Момчило Вуковић: Лазаре

Залези, пуцај / Лазаре / Нек млађи бјеже / У збјегове / Потури леђа / Лазаре / Подупри небо / Да не падне

Момчило Вуковић (Извор: Лична архива)

Лазаре

Лазар Вуковић (Лазарева субота, 1938, +Ђурђевдан, 2021)

Само ти коси
Лазаре
Вршњаци
Воду донијеће

Залези, пуцај
Лазаре
Нек млађи бјеже
У збјегове

Потури леђа
Лазаре
Подупри небо
Да не падне

Пред Цвијетну неђељу

Врбица
Живот пупа
У мојем сјећању
Чекам Васкрс

Међу кукуријеком
Берем јагорчевине
Берем љубичице
Пред Цвијетну неђељу

Снијег ископнио
На присојној страни крова
Пуши се
Црвоточна шимла

Песме су објављене као читалачки коментари (овде, овде) на „Стању ствари“

Прочитајте још



Categories: Аз и буки

Tags: , , , ,

6 replies

  1. Свака част, врли Момчило !

    25
    1
  2. Skrta na recima je Momcilova poezija, racuna na tisinu, koje je sve vise, sto je vise stihova.Tisina produzava stihove preko recenog, pa se pesme citaju duze nego sto jesu, jer traba ocutati koliko i citati.Tu je njihova esteticnost, tisinom uvlace citaoca da ih cuje u sebi, da bude njihov eho.Stihovi se ne nadovezuju jedan na drugi, vec utisavaju, ucutkuju jedan drugog, kao da hoce osluskuju, a ne da pevaju.Reci su slusanje, ne govorenje, ne pevanje, slusanje cepanja neba od zemlje, slusanje daljine.Momcilova poezija je „Belo na belom“ Kazimira Maljevica.

    23
  3. @Зоран Николић (Ваљево)
    Хвала, честити Зоране!

    22
  4. Nravno, Lazar ne drzi nebo po kazni kao Atlas, vec vrlinom, covecnoscu, podupire nebo da se ne sruci besom, podupire ga u tisini, u istini, ne kao Atlas i Herakle koji jedan drugog lazu kako bi se oslobodili tereta, jer kako rekoh laz je moguca samo iz-medju pojave i onog u njoj pojavljujuceg, iz-medju neba i zemlje, u cepanju neba od zemlje u daljini horizonta. Zato je bolje reci da Momcilo osluskuje visinu u daljini, tisinu u zvukovima zemlje od-cepljene od neba, u ehoima cepanja!

    22
  5. @Vojno-politicki komentator na sajtu za poeziju

    Пјесма је, као и слика, тајна. Само понеко има кључ. Односно дар је схвати. Обрадовало ме је Ваше поређење с Маљевичем. Мислим да је Маљевич, као и Кандински, поставио неке нове путоказе. Можда се тек сада, читав вијек касније, увиђа колика је то била прекретница.
    Апстраховати нешто, а ипак бити схваћен, тежак је задатак. Игноришући агресивне рушитеље свега, покушавам на темељима традиције да дам нови код. Људи данашњице немају времена, а ни стрпљења. Зато треба роман свести на стих. Еп на епиграм. На ријеч. На слово. Логос.

    16
    1
  6. Mocno ,misticno , hvala brate Srbine.👏

    12

Оставите коментар