Да ли ће доћи / Ове ноћи / Или ће Бог вријеме / Да закочи / Доћи ће у тишини / Шапћу Вјера и Нада / Страх вас је на чистини / Уочи пада
Момчило Вуковић (Извор: Лична архива)
Нова година
Да ли ће доћи
Ове ноћи
Или ће Бог вријеме
Да закочи
Да ли ће гумица
Крв да избрише
Дебела каже гузица
Пик нећу више
Доћи ће у тишини
Шапћу Вјера и Нада
Страх вас је на чистини
Уочи пада
Кад
Кад у пуноћи
Празнину сањаш
У мрклој ноћи
Свој видик знаш
Не пружаш отпор
Бујици зла
Јер си опор
Неће те ентропија
Мрачној моћи
Снагу одузимаш
Твој дан ће доћи
Кад себе даш
Петар II Петровић Његош: Ако је игђе икога, нас ево; сад али никад, никад ако не сад
Камелеон
Камелеон
Мијења боје
Сад краде моје
Сад твоје
Подвија реп јер мора
И шири жвале
К’о рептил са Комодора
Отровне пљује бале
К’о сваки гуштер
Сања да је змај
Низ воду сад је пуштен
Ту му је крај
Песме су објављене као читалачки коментари на „Стању ствари“
Прочитајте још
- Момчило Вуковић: Зажежи лучу, Господе (изабране пјесме)
- Момчило Вуковић: Усупрот
- Момчило Вуковић: Лазаре
- Момчило Вуковић: Лимес
- Момчило Вуковић: Уништи зло
- Момчило Вуковић: На фону
Categories: Гостинска соба
Која нова година? Данас је 19. децембар, обичан радни дан у посту пред Божић.
Како студенти ноћас са 15 минута ћутања у поноћ показаше раскалашном остатку како не мора да се слави долазак 19. децембра по јулијанском календару.
@ceterum censeo
За пост сте у праву, а за остало…
Ја сам дочекао долазак ове међународне Нове године у дубоком сну. Не славим њен долазак али нисам толико аутистичан да га не региструјем. Наведите ми бар једну државу гдје је још у званичној употреби Јулијански календар.
Мало је земаља гдје 1. јануар по Грегоријанском календару није нерадни дан. Можда Саудијска Арабија и Сомалија?
Нпр. Кинези славе своју Нову годину, али не игноришу постојање међунароне.
Интимно, ми можемо обиљежити Мали Божић (Св. Василија Великог) односно Нову годину по Јулијанском календару, али у Срба никад није био обичај да се она дочекује у поноћ. Осим у вријеме комунизма, из чистог ината.
Поготово што по црквеном календару дан почиње у залазак сунца. А црквена нова година би требало да почиње у септембру. А да ли је ово 2025. или можда 7530.? А да не почиње у априлу?
@момчило
„Обиљежавај“ шта год хоћеш интимно… а пусти нас православне „аутистичне“ и „затуцане равноземљаше“ да не поштујемо католичку/протестанстку/комунистичку фарсу звану нова година и њихов грегоријански календар јер ОНИ, песниче у дубоком сну, НЕ ПОШТУЈУ НИШТА НАШЕ!
Поштовани @ЦЕТЕРУМ ЦЕНСЕО, мислим да Сте се обратили на погрешну адресу.
Али ако већ тражите допуштење од мене, „пуштам“ вас „да не поштујете католичку/протестантску/комунистичку фарсу звану нова година и њихов грегоријански календар“.
Ево стиже јутро, и ја се пробудих из „дубоког сна“.
Слажем се да „ОНИ НЕ ПОШТУЈУ НИШТА НАШЕ“, поготово не ћирилицу. Осим можда украјинске и македонске ћирилице. А и њу привремено, док их не преведу на латиницу. Можда би поштовали и монтнегринску ћирилицу, да је има. „Мудри“ Монтенегрини их преварише, па већ пређоше на латиницу.
Извините што као „окорјели ћириличар“ Ваш латински надимак написах србским писмом. Не љутите се за мала слова Вашег надимка у претходном обраћању. Није то израз непоштовања, већ због тога што су ме некад учили да је писање великим словима слично УРЛАЊУ у разговору. Ипак, враћам Вам велика слова. Можда ме будете боље чули и, надам се, боље разумјели.
А што се тиче „равноземљаштва“, ту заиста нисам компетентан. Колико ми је познато, већи је проценат оних који вјерују да је Земља округла, него оних који вјерују да је равна. Али то не значи да су први у праву, иако су у већини. Можда се роди неки антиКоперник, који ће доказати супротно. Иначе, Коперник је подвио реп и под притиском се одрекао своје хипотезе. А онда, себи у браду, промрмљао: „Ипак се окреће…“ Ђордано Бруно је остао досљедан себи. Због тога је и изгорио на ломачи.
Ја се баш расписах. Остајте у добром расположењу. А добро здравље, успјех и срећу у Новој години ћу Вам пожељети за десетак дана. Да се не љутите што сам поранио.
@CETERUM CENSEO
Pravoslavcu je svaki dan nova godina
@ Момчило
Латински [cetervm censeo] је кетерум кенсео на србици.
Благодарим.
@Дана Тан
Хвала!
@Дана Тан
Ја вам се захвалих на корекцији. То јесте једна од варијанти. Не би ми лијено, па провјерих и на Интернету. Тамо пише да се, према правилима класичног латинског, може изговарати као Кетерум кенЗео. Али да је такође правилан (и чешћи) изговор на србском Цетерум ценЗео.
Дакле, почетно „C“ у обје ријечи се може читати и као „Ц“ и као „К“. А „S“ у другој ријечи се обавезно чита као „З“.
Сваки дан се понешта научи, ако човјек није лијен. Давно сам био у школској клупи и учио латински. Хвала Вам још једном. Овај пут на подстицају да истражујем.
Опет некакви „ревнитељи“ што
пишу о таквим стварима, са све драњем великим словима итд, па кад им неко нешто одговори врате се на СФРЈ подешавања и проговоре „нашом“ латиницом.
Увек сам се питао посте ли такви, моле ли се, дају ли милостињу, исповедају ли се редовно итд, или је за њих вера нешто као чланство у партији, јер од њих те хришћанске – православне – благочестивости и духа нигде не виде.
Међутим:
Наиме сви православни народи, сем Срба и Руса (који су скоро свет за себе), Свете Горе (која то и јесте) и пар древних патријаршија, користе Миланковићев, ревидирани Јулијански, или како га још зову – српски – а не Грегоријански календар. Миланковићев (српски) календар је савршенији и од Јулијанског (календара Гаја Јулија Цезара из 46. пре Христа) и од Грегоријанског календара (направљеног у 16. веку) и по њему се датум Васкрса рачуна исто као и у Јулијанском, што га чини теолошки исправним и халал православним колико је то и „стари“.
Дакле по српском календару сви православни славе Васкрс истог дана. Тврдње да је то некакав „екуменистички“ календар немају никаквог основа, осим можда код доживљаја баба Живане и малог Мујице.
Ако је и било разлога у некадашњој Југославији да се он не уведе (иако је врх СПЦ испрва био за његово увођење) – због римокатоличких Хрвата, екуменистичко-ватиканског прозелитизма и касније због Конкордатске кризе – дакле због очувања српског верског и националног идентитета у тој и таквој држави (што важи и за комунистичку СФРЈ) – данас нема никаквог разлога да и даље тако буде.
Дакле:
Према томе Јулијански календар, у поређењу са Миланковићевим то јест српским, нема никаквог оправдања ни са верске ни са националне стране, и данас опстаје само из два разлога: као прво захваљујући корумпираности, па и затуцаности, неких владика СПЦ којима више одговара да народ веру доживљава као скуп обичаја него да се и суштински упозна са њом, што би угрозило неке њихове привилегије, и њихове невољности да се упусте у такав подухват од кога не би имали овосветске користи (као што нису имали ни од превођења Светог Писма, небитно што су тиме ускратили „стаду“ душевну корист, па смо званично користили мањкави и превазиђени Караџић-Даничић превод малтене док Броз није умро – па су га и онда само кориговали. „Тешко вама пастирима што напасате сами себе.“ -Књига пророка Језекиља).
Други разлог, поред невољности властеле СПЦ да се ишта мења, је типична кметска суревњивост и страх од свега што долази са друге стране брда, особина наслеђена из времена ропства која је можда била корисна за време Турака и КуК монархије али је данас углавном штетна, а која је опстала у једном делу народа – управо оном који најмање познаје веру коју исповеда а највише се поводи за магијско-примитивним доживљајем исте, стварима типа „ваља се на данашњи дан“, „ово данас никако не смете да радите“ и томе сличним сујеверицама. Дакле из истог разлога због кога неки Срби својевремено нису хтели да прихвате кромпир, па су власти морале да их силом натерају, док сада причају да је то древна винчанска биљка.
…
Надајмо се дакле што бржем увођењу српског (Миланковићевог) календара, који је по свему добар и исправан, и заједно са тим напредовању у истинском познању вере православне и одбацивању вере у „наше“ и „њихове“ календаре, сваког сујеверја, затуцаности и бабославља, које су и довеле Србе у жалосну позицију да се највише међу православнима бусају у груди вером и предањем, док их истовремено најмање живе и најмање их познају.
Толико дакле о „нашим“ и „њиховим“ календарима, за које ме је брига само у погледу канонских одредби и ничега више, јер не верујем у календар, поготово не онај Цезаров, а колико двокалендарски систем може бити штетан и шизофреничан говори и то да многи Срби мисле да се Божић слави 7. јануара, а не 25. децембра, када га славе сви, па и они којима пада „по старом“.