Александар Лазић: Неслављење дочека

Претходних грегоријанскокалендарских година ми се успешно приспављивало нетом после цртаних филмова – па сам излаз за неслављење углавном морао тражити у болести (и другим демонима)

Александар Лазић

Човек би помислио да Нову годину не славим јер ми је мука од одговарања на питања Шта је на вас оставило највећи утисак претходне године? а шта очекујете од следеће? хоће ли нам бити боље кад будемо старији годину дана? која вам је личност лане најбоље прирасла? чему се надате у земљи Србијигде је нада стављена ван закона још давних дана а „перспектива само појам из нацртне геометрије“ (Б. Тирнанић)? шта спремате за Новака, у сред Божићног поста? – али би то било тачно да је овај аутор позната персона (џетсет усмерења) коју развлаче по електронским медијима.

Из добро обавештених извора блиских мени можда бисте могли да извучете признање да ме убија пројектовано весеље баш тог дана, да се баш 31/18. децембра сетим стиха пучина је стока једна грдна“, те да ми се никако не прима Нова година пре Божића. А биће и да ми је Нова постала обичан дан оног трена када су се девојчице избориле и да неновогодишње ноћи проводе ван кућа. Уосталом, што ономад рече поч. Драган Малешевић зв. Тапи: Ја сваки дан идем у кафану, мени је Нова година сваког дана!“

Али, што написаше у Забавнику, живот пише романе и драме, злехуда судба ми је (под старе дане!) натурила полупородични демократски централизам по коме је довољно, али и потребно, за тзв. Нову годину бити будан: ништа лакше, рећи ћете, за мене који у кревет одлазим на релацији 02-04 изјутра. Авај! Претходних грегоријанскокалендарских година ми се успешно приспављивало нетом после цртаних филмова – па сам излаз за неслављење углавном морао тражити у болести (и другим демонима).

Извор: Инстаграм

Ове је године ситуација заиста била критична: крајем децембра ухвати ме неко здравље и Бог зна како би се све то завршило да не стиже спас од  Деда Мраза, оног за нас задуженог а у лику премијера Србије[1], и његове изјаве да се Следеће године у Србији неће живети боље него у овој! Шта славити, шта дочекивати – гори живот, који не може да сачека ни српску Нову?! Дакле, беше то дивна прослава, нисам морао да се правдам зашто сам будан а као да спавам! У то име…

Додатак с краја 2013: Као доказ да у Србији време стоји прилажем чињеницу да пет година (!) касније, у истом – или горем – расположењу дочекујемо 2014. годину. Додуше, премијер нам није више Деда Мраз“, али нема никакве назнаке да би се на тој позицији могао наћи неко ко би нам заличио на Божић Бату: председник Србије отворено поручи да оставе наду они који у 2014. улазе у земљи Србији – Не желим да грађанима уливам превелику, лажну наду. Могу, међутим, да кажем да су наше тешкоће делимично иза нас, а да очекујем да током године пред нама у приличној мери остану иза нас“ (РТС, 31. 12. 2013); премијер, у лику могућег нобеловца, као да је већ у 2016. години и размишљањима шта ће певати на концерту о својој педесетогодишњици – Код мене нема наручивања, имам свој репертоар. Миљацка обавезно.  Оно што је сигурно јесте да ћу за свој 50. рођендан, 1. јануара 2016, направити концерт у Сава центру. Зваће се Ивица Дачић и пријатељи певају за вас“ (Блиц,  18. 12. 2013); од горњих необећавања разликује се једино Врховни господар Вучић који рече да нормална Србија није више тако далеко“ и разуларени оптимизам ули нам реченицом о тешкој 2014. и срећноj и берићетноj 2015: Очекујем у 2014, а посебно у 2015. години, након тешких реформи, бољи живот за грађане Србије. Биће потребно много зноја и рада да можемо да кажемо да смо нешто направили“ (РТС, 31. 12. 2013). Дакле, верујте првом (пот)председнику Владе који обећа зној и сузе (али радоснице!) крајем 2014. и од тада до вечности – немојте да вас збуне зли злобници који за 2014. најављују банкрот Србије, веће намете и безразложно утерују страх да ће вас искључити са мреже ако не плаћате струју или пленити имовину ако редовно не измирујете порезе.


[1] Текст је првобитно објављен на сајту Нове српске политичке мисли поводом дочека нове 2009. године. Текући премијер био је Мирко Цветковић, од милоште – или (и) из неких других разлога – прозван Деда Мраз“.



Categories: Поново прочитати/погледати

13 replies

  1. Срећна ти нова! – ваљда од јединог који није на прослави па је прочитао твој текст:)))

    16
  2. Хвала, Ђуровићу, онда – значи – заједно не славимо и заједно не чекамо? 🙂

    17
  3. Јес да сам по новом (Васељенски клирик), али сам по старом у души:)).

  4. Dodatak iz 2013. ladno je mogao da se retusira na 2021. Uvek smo se „lozili“ da su glavni problemi iza nas. Otkuda onda zebnja, koju osecam i verovatno delim sa vecinom domace a mozda i svetske populacije. U svakom slucaju, srecno jos jedno neslavljenje Nove godine.

    17
  5. Одличан текст, стварно је „прослава Нове Године“ постала тешка дебилана у последњих 20 година, сви као јурцају да се среде то вече, јуре у клуб или кафану, тамо се прекину од живота, свађају са конобарима и шанкерима, касније се углавном на гардероби губе јакне и капути, па се прекинути гости опет свађају и тако. Ужас. Понашајте се сутра као и данас, нема разлике хахаха.

    16
    2
  6. Ljudi čestitaju jedni drugima novu godinu dve nedelje ranije. Čudno. Mora da je u pitanju neki novi trend. Koliko znam mi Srbi slavimo Novu Godinu 14. januara. Pošto je „trendy“ u Stradiji se slavi katolička nova godina, dan zaljubljenih i halloween šta onda fali da počne da se slavi i katolički uskrs pa čak i njihov božić… Pokažimo svima koliko smo progresivni…

    17
    4
  7. Срећно нам неслављење!

    12
  8. @P.A.S.

    Ваља приметити да уколико бисмо славили Рождество Христово по новом календару, не бисмо били ништа горе или мање православни од Грка и Румуна, на пример.

    Међутим, померање Васкрса има много већи значај, и представља, да кажем, црвену линију, коју нису прешле ни Грчка ни Румунска Црква, дакле Васкрс се рачуна по Јулијанском (и месечевом) календару према одредбама из 4. века, а чије неизвршавање носи последицу анатеме.

    Наравно, непријатељи српски (и уопште Православља) не „притискају“ са променом календара зарад заједништва и склада или за наше добро, него да би изазвали поделе, смутњу и раскол (као што су и постигли у светој Цркви Еладској), тако да им се не сме уступити.

    Зато, срећан свима данашњи празник када прослављамо Светог Бонифација, Преподобног Илију Муромца, Мученике Илију, Прова и Ариса, и проче…

    11
    2
  9. @Don Quixote

    Znam da Grčka, Rumunska i Bugarska Pravoslavna Crkva slave Rođenje Hristovo po Gregorijanskom a Vaskrs po Julijanskom kalendaru. Ako ćemo tačnije ne koriste Gregorijanski nego Novojulijanski/Meletijin/Milankovićev kalendar koji je usvojen 1923. na Svepravoslavnom Kongresu u Carigradu. Kalendar se „poklapa“ sa Gregorijanskim kalendarom ali je od njega precizniji. Taj kalendar su 1923. prihvatile Carigradska Patrijaršija i Aleksandrijska, Antiohijska, Grčka, Rumunska, Bugarska i Kiparska pravoslavna crkva. Specifikum takođe postoji i kod grupe Orijentalno Pravoslavnih crkava kako kod učenja (Jermeni – monofizitizam) tako i kod kalendara (Solarni). Različitost odnosno specifikum poštujem i uvažavam ali moram priznati da se uz dužno poštovanje ne slažem sa Vašim stavom vezanim za slavljenje Božića prema Novojulijanskom kalendaru. Mišljenja sam da bi to predstavljalo vid unijaćenja. Što se tiče Vaskrsa verovatno mislite na odluku koja je doneta 325. godine na Prvom Vaseljenskom Saboru prema kojoj se Vaskrs slavi uvek u nedelju posle prolećne ravnodnevnice, punog meseca i posle jevrejske pashe. Moj prethodni komentar je ispunjen velikom dozom ironije i sarkazma koji se odnosi na „trendizaciju“ zapadnjačih (katoličkih) praznika u našoj Pravoslavnoj zemlji. Kome podilazimo? Šta time dobijamo? Ne dobijamo ništa nego samo gubimo. „Crveni“ su svojom antisrpskom politikom od velikog dela našeg naroda napravili Petrijevu posudu u kojoj buja sve sem onoga što je Srpsko. Stvorili su mentalitet: Nije bitno šta se slavi, samo nek se slavi. Hvala Vam na čestitanom prazniku!

  10. „Занимљиво“ да је део православних цркава прешао на грегоријански календар тек пошто је с породицом ликвидиран „онај који задржава“. Једни пуцали, а други кренули за њима као духовни башибозук(они који пљачкају погинуле ратнике на бојном пољу, а потом и локални живаљ) у тихи прозелитизам на исток. Или, откуд „нова година“ у православних. Да се гоје и шизматици не досете.

    11
  11. Can gospodine Lazicu,celom Urednistvu, posetiocima, zelim Srecnu Novu Godinu, da se se svima bar neke zelje ostvare, da Bog cuva Srbe ma gde bili. J

  12. @ Saffron

    Поштована и драга Шафран,
    Хвала најлепше, узвраћам(о) истом мером – са главном жељом да следећу годину дочекате ван ковид логора (по могућству у нашој Србијици) 🙂

    И хвала што сте дошли и остали на Стању ствари, ваш угао гледања на ствари право је освежење!

    Од Бога Вам здравље и свако добро,
    Александар Лазић

  13. Hvala od srca dete( tako su stariji Srbi oslovljavali mladje)

Оставите коментар