Глобална (талмудска) закулиса одредила је да Нови Сад буде мистични центар културализације, фикционализације и дигитализације Србије, тако да он има сва европска обележја постмодерног дехристијанизованог полиса
Павле Ботић (Извор: Јутјуб)
„Каква је корист човеку од тога што је културан,
културан у воденици смрти, која ће данас-сутра
самлети и њега и његову културу?ˮ
Преподобни Јустин Ћелијски[1]
Ђаво је Бог смрти. Његова сила не пребива у моћи, већ у вештини скривања себе, у вештини производње и маскирања зла[2]. Ђавоље маске су страсти и греси, којима ђаво заводи и погубљује човека. Ђаво најлакше заведе човека причешћујући га самољубљем и властољубљем, или га деперсонализује некрштеним и пропадљивим делима људских руку: културом, уметношћу, философијом, науком, прогресом, модом, имовином, поседом, комфором, уживањима…
Свети Јустин Нови (Ћелијски): Много је бивших Срба, а правих Срба, авај, како мало!
Почињући зидати Царство Божије међу људима, Христос је изабрао најпростије и најнезнатније људе. Сатана увек је презирао мале и незнатне, а дејствовао преко првакâ, вођâ, старешинâ и главешинâ, првосвештеникâ, философâ, краљевâ, државникâ, научникâ, уметникâ [3]! Богочовек Христос богопослушање је назвао службом Богу, а отац лажи, ђаво, службу себи назвао је господством и уживањем![4]
Нова српска интелигенција, нови српски црквени и народни великаши, постали су очарани јудаизираном, универзитетском Европом. Свом душом својом оделили су се они од Крста, Јеванђеља и службе Господу Христу, од свештене историје српске и од свога народа, одвраћајући га од Тројичног Бога и Царства Божијег[5].
II
Да би одређени град на узетој српској земљи био проглашен европском престоницом културе у једној години, он се сав мора предати царству земаљском, које јесте Велијарова адска држава смрти. И мора свим установама својим исповедати да нема Оваплоћеног, Животворног, Страдалог, Васкрслог, Вазнесеног Господа Христа ни у историји, ни у времену, ни у човеку, ни у цивилизацији, ни у култури, ни у уметности, ни у науци, ни у медијима, ни у Цркви.
Од стране глобалне (талмудске) закулисе Нови Сад је у трећем миленијуму изабран да буде мистични центар културализације, фикционализације и дигитализације Србије. Оваквој окултној агресији није имао ко да се супротстави. Тако овдашњи Нови Сад има сва европска обележја постмодерног дехристијанизованог полиса.
Поштанска маркица у част Новог Сада као „европске престонице културе“ (Фото: gradskeinfo.rs)
Нови Сад остаје огњиште сатанског музичко-ритуалног фестивала Exit.
И у Новом Саду су одржаване параде содомита.
Нови Сад је христоборачки и србомрзитељни, медијски и универзитетски завичај Ненада Чанка, Миленка Перовића, Сабахудина Грухоњића…
Иако на просторно највећем новосадском насељу Лиман не постоји изграђен православни парохијски храм, грађани Лимана масовно су потписивали петиције против изградње православног храма на територији овога насеља.
Епархија бачка: Нападнут свештеник у новосадском насељу Лиман
После Београда, Нови Сад у Србији предњачи по броју разведених бракова и извршених утробних чедоморстава.
Управо је из Новог Сада пристигла клерикална подршка потписивању сепаратистичког Бриселског споразума о Косову и Метохији (2013), којим су се обезбожени Ивица Дачић и Александар Вучић одрекли Северне Косовске Митровице, Зубиног Потока, Звечана и Лепосавића, и свега Распетога Косова и Метохије.
Дело новосадског гражданског духа су и службени жречеви-одрицатељи од Косовског Завета: ововремени премијер републичке владе, Милош Вучевић, и ововремена покрајинска премијерка, Маја Гојковић.
Из Новог Сада потекла је идеја да се ђавопоклоном Александру Вучићу додели орден Светог Саве и да се прихвати предаја томоса тзв. македонској цркви. Манастир Ковиљ, који административно припада територији града Новог Сада, теолошки је формирао Порфирија Перића, данашњег дворског патријарха српског, деисту и папољупца.
Извор: НСПМ
Новосадски полис успео је да буде и град-домаћин јеретичком светском савезу цркавâ.
Најновије српске смрти од 1. новембра 2024. на новосадској жељезничкој станици реновираној по европским стандардима, изображавају демонизам духовних и телесних дела смрти режима Александра Вучића, и представљају ђавољу плату напредњачкој Србији и европској престоници културе.
Свети Оци Христове Цркве указују да је култура ново незнабоштво, ново идолопоклонство[6]. Сва постигнућа културе су стога смртоимана. Европска престоница културе, морала је постати злокобном престоницом смрти, јер је пристала да буде невеста већу безбожникâ и маска зла културног фарисејства.
Зарад Јудиних сребрника властодршци српски предали су српску земљу и српско небо странцима. Народ српски требало је да скочи против ове грозоте, али није скочио[7]. Зато нестајемо.
Ниједан град се не може сакрити кад на гори стоји (Мт. 5, 14). Овим речима Спаситељ Христос нас упућује да богопослушно стражимо над собом: да не чинимо дела греховна, како не бисмо постали саблазан ближњима. Уистину, под ђавољим и медијским маскама зла нећемо се сакрити ни од погледâ људских, ни од Безгрешног Суда Божијег[8].
Излаз из антихристове, напредњачке Србије постоји, али богозаборавни Срби не могу да приме речи Господње: Ја сам Врата (Јн. 10, 7)…
[1] Преподобни Јустин Ћелијски: „Прогрес у воденици смртиˮ, Философске урвине, манастир Ћелије, Ваљево, наследници Оца Јустина, Београд, 1999, стр. 297.
[2] Вид. Преподобни Јустин Ћелијски: „О маскама злаˮ, Сетве и жетве, манастир Ћелије, Ваљево, наследници Оца Јустина, Београд, 2007, стр. 135.
[3] Свети Николај Жички и Охридски: Српском народу кроз тамнички прозор, Сабрана дела, књига трећа, СПЦО Линц, Слово, Шабац, 2001, стр. 911.
[4] Свети Николај Жички и Охридски: Српски народ као Теодул, Сабрана дела, књига пета, СПЦО Линц, Слово, Шабац, 2001, стр. 328.
[5] Нав. дело, стр. 334.
[6] Свети Николај Жички и Охридски: Српском народу кроз тамнички прозор, стр. 825.
[7] Нав. дело, стр. 831.
[8] Вид. Преподобни Јустин Ћелијски: „Блаженстваˮ, Тумачење Светог Еванђеља по Матеју, манастир Ћелије Ваљево, наследници Оца Јустина, Београд, 2000, стр. 210.
Categories: Гостинска соба
Овог човека треба читати и пратити шта ради јер је један од ретких који не удара по периферији већ гађа у центар, а то је зато што се не ослања само на свој рацио као већина нашег рационализованог покољења, где спадају чак и многи интелектуалци патриотског усмерења, већ и на нешто друго што је изнад наших мудровања по телу и пале логике. Живимо у времену кад је довољно да човек буде „паметан“ па да у свему промаши, просто зато што је ђаво много „паметнији“. Памет више није довољна, потребно је још нешто. На Светој Гори кад критикују неког монаха умеју да кажу: „Добар је, али није довољно луд.“
Сад
Нови Сад саде
Зуби трне од тог грожђа
О глави нам раде
Хрпама бетона и гвожђа
А пајац спомиње главе
Што се котрљају
Полако нас даве
Душу нам прљају
Богу или сотони
Крени
Дигни се или потони
Расти или увени
Нови Сад саде
Зуби трне од тог грожђа
О глави нам раде
Хрпама бетона и гвожђа
Нови Саде
Сад или никад
О глави нам раде
Никад или сад
Момчило
Аутору смета култура? А где би српски народ био и шта би био без своје културе? Који то Св. Оци наводно тврде да је „култура ново незнабоштво“, наводно на 825 страни књиге „Кроз тамнички прозор“ (како аутор у фусноти наводи) када та књига нема ни 300 страна?
Издање Сабраних дела Владике Николаја из 2001, Књига трећа, СПЦО Линц, Слово, Шабац, стр. 825.
Svaka cast profesore! Svaki tekst vam pogadja sustinu.
@Светосавска култура
Da je kultura novo neznabostvo pogotovo danasnja ne treba valjda niko da ti kaze. Dovoljno je malo zdravog razuma, dok tebi trebaju jos i dokazi, ko, sta i kada je napisao, rekao…Ti si od onih sto bi i jare i pare.
@Павле Ботић:
Ево и тог цитата:
—Кроз тамнички прозор, страна 8
Дакле као што видимо, није у питању „указивање Светих Отаца Цркве“, како сте ви навели: „(Свети Оци Христове Цркве указују да је култура ново незнабоштво, ново идолопоклонство)“, већ је у питању Николајево лично писаније, то јест његов лични став. Да ли му он служи на част или не нека закључи свако за себе.
Надам се да нема потребе наводити разлику између Св. Отаца, црквене патристике и Николајевих дела.
+++
Култура је оличење људске боголикости и природан израз духа, баш као што је и цивилизација израз живота у заједници таквих људи. Насупрот култури и цивилизацији стоје дивљаштво, анархија и хаос, људождерска и варварска племена. По величини културе и цивилизације мери се значај и величина неког народа. Док народ без своје културе и није народ него хорда.
Наши Немањићки преци су били људи високе културе, а данас им се ругају „Срби“ што пишу на ћелавој латиници, па и са њом имају проблема. То је наравно последица вишедеценијског уништавања српске културе, као и културе у Срба, како би се свели на орвелијанске проле то јест како неко рече svetinu којом је онда лако манипулисати.
„Култура не чини човека победиоцем смрти, јер је и сама дело смртних људи… Стојим на ивици гроба и мерим културу на теразијама смрти. И гле, лакша је од ништа. Пред смрћу она се савија у згрчену нулу.. Све њене тековине смрт полако нагриза и рони, док их све не одрони и однесе у мрачни свој амбис. Зар култура, која не може да осмисли смрт, може бити смисао животу?“ (Преподобни Јустин Ћелијски: „Прогрес у воденици смрти“, Философске урвине, манастир Ћелије, Ваљево, наследници Оца Јустина, Београд, 1999, стр. 297)
@Светосавска култура
Занимљиво је то како некима истовремено сметају и протести и култура, док изјаве ауторитета уздижу на ниво Св. Отаца и папске непогрешивости. Где смо то већ видели? Интереснстан образац, нема шта.
Видим у коментарима неки више терминолошки неспоразум. Прво није јасно шта би значило „то је Николајево а не светоотачко мишљење“. И Николај је Свети, а кад неко цитира нпр Светог Јована Лествичника то је опет његово лично мишљење, подразумева се богонадахнуто, а не неки закључак са сабора који је донео скуп Светих. Друго г. Ботић сасвим сигурно под речју „култура“ у негативном смислу мисли као и Николај и Јустин на западну културу у којој нема Бога ни у траговима. Реч култура потиче од речи култ, колико знам, ту спадају философија, уметност и религија подигнути око неког култа који стоји у средини као стожер око кога се све окреће. Око чега се окреће савремена западна култура? Вероватно око идеје пријатнијег живота на земљи и прогреса као тежње ка још пријатнијем животу у будућности. И култура старог Рима се око истог окретала па су ишли у Колосеум да гледају како лавови прождиру људе и правили оргије по вилама које су имале канале за повраћање, да би кад се наједу избацили храну и могли још да једу. „Културни“ су били и француски просветитељи и Волтер који је писао о „неморалности клира“, и сковао паролу „уништите бестидницу“ мислећи на католичку цркву, а заправо на Хришћанство, па његов биограф пише да је у животу имао око 1200 љубавница. Таква култура је данас можда највећа опасност јер увлачи човека и даје му осећање супериорности јер је чист и не пљује по улици. Основно због чега се другосрбијанци данас узносе над патриЈотама је што сматрају да су културно супериорни, иако је њихова морална инфериорност толико очигледна већ на први поглед. Па и они што су нас бомбардовали осиромашеним уранијумом су сви чисти, избријани и депилирани, туширају се бар двапут дневно. Након првог светског рата кад је Рајс известио о злочинима Аустроугара неки су се запрепастили да то могу да чине људи „који слушају класичну музику“. Човек обликован западном филозофско-естетском културом, који чита Хегела и Канта и слуша класику може солидно да те закоље и да после тога не осећа грижу савести јер ће рационално то оправдати неким циљем. С тим што данас уместо тога читају бестселере и књиге за самопомоћ а слушају поп-рок и његове деривате, значи све је још ниже него пре сто година. Хитлер је сматрао савест за јеврејску измишљотину и презирао је сваку самилост као „сентименталност“. Не верујем да су другачије мислили ни они око њега, а ни да би Ниче нешто ту додао или одузео. Исти су вероватно плакали кад се њима самима зацепи заноктица, јер такви су обично „надљуди“. Кад неко осуди такву културу, не би требало томе супротстављати културу Немањића која у свом центру има Христа и представља дијаметралну супротност свему томе. Терминолошки неспоразум, реч се мора посматрати у контексту целине и духа текста а не ван њега.
@Павле Ботић:
Ево и целог тог цитата:
—Философске урвине, страна 34
Дакле јасно је да Ава говори о европској хуманистичкој култури, а не о култури самој по себи, као Николај (што је јасно како из контекста тако и када се прочита то цело поглавље). Остаје нејасно зашто сте Авин цитат извадили из контекста и приказали га тако као да се односи на културу уопште.
Немојте, дакле, злоупотребљавати цитате Св. Аве Јустина нити их наводити ван контекста. Нигде Ава није рекао да је култура лоша сама по себи, или да је „ново незнабоштво“, како је то Николај написао, већ је конкретно и јасно говорио о „хуманизму“ и о томе да култура не може и не треба да буде замена за веру, празна од вере, као што се у неким безбожничким друштвима од времена Француске револуције преко јудео-бољшевичког совјетског преврата до данас покушава. То не значи да су култура и вера супротстављене, то је наравно бесмислица. Напротив, култура као медијум људског духа треба да изражава и веру, као најдубљу људску тежњу, и тако је и било увек кроз историју. Тек са постмодернизмом се стварају „културе“, тзв. „хуманистичка“ у Европи, бољшевичка у Совјетији, потрошачка у Америци, засноване на атеистичким учењима.
Но као што је култура без вере ултимативно мртва и празна, тако је и хришћанска вера без културе немогућа, јер нема медијум у коме би се ширила и којим би се изразила. Није Христос дошао да проповеда Монголској хорди већ Римском царству, нити су Апостоли писали посланице пустињским номадима да их цепају (бисере пред свиње) већ римским грађанима који су их могли прочитати и разумети (ко чита да разуме), да их јавно читају, преписују и размењују, што претпоставља постојање цивилизације и културе. Нити би ви без културе и цивилизације могли да читате Николајева и Авина дела и да их цитирате по интернет блоговима.
Дакле нико овде није рекао да је култура циљ живота, нити је то тема. Ви сте навели Николајеву тврдњу да је „култура ново незнабоштво“ и приписали је Св. Оцима, што је, како смо видели, неистина. А зашто је он написао то што је написао јесте нека друга тема.
П.С. Иначе када се некоме на интернету директно обраћате, или када је бар јасно да је то случај, добар је обичај да назначите и коме је то упућено, у форми имена испред текста, или са квачицом @ испред њега. У супротном се може помислити да саговорника сматрате мање вредним и недостојним комуникације и вашег узвишеног присуства, у ком случају на првом месту нисте ни требали да му се обраћате. Бар основна култура тако налаже.
Култура су и „дела“ Марине Абрамовић нпр. за коју је својевремено Влада Србије издвојила 600 хиљ.€ за њено излагање…чега већ…? Запад је сматра авангардом. Требамо ли и ми? Како се одређује граница кад је нешто постало некултура. Која је уопште дефиниција културе?
„Зар не примећујете да је европски човек, у својој културоманији, претворио Европу у фабрику идола? Готово свака културна ствар постала је идол!“ (Преподобни Јустин Ћелијски: „На вододелници култура“, Философске урвине, манастир Ћелије, Ваљево, наследници Оца Јустина, Београд, 1999, стр. 439)
„Бог њихов: дух времена је и сувише сложен, изграђен од најразнороднијих елемената. Он садржи у себи све противречности модерног живота: културу и цивилизацију, философију и науку, католицизам и протестантизам. Садржи у себи сав трагизам и сав комизам живота оваквог какав је. И живећи по духу времена човек се ломи о гудуре свих тих непримиривих противречности. Но, што је најстрашније у овоме то је: системски организован устанак против човечије личности.“ (Преподобни Јустин Ћелијски: „О духу времена“, Сетве и жетве, манастир Ћелије, Ваљево, наследници Оца Јустина, Београд, 2007, стр. 60)
Зунзара:
Савремена „култура“ за широке народне масе, у коју спада и дотична Марина Абрамовић, није култура већ њена негација и карикатура, док је њена авангарда просто копање по дну дна. Култура је медијум духа, њена карикатура одсуство истог. Зато је модерна мас-култура шупља и празна, извештачена и без садржаја. Удаљена од духа, његових оквира и његовог извора и скрајнута у баналности, она нема шта да понуди до привида и шљаштећег кича. То важи како за Запад тако и за Србију, од шопинг молова до ружичастих телешопова, од америчких гангстера до певаљки и сплавова, то није друго до представа за магарце. Проблем настаје када неко не зна за друго осим те и такве „културе“ па оде у другу крајност и са водом избаци и бебу.
Истинску културу данас треба тражити на другом месту, међу стварима супротстављеним тој свеопштој испразности, или међу онима које томе претходе, међу стварима духа, смисла и садржаја, како овде тако и у другим деловима света. То и јесте један од разлога зашто нео-либерали и глобалисти, пролетери и комунисти мрзе класичну и класично-хришћанску културу, јер указује на њихове недостатке и изобличава њихову беду и празнину.
@Далибор Шкорић
„слушају поп-рок и његове деривате“
Шта ћеш, не могу сви да слушају класику. Боље и то да слушају него туц-туц ритам машину или кукњаву и завијање турко-циганских певаљки, и још да то називају српском музиком, како неки нажалост чине.
Занемаривање и игнорисање културне сфере и делања у њој значи њено препуштање злу и трудбеницима антихриста, што за последицу има многе обмануте и преварене душе, за шта ће многи одговарати, налик на злог и сумњичавог слугу из Св.Писма што је закопао поверени му златник у земљу. У данашњем свету нема места за сељачку суревњивост и страх од свега са друге стране брда и ко не жели да да свој конструктивни допринос спасавању других из беде и бесмисла савременог света боље нека ћути, јер тиме само одбија потребите од Цркве и Бога.