca u vunena vremena i to anonimnog komentatora! Cemu?
Да није ветра, пауци би небо премрежили. Тако да ја никад нисам против ветрова, макар то били и они ветрови.И они знају да буду корисни .
@Гремлин
Мало сте престроги према Ћирјаковићу. Можда неће до краја остати атеиста, а и то што је неко атеиста не спречава га да има увид у друштвене појаве који већина нема. Хајде да раздвојимо поруку од носиоца поруке. Даћу Вам два примера:
Чеси су као народ много мање верујући него сви околни народи, па их то не спречава да држе тврду националну линију, по ономе што сам читао из разних извора. Чак су и по просечном броју деце, што је један од главних показатеља виталности нације, изнад многих народа који су званично више верујући.
У Србији је море оних који су велики верници, барем по сопственом признању, и међу лаицима и међу клиром и јерархијом, а очигледно је да раде против наших интереса јер за све издајничке потезе власти налазе оправдање. Нема потребе да Вам наводим таксативно, знате одлично о чему и о коме се ради.
Ћирјаковић је занимљив аутор, међутим овде у критици Ломпара само демонстрира своје неизлечиво левичарство и атеизам.
Србија није сопствени џелат, Србија је ЖРТВА западног колонијалног механизма
који селектује најгоре и доводи их на најважнија места
у министарствима, медијима, полицији, војсци,
привреди, култури, просвети, па и самој цркви.
Ој Мораво тија реко….Поздрав јединој Србији…
Браћа….
@Марк Еугеникос
Уопште ми нѣ смета Ћирјаковићев ни било чији атеизам, штавише, веома уважавам такво поштење и храброст да се свој став по питању вѣрских убѣђења јасно и гласно искаже. Као нѣком ко је послѣ извѣсних лутања стао на српско, национално становиште он је свакако и те како свѣстан да би му кудикамо пробитачније било да се, макар на голим рѣчима, изјашњава као “православни вѣрник”. Али онда би био лицемѣр, што је горе од сваког безбожништва. Иначе ми је огавно и крајње неукусно упирање прстом у нѣког поводом вѣрских убѣђења. Овдѣ сам то поменуо само као карактеристичан знак – да његова размишљања о нѣчијем “западњаштву” једноставно нѣмају неопходну тежину. Он с правом говори о турском оријенталном утѣцају на Србе, али нѣкако нѣ узима у обзир да је тај утѣцај морао ићи у оба смѣра – можда јер би онда опет дошао до тог проклетог православља, у коме се крије срж истинског српства. Дај ми Оријент, кад је већ Запад потрошена прича, дај ми и Кину и Марсовце, само да се нѣ суочавам с оним што заиста јесам и што је стварно моје. Ја сам пак убѣђен да су Срби чак више утѣцали на турску свѣст, него ови на њихову. Цивилизацијски смо се налазили на вишој лѣствици од њих. Сви нпр. упиру прстом у мноштво турцизама у српском језику, али Срби су услѣд дуге окупације само замѣнили сопствене, већ постојеће изразе турским. Заузврат су Турцима дали мноштво својих појмова које Турци у свом сиромашном, номадском језику једноставно нѣсу имали. Од ослобођења наовамо количина турцизама се рапидно смањује, врѣменом се заборављају, српски језик се прочишћава, враћа својим изразима. А србизми у турском језику остају Српско наслѣђе, похрањено у турским архивама и музејима тек чека своје истраживаче.
Ћирјаковићев “аутошовинизам” и Ломпарово “самопорицање” у суштини говоре о истој ствари. Менѣ је Ломпаров израз ближи – српскије и лѣпше звучи, лишен је искључивости, позива на пристојну и аргументовану полемику. Показао је да има и већу практичну врѣдност: сравните само нпр. анализе и полемике Слободана Антонића прѣ и послѣ Ломпарове књиге: човѣк их данас пише сасвѣм по ломпаровском рецепту. Али то што ми свему томе придајемо већи значај него што га у стварности има, нѣје проблем ни Ломпара, ни Ћирјаковића, него наш проблем. Издвојени коментатор у закључку лѣпо рѣче: нѣко ће једном морати да подсѣти на Карађорђа. Ослобођење нѣ покрећу доситеји, као ни ћирјаковићи или ломпари, него карађорђи и милоши. Менѣ је лакше да као ослободиоца замислим оног суманутог прѣдсѣдника општине Босилеград, него неког Ломпара.
Код Ћирјаковића ми још смета мањак мушкости, вишак свѣсти о сопственој врѣдности и мањак саучешћа и солидарности према другима, који су свакако награбали више од њега. Он уопште нѣје “један од првих који су доживѣли отказивање”, тј. друштвено поништење, како волѣ о себѣ да мисли, већ можда један од послѣдњих. Поништавају се, искључују из друштва читави слојеви становништва Србије, темељно и бар 30 година уназад. Напрѣдњаци на челу с Вучићем тај посао приводе крају, а он то, колико видим, подржава. Да подсѣтим једним конкретним, менѣ лично познатим примѣром од прѣ пуних седам година: https://youtu.be/J2FMqmPCem0
У међуврѣмену је директор те телевизије, Славко Јаношевић, отѣран у гроб, новинари су завршили на улици, нѣки од њих сад мотају каблове у једној од нѣмачких фабрика, које нам је Вучић милостиво отворио. За мене је судбина тѣх 20-ак локалних новинара штетнија за Србију и потреснија од судбина 10 “поништених” ћирјаковића. Ако му је вршљање овог чопора хијена по Србији умѣсно и прихватљиво, може се прѣселити код нас у Краљево, па раме уз раме са бившим колегама мотати каблове и тапшати прѣдсѣднику кад им дође у посѣту. Платица пристојна, а и гајбу ће јефтинију наћи него у Бѣограду. Или нѣка се придружи боканима, ако нѣје спреман да пасе траву као његове анонимне колеге. Само нѣка нѣ кукумавчи. Ови “мали” новинари су се засад показали већим, бољим и кориснијим Србима од њега, колико год он китио своју биографију.
Хвала СС на издвојеном коментару. Иако ми је драго са једне стране, ипак је некако и болно, морам да признам, јер имам осећај да се у смутњи и хаосу који нас окружују трошимо додатно у расправама…
@Горанко Илић
Ма, наравно да знам да је Ковић историчар и да је на Филозофском, а Кијук је студирао неколико факултета не само Филолошки, чини ми се и поменути Филозофски. Израз „екипа са филолошког“ се не односи буквално на људе који тамо предају или су студирали, већ сам га чуо од једног саговорника који је управо био поменуо Ломпара (који је тамо редовни професор), који слови за ауторитет у препознатљивој групи патриотских интелектуалаца гурнутих у политику… То је метафора са дозом јетког хумора и у тексту служи да објасни однос странаца (који делују преко својих служби, капитала и домаћих капоа) према људима које препознајемо као патриотску опозицију. Нпр. тамо где помињем људе са института, хтео сам да ставим пар имена, написао па обрисао Ђурковића, не усудих се да поменем САНУ, па сам прескочио и Чавошког (он је човек са Правног, али и њега убрајам у “филологе”).
Као што постоји и „позоришна екипа“, плејада српских глумаца која је дала не знам колико министара, лидера протеста, народних посланика (да им не наводим имена), уместо да раде свој посао забављања масе, тако поодавно имамо у политици и ову константу филолога/књижевника, добрих (а и лоших) писаца, скренуо бих са теме кад бих се сад расписао о разнородној линији која иде од Вука Драшковића, преко Добрице Ћосића, па до Матије Бећковића. Да не ширим, ја о некима од ових људи имам позитивно мишљење и уопште нисам за то да се у коментарима вуку по блату. Ко је пажљивије читао, могао је да види да сам јасно написао да расправа Ћирјаковић против Ломпара само наставља низ бесмислених српских подела. Немам жељу да се бавим двојицом професора, знам и за рану Ломпарову биграфију (али само од других), а што се тиче Ћирјаковића, ето нека нам је за наук, да овај јавно декларисани атеиста по некој врсти понизности (нажалост не увек и самоконтроли), делује више хришћански по врлини од излива гледања са висине на друге од стране многих „православних људи од пера“.
@Багратион
Хвала на отрежњујућем коментару, иако је критички настројен према мом писању, он погађа суштину и помаже ми и да самом себи и другима поставим ова питања.
Да ли ми само умирујемо савест? Ко ће, увек неко други?
Као када бисмо ишли улицом пуном смећа и питали се, ко ће ово да почисти. Логичан одговор би био: они којима је то посао (не схватајте буквално).
Зато је важно да за почетак кажем да мислим да има људи који ипак за нијансу трезвеније пишу и говоре. И да се према њима треба оријентисати, или бар информисати. А надам се да их има и који делају. Навешћу намерно само једног, јер га има и у јавној речи, а и објављиваног на овом порталу: зове се Бранислав Матић и било ком Србину забринутом за свој род, морали би да буду познати нпр. „Велеиздаја на расклапање“ и „Патријархова вечера“, када говоримо о Косову и Метохији.
И да бисмо схватили како функционишу ствари у земљи Србији, морам да подсетим како је Матић једном објашњавако да кад напише текст за који сматра да је битан, онда на своје запрепашћење види сутрадан једног на интернету често присутног Др Др Др-а који понови скоро дословце његов текст на ЈуТјубу (или беше у неком јутарњем програму?). Е сад, недавно ухапшени новинар је присни сарадник поменутог Др-а, па одатле и моје неповерење и према „момцима у црним мајцама“ који чине разне „патроле“ а делују као да су организовани по приручнику. А ви сами направите анкету у својој ближој околини и питајте колико људи зна за Бранислава Матића, на пример, па то упоредите са „патриотским“ интернет медијским звездама.
Зато морам да изнесем још једно кратко запажање: колико пута је прозвана Црква (и на самом Стању С), а војску нико не помиње? Дакле, за институцију која има право на употребу оружја, ми узимамо здраво за готово да ће она мирно да испрати могуће комадање територије и да „искулира“ кршење устава. Ми очекујемо да ће тиме да се баве нпр. Владимир Димитријевић и неки млађи викарни епископ који је студирао теологију?! – не да сруше власт, јер то никоме није примарни циљ – него да некако приморају државу да заштити своје и народне интересе.
Укратко: важно је признати да многи од нас сем Цркве не виде неку другу институцију кадру да заштити народ, што говори много. Изгледа да мора, јер нема друге.
Опоменуо сам и како Англосаксонци и даље успешно „спинују“ црногорску политику и државу, без обзира на реке литија. Ја не долазим често на СС и ретко оставим коментар, тек сам сад видео да овај издвојени чланак. Углавном коментаришем неке „богословске теме“, јер ми је јасно да су оне итекако под присмотром и активним „спиновањем“, да би се у Цркви направили „вектори“ који ће по потреби да буду активирани.
Као када момци са надлежних института лепо проуче талибане и њима сличне, па кад треба да се неко тамо „наложи“, само пусте вест да је нпр. у некој скандинавској земљи објављена карикатура Мухамеда или запаљен коран и ти на десетак хиљада км одатле, у неком Кабулу или Каиру, имаш демонстрације са више мртвих – и то у сукобима са домаћим снагама реда! Узмеш онај лекарски чекић па мало чукнеш испод колена, а рефлекс проради и нога се трзне, тако отприлике и ми функционишемо са расправама о Зизијуласу, новотарцима. Или о епископском возном парку, свеједно.
@Багратион (опет)
Са другим делом се нећу сложити, дозволите да кажем зашто, уз молбу да не улазимо у полемику: да, имамо права да то тражимо, иначе покајање не би постојало. И да, верујем да ће неко да оре метохијску земљу.
Мислим и верујем да су „Небеска Литургија“ и многа друга „пророштва“ (има ли пророка после Христа?), у ствари су сведочења прозорљивих људи, који нас опомињу да АКО БУДЕТЕ И ДАЉЕ РАДИЛИ ОВАКО, онда да знате шта вас чека. То је пророчко УПОЗОРЕЊЕ, а не фаталистичка најава неизбежне црне судбине.
Кеп, знамо Матића и његове благослове подно Цера и ослушкивање жубора Јадра са Брзог Брода на врху Иверка док се беру ‘међедаре’. И већ је цитиран у контексту оног Ломпаровог заливања цвећа за време штафете кад му ‘греда’ није или да да се у најкраћем опише дотична група којој се ‘не може прићи ни вилама ни рогуљама’.
И Липничанин је хватао пречицу преко брода, преко кога су Гароња и Мурга могли цела кола да превуку ако није било брашно у њима и да са заврнутим ногавицама прегази Јадар да не би ишао около на ћуприју па онда преко Иверка на малогоспојински вашар код Матића.
Памте његови и броза како је све ударајући петама о *узицу викао ‘ој стрина где је Дрина’, по којој и је де Ниро дао име својој кћерци, и јурио да је преплива онако брзу и силну и која би га однела далеко низводно до Ковићеве, Станкове и Милојевићеве Црне Баре пре него што се код будуће Павловићеве ћуприје дочепа Босне.
Можда ипак има нешто што ни он не зна све или му нису рекли. Да ли зна за Ковићевог имењака Милоша Циганина који је крпио и калајисао лонце или за Миросаву и вредну Живку Циганку која је знала да ‘оснује’ потку за ткање ћилима са шарама које се код Срба преносе још из доба Винче? Да ли зна како су сви они добили српска имена?
Ако све ово зна и спрема то за неке нове благослове, е онда је време да и ја мало одем на Бајине Лубове да тамо неко време тихујем.
@Хоће ли нам дунути ветар у једра?
Неће бити полемике, хвала Богу; она моја питања постављена су и себи самом, јер ни сам не бих имао сила да делатно одговорим на њих, лакше ми је да орем интернет него Метохију.
А “Небеску литургију” поставио сам као оријентир управо због тог упозорења, а нарочито због њеног свршетка. “Држи ум у аду, и не очајавај”.
@Багратион
“Држи ум у аду, и не очајавај”.
Ал` и рукама делај!
Тек онда можемо се надати и очекивати да ће нам ДУНУТИ ВЕТАР
У ЛЕЂА/ЈЕДРА.
Све се опрашта, само разоткривање и називањем правим именом Латинке Перовић и њених следбеника се не прашта. Професор Ломпар се ухватио у коштац са дубоком усташком државом која влада Србијом. С тога се и Ћирко усудио бацити каменом иако живу у кући од стакла. Једном другосрбијанац, увек другосрбијанац.
Час
Промисли
Па кажи
У Вјечности
Час потражи
Момчило
Англосаксонци… кхх…кхх… каква наивност. Већина популације у Енглеској данас је не-англосаксонског порекла, док је 90% одговорних за то стање ствари такође не-англосаксонског порекла.
Na osnovu kog kriterijuma je Lompar najveći „intelektualac“, a Ćirjaković kompetentan „kritičar“. Obojica su ideolozi. Toliko.