Никола Н. Живковић: Владајућа елита у Русији и данас је совјетска – дакле русофобска

Зашто је руска армија одбранила Сирију и спасла Асада, а то није урадила у Украјини? Зашто је Путинов режим тако равнодушан према страдању Руса у Украјини? Зато што је и данас владајућа елита у Русији совјетска 

Никола Н. Живковић (Фото: Соња Ракочевић)

Прошло је, ево, десет месеци како Русија спроводи „специјалну војну операцију“, „СВО“, у Украјини. Већ у самом оваквом називу многимa је пружена прилика да, по мени, сасвим оправдано критикују Кремљ. Јер свакоме је јасно да ово није „специјална војна операција“, већ прави рат, у коме против Русије ратује не само украјинска војска, већ и целокупни војни и привредни потенцијал Запада: Сједињене Америчке Државе и њихови сателити – мислим на државе чланице Европске уније. Вашингтон и Лондон режиму у Кијеву пружили су од самог почетка рата пуну дипломатску, војну, медијску и економску подршку.

Као и у протеклих неколико векова, Запад не даје подршку због неких високих моралних, хуманитарних идеала – како то често крајње неискрено и лицемерно истичу –  већ са циљем да се ослаби и уништи њихов главни непријатељ: Русија. Зато су у протеклих неколико векова увек подржавали, на пример, Отоманску империју када је ратовала против Русије, или пољске устанке у време када је та земља, дакле Варшавска губернија, била само једна од многих руских области. Данас то чине, разуме се, не да помогну украјинском народу, већ да ослабе Русију.

Зато су из истих разлога Лондон, Вашингтон, Берлин и Париз увек били на страни српских непријатеља: Хрвата, Албанаца или босанских муслимана. Просто су у Србима гледали „непоправљиве русофиле“, дакле оне који нису спремни да воде крсташки рат против Русије. Године 1917. Запад је подржао Лењина, јер је он обећао да ће уништити руски народ. Највећу опасност Запад није никада видео у комунизму, већ се панично бојао да би на развалинама Совјетског Савеза могла да васкрсне Русија, као национална држава руског народа. После 24. фебруара 2022. многе су ствари постале много јасније, а пре свега Запад је недвосмислено казао: „Русију смо одувек видели као свог главног непријатеља.“ Међу ретким личностима у Русији нарочито су Владимир Жириновски и Едуард Лимонов говорили о тој чињеници од 1990. често и гласно. Но, водећи медији у Москви исмејавали су их и тврдили да су такви ставови „сумасшедшее, ведь Запад – это цивилизация, это же наш друг“.

Едуард Лимонов (1943–2020): Кад бих дошао у Србију – вероватно би ме одмах послали у Хаг!

Били смо сведоци значајног догађаја године 2014. Неки су то протумачили као „гениальную стратегию и историческое достижение Кремля“. Но, то просто није тачно. Путин и његови најближи саветници нису имали никаквих планова да ослободе Крим и припоје га Русији. Добри познаваоци прилика кажу да је „всё произошло в 2014 г. спонтанно“. Претходних година Лимонов је са својом малобројном дружином неколико пута изводио акције у Севастопољу и руском Јужном Сибиру (а који данас јесте део северног Казахстана), те тако скренуо пажњу да се руски народ није одрекао својих територија. Путинов режим не само да није подржао Лимонова, већ је осудио његову акцију.

„Руско пролеће“ године 2014. изазвало је опште одушевљење. До тада, 2014, Путинов режим уопште није уживао знатну подршку најширих слојева друштва. На кратко то се све променило, јер су људи разумели да „возвращение исконно русских земель являлись главным мотивом присоединения Крыма“.  Зато је огроман део руског народа стао иза Путина. Просто су очекивали да ће после Крима убрзо доћи на ред и ослобођење Донбаса, Харкова, Запорожја, Херсона и Одесе. Реч је о украјинским територијама где је становништво у огромној већини руско. Односно, то су „у историјском погледу исконски руске земље“ („исторически это исконно русские земли“).

Но, цела акција завршила се само присаједињењем Крима. Од 2014. до фебруара 2022. те су области Украјине доживеле неописива страдања руског народа. Путину и његовим присталицама било је много важније да воде рачуна о компрадорској олигархијској елити у Москви него о руским националним интересима. Њима је било најважније да се договоре са Зеленским, како би руски гас и нафту могли несметано да преко Украјине продају Немачкој и другим европским државама. Најбогатији људи Русије са страхом су, па и отвореним непријатељством, гледали на „Русскую весну 2014. г.“ Режими у Москви и Кијеву заједничким су снагама уништили „Руско пролеће“. Од 2014. до 2022. не престаје прогон руског народа у Украјини. Нема никакве сумње да председник Русије јесте крив. Најзад, то је и он сам, истина индиректно, недавно признао. Путин свакако сноси највећу одговорност за страдања Руса у Украјини у том временском раздобљу.

Добри познаваоци прилика често су се у чуду питали: зашто је руска армија одбранила Сирију и спасила режим Асада, а исто није урадила у Украјини, где живи око десет милиона Руса? Зашто већ пуних осам година немо посматра геноцид над руским народом у Донбасу? Зашто је Путинов режим тако равнодушан према страдању Руса у Украјини? Одговор је кратак и јасан. Зато што је и данас владајућа елита у Русији совјетска. А главна црта бољшевичке идеологије је русофобија.

Никола Н. Живковић: Банкрот спољне политике Москве

За добре познаваоце прилика у Русији такав развој догађаја није био изненађење. Од Горбачова се цео образовни систем земље и културна политика могу укратко описати овако: „Нам надо быть открытыми для Запада. Но нам надо туда стремиться.“ Укратко, последњих три деценије Русија се налазила под културном окупацијом Запада („в ситуации культурной оккупации со стороны Запада“). Неколико поколења младих Руса васпитавано је по западном систему образовања, „по Болоњи“.

Чак ни после 2014. године и присаједињења Крима Русији Кремљ није имао смелости да призна да је Запад непријатељ Русије. Док су из Вашингтона и Лондона редовно стизале недвосмислене поруке да је њихов главни непријатељ Русија, Путин и његови министри наставили су да говоре о „нашим америчким и европским партнерима.“ Дуго су руске елите живеле у илузији да „нас тамо, додуше, не пуштају, али нема везе, упорно ћемо тражити безвизни режим. Као Украјинци“ („нас туда, правда, не пускают, но ничего, мы будем туда настойчиво требовать безвизового режима. Вот как украинцы сейчас себя ведут“). Или, како је тачно формулисао један угледан руски интелектуалац: „Просто мы и наши элиты заклинали себя, что Запад нам не враг.“ Оваквим начином размишљања Русија је унапред, пре самог рата, разоружала саму себе и пружила могућност Западу да се од 2014. године спрема за рат против ње.

Одакле почети? Пишући о својој земљи, један берлински аутор овако је видео проблем: „Ко данас процењује и размишља о немачкој политици, тај мора или да падне у депресију, дакле постане малодушан, или циничан, или да толико отупи да на концу постане равнодушан… Грађани ове земље уопште не пружају отпор, премда власт непрестано наноси штету немачким интересима, већ, напротив, пружају подршку таквој катастрофалној политици и то тиме што свакодневно показују равнодушност за судбину сопствене, наше државе.“ („Wer die deutsche Politik heute beurteilt, der verfällt entweder in Depression, oder in Zynismus, oder Abstumpfung… Die Bürger wehren sich nicht gegen eine Politik, die das deutsche Interesse permanent verletzt, sondern sie bestätigen sie täglich durch die Gleichgültigkeit“,  Thorsten Hinz: Die Psychologie der Niederlage – Über die deutsche Mentalität; изд. Junge Freiheit, 2011, Берлин,  стр. 7).

Верујем да управо овим речима можемо да опишемо стање какво данас влада у Русији. Наравно, ово важи и за Србију. Немачки публициста Хинц неколико реченица даље тврди да најозбиљнији и „најтежи проблем немачког народа јесте губитак биолошке супстанце… односно чињеница да годишње више Немаца умире него што се рађа.“

Но, да се вратим на тему овог текста. Путин и његови најближи саветници старали су се да сопственом становништву и свету докажу како је ова „војна операција“ искључиво усмерена против „нацистичког режима“, а не против украјинских грађана. Покушавају да нас убеде да „всё идёт по плану“. Но, како време одмиче све мање људи како у Русији, тако и у свету, верују Путину. Свима је јасно да се руским војним снагама не супротстављају само „малобројни украјински неонацисти“, већ да жилави отпор пружају и знатан број украјинских грађана и то како украјинске националности, тако и руске.

Мој рад, међутим, посвећен је не толико Украјини, већ пре свега ситуацији у самој Русији. Какав је карактер власти у тој највећој држави света? Одговор на ово питање далеко је, по мени, важнији, него да причамо о војним операцијама које се, ево, од фебруара 2022. године воде на територији Украјине. Ко стварно управља овим простором? Одговор на ова питања дао сам у неколико својих текстова.

Никола Н. Живковић: Русија јуче – данас – сутра

Зато бих сада само поновио основне закључке: владајући слој у Москви и Кијеву чини узак круг људи, кога је можда најправилније назвати „компрадорско-олигархијски“. Он се формирао одмах после распада Совјетског Савеза и у својим битним цртама остао непромењен до данас. Многи добри познаваоци прилика истичу и чињеницу да међу двадесетак најбогатијих људи у Русији, на пример, нити један није руске националности. А та чињеница је веома чудна, јер Руси чине око 84 одсто становништва Русије.

Путин је неколико пута казао да је он „либерал“, те да неће никада довести у питање „приватизацију“ из доба Јељцина. Тридесетак породица из Русије постали су готово преко ноћи милијардери, а неких тридесет милиона Руса буквално је умирало од глади. Године 2015. у Јекатеринбургу Путин је свечано отворио „Ельцин Центр“, који је постао главна централа русофобске пропаганде. Он се отворено финансира из америчких средстава. У неколико наврата најугледнији руски интелектуалци и уметници слали су петиције Путину да се „Јељцин центар“ затвори. Без успеха.

Овде вероватно и лежи главни разлог зашто Русија није објавила ратно стање и општу мобилизацију, већ се задовољава са „специјалном војном операцијом“. Очевидно да се Путин и његов режим боје да најшире слојеве друштва не захвати „вирус руског националног препорода“, где више не би било места за садашњи ненародни режим који од Горбачова влада Русијом. Изгледа да се Путин и његови најближи саветници управо највише боје оваквог развоја догађаја. Али и Запад. Зато њима и одговара Путин, када већ не могу да поставе неког свог кандидата, рецимо Анатолија Чубајса, Хермана Грефа или Алексеја Кудрина. Важно да власт у Русији не освоје људи чији погледи су блиски Едуарду Лимонову, Константину Затулину, Петру Толстоју, Александру Дугину или Захару Прилепину.

Захар Прилепин: Разумем их што су ме укинули – и ја њих желим да укинем!

С друге стране, пропаганда Кремља све чини да одвуче пажњу од битних проблема земље, „демографической катастрофы, безработицы и тотальной нищеты населения в провинции“.  Већ деценијама демографи упозоравају на катастрофалну ситуацију у земљи. Чак је и руски патријарх Кирил у неколико наврата казао да би руски народ могао до 2060. постати мањина у сопственој земљи.

Москва није Русија. Имао сам могућност да пре десетак година посетим села и места између Москве и Нижњег Новгорода. Зачудио сам се беди у којој живи велики број људи. Царује опште малодушје и безнадежность. Просто је несхватљиво да најбогатија земља на свету није способна да сопственом народу омогући живот достојан човека.

Већ годинама грађани слушају како корупција постоји у самом врху власти, како милијардери распродају у бесцење природна богатства Русије и продају их Западу и Кини. И ова „делимична мобилизација“ није успела управо из тог разлога – јер велики број Руса не види разлог да се бори и гине да би милијардери и даље могли владати Русијом. Словом, Путин се не боји Зеленског или Бајдена, већ незадовољства и гнева сопственог народа. Сви московски владари, од руских царева па до Путина, просто су се панично бојали „беспощадного русского бунта“, какав је био у 18. веку, а кога је водио Пугачов (Емельян Пугачев).

Веома брзо, већ овог пролећа, руски специјалци, уз огромне жртве, заузели су позиције недалеко од Кијева и Чернигова, а у рану јесен стигли сасвим близу Харкова. Слично се недавно догодило и са Херсоном. Одједном је стигла команда из Москве да руска војска мора напустити те позиције због „плановой перегруппировкой“. Пензионисани руски генерал, Леонид Решетњиков, назвао је ствари правим именом: „Бегство из под Киева и Чернигова весной, позорище в Харьковской области в сентябре, теперь вот Херсон – этих эпизодов будут стыдиться, наверное, и будущие поколения через много лет.“ Да, ове епизоде руског ратовања стидеће се и будућа покољења у Русији.

Последице по руски народ биле су катастрофалне. Украјински режим кренуо је у „сафари“ на истакнуте руске патриоте, који су претходно са хлебом и сољу дочекали руске војнике као ослободиоце.  Москва је буквално „пустила под нож“ хиљаде руских цивила. Нарочито су циљ украјинских полицијских снага били они грађани Украјине који су за кратко време док су се налазили под контролом руске војске примили руске документе и пасоше.

Шојгу наредио Суровикину: Повуците снаге на леву обалу Дњепра

Но, већ досад нанета је огромна штета угледу Русије у свету. Чињеница јесте да руска армија није способна да заштити сопствено становништво у четири нове области које су до јуче биле у саставу Украјине. И не само то. Украјинска војска редовно бомбардује руске градове у самој Русији. Тако је руска штампа јавила: „В результате попытки Украины ударить с помощью реактивных беспилотных летательных аппаратов (БПЛА) по аэродромам „Дягилево“ в Рязанской области и „Энгельс“ Саратовской области погибли трое российских военных, еще четверо были ранены.“ Руско министарство одбране признало је 5. децембра 2022. да је на споменутим аеродромима нанесена знатна штета и да су уништени бројни авиони на аеродромима „Дјагиљево“ и „Енгелс“. Ово су забележили и страни коментатори. Тако Пол Крејг Робертс пише: „Explosions Hit Air Bases Deep Inside Russia, Killing Three Russian Soldiers.  If the Kremlin is unable to comprehend that its limited operation is no longer an alternative and to come to a decision to fight and win a real war and impose the peace, the Kremlin will lose control over the situation.

Просто, Русија је неспособна да, како стоји у уставу земље, заштити своје грађане, дакле децу, старце, жене, пензионере. Верујем да многи руски војници и официри због тога осећају немоћни бес и бескрајни стид.

Из свега се види да се „СВО“ спроводи без озбиљне припреме. Компрадорско-олигархијска елита која од Јељцина влада Русијом троши новац на куповину фудбалских клубова у Енглеској, јахти у Монаку, средњовековних замкова у Француској, кућа у Италији, вила и станова у Швајцарској, Лондону, Паризу или Флориди. Милијарде америчких долара и злато деценијама нису у Русији, већ већим делом у банкама и трезорима на Западу. Сједињене Државе и Енглеска просто су тај новац и злато запленили и, како су јавно изјавили, руским новцем намеравају да финансирају рат против Русије. Зато је Русија потпуно војно неспремна дочекала 2022. и изазов Запада. Новаца за реалну производњу у Русији због тога не остаје много. Чим је почела војна операција, један део олигарха побегао је из Русије, пре свега у Израел, Енглеску и Сједињене Државе, а то са новцем украденим у Русији, великодушно помажући украјинску војску.

Рајли Вагаман: Зашто Русија шаље авионе пуне злата за Лондон

Због чега Руси не ратују са нормалном, народном војском, већ је Кремљ послао у Украјину војнике из састава „Вагнер“ и сличних полуприватних фирми? Те војне јединице пре личе на француску Легију странаца. Да ли је то знак да Русија заправо и нема армију, већ само војне снаге чији је задатак да чувају Кремљ, приватне фирме олигарха и њихових породица? Ти „руски“ олигарси и највиши државни чиновници имају одличне пословне везе с Лондоном и Њујорком, а немају никакве везе с руским народом. Довољно је да прочитамо неколико изјава Дмитрија Пескова. А он је секретар за штампу председника Путина! Песков је често давао такве изјаве да би човек пре помислио да он заступа интересе Вашингтона, Лондона или Берлина. У свакој земљи Песков би због таквих срамних изјава био одавно не само смењен, већ би против њега био покренут поступак због ширења панике и дефетизма. Но, Песков је и данас, децембра 2022, и даље на свом високом положају! Зато искрене руски патриоте све гласније говоре да је „смена власти на Украине“ могућа тек кад дође до смене власти у самом Кремљу. Дмитриј Песков је познат по својим либералним погледима и изјавама. А то у руском случају значи да припада „прозападном“ крилу владајућих структура у држави.

Ево неколико примера. Одмах на почетку „СВО“ Песков је, пошто је Иван Ургант дезертирао у Израел, изјавио: „У нас есть люди, которые испугались. Кто-то из них уехал, сказал, что едет в длительный отпуск…И они не являются врагами государства“. За разлику од муслимана, Чеченца Рамзана Кадирова, који је такве људе назвао правим именом – дезертери и издајице, Песков брани Урганта, Ксенију Собчак, Дмитрија Муратова, Алексеја Венедиктова, Галкина и Пугачову. Сви ти људи из „шоу бизниса“, који већ деценијама загађују културну климу у Русији, године 2022, чим су стигли у Израел, истакли су се русофобским изјавама. А Песков, видимо, њих брани!

Песков је такође изјавио да повлачење „российских войск из Киевской области был жестом доброй воли“. Песков је заборавио да каже да је „гест добре воље“ стајао живота стотине руских грађана који живе у Украјини. Дочекали су руске војнике са хлебом и сољу, да би их кратко после тога ти исти војници препустили на милост и немилост окрутним украјинским полицијским снагама. Велики број Руса у Украјини сакупио је хиљаде потписа и тражио од Путина да смени Пескова. „Считаем Дмитрия Пескова олицетворением „пятой колонны“ в России, которая пособничает информационной войне против РФ и деморализации наших военных“, како се каже у петицији. Без успеха.

Све нам то говори да иза Пескова стоји сам Путин. Песков се такође „прославио“ изјавом за америчку телевизију Sky News да су руски губици велики, огромни. Такве и сличне изјаве Пескова и других високих чиновника из државног апарата шире неповерење према Путину. Ако Песков не брани националне интересе Русије, ко ће онда?

Од 24. фебруара 2022. до конца новембра 2022. у Израел је отишло близу четрдесет хиљада руских држављана. Велики број дезертера нашао је уточиште и у балтичким земљама, али и у државама ЕУ. Њима материјалну и правну помоћ пружају  невладине организације као „Открытая Россия“ Ходорковског, „Форум“ Каспарова, а сасвим отворено ангажоване су обавештајне службе Сједињених Држава и Велике Британије. Ова чињеница, као и информација да је држава Израел заузела јасан антируски став, те да помаже медијски, а и војно режим у Кијеву, сигурно ће имати далекосежне последице по руско-израелске односе.

Њујорк тајмс: Израел даје Украјини податке о иранским дроновима које користи Русија

Деценијама у Русији слободно делују медији и организације који шаљу јасне русофобске поруке: телевизија „Дождь“, „Эхо Москвы“, „Медуза“ и „Елцин центар“. Руске власти су им годинама пружале подршку, без обзира на њихов отворено русофобски програм. С временом је телевизија „Дождь“ постала главни стуб пете колоне у Русији. На редовним годишњим конференцијама за штампу, концем године, право да поставе питања Путину обавезно добијају људи блиски „Дожду“, „Ехо Москви“ и „Јељцин центру“. Никада нисам чуо да је Путину могао да постави питање неко ко представља аутентичне интересе и глас руског народа.

Тек од фебруара 2022. руска јавност види ко је последњих деценија чинио политичку, финансијску и културну елиту у држави. Сада се најзад појавила велика шанса да главне позиције заузму људи који нису равнодушни према судбини земље и руског народа. Људи из сектора финансија и шоу бизниса јасно су казали да су спремни да издају и „продавать свою Родину“.

Годинама са Запада слушамо како су слобода штампе, либерална економија и „отворено друштво“ главни предуслови да се „источноевропске земље  придруже цивилизованом делу света“. Америчко бомбардовање Србије 1999, те људи који од октобра 2000. године, уз помоћ Вашингтона и Лондона, владају Србијом, показали су да су управо ти „либерали“ главни заступници насиља и терора. Ово се јасно видело и на примеру  кијевског режима 2014, као и код либералне опозиције у Русији 2022. У свим споменутим земљама иза „невладиних организација“ – које красе хвале вредна имена попут „промовисање демократије“, „борба против корупције“, „борба за људска права“, „покрет за равноправност жена“ – у већини случајева стоје обавештајне службе Сједињених Држава и Велике Британије. Све те „невладине“ организације, финансиране од стране Запада, подло се сакривају иза социјалних и хуманитарних пројеката, и том „благотворительностью“  настоје да нас униште тако да наше традиционалне вредности и љубав према сопственој земљи, „любовь к Родине“, представе као нешто превазиђено, штетно, па чак и криминално.

Србија и Русија просто су окупиране од стране „бораца за реформу образовног система“. У Србији су избацили из употребе стару српску, старословенску реч и уместо тога говоре искључиво о „едукацији“. Руси су ипак задржали своју реч  и говоре о „образовательной системе“.

Данас реч „либерализам“ нема исто значење као што је имала, рецимо, у XVIII веку у Енглеској или Француској. Данашњи либерални покрет на Западу стоји на управо сасвим супротним принципима. Он се претворио у терористички покрет.  Најбољи пример јесте НАТО. Кад се читају главни циљеви те војне организације, и с друге стране погледа шта НАТО ради на терену, на пример у Ираку, Србији, Сирији, Авганистану, или данас у Украјини, види се да је Запад постао терористичка сила.  НАТО данас јавно позива своје присталице, дакле, „либеральное движение в России“, да крене са терористичким акцијама против Русије. Најпознатији њихов недавни „успех“ јесте убиство Дарје Дугин. Руска левица, либерали боре се за распад Русије. И Лењин је године 1914. прогласио да је циљ њега и његових бољшевика да Русија доживи војни пораз у Првом светском рату. Успут да приметимо да је Русија не само и данас пуна споменика Лењина, већ Кремљ жестоко критикује режим у Кијеву или неке од балтичких земаља јер уништавају Лењинове споменике! Лењин, љути русофоб, а и данас постоји „Лењинградска област“.

Од фебруара 2022. до данас, децембра 2022, Русију је напустило око седамсто хиљада руских држављана, и то старости од двадесет до тридесет пет година. Дакле, на Западу живи око седам стотина хиљада руских дезертера. Истовремено се из Русије као добровољци за ослобођење Донбаса пријавило тридесетак хиљада. И ова појава јасно говори о природи власти у Русији од Горбачова до Путина. Компрадорско-олигархијска класа у Москви није учила младе људе да воле своју земљу. Масовно дезертерство није изазвало велико узбуђење ни код секретара за штампу председника Путина. Масовно дезертерство руска јавност дочекала је као нешто нормално и допустиво. Све је то резултат вишедеценијске антируске политике СССР. Чисто руске земље бољшевици су поклонили Казахстану. А то ће после Украјине бити – како су већ пре много година видели Лимонов и Жириновски – следећи велики проблем Русије. Казахстан и готово све друге бивше совјетске републике деценијама воде жестоку русофобску политику.

Анатолиј Чубајс поднео оставку на место Путиновог изасланика и напустио Русију

Анатолиј Чубајс дуго времена још за време Путина заузимао је важне положаје у важним државним фирмама. Дакле, уживао је подршку Путина, а истовремено био у управном одбору америчке банке JP Morgan Chase. Словом, данашњи руски либерали понављају тезе Чадајева да смо „мы ничтожны“. Дакле, појава општеевропска, када говоримо о самопрезиру према сопственој нацији. А он, Петар Јаковљевич Чадајев, масон, западњак, то је казао пре две стотине година. Припадао је интелектуалној елити руског народа. А данас унук бившег дугогодишњег министра иностраних дела Совјетског Савеза Андреја Громика, Алексеј, ужива стипендију Оксфордског универзитета и био је међу првима који су после 24. фебруара 2022. критиковали руску војну акцију у Украјини. До тада је био члан Савета за националну безбедност Русије!

Колико је руски народ морално и културно деградирао види се по томе што огромну популарност уживају банални забављачи попут Ивана Урганта, Боримојсева, Киркорова, Пугачове, Галкина и сличних. Главни русофоби кијевског режима су Кисељов, Шустер, Ганапољски. Сви су они направили каријеру у Москви и били мажени и пажени од Јељциновог и Путиновог режима.

Године 1999. Јељцин није ништа озбиљно подузео да би одбранио Србе. Путин је испоручио Хагу двојицу или тројицу Срба и тако „по пропису и закону испунио захтев својих партнера са Запада“. Кремљ готово три деценије не предузима никакве озбиљне мере да заштити Русе од прогона у прибалтичким земљама, у Казахстану и Молдавији. Турска већ годинама подржава исламске фундаменталисте у Дагестану, Татарстану и Чеченији. Израел наоружава украјинску армију и непријатељ је Русије. То показује и пример Сирије. Изгледа да су једини озбиљни савезници Русије Белорусија и Иран. Обе државе дуго су водећи московски медији приказивали као „недемократске и ауторитарне“.

Наслов енглеског Телеграфа од 22. септембра 2022. у ком се каже да је Роман Абрамович имао кључну улогу у ослобађању енглеског плаћеника Ејдена Аслина и ратних заробљеника (Извор: The Telegraph)

Зашто Русија користи услуге милијардера Романа Абрамовича? То је човек који ужива највеће поверење Израела, даровао је милионе долара Израелу и то од новца који је покрао у Русији. Он је организовао преговоре у Истанбулу у вези с извозом житарица из Украјине. Једино што је тај договор донео Москви била је бескрајно понижење Русије. Уговорио је ослобађање неонациста „азоваца“ и британских најамника, које је претходно руски суд на Донбасу осудио на смрт јер су починили злочине против руског цивилног становништва. Москва је Медведчука, милијардера и русофоба, разменила за украјинске неонацисте.

Републичке границе у Совјетском Савезу нису одговарале етничким границама. Највећи губитник током распада те огромне државе био је руски народ. Борис Јељцин постао је први председник те нове постсовјетске Русије. Захваљујући Јељцину, после распада Совјетског Савеза преко двадесет пет милиона Руса остало је да живи ван граница Русије. Чим су створене новоосноване државе на рушевинама Совјетског Савеза почео је прогон, па и убијање Руса. Овде су предњачили Естонија, Летонија, Казахстан, Азербејџан, Грузија и западни део Украјине. Но, руски народ био је изложен терору и у самој Русији, у њеним аутономним областима као што су Тува, Бурјатија или Татарстан.

Почетком јануара 2022. путем телевизије Путин је позвао становништво да се масовно вакцинише. Путинов потез није наишао на добар пријем код руског народа. Подршка у народу пала му је на најниже гране од почетка мандата, што ни не чуди, јер је подозривост према вакцини у Русији велика – према анкетама, око шездесет одсто Руса одбија обавезну вакцинацију. Досад је обе вакцине примило свега четрнаест одсто становништва. Податак је објављен у руским медијима који нису под државном контролом.

Рајли Вагаман: Мит и стварност у ковид Русији

На крају овог текста да наведем неколико „светлих примера“. Поред Крима, део Русије постали су Доњецк, Луганск, Запорожје и Херсонска област. У позитивне појаве свакако спада и бежанија стотина хиљада људи који углавном припадају либералном, прозападном слоју становништва. Тиме се Русија за кратко време, без примене силе, ослободила „пете колоне“. Пале су маске лицемерног Запада, али и многи у Русији, из либералних кругова „срывали маски, многие из них тут же убежали за рубеж“. Да такви беже, то је добро за Русију. А „пета колона“ у ратним условима може да буде опаснија за државу него и најјачи спољни непријатељ. Вредно је споменути да је Дума  пре неколико дана изгласала закон о забрани LGBT пропаганде („запретили пропаганду ЛГБТ“). У Москви је недавно подигнут споменик Фиделу Кастру. Недавно је приказан филм Александр Невский, где гледаоци могу чују песму „Вставайте, люди русские!“ руског композитора Сергеја Прокофјева. Позната уметница Олга Кормухина данас ту песму изводи на концертима широм земље.

У време Јељцина амерички „саветници“ написали су Устав земље и он се није мењао ни за време  Путина. Једна од најважнијих реченица у том уставу гласи: „В России официально идеологии нет.“ Данас, благодарећи непријатељима руског народа, најзад постоји реална могућност да земља постане „нормална“, односно да води рачуна о  националним интересима руског народа. Ово је јединствена историјска прилика да се разједињени „Русский мир“ („Руски свет“) поново уједини: Русија, Украјина и Белорусија. А да би та победа била дуготрајна и потпуна, нису довољне војне победе. Историја показује да се главна битка увек води на пољу културе. Мобилизацију не само војника, већ пре свега народног духа могуће је постићи само упорном борбом. Главну улогу игра „„просветительская работа“, како су то веома добро знали и руски уметници у XIX веку. Без препорода у култури нема васкрса руске државе.



Categories: Писма из Жумберка

Tags: , , , , , ,

64 replies

  1. Већ више од деценије пратим неколико Руса који пишу о приликама у Русији на енглеском, а могу и да читам руски кад се мало помучим, па ми овај дугачки а збркани текст делује као из неког паралелног универзума. Само пар примера:

    „До тада, до 2014, Путинов режим уопште није уживао знатну подршку најширих слојева друштва.“

    Комплетна бесмислица. Овде можете да видите графикон који прати мишљење руске јавности о Путину од Августа 1999. Још у Новембру 1999. је повољно мишљење о Путину имало 80% испитаних, а током ових више од две деценије то мишљење осцилира око 75%; једног јединог месеца је пало до 59%, а ишло је и до 89%. https://www.statista.com/statistics/896181/putin-approval-rating-russia/

    „Зато је Русија потпуно војно неспремна дочекала 2022. и изазов Запада.“

    Комплетна бесмислица. У пролеће 2018. године је су свету представљена нова руска оружја: балистичка ракета Сармат, хиперсонични Авангард, крстарећи пројектил на нуклеарни погон, хиперсонична ракета Кинжал, подводни дрон, ласерски системи. Да не помињемо сва остала унапређења. https://dfnc.ru/en/journal/2018-5-52/new-russian-strategic-weapon-systems/#:~:text=New%20Russian%20strategic%20weapon%20systems%201%20RS-28%20%E2%80%9CSarmat%E2%80%9D,5%20Underwater%20drones%20…%206%20Laser%20system%20

    Развој оваквих система траје годинама, некад и деценијама. Запад нема ништа слично. На украјинском фронту руске трупе испаљују 40-60 хиљада граната дневно, а америчка војна индустрија има капацитет да направи 80-100 хиљада граната годишње. Да ли се ово може назвати потпуном војном неспремношћу?

    Могао бих да наставим да наводим сличне примере из текста, али нема потребе. Поента је: немој да пишеш високомудре текстове о нечему што не познајеш довољно, јер испадаш смешан и жалостан у исто време. Обилно засипање цитатима на руском не помаже кад се промаши суштина, више делује као разбацивање бескорисним знањем.

    Не тврдим да је све у тексту погрешно, напротив; али најгоре је када се помешају истине, неистине, и полуистине.

    49
    36
  2. Lakse mi kad procitam argumentovanuш kritiku Kremaljske *******. Obicno toliko a ovako dobro i ne mogu da napisem. Nemam ni volje da argumentujem jerbo gomila Putinoljubaca koji, aman ni jednu da prozboris protiv „cara“ ne tolerisu. Onome ko nije sposoban da od Oktobra 2015 god. ne vidi kako radi „car“





    24
    25
  3. Одличан текст Николе Живковића. Претпостављам да се неће допасти некима, који су заслепљени погрешним идеолошким претпоставкама и погрешном пропагандом, по којима постоји једнакост Путин=Русија, с даљим импликацијама. Њима треба посаветовати смирен приступ чланку, и концентрисање на аргументе. А њих овде има веома много.

    34
    27
  4. U podpunosti saglasan. Kad se ukloni ******’ moze da bude bolje. Pre toga nikako.





    17
    23
  5. Пропаганда је прљава работа, а Н.Живковић не престаје са својим прилозима блаћења Русије и њеног руководства.

    Слично претходним антируским пашквилама Н.Ж-а, и ова је подужа и збркана, кулинарским речником — папазјанија, јер у исту улазе произвољни састојци, укључујући ту и отровне:

    „…искрене руски патриоте све гласније говоре да је „смена власти на Украине“ могућа тек кад дође до смене власти у самом Кремљу“

    За заговарање „смене власти“ у ратно доба (па макар и овако подмукло увијено у наводни искрени патриотизам !!) следи бесплатан боравак у северним руским крајевима.

    То наравно само за оне чији ставови и акције носе неку тежину.

    За разлику од таквих, Н.Ж. се доказује као површан, незанимљив и стереотипан критизер оних које гледа из мишје перспектвие.

    При том, зна да је ирелевантан па му је највећа „казна“ понеки негативан коментар. Њему је ла(х)ко бити неодговоран.

    Сваки јавни наступ који игнорише размере сукоба између Запада (САД) и Русије, и не разматра вишегодишњи криминални аспект западног подухвата у Украјини, него се острвљује негативностима на тобожњу неспособност врха Руске државе — је пример сирове непријатељске пропаганде.

    Као такав, и овај текстић је више подобан да га објаве доказани агенти антируских интереса, као на пример, Дожд или Ехо Москве.

    Занимљив детаљ — Дожд је избегао из Русије, али га (о ироније) затворише у Латвији — јер је (као недовољно антируски) опасност за њихову националну безбедност!

    И да коментар приведем крају речима из текста:

    „А „пета колона“ у ратним условима може да буде опаснија за државу него и најјачи спољни непријатељ. “

    Аутор формално не припада „петој колони“ по томе што је „спољни“ играч. Али, у основи, његова писанија јесу петоколонашка, јер је као припадник српског народа и он за Русе „свој“, то јест, унутрашњи. С тим што је његово петоколонаштво исувише минорно да би било опасно. Просто је досадно, као зујање комарца — стога и овај коментар као пацка против зујања…

    46
    37
  6. Пут ка паклу често је поплочан добрим намерама да се (п)остане православни мислилац у данашња смутна времена. Проблем настаје јер су те „добре намере“ идеолошке природе.

    14
    12
  7. Odličan tekst, sve je tako kako je napisano. Rusija je pod potpunom kulturnom dominacijom zapada – dominacijom koja za cilj ima uništenje Rusa i Rusije i koja glavni oslonac ima iznutra. Dosadašnje vođenje rata je nedostojno ruske istorije i sramotno u svakom smislu. Ništa manje sramotno nije ni višegodišnje nemo posmatranje satiranja ruskog naroda u naci Ukrajni. Privreda Rusije se do skoro svodila na najprimitivnije pridavanje energenata i nacionalnih resursa. Nema boljeg primera od toga da su Turskoj prodavali suncokret pa posle od nje uvozili suncokretovo ulje.Jedino mesto gde su ruske patriote imale uporište bila je Ruska vojska ma da se vidi da je njen rukovodeći deo dosta natruo.

    41
    25
  8. Има једно питање на које је одговор тешко, тј.немогуће добити! Одакле Н. Живковић црпе сва та сазнања на основу којих доноси своје закључке и оцене? Тешко да има било какав увид у најважнија документа руске политике, Путинова размишљања, политику и стратегију, па и емоције, да располаже руским војним плановима и сличним подацима! Пошто дакле, то нема, нити икако може имати, па је немогуће да он то све зна, остаје само један закључак – да је пустио на вољу машти и антируским емоцијама Како то нису ствари о којима се може необавезно маштати и комбиновати, то је у најмању руку неозбиљно! Претпостављам да је и Н. Живковић православни хришћанин, а необично је, како се данас тако велики број смртника олако и необавезно упушта у доношење судова о нечему што једино Свемогући и Свезнајући може знати!
    Запањује питање „Зашто је Путинов режим тако равнодушан према страдању Руса у Украјини?“ Живковић очигледно није читао вести од почетка!
    Било би добро када би се држао шетњи са унуцима, о чему нас је онако опширно обавестио, о њиховој здравој исхрани (све нас је јако интересовало!), графитима и плакатима на берлинским улицама, утисцима о Берлину некад и сад! Писати дневник свако вече не би било лоше! Тамо осећања могу да се изразе слободно, маштати се може потпуно без обазирања на тамо неке чињенице или оно што се не зна, нити се може знати!

    33
    27
  9. Е, баш су се Еугеникос и Дон Кихот (а код овог другог, заиста nomen est omen) обрушили својим критикама и дисквалификацијама на сиротог Н.Живковића – чији текст јесте мало конфузан, али у суштини, обрни – окрени, Н.Ж. има право…
    Путин неуморно тврди да му у Украјини све сјајно иде по плану – па ево само једне мале (и за разне еугеникосе и кихоте потпуно безначајне) илустрације:
    Јуче је Одеса -родни град мог чукундеде, прадеде, деде и оца (а да бољшевици нису победили, могао би бити и мој…) , у буквалном смислу најрускији град некадашње Новоросије, захваљујући напредовању – а све, наравно, по плану Владимира Владимировича Путина, „заштитника руских интереса“ широм света – посебно у данашњој Украјини, остала без електричне енергије, а тиме и свега осталог што уз то иде (осветљења, грејања, воде…) , све то захваљујући великодушном поклону Путина, у облику иранских дронова -бомбардера који су то обавили, уништавајући енергетски потенцијал. Поправљање штете би могло бити обављено у року од пар месеци (децембар… јануар… ма, није страшно, зар не – то су ионако најтоплији месеци, зар не?). Препорука становницима је да се евакуишу ако могу… куда… како…??? Замислите одушевљење (углавном руских) становника Одесе таквим великодушним поклоном од вољеног Волође из Москве… Мора да је маса одесита главачке похрлила у цркве да пале свеће захвалности за здравије и благоденствије вољеног поклонодавца Путина…
    А сада мало озбиљније: Ако све иде „по плану“ Путина и његове камариле, и ако су резултати који се виде заиста по том плану – онда им је успех стварно импресиван: Путину је свиме што је до сада постигао ракетама, бомбардовањима и артиљеријом заиста ванредно успело да за увек посеје до тада непостојећу мржњу – чак и међу Русима, већинским становништвом некадашње Новоросије према свему што долази из Москве. Просто да се човек запита: За кога раде то Путин и његова камарила – за Русију, или за неког другог?

    36
    33
  10. U Srbiji se ne shvata zasto identitet nije sadrzaj, vec forma. Individua se shvata kao praznina (u „misaonim“ slucajevima, zapravo, uprkos Tesli, Bodirogi, Tijani Boskovic…, kao ruzna rec), a ne oformljenje, a identitet sa drugim, kao indoividuom i razlikom od drugog, kao individuom, isto kao praznina, iako je to upravo suprotno praznini, kao sadrzinskom! Razlog za to jeste ne pravljenje razlike izmedju prazne-forme i ciste-forme. Prazna-forma je kada neko kaze drugome da podnese prijavu za posao, ali da ne brine, da je to samo-pro-forme-radi, a da je posao sigurno njegov! To su nepravna, nepoliticka (kod nas i dalje politicki programi nemaju nikakav znacaj, vec se borba svodi na licno-aferaski nivo, ne „za“, vec „protiv), vec politikantska (ne visestranacka, vec strancarenska) drustva u kojoj su pravo i procedure isprazne forme. Cista forma je sadrzaj doveden do forme! Posto ne razumemo ovo, nama se identitet svodi na sadrzinska odredjenje. Tako Lompar identite odredjuje sa 1) pravoslavljem 2) svetosavljem 3) kosovskim zavetom i, ni manje ni vise, 4) odnosom prema Drazi Mihajlovicu. Sve to pokazuje sustinsko svojstvo identiteta kao sadrzinskog, a to je delenje, dok identitet, kao cista forma, integrise i u prostoru i u vremenu (i carsku i socijalisticku Rusiju). Za razliku od ekstenzivnog identititeta (ekstenzivne definicije su spoljasnje, po obimu, npr. ekstenzivna definicija umetnosti je: knjizevnost, slikarstvo, vajarstvo, muzika… i ona, zapravo, nista ne govori o tome sta je umetnost, za razliku od intenzivne) kao u slucaju autohtonizma, kada se samo gomila sadrzaj, bez ikakve ideje o identititetu i shodno tome baz ideje o razlici kao delu identiteta, intenzivni razume da identitet ne iskljucuje razliku, pa zato ne mora razliku da shvata kao nesto sto treba iskljuciti u sadrzinskom odredjenju. Sadrzinsko odredjenje koje nudi Lompar iskljucuje Srbe katolike, muslimane, ateiste, Srbe-vojvodjane koji nemaju nikakve veze sa pitanjem cetnistva! Zato mi ne mozemo da shvatimo zasto velike nacije poput americke, francuske, engleske ili ruske, mogu da kao svoj identitet shvate i Sever i Jug, i Luja XIV i Robespjera, i monarhiju i Kromvela, i Lenjina i Romanove. I mi i Rusi smo, usled nesposobnosti da se oformimo, da napravimo pravnu drzavu, drzavu slobodnih gradjana – individua, umesto negacije negacije upali u ponistenje sebe u sovjetizam i jugoslovenstvo. Ipak, Rusi su uspeli da prevazidju, upravo negacijom sovjetskog ponistavajuceg odnosa prema identitetskom, sovjetsku proslost, a da je ne odbace – to je negacija negacije, a ne puko po-nistavanje. Rusija nije, jos uvek, pravna drzava, zato se i traga za „ideologijom“ koja treba da popuni rupu izmedju prava i stvarnosti, da izdresira Ruse, kao u socijalizmu, da ginu u milionima za poredak, a ne da se pitaju o prirodi poretka. Naravno i ovo je prazna forma zatrpana gomilom sadrzaja! Lomparevo odredjenje prema pravoslavlju i svetosavlju se vec pokazalo odbacivanjem katolickih i islamskih Srba od srpstva, a sada i nereligioznih. Kosovskozavetno odredjenje se pokazalo inferiornim u odnosu na zavet drugu Titu, pod kojim je kosovski problem dobio i svoju konacno odredjenje (definio – granicu). Tu dolazimo i do vec nagovestene slabosti, posto se ne razume priroda identiteta, njegova cista forma, vec se on odredjuje sadrzinski, moraju se neki sadrzaji, npr. zavet drugu Titu, odbaciti, jer su neobjasnjivi. Kako je pravoslavnosvetosavskokosovskozavetni narod dosao do zaveta hrvatskom kaplaru se objasnjava samo spoljsnjim, zaverenickim putem – Englezi, NKVD-ovci u engleskim redovima, Amerikanci, Sovjeti, pola-pola Cercil-Staljin, nista, medjutim, ne objasnjava zasto je to uspelo. Ponistenje u jugoslovenstvu se preokrece u ponistenje proslog u uspostavljanju identiteta u vracanju kroz istoriju!

    Odredjenje prema Drazi za Srbe u Vojvodini nema nikakav znacaj! Vojvodina je dobar primer. Nekada politicko, kulturno i versko srediste srpstva sa delom srpstva koji je kroz politicku i kulturnu borbu u Habzburskoj monarhiji stekao svest o znacaju politicko-pravnog i kulturnog (sta je ostatak srpstva razumeo o borbi protiv „vukove reforme“ i slova „j“) zatrpan je kulturnim obrascem koji je ponistio i politicku i kulturnu vrednost srpskog vojvodjanstva, sto ce otvorito put za titosticko definisanje „vojvodjanstva“ i preokretanje autonomije od srpske u Austriji, do antisrpske u SFRJ i njenog ucvrscivanja do neukidivosti. Vojvodjani su od krema srpstva pretvoreni u „dobrodusne“ tupave Lale koje sve tolerisu, a onda izvrse samoubistvo! Istim putem su i Srpska Atina i Srpska Sparta otudjeni od srpstva u otudjivanju srpstva od sebe samog!

    Zato se u okviru obnove-i-povratka identiteta/identitetu, ponovo vodi, paradoksalno, gradjanski rat izmedju Draze i Tita i ne razume se kako Rusi mogu da velicaju i Lenjina i Nikolaja, nose orlove na kapama i petokrake na avionima! Rusi su svesni da je ukrajinstvo neponistivo, ali da se moze integrisati kupravo kroz momenat kada se osamostaljuje od ruskog, ali ostaje sa njim – SSSR i Lenjina! U slucaju srpstva i crnogorstva stvar je neupordivo povoljnija, jer su se i jedni i drugi imenovali Srbima u razdvojenosti i pocinju da se odvajaju tek u zajednistvu, sto i pokazuje kako se identitet preobrazio u politicko-pravnu formu koja ce od identiteta u razdvojenosti, preko razdvajavnja u spojenosti, odvesti u suprotnost!

    12
    20
  11. @Иоанн Дубињин

    Нарицање над укидањем електричне енергије становницима Одесе, ако није употпуњено, ламентом и вапајем до неба због брутално усмрћених неколико десетина недужних људи у истој Одеси, 2-ог маја 2014-те, је подобно за већ наречени антируски источник пропагандистиког отрова, Дожд.

    Да би се нарицање могло примити као искрено саосећање за садашњу несрећу и тегобе Одесита (Одешана?), потребо је показати проливене сузе над судбином неколико стотина деце Донбаса усмрћене од стране фашизоидног кијевског режима. О петнест хиљада цивила, убијаних систематски з Кијева током осам година, да и не говоримо…

    Али како Дожд просипа крокодилске сузе због наводног одсуства „грађанских слобода“ у Русији, тако и непрекидно озлојеђени потомак некадашњих страдалника сада прилаже своје интернет сузе у исти поток.

    Проблем није у сузама него у њиховој крокодилској природи, дакле лажној и превртљивој јер они које представља Дожд су већ показали своје право лице деведесетих година када су уз помоћ страних ментора разваљивали, пљачкали и понижавали Русију у име демократије западног типа.

    Почетак стављања препрека на пут потпуног уништења Русије коинцидира са доласком В.В.Путина на власт. У међувремену, десила се само ситница, руско друштво и држава су препорођени у односу на стање током јелцињског мрака.

    Пораженим и маргинализованим „либералима“ разних боја је несносна и помисао на чињеницу да је ВВП још на власти, да је кост у грлу домаћих петоколонаша, али још више спољних и много озбиљнијих противника. Противника чија крволочност се показује свакодневним слањем, од стране марионетског кијевског злочиначког режима, много стотина украјинске деце у смрт, уз вишегодишње одбијање политичких решења.

    Минске споразуме су погазили и злоупотребили (е да би их Запад боље наоружао), наставили са убијањем цивила у Донбасу, а сада цвиле због уништених трафо станица.

    Шта да се ради — Руски медвед је одавно усправан, чврсто на ногама. Либерално антируско нарицање и лажнохуманитарне крокодилске сузе су недејствени колико и ирелевантни. Западу ваља да се потруди да смисли нова оруђа агитације, обмане и пропаганде. Само мораће да пожури, јер и у њиховом дворишту се узбуркава море милиона обесправљених, опљачканих, преварених, понижених (наметањем патолошке субкултуре, нпр), итд. Другим речима, јес’ да није руска, али и пред њиховим вратима већ се поиграва нека друга мечка. Да нам је свима Господ на помоћи…

    35
    20
  12. @Don Kihot

    Potsecate me na burno decastvo, kada sam napustao rodjendane zbog svadje oko SSSR-a i SAD! Ali, avaj, decenije bavljenja sovjetsko-rusko-americkom problematikom me je iscedilo :(((((( Sva sreca da ima ljudi poput Vas, da se malo obodrim :))))))

    14
    2
  13. @Razlika izmedju „i Lenjin i Nikolaj“ i „i Vincanci i Pirocanci“

    Наш (српски) проблем на ту тему је двострук — логичко-философски и (изгледа) генетски.

    Наиме, држати у уму две противстављене идеје захтева напор и вештину (мишљења). Резоновати на основу њихове истовремене важности је још теже јер се олако пада у противречност. Стрепећи од прављења логичке грешке, већина прибегава црно-белој искључивости. При томе не примећују да црно-бела дихотомија није нужно логичка (него укључује друге критеријуме) па тако, само тривијално достигавши непротивречност, губе могућност да увиде и размотре ширину и укупност садржаја (информације).

    У том смислу, пример са Дражом и Војвођанима је драгоцен! Заиста, како би био шупаљ идентитет Србина „пречанина“ ако би му се „признавао“ на основу односа према Дражи (Царство му Небеско, он јесте мученик)?

    Да не гледамо уназад, где је овај критеријум бесмислен — мислим на Србе, војвођанске „пречане“ из ХIХ века, на пример. А ако гледамо у релевантно време, онда је питање да ли многи Срби испод Динаре и Велебита имају „српски идентитет“, јер су били уз и за Војводу Ђујића. За њихову судбину је Дража ирелевантан. В.Ђујић их је спасао од усташке каме, а затим и од комунистичког терора (знамо шта комунисти починише са четницима из Црне Горе на тлу Словеније, 1945-те, стрељавши и осамдесет свештеника…) тако што су избегли у САД…

    Истина, већина њихових потомака је до данас упила у себе и нешто од америчког идентитета (што год да је ово) али су и даље Срби! Покушати да се њихов идентитет одреди на основу става према Дражи Михајловићу је без основа.

    Али шта ћемо са Србима из Поткозарја, на пример, који приступише партизанским јединицама после покоља над Србима 42-ге?? Да ли њихов „идентитет“ као Срба долази у питање због каснијег идеолошког (наметнутог им) опредељења?

    Теже је дискутовати значај Православља/Светосавља али и ова дихотомија — православни-неправославни, ако је следимо у крајност, није на корист за општу српску саборност и одбрану против оних који ове поделе искоришћавају на пропаст свих нас.

    Овим није речено ништа ново, али поновити другим речима оно што би требале бити детаљи из велике, и прескупо плаћене, лекције из наше скорашње историје није на одмет…

    А генетска страна проблема се огледа у нашој невероватној пријемчивости да узрастемо и узгајамо свако зло семе подела и сукобљавања које непријатељ подмукло подмеће и сеје на нашу њиву богатства различитости дарованих од Господа.

    То нас прати од давних времена и не може се објаснити само историјским и социјалним разлозима — него као да је већ укодирано у гене и пројављује се у одређеним околностима (индукованим или самониклим).

    Пример, који би сваком свесном Србину требало да леди крв у жилама, је мучко убиство Карађорђа. Само по себи, чин кукавички у равни са издајом на Косову (каква год да је била). Оно је довело до „династијских“ сукоба, и крваве „освете“, свима другима на корист, само не Србима.

    Овај пример је образац ментално/духовног обољења, издаје и кукавичлука, који се протеже до дана данашњег.

    Као што је Вожд био обезглављен, тако је легитимни Председник Србије киднапован и испоручен на стуб срама у Хагу (а стуб срама је за цео српски народ) и то 28-ог јуна!

    А онај који је омогућио и спровео ову српску срамоту, али опет српски је Премијер па га зато помињем, одстрељен као глинени голуб (задатак је обавио па да не смета даље).

    Предуг је и непрекинут ланац српских самоподела, самопонижења и самоиздаје…

    Упркос томе, или зато (!), је херојство оних који кроз историју засијаше чојством и јунаштвом још веће и светлије — од Карађорђа, Ђакона Авакума до Мајора Тепића и соколова са Кошара и Паштрика. Њима нека је свака част и поклоњење у векове уз молитве свих Светих, у Име Пресвете Тројице, Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

    32
    8
  14. Иоанн Дубињин
    Неколико пута сам се спорио на СС са Вама господине Дубињин, не бих желео да помислите да имам нешто лично против Вас, али морам поново да одреагујем. Не желим да се упуштам у анализу самог текста испод кога сте написали коментар, прокоментарисаћу само Ваш коментар. Уз сво поштовање према Вашем чукундеди, прадеди, деди и оцу, Одесу назвати „у буквалном смислу најрускији град некадашње Новоросије“ може неко ко уопште не познаје историју Одесе, чуди ме да се Вама као Одесисти са таквим коренима могао десити такав гаф.
    Наравно да је током своје историје Одеса дала својој Отаџбини пуно достојних Руса, наравно да их и данас има у том граду, али Одеси много више приличе епитети „најреволуцинарнијег“ или „најлибералнијег“ града од епитета „најрускијег“ којим га Ви частисте. Свакако да се у „најрускијем“ граду није могло десити оно што се десило у Одеси – спаљивање живих људи у Дому синдиката. Иако су најжешћи нацисти из Азова и Десног сектора терорисали становништво у заиста најрускијем граду Новорусије, Мариупољу, тако нешто што се десило у Одеси се тамо једноставно није могло догодити…
    Према првом попису оснивача града Дерибаса, у тадашњој Одеси међу мештанима је било више него дупло и Грка и Украјинаца (!) и Јевреја (којих је било највише) – него Руса. Још у време прве руске револуције 1905-1907 (која је имала дубоко издајнички карактер, јер је организована у време док се Отаџбина борила против спољашњег непријатеља, у време Руско-Јапанског рата) Одеса је била главни генератор револуционарне антимонархистичке и антиправославне делатности револуционара-издајника. Схватајући значај те луке за руску државност, јака монархистичка организација „Руско Сабрање“ која је имала огромне заслуге у томе што револуција 1905 није срушила руски монархизам, него је то одложено за нешто више од једне деценије (узгред, и следећа револуција, масонска Фебруарска а потом Бољшевичка октобарска, организоване су од стране издајничких синова пакла у време рата Русије са спољашњим непријатељем) уложила је огромне напоре да Одеса не предњачи у издаји и русофобији. Захваљујући њима и монархистичком покрету „Черносотинаца“ који је никао из њиховог окриља, Одеса по први пут у својој историји добија градоначелника монархисту (!!!) – Бориса Александровича Пеликана. Он је био учесник првих монархистичких конгреса и 1912. године предлаже уједињење монархиста против пете колоне руске историје финансиране са Запада, али на жалост, после убиства Столипина уместо борбе са масонеријом и револуционарима као тумором на руском државном телу, Министарство унутрашњих послова чини судбоносну грешку сматрајући ове синове пакла као људе одане руској Отаџбини. Управо захваљујући Пеликану као градоначелнику Одесе, у новембру 1915. године је у Одеси основан Србски добровољачки одред, да би већ почетком 2016. године у том граду била основана Прва србска добровољачка дивизија са скоро 19 хиљада војника. До масонске Фебруарске револуције 1917. године је бројао око 40 хиљада војника. После победе „црвене куге“ Пеликан је у Србији нашао другу Отаџбину у којој се и упокојио, добивши орден Светог Саве за заслуге.
    Дакле, господине Дубињин, немам ништа против Ваше критике садашњег руског руководства, свакако у великој мери има разлога за критику, али истински руски Одесисти би могли извући поуку из догађаја 1905 и 1917 и запитати се чему је привела борба против власти у својој Отаџбини док је она у рату са спољашњим непријатељем…

    40
    11
  15. Еугеникос и Кихот Од ’03. -‘ 18. по разним „Фактима“, „Спутњицима“, „Руској речи“ прочитао сам небројено чланака о побројаној техници, о „Руском медведу који је устао“, али све то не корелира са картом бајевих дејств, ево већ десет месеци. А и једна ситница, не подржавати Вовине ратне авантуре, не значи и бити русофоб. Неко покушава да тај део приче“ замагли“. На крају ће бити, ко није за Путина(његове политике, немам ништа против човека) , тај је против Русије. Неће бити.

    28
    16
  16. @Бојан, Prishtina

    Можда је “Rusija pod potpunom kulturnom dominacijom zapada” али вероватно мање од Срба који пишу гајевицом. Зар није ниједно огледало остало у Приштини?

    20
    18
  17. Господине Никола, да ли можете у будућности да напишете и превод цитата руских или било који других извора које наводите? Они који не говоре или руски или немачки или енглески, читајући ваше чланке, треба да изгубе силно време одлазећи на Google Translate да добију превод сваког цитата.

    Примери: „гениальную стратегию и историческое достижение Кремля“, “ всё произошло в 2014 г. спонтанно“, „возвращение исконно русских земель являлись главным мотивом присоединения Крыма“, итд. Може да се наслути шта ово значи, али терање људи да погађају или да константо иду на GT вам не служи у прилог.

    Не знам који је циљ овог вашег приступа – само умањујете вредност свог писања и остављате читаоце у мраку.

    20
    4
  18. @Razlika izmedju „i Lenjin i Nikolaj“ i „i Vincanci i Pirocanci“

    Врло оштроумно запажање о идентитету, нарочито примери са односом према ђенералу Михајловићу. Слажем се и са Вашом оценом Ломпара: мож’ да бидне а не мора да значи, а најсмешније ми је кад неко каже да би Ломпар требао да буде председник Србије. Уз сву своју интелигенцију, човек има нула харизме, мада се по томе ни Коштуница није прославио. Ето видите да могу да Вас похвалим и када Вам други лупају минусе.

    @морава

    „али све то не корелира са картом бајевих дејств“

    Преведено на српски, нема везе или се не слаже са мапом бојевих дејстава. А како би то требало да се слаже са мапом бојевих дејстава? Је л’ Ви то имате неку идеалну мапу бојевих дејстава, и одакле Вам? Добили сте од Ставке?

    „не подржавати Вовине ратне авантуре, не значи и бити русофоб“

    Сви који тврде да су то Вовине ратне авантуре, т.ј. последице одлуке једног човека (ма ко то био, у Русији, у Кини, у било којој озбиљној држави), или свесно лажу или апсолутно не схватају како се одлуке доносе у великим системима и великим државама. Све важне одлуке се доносе општом сагласношћу у Савету Безбедности или сличном телу на основу разумевања стратешких интереса државе.

    @Иоанн Дубињин

    „Е, баш су се Еугеникос и Дон Кихот … обрушили својим критикама и дисквалификацијама на сиротог Н.Живковића – чији текст јесте мало конфузан, али у суштини, обрни – окрени, Н.Ж. има право…“

    Н.Ж. има право да живи у заблуди по сопственом избору. Н.Ж.-а можемо сматрати сиротим у смислу да је сирома’ знањем или трудом, па не сматра да је потребно своје тврдње поткрепити чињеницама. Ако сте приметили она масна црвена слова у тексту, е то је хајперлинк или веза, па кад кликнете на то, можете да видите извор за неку тврдњу. То је оно што Н.Ж. не користи никада када му не одговара. Када сам чињеницама побио две најапсурдније тврдње Н.Ж.-а, прикачио сам изворе у оба случаја; требало ми је мање од пет минута да их пронађем.

    Као што рекох у првом коментару, текст Н.Ж.-а је таква папазјанија истина, неистина, и полуистина да уопште нећу да се смарам да побијам сваку појединачно навођењем извора јер немам баш толико времена за бацање. То су право и дужност уредника СтСт.

    Но пошто сте већ решили да браните Н.Ж.-а, хајде објасните нам како то 30 година проведених у Немачкој чини некога експертом за Русију? Ја сам живео дуже време у САД, па ми не пада на памет да се продајем као експерт за Бразил, па чак ни за Мексико.

    Још један бисер из текста Н.Ж.-а:

    „Зашто Русија користи услуге милијардера Романа Абрамовича? … Уговорио је ослобађање неонациста „азоваца“ и британских најамника…“

    Хмм, вероватно зато што пружа боље услуге него пензионер Никола Живковић? Знате чије је још услуге Русија користила у том случају? Саудијског принца Мохамеда бин Салмана: https://houseofsaud.com/mohammed-bin-salman-arranges-russia-ukraine-prison-exchange/

    Е кад будете знали да објасните зашто је Русија користила услуге МБС-а, јавите се да наставимо.

    23
    14
  19. Ако посматрамо ствари на основи извесних докумената и извесне литературе о берлинско-лондонској и њујоршкој буржоаско-бољшевичкој револуцији у Русији 1917 године, онда ствари изгледају сасвим другчије. На сцени су се видели само они, који су, знатним делом, били слепи извршиоци воље берлинско-лондонских и њујоршких диригената бољшевичке буржоаско-банкарске револуције у Русији.

    Још у току 1916 године известила је руска војна мисија из Њујорка, да је у понедељак, 14 фебруара, у источном делу њијорка одржана прва седница руске револуционарне странке. Седници су присуствовали 62 делегата, од којих је било 50 ветерана из неуспеле револуције 1905 године. Оцењено је да је тренутак за извођење револуције у Русији врло повољан, али се појавило питање материјалних средстава и могућности извођења У току дискусије о материјалним средствима било је саопштено да има личности које симпатишу покрет „за ослобођење руског народа“ и које ће дати новац. Међу тим личностима Јакоб Шиф је био на првом месту. Поред Шифа, који је био у управи банке Кух, Лоеб и Комп. (Управу су сачињавали, поред Шифа, још: Феликс Варбург, Ото Кон, Моример Шиф, Серли Хакцер), новац су дали између осталих: Гугенхајм, Макс Брајтунг и Исак Хелфанд – Парвус. Света Русија је бачена у ужасе грађанског рата(Види:Rev. Denis Fahey, The rulers of Russia, Hawthorn, California, USA, 1975; G. Edward Griffin, The creature from Jekyll Island – A second look at the Federal Reserve; Westlake Village, California, USA, 203; Jim Marrs, Rule by Secrecy – The hidden history that connects The Trilateral commission, The freemason, and the Great pyramids, New York, London, Toronto, Sydney, 2000; Nesta H. Webster, Secret societies and subversive movement, London, England, 1924; Nesta H. Webster, World revolution, London, England, 1921; Arsene de Goulevitch, Czarism and revolution – From the Past to the Future of Russia,Hawthorne, California, USA, 1962; Des Griffin, Die Herscher – Luzifers 5. Kolonne, South Pasadena, California, USA, 1976).

    Још бисмо узгред поменули америчког банкара Дејвида Рокфелера, који је посетио Совјетски Савез 1964 године. Након пар дана, пошто је Рокфелер завршио своју посету и напустио Совјетски Савез, Никита Хрушчов, капиталистички најамник како то рече Енвер Хоџа, је опозван са одмора у одмаралишту на Црном мору где се налазио и сазнао да више није премијер Врховног совјета. Свргнут је након посете Дејвида Рокфелера (Види: Tal Brooke, When world will be as one – The coming New World Order in the New Age,Eugen, Oregon, USA, 1989, стр. 266; Enver Hoxha, Imperialism and revolution, Tirana, 1979).

    Можда, ипак није слепа игра судбине, да је западноевропски и амерички буржоаско-банкарски експериментални и на дуг рок неодрживи СССР, на седмом генералном секретару од Лењина до Горбачова, поткрај ХХ столећа извршио самоубиство и нестао као да никад није ни постојао.

    32
    3
  20. Душану Буковићу. Живо ме интересује, зна ли се шта, да ли је овај Ото Кон у некој родбинској вези са нашим драгим доживотним кризноштабцем Предрагом 🙂 …

    20
    10
  21. @Иоанн Дубињин

    Аргументи су неопходни за озбиљну дискусију или полемику.

    Ко, у дискусији спадне на ниво покушаја омаловажавања другог показује немоћ своје безаргументне позиције.

    Да бисте је прво осетили на својој кожи (или ако је јасније, to get the taste of your own medicine), латинску изреку (nomen est omen) ваља прво применити на сопствени надимак — у Вашем случају, на реч „дубина“ (одакле и „Дубињин“), на руском наравно. Вама ту речник није потребан, па је зато (ово) огледало добродошло :)))

    6
    20
  22. @Don Quichote: Знам шта значи реч дубина на руском… али, Дубинин је презиме моје (танке) руске крвне лозе по женској линији, која почиње од мог аскурђела Козме Дубињина, рибара, чија је жена продавала његов улов на одеској пијаци Привоз 1820—30тих година XIX в. Упркос томе што је породица била од стране државе и званичне православне цркве тешко дискриминисана због тога што су били “староверци”, имали су кроз генерације пословног успеха, тако да је Козмин унук Варфоломеј (мој прадеда) већ био на челу сопствене водеће индустрије рибљих конзерви и сопствене рибарске флотеу Одеси, све до слома под бољшевицима. Иронија историје је што је у Козмином времену мој други руски аскурђел Иван Авчиников, пребогати трговац ( наравни верно чадо званичне државне руске православне цркве) био 1830тих година градски поглавар Одесе и никада се не би спустио на Козмин ниво и с њим ма и реч проговорио, јер Козма је, забога, био “расколник”…. а иронија је била у томе што су се њихови праунуци (моји баба.и деда) венчали – али пошто је то било пре 1905 г., моја бабушка је морала да претходно пређе у званично православље…Другачије, ма колико то било одвратно, брак не би био ни дозвољен, ни признат…
    Дакле, како видите, ја сам ипак са извесним правом и Дубин(посрбљено њ)ин, а Ви сами знајте зашто сте Кихот, али један дон? Сумњам…

    27
    4
  23. @ Иоанн Дубињин
    Па. ако смем да питам: зар се презиме код Руса није стицало по мушкој линији, а не по
    „(танкој) руској крвној лози по женској линији“! Иначе. оцењивати било чије верске обичаје и правила као „одвратне“, а поготову својих предака, хришћана, прилично је чудно. Примена изреза nomen est omen овде сасвим неадекватна, реч је о псеудониму, а алузија на нечији псеудоним прилично неумесна, а нарочито у овом случају на „дона“! Шта сте Ви то хтели да исмејете? Нечије господство? Скоро би се рекло да се уопште не сећате, а претпоставља се да сте ваљда знали, шта име Дон Кихота уопште симболизује!

    9
    13
  24. Невероватно је колика је опсесија разметањем прецима и њиховим одавно непостојећим земним богатствима, неких од потомака класе која је своју улогу истрошила током три и по века и трагично нестала са историјске позорнице. Али, то није овде тема.

    Поента мог коментара је у пуноћи значења псеудонима као симбола који обухвата у мрежу асоцијација, између осталог, и психолошки профил који се манифестује под њим.

    Нико Вас није провоцирао да злоупотребите своје знање латинског. Сами сте криви што је „nomen est omen“ примењен и на Ваш псеудоним, па учинио да „дубина“ Вашег психо профила исплива на површину.

    А Ваша сумња да ли сам ја „дон“ или „Дон“ мора да је у сразмери са Вашим уверењем (из „дубине“ душе) да Ви то јесте. Како год било, Бог с Вами.

    17
    18
  25. @ Don Quixote
    Предложите „одеситу“, потомку угледних Руса, да мало освежи своје знање прадедовског језика. Тврди да зна шта на руском значи „дубина“, самo то неће бити баш тако. Речи које имају основу „дуб“, имају врло различит спектар значења, неких повољних, а неких таквих, за које се нико не би баш отимао. Што се појма дубина, дубоко тиче, на руском се каже, нимало слично: „глуб“ – дубина, „глубоко“ – дубоко!! Можда је речник баш потребан!.

    6
    6
  26. @морава…У овом тренутку бити против Путина управо значи бити против Русије.Све остало је испразно и с намером или не, злонамерно филозофирање. На пример господин Живковић прво оптужује руску власт да има совјетски карактер а затим да спроводи у Русији најгори пљачкашки неолибеларни капитализам? Како неко може у исто време бити и задрти комуниста и капиталистчки фундаменталиста? Наравно, то не значи да Путин не прави грешке. Правио је и прави, често и врло озбиљне и недопустиве. И мени лично многе ствари, посебно у вези рата у Украјини, нису баш јасне, а понеке ми и изазивају осећај мучнине. На пример, ако Русија као моћна држава дугорочно размишља и не доноси одлуке преко ноћи,како је онда могло да се деси да толики новац (преко 300 милијарди долара) оставе доступан Западу пре покретања војне операције? Или у тексту поменути пример ослобађања најгорих злочинаца из батаљона Азов ради замене за украјинског, наводно проруски опредељеног богаташа Медведчука? Али у исто време је чињеница и то да цео свет не може аргументовано да објасни како то Русија релативно лако и безболно подноси зверске санкције Запада које би обориле на колена сваку другу државу на свету? Закључак из свега је врло прост. Ни ви ни ја, али ни много обавештенији од нас, па чак и они плаћени да воде политику и кроје капу свету немају појма о томе шта Русија уствари ради и које све адуте има у својим рукама. Да ли губи или побеђује видећемо на крају, али оно што и сада мора да види сваки разуман човек је чињеница да Русија сада не брани само себе, да се бори против од себе неупоредиво моћнијег бандитског, пљачкашког и колонијалног система који угрожава читаву планету и да се у свему томе држи много боље него што би то могла било која друга држава на свету. Мало ли је? Онај који у таквој ситуацији заговара смену човека који све то предводи, свеједно да ли отворено, или замотано у обланду, не мисли добро не само Русији, већ највећем делу човечанства. Нама Србима свакако.

    23
    10
  27. Браво Лимес, наши стари су користили ту реч за храст, чак су је и у песмама опевали.
    Ко се сећа оне старе:

    Нек’ се сада и над нама
    Буром све разнесе
    Стена пуца, дуб се лама
    Земља нек се тресе…

    Ми стојимо постојано
    кано клисурине
    Проклет био издајица
    своје отаџбине.

    15
    8
  28. Мислим да се не ради о незнању речи дубинин на руском код господина Дубинина. Он је написао «Знам шта значи реч дубина на руском», није написао да то значи дубина и верујем да зна да је дубина на руском глубина, да зна и за варијације са дубом и да зна и да је дубинка – пендрек. Али мене запрепашћује слабо познавање прилика у држави у којој су живели његови преци и вапијући недостатак резона.
    Не знам како други то доживљавају, мени је тешко схватити терминологију господина Дубињина. Наводим неколико примера:
    – Породица је «од стране државе и званичне православне цркве тешко дискримисана» (већ ми није необично да неверујући људи реч Црква пишу малим словом, али се питам да ли је постојала и незванична православна Црква?)
    – Елем, «упркос ТЕШКОЈ дискриминацији», већ после две генерације Кузмин унук постаје озбиљан индустријалац са водећом фабриком рибљих конзерви у Одеси и сопственом рибарском флотом! О каквој дискриминацији овде може бити речи, грех је и помињати реч дискриминација у оваквом случају. Ако су под тешком дискриминацијом псотали моћни индустријалци, шта ли би тек стекли да су били подвргнути само ЛАКОЈ дискриминацији или да нису уопште били дискриминисани, тешко је и замислити, Ротшилдима би се лоше писало…
    – Потом већ долазимо до «званичне државне руске православне цркве», па постављамо поново логично питање – да ли је постојала и «незванична државна РПЦ»?
    – Даље, чему наводници када староверце назива расколницима, шта су они друго били? Или господин Дубинин сматра да је онај дивни венац руских светитеља изнедрен из окриља РПЦ после реформи Патријарха Никона и старообредачког раскола само празна прича а да је Истина и благодат сачувана само код расколника старообредаца?
    – Знатно пре 1905. године могли су да се склапају бракови међу људима различитих конфесија (Године1836 у време Цара Николаја I донет је закон под називом «Положение о союзе брачном», где су били прописани услови за ступање у брак људи различитих конфесија. Али пошто расколници нису конфесија, зашто се чудити томе ако је нечија бака морала постатзи члан неке религиозне конфесије, чак ни у либералној Србији секте и расколници нису сврстани у конфесије…
    – Пошто је очито да са гнушањем пише о деди који је био «чедо званичне РПЦ» а са симпатијама о расколницима староверцима које ставља под знаке навода, упитао бих господина Дубињина да ли се зна шта су унуци званичних и незваничних православаца – званични или незванични православци? Или нешто треће?

    11
    7
  29. http://en.kremlin.ru/events/president/news/54641. poseta Vladimira Putina staroobrednoj zajednici. Gospodinu Nikoli Zivkovicu zelim krepko zdravlje I da uziva u penziji, zanimljivo da njegovo pisanje izazove mnostvo zanimljivih poruka.

    10
    1
  30. @Limes

    Речник руског није потребан Иоанну Д. јер га познаје (барем) као српски, значи одлично, тако да је поменуту реч, о коју смо се спотакли, одмах разумео (кладим се на ово).

    Ма колико овај детаљ био безначајан, кад је већ *из „дубине :)))) испливао на површину као минијатурна под-тема (критике анитруском-Дожду-подобне пашквиле) да га и обрадимо на брзину.

    Присуство на страницама СтСт И.Д.-а и моје маленкости (наспрам његовог „превасходства“) траје неколико година (дакле, и ту је нека историја), и повремено севну варнице кад одговоримо на исте теме. Повод овога пута је ситничави „ад хоминем“ са његове стране, на који сам се упецао, мада се трудим да избегнем сличне испаде.

    Прави разлог (моје реакције) је повезан са чињеницом да је скоро сваки (од многих претходних) коментара И.Д.-а натопљен анти-совјетском мржњом и презиром према свему СССР.

    Делимично је то разумљиво с обзиром на судбину његове фамилије.

    Али мени није разумљиво нити прихватљиво да се чак ни масовно страдање народа (првенствено руског) у Отаџбинском Рату презире!

    Према И.Д.-у, то нису ни били Руси, него совјети, а ово данас није Русија него „постсовјетија“. Као такви они заслужују шта им се десило (под Хитлером).

    Данашња Русија (укључујући ту народ, наравно) је постсовјетски отпад од совјетског отпада, просто биолошки и друштвени талог предодређен да сурово страда и гине.

    Док су жаљења, саучешћа и састрадалништва вредни само он и његови.

    Отуда и шепурење родословом, које само по себи није повредљиво ни за кога (напротив, може бити за поштовање), али уз истовремени презир према милионима оних који напунише земљу својим погинулим телима, само показује још живу управо класну „мржњу“ господара према вековно пониженима и израбљиванима.

    Такав став може само да оправда оне који су вас (И.Д.-ове истомишљенике и помешчике) стурили са грбаче (не улазећи овде у мрачније узроке и протагонисте). Што су се на исту грбачу попели још гори, друга је прича.

    Али та прича суштински престаје 22-ог јуна 1941-ве и почиње трагична епопеја која траје до 9.маја 45-те,. Тај датум неће дочекати 28 милиона побијених у Отаџбинском Рату.

    Истински, то је био Свети Рат (Свјашченаја Војна) и свака совјетска и руска жртва је вредна дубоког поштовања.

    Никако презира! То није ни људски ни цивилизацијски. Такав став је у основи антируске демонизације у средствима масовног дез/информисања. Такво, или гледиште блиско томе је и у основи монстер-идеологије „надчовека“ која однела и 10 милиона живота народа из кога је потекла.

    Сваки данашњи јавни мрзитељ руског народа и Русије може под руку, на пример — један из премного, са онима који живо спалише цело село (укључујући 75 деце), Хаты́нь, у Белорусији 22-марта 1943-ће. Под руку са њима, а у истом духу и са онима који живе спалише десетине Одесита 2-маја 2014-те.

    Да приведем крају ово објашњење моје нетрпељивости према сировом елитизму „надчовечанског“ типа, без обзира на начин на који се овај испољавао, препоручујем једно врхунско уметничко дело на тему последица таквих убеђења.

    То је филм „Иди и смотри“, режирао га је Елем Климов (1985), снимљен је по историјским сведочанствима о поменутом догађају у Белорусији.

    А за непоправљиве антисовјете и антирусе, ево мало аудио мотивације — уз упозорење да се од ње ондашњим агресорима ледила крв у жилама…

    14
    4
  31. @ Драган Р
    Можда „прогледате“ после овога: Александар С. Панарин „Искушење глобализма“. Видим да пуно читате о руским политичким приликама.

    4
    1
  32. @Раскол пишем под наводницама , јер је то релативно – зависи ко како посматра. Старообредници су одбили да прихвате новотарије које су наметнули двор и врх цркве и задржали традиционалност. Ко је ту онда расколник? У сваком случају од краја 17. до краја 18. века су били најсуровије прогањани, чак и спаљивани на ломачамаи бежали на све стране – у Аустријску, па Отоманску Империју , кроз цео Сибир чак и на Аљаску….У 19. веку терор је нешто ослабио, али нису имали право запослења у било ком облику у државној служби. Могли су се бавити земљорадњом, као кметови, а они слободни занатом и трговином. Њихови бракови нису признавани , а деца третирана ка ванбрачна.Ма још 1910 г. мој прадеда строобредник је после званичног укидања верске и административне дискриминације био принуђен да нотаријалним документом ( имам га) усваја и озакоњује сопствену децу… Нису смели дизати цркве – тек 1910 г. У Одеси су подигли велику цркву Успења Богородице. Већ 1930 г. бољшевици су је срушили. Почетком Великог рата државна православна црква је код власти упорно инсистирала да се чак и због ратних заслуга онемогући унапређење старообредника у официрски чин. Примера дискриминације има безбрпј,на најразличитије начине су били прогањани и дискриминисани као и Јевреји, али да Вас не давим више, ионако сте убеђени да све измишљам…

    12
    4
  33. @ Драган Р
    Јавите се када прочитате наведено дело. Отклониће се „противречност“ о којој говорите. Узгред, на челу ЦБР је Елвира Набиулина, школована на Јејлу.

    7
    1
  34. @ Ранко
    И Ваш предлог и питање баш су чудни! Управо када би то и било могуће, морам се запитати чему би служило утврђивање неке сродничке везе између др Кона и неког његовог имењака у белом свету? Шта сте тиме, понављам, када би то било иоле изводљиво, желели да утврдите и, по Вама, вероватно да, нешто „докажете“? Могу да претпоставим,. али је тешко поверовати? Иначе, и када би сврха имала био каквог смисла, јесте ли свесни да би то било теже него утврдити сродничке везе између овдашњих (балканских и шире) Петровића и Поповића! Чудне идеје и необични циљеви!

    2
    2
  35. Колико је овде поткованих знањем о руским политичким и економским приликама, то је запањујуће.
    Драги експерти бољшевички, тајкунска Русија на челу са Кефалом, да победи Запад, не може. Она то и не покушава. Само слепи и глуви за реалност могу у то да верују. Највише што може је да исчупа пристојну погодбу. А капитулација Украјине, само пусте жеље бољшевичких фантаста. Пропадање ће се наставити, искушења је тек чекају: https://svpressa.ru/war21/article/354995/. Катарза Русије је могућа тек после великих страдања, а она тек долазе. Док не оду Кефало и дружина, тонуће се и тонути.Уживајте!
    У кључним стварима, на вашу жалост, ретко грешим.

    12
    19
  36. Господине Дубињин, наравно да сам свестан да је до почетка ХХ века у Русији постојао озбиљан административно-правни притисак у односу на старообредце али зар пример Ваших предака не говори да су могли и те како да се успињу на друштвеној лествици и чак постану озбиљни индустријалци. То под један. Под два, Никоновске реформе које називате новотаријама, нису самовољне новотарије које су предузимали „обновљенци“ подржани од „црвених“ после револуције или наши данашњи новотарци који самовољно без саборне одлуке чине новотарије у богослужењима, него се ради о САБОРСКОЈ одлуци и прихватању нечега што је већ била прихватила и Васељенска Патријаршија и Света Гора Атонска и Јерусалимска Патријаршија, дакле, ради се о нечему што је прихваћено на свеправославном нивоу. Тако да на Ваше питање – ко је ту расколник? – постоји само један могући одговор, расколници су старообредци. Наравно да се свака реформа суочава са отпором, али старобредци као да заборављају да су се и старообредачки црквени обреди увелико разликовали од обреда из првих векова хришћанства. У Светој Цркви Христовој, вођеној Духом Светим, саборно су се мењали поједини обреди а да Црква није губила благодат Светог Духа. Под три, неки токови строобредаца нису се зауставили само на поштовању пређашњих обреда, него су и отпловили у апсолутно секташтво, сетимо се „безпоповаца“ и самоспаљивања присталица попа Авакума, дакле, ради се о апсолутно секташким заједницама.
    Слава Богу, један део старообредаца који је задржао православни карактер свог учења уз верност само старом обреду, ушао је у конфенсионално заједништво са РПЦ после Сабора 1971. године и Путин је посетио старобредце који више нису у расколу, на жаљење латиничара/латиничарке са потписом Saffron .

    5
    6
  37. @ Limes
    Лимес јесте гранична вредност, али немојте се ограничавати буквалним тумачењима свега написаног. Нисам очекивао да ће се моје шаљиво-реторичко питање које указује на вековну спрегу глобалистичке олоши која ради о глави Православљу, схватити као жеља да се заиста утврди некаква сродничка веза…

    4
    4
  38. @Ранко: Уз сво поштовање Вашем цивилизованом приступу овој дискусији, наводим Ваш цитат: „…Слава Богу, један део старообредаца који је задржао православни карактер свог учења уз верност само старом обреду, ушао је у конфенсионално заједништво са РПЦ после Сабора 1971. године…“. То су Вам тзв. „Јединоверци“, и питам Вас: по чему се ово суштински разликује од унијатства (Грко-католицизма)- оних православних у данашњој Белорусији/Западној Украјини који су од 17. века на даље под државно-црквеним притиском римокатолика прешли под окриље Римокатоличке цркве? Већина православних са тих територија, ипак није – е, под таквом матрицом је било и у Русији средином/ крајем 19. века, када је под тешким државно/црквеним притиском мањи мањи део старообрадника то прихватио и тако ушао у „Единоверие“…Мада нисам старообредник, поносим се чињеницом да моји преци то нису прихватили, мада би им се то итекако исплатило. Исто тако треба да знате да је Руска Загранична Црква у свом изгнантству, док јкш није потпала под Москву, нашла моралне снаге и формално изразила покајање за све невоље нанете старообредницима, и измолила њихов опроштај.
    Високомерна, уображена и „непогрешива“ званична Московска Патриајаршија, наравно, ту моралну снагу није имала и задовољила се само укидањем старе анатеме на рачун старообредника, па се тако и Путин удостојио формалне посете старообредницима…

    16
    1
  39. Господине Дубињин, та „високомерна, уображена и „непогрешива“ званична Московска Патријаршија“ како је описујете је за разлику од старообредаца сачувала благодат Светог Духа кроз своје клирике и то доказује венцем светитеља и небројеним чудима њеног клира у периоду после старообредничког раскола. Покажите ми међу старобредцима Тихона Задонског, Серафима Саровског или Серафима Вирицког… Господине Дубињин, они су били клирици те „високомерне, уображене и „непогрешиве“ Московске Патријаршије како је подругљиво зовете. То је оно што одређује њен статус у односу на расколнике а не моје или Ваше симпатије. И Јован Златоусти и десетине других светитеља су у датом тренутку доживели тешку неправду и прогон од стране једног дела клира, али нису због тога ишли у раскол…

    7
    3
  40. @ Ранко
    Знате, Ранко, није LImes гранична вредност, погледајте неки речник (латински, знате, то спада у латински језик)! Мада, немојте се замарати, много ће Вам бити! Није мој коментар буквално објашњење оног што је написано, а какво бисте Ви то неко друго објашњење могли имати за ово Ваше – да је шаљиво, није, по чему би то било шаљиво? Да је неко реторичко питање, није ни то. Шта је ту могло бити неко пренесено значење, које ја, ето, ограничено и тупаво, не разумем? Не ласкајте себи, врло сте провидни, нисте Ви способни за неку суптилну иронију и реторичка питања, а није им овде било ни места! Могли сте ове своје погледе изразити и без напада на ограниченост читаоца! Па ваљда сте и писали да би неко прочитао! Јасна је формулација Вашег циља – да укаже на спрегу „глобалистичке олоши која ради о глави Православљу!“ Вала сте и указали!? Ви то себе видите међу неким високим чуварима православља и борцима против глобализације, али немојте, није то за вас, не иде Вам баш најбоље!

    4
    1
  41. @револуционар

    „Пропадање ће се наставити, искушења је тек чекају: https://svpressa.ru/war21/article/354995/.“

    Порчитао сам тај чланак који сте поставили; наравно тамо нема ничега новог ни значајног, осим пар неоснованих тврдњи: контекст, одговор на питање шта аналитичар Владимир Сапунов мисли о маневрима армије Пољске планираним за март 2023.

    „…идеальное время для нового наступления ВСУ, когда НАТО поставит новое оружие, закончится очередная мобилизация, боевые украинские бригады будут подготовлены в Европе для новых решительных действий.“

    Значи НАТО ће да пошаље украјинској војсци ново наоружање (које нема, јер су већ послали све што су могли а ново не могу да направе), завршиће се следећа мобилизација украјинске војске (ваљда из домова пензионера), а нове украјинске бригаде ће дотле завршити обуку у Европи, способне за одлучне акције. Машала!

    Иначе тај Владимир Сапунов, доктор филологических наук (доктор филологије) је наравно експерт за војна и стратешка питања јер сви знамо да се официри не школују на војним академијама него на филолошком, да би знали како се каже „предајем се“ на што је могуће више језика.

    Да ли Ви уопште разумете то што читате? Да ли уопште читате или само гледате слике и наслове?

    11
    7
  42. На мене је посебан утисак оставила реченица у којој аутор чланка наводи да међу 20 најбогатијих људи РФ нема ни једног Руса. Било би занивљиво знати ко чини већину тих богатих. Господин Живковић то вероватно зна, али он такође зна да би било ризично писати о томе детаљније. Неки коментари су заиста испод нивоа написаног чланка. Занимљив је коментар господина Душана Буковића, пошто је заснован на важним и истинитим историјским чињеницама.

    8
    3
  43. @ Limes
    Ладно, ето Лимес најбоље зна шта сам хтео рећи, да ли је умесно или није, да ли сам за нешто способан или нисам, у реду, али немојте свој смисао за хумор наметати осталима, то што за Вас није смеешно, за мене може бити смешно и обрнуто. Оно што је за Немца добро, за Руса је погубно и обрнуто – како би рекао јунак филма „Брат“. Лимес је гранична вредност у математици у свим речницима, а Ваш коментар да г. Дубињин треба да погледа речник је смешан, остало што се коментарисали је у реду. Људски је некад и погрешити, није то ништа страшно, нисам имао никакву намеру да Вас вређам, нисам такав човек по природи, па не знам чему оваква папазјанија о томе шта је у реду а шта није, шта је смешно а шта није, аз шта сам способан а за шта нисам, просто нисам знао да се Вашој Висости не сме ништа противуречити : )

    5
    2
  44. Postovanje za g Dubinjin. Zadovoljstvo je citati vase objasnjenje O staroobrednoj zajednici. Licno Imam veliko postovanje za ruske staroverce iz licnoga iskustva. Zar nije Vaseljenski Patrijah bio pot uticajem turskoga sultana,tako da staroverci su bili u pravu. https://arigus.tilda.ws/starovery.

  45. @Mирко

    „На мене је посебан утисак оставила реченица у којој аутор чланка наводи да међу 20 најбогатијих људи РФ нема ни једног Руса. Било би занивљиво знати ко чини већину тих богатих.“

    Укуцајте у претраживач „richest people in russia“ па видите шта ће да се појави. Немојте да тражите од других да раде Ваш домаћи.

    6
    2
  46. @ Ранко
    Па сад, шта сте тачно хтели рећи не знамо, а шта сте написали, видели смо! Пошто то мени није нимало смешно, чудна је Ваша примедба да свој смисао за хумор намећем другима! А, баш не видимо да је ово Ваше неко доживео као хумор и насмејао се томе!неко насмејао Вашем хумору! И не брините Ваше незнање за мене није увредљиво, за Вас је неповољно што не знате значење речи које сте опет показали. баш нећете да завирите у латински речник, додуше пошто Ви животне мудрости црпите из филмова, разумљиво је! То што мислите да је упућивање Дубињина на речник смешно, грешка је , погледајте у руски речник значења која су наведена, па ћете видети да ниједно не означава дубину, као што Дубињин тврди. Има једно значење које он не би баш да истиче, што је разумљиво, пејоративно је!. Наравно, питање је колико се он свог предачког језика уопште сећа, судећи по његовим опширним породичним исповестима и односу према руском народу, тешко да га у кући говори! Чему је служило ово шта је за Немце, а шта за Русе добро, каквог то тек овде има смисла? Баш никаквог? И немојте ми више одговарати, само ћете показати шта све не знате, пошто вероватно нећу одолети да не одговарам!
    Немојте писати о тако крупним стварима, као што је одбрана православља, осуда Московске патријаршије и слично,човек увек треба да пође од себе, да себе мало поправља и усавршава, превелико је православље и судбина света, треба бити скрушен и скроман!

    5
    6
  47. Не знам од кога је потекло да је дуб настао од дубине. Тај помало архаички израз се још увек код наc користи. Пошто су сви словенски језици настали од српског нормално је да се y чешком, словачком, бугарском и руском храст још увек тако зове. Од тога је нпр настало словачко презиме (Александар) Дубчек. Код нас има доста топонима чији је корен – дуб (Дубица, Дубочица, Дубље, итд).

    13
    2
  48. Гранична вредност зна ко се смеје а ко се не смеје, гранична вредност зна да препоручи коришћење речника руског језика човеку који је превео са тог језика преко 50 књига и пар хиљада текстова, гранична вредност зна и да дели велеумне савете, гранична вредност једноставно зна све, али не зна да чита! Јер да зна да чита, прочитао би да је господин Дубињин написао «Знам шта значи реч дубина на РУСКОМ» није написао да то означава дубину како му гранична вредност спочитава.
    А да и не говоримо да гранична вредност зна и шта је скрушеност и скромност, штавише, не само да зна него то и на делу показује 😊

    6
    7
  49. @limes: Ја ни у једном тренутку нисам написао да руска реч дубина било шта значи, него само то да добро познајем њено значење. То је због тога што је руски језик први на коме сам проговорио и читао, а по мало и шкрабао, све до моје 5-е године. Тек тада сам по мало почео да учим српски језик, којим сам једва владао када сам у 6-години кренуо у основну школу… У међувремену – до сада, сам ипак по мало овладао и српским језиком, па зато могу @limesu да цитирам и једну праву српску изреку која се односи на његово сомнабулисање о нечему што нисам ни казао: ИСПЕЦИ, ПА РЕЦИ!

    10
    4
  50. @Онорије АЕ Илирије
    Дубрава, дубравина, Дубровник, Дубравка, упечатљив глагол ДУБИТИ (на глави) – стамено, постојано, темељито (по)стојати као дуб… Дуб се на дуб ослања, а чо’ек на чо’ека…

    7
    2
  51. Наслов дат тексту г. Живковића је: “Владајућа елита у Русији и данас је совјетска – дакле русофобска“…
    Ја не бих баш казао “у Русији“ него радије „у Постсовјетији“ … или још боље: “у Путинленду“ – али, добро – јер, de gustubus….
    Ипак од 50-так коментара већина је о свему и свачему, па чак и о лингвистици, етимологији неке речи или презимена, а мање о суштини те тврдње аутора, г. Живковића, о природи тамошње садашње сикофантске Путинове елите…
    Што се мене тиче, ако бих био склон да поверујем тачности Путинове тврдње да све у овом садашњем његовом подухвату иде “по плану“ (само њему и ужем кругу његових сикофаната до детаља знаном), и ако бих то прихватио, морао бих да закључим да им је успех (абсурдно) бриљантан, јер као резултат његовог садашњег подухвата, мржња прему свему руском и што “из Московије“ ракетама, бомбардерима и дроновима долази, се проширила из Западне Украјине (где је од много раније масовно владала) на читаву територију и становништво садашње Украјине, а на трагедију руске идеје чак и на исконске Русе који живе у Новоросији од њеног настанка. На тај начин је Путин са својим окружењем учинио немерљиву услугу противницима “Руског света“.

    6
    2
  52. Ваљало би у коментарима рећи да сматрамо да је Путин , елита, власт итд оваква или онаква . Свако може имати мишљење о нечему, али тврдити нешто може само Онај који све зна.
    А док је, према мишљењу поједин коментатора, Путин својим потезима учинио услугу противницима руског света, поједини коментари чине да се некако још јаче сврстам на страну Путина. Што ти је снага интернет писанија!Па се питам ко је овде корисни(ји) идиот црвене империје, трулог запада или ког већ не!
    Тако волим текстове Н. Живковића. Забава загарантована! Упролазу сам, али овоме се одолити не може 🙂

    5
    1
  53. Закључак @Иоанна Дубинина:
    „…резултат његовог [Путиновог] садашњег подухвата, мржња прему свему руском и што “из Московије“ ракетама, бомбардерима и дроновима долази, се проширила из Западне Украјине (где је од много раније масовно владала) на читаву територију и становништво садашње Украјине, а на трагедију руске идеје чак и на исконске Русе који живе у Новоросији од њеног настанка. “

    Мора да имате специјалне извештаче са терена (да нису можда Галуп анкетари?) па да направите такав бомбастичан закључак. Или анкете нису потребне да демонстрирате нову дозу антируског анимозитета?

    Мржња према Русима је увек жива, мада понекад латентна, код свих расиста, нарочито код оних са патолошком ароганцијом „надчовека“. Такви су у увек у првим ешелонима вековне агресије против Руса и Русије, некада војне а сада углавном информативно пропагандистичке као и на културном плану (забранили универзитетски курс о Достојевском у Милану !!).

    С тим да поменута патологија има разне узроке и форме испољавања. На пример, ови што никако да прежале губитак привилегија својих прађедова у лому од 1917-те, те своју озлобљеност, бес и мржњу „искијавају“ на сваки помен данашње Русије.

    Харангирање Русије (и њеног руководства, војног и политичког) сада док руски свет крвари у Украјини, је чин издаје ако долази из редова унутар Русије, а ако је од спољних нагваждала, само је доказ њихове отворене припадности и подршке неофашистичкој злој сили.

    Треба бити слеп за реалност па не увидети да је Нато удруга успела да за 30 година од пост-совјетске Украјине направи анти-Русију. Њихов освајачки „успех“ је несумњив, али је резултат неравноправни грађански рат у Украјини који траје скоро деценију уз десетине хиљада побијених цивила Новорусије, усмрћених од стране кијевске хунте.

    Али, долази промена — од фебруара је сукоб ескалирао на ужас и штету кијевских мародера без обзира што имају отворену војну подршку Запада која укључује и расистичку антируску пропаганду широм Европе.

    Нажалост, кијевски ненародни режим шаље украјинску децу као топовско месо на прве линије фронта. У томе је део трагедије овог сукоба, али је ту и делимичан одговор зашто је напредак руске СВО, гледано географски, неубедљив за лаичке очи. Таквима (што очи имају а не виде…) није довољан ни један од основних принципа вођења СВО истакнут на самом почетку од стране одговорних у руском војно-политичком врху, а то је минимизирање цивилних жртава.

    Србска народна мудрост-пословица каже да „не пада снег да покрије брег него да свака звер покаже свој траг“.

    И још једна, од знаног ловћенског мудраца — „коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом“.

    Зато сходно овима, за крај предлог за све антируске критизерско-мрзитељске елементе, што се поклонише и приклонише сили Нато топуза и лажима Нато пропаганде, да се упитају — какве трагове остављају?

    12
    9
  54. Поводом мога последњега текста на сајту «Стања ствари», срдачно благодарим на бројним коментарима. Сваком је аутору, разуме се, драго да је његов прилог читан и запажен. Због толико бројних коментара, на жалост, просто ми није могуће да одговорим свима. Неколико читалаца, међутим, са правом ми је скренуло пажњу на бројне цитате и то на енглеском, руском и немачком, а што отежава читање. Овај пропуст исправићу тако, што управо припремам књигу мојих чланака, полемика и есеја, где ћу цитате из страних језика, – како је то и уобичајно у академским криговима, – да поставим на крају текста, као белешку, као «фусноту».

    6
    6
  55. @револуционар
    Сасвим разумно сагледавате ствари , моја подршка , исто размишљамо . Поздрав и хвала г. Живковићу на још једном аргументованом тексту . Нападати олигарха Путина не значи никако бити русофоб , напротив – русофил . Обожаваоци његовог лика и дела нека мало прелистају сајт : https://3rm.info/ . Ако су објективни и прихватају вести из источника , много тога биће им јасније .

    8
    3
  56. @ Ranko, ja sam Srpkinja a ne primitivna Balkanka da mi se tako obracate. Nazivati nekoga latinicarka, je primitivno. Ja nigde nisam izrazila zaljenje sto Vladimir Putin posecuje staroverce, samo cinjenicu. Vi ste odmah tome privezali kanone etc. Staroverci su pozvati iz celoga sveta koji zele da se vrate u Russia, povoljni uslovi njive I jos mnogo toga im je dato. Uopste se ne postavlja pitanje da kojoj zajednici pripadaju. Takodje I Jevreji . Na Stanje Stvari, dosta Srba pise latinicom, njima se ne usudjujete da dajete nadimke. Odabrali ste mene. Uskoro, ako se nastavi u Srbiji ce biti manje Srba nego u rasejanju. Urednistvo Stanje Stvari , pusta nas da se javljamo, jer zeli za dobro Srbije da se vratimo. Sto ja pravim gramaticke greske, glavno da mozak misli cestito a ja se trudim.

    9
    1
  57. @Зоран
    Захваљујем на подршци. Овде се окупљају фрустрирани комунисти, пропашћу бољшевизма и распадом СССР, одн. победом Запада. И сада би да „излече“ фрустрације преко Кефала, чеда бољшевичког, који би требао да развали ни мање ни више цео Запад. А то што су урушили систем у који су се клели, није важно. И што пљачкају сопствени народ и ресурсе (у чему им је до скора тај исти Запад помагао), што народ изумире, ни то није битно.Важно је шта бољшевички фанови желе, а не оно што је стварност. Свака аргументована критика иде на нож, критичар се оспорава, а не аргументи. Чувени ad hominem. То указује на некултуру дијалога. Међутим, доживљавају разочарења, а тако ће бити и у будућности. .А ја ћу се наћи не би ли им било још теже.
    Хвала на линку. Већ сам уочио поучне чланке.Имате књигу Игорь Гундаров: „Путин и здоровье России. Почему вымирает народ“. А и Лев Гудков: „Возвратный тоталитаризм“.

    9
    5
  58. @ Марк Еугеникос
    Владимир Игоревич је тренутно на ратишту као војни дописник. Да би тамо стигао, морао је да прође разноразне провере, обуке и курсеве. Себи сада скачете у уста: ако су руске власти му дале акредитацију, онда значи да је способан и подобан за тај посао. Ви имате мање поверења у њега, него они. То нисте могли да нађете на нету, као ни податак да му је консултант његов бивши студент, који је сада припадник службе безбедности и такође је на ратишту. Међутим, битно је да Ви дискредитујете сваког ко не дели Ваше ставове. А која је Ваша специјалност, када коментаришете на разноразне теме? Или сте стручњак опште праксе? Није Вам битна специјалност док се похвално пише о Кефалу. Немојте себе чинити предметом подсмеха.Јавите Владимиру Игоревичу да није добро обавештен,да је крај рата близу, јер ће Укри ускоро остати без наоружања(ха,ха,ха), а и људи ће им фалити.
    Умало да заборавим: ту су Пољаци, али мораће да се бију ловачким пушкама, стрелама и праћкама(ха,ха,ха), док им не стигну јужнокорејске „играчке“(ха,ха,ха). Срећа па је Западу Кефало оставио преко 350 млрд долара, да наоружају Укре.Иначе, од чега би сиромашни Запад помагао? Немају јадници ни довољно производних капацитета(ха.ха.ха). Нарочито САД. Какав Ви проблем имате?
    https://stanjestvari.com/2022/12/12/tajms-pentagon-dao-ukrajini-zeleno-svetlo-za-napade-unutar-rusije/
    Доћи ће и пролеће, па ћу Вас подсетити на ове бесмислице. Некада је боље одћутати.Тешко је то Вама, јер имате превисоко мишљење о себи.

    8
    4
  59. Saffron@ Ја Вас нисам назвао примитвном Балканком нити сам задирао у Ваша национална осећања, то су Ваше конструкције. Реч латиничарка се односила на писмо којим пишете… А поред коришћења писма латина и коришћење српа као корена своје нације говори о степену националне освешећености…

    5
    7
  60. @Револуционар,
    хвала и Вама на препорученим књигама . О стању у Русији обавештавам се делом са њихових сајтова , лично искуство ми је нажалост с краја прошлог века када сам тамо боравио па стога је само донекле меродавно . Међутим , моје искуство је потврдила ћерка која је била пре пар година и један добар друг чија је мајка Рускиња а који често путује за Русију . Значи сви наведени извори ми говоре о тешком и бедном животу обичног народа чим кренете из Москве и Петрограда . Климави полураспаднути аутобуси , блатњаве улице без асвалта , пијани људи који бесциљно тумарају селима , незапослени , често у непримереним условима за живот у XXI веку . Опште безнађе , а Москва блиста . Богата земља која је опљачкана више него Србија . Ко је то урадио него власт ? С друге стране боре се за вакцинацију становништва и пасоше са чиповима као и укидање новца . Сви знамо шта то значи . Друг Кирил, састаје се са јеретиком папом и учествује у свим екуменистичким папазјанијама , дезинфикује сваку лошку и носи маску у Божјем дому да се не зарази !? Па да ли је све то нормално ? Никада нисам имао идола , ни у младости када су ми се многи чудили ; па како не обожаваш Тита и Бјело дугме , компартију итд ? Тако ни данас немам длаку на језику када треба критиковати и Путина и Вучића и Кирила и Перића и никоме од њих се не клањам у овом лажном свету . Једини ми је идол Творац неба и земље и свега видљивог и невидљивог и Њему верујем и клањам се до земље . Исто тако знам да су многи горе набројани , а за Запад да и не говорим , такође по Његовој промисли ради нашег искушења и спасења . Опростите што сам се занео и расписао – у принципу не волим предуге текстове .

    12
    2
  61. @револуционар

    „Владимир Игоревич је тренутно на ратишту као војни дописник. Да би тамо стигао, морао је да прође разноразне провере, обуке и курсеве. Себи сада скачете у уста: ако су руске власти му дале акредитацију, онда значи да је способан и подобан за тај посао.“

    Размислите мало о разлици између официра и новинара, па макар то био и новинар који се бави војним темама. Ако мислите да нема разлике, следећи пут кад сте болесни немојте ићи код доктора, него идите код новинара који пише о здравству.

    Ако Вас занима да знате шта амерички професионалци мисле о сукобу у Украјини, имате овде интервју који је пуковник Мекгрегор дао проф. Влахосу, који је предавао на америчкој поморској академији.
    Пуна верзија, два сата:


    Скраћена верзија, 45 минута:

    Ако Вас не занима, нема везе. Свако има право на сопствене заблуде.

    Кад неко ко каже „У кључним стварима, на вашу жалост, ретко грешим“ другима спочитава да имају превисоко мишљење о себи, то се ваљда зове недостатак самосвести. Али хајде, пошто ретко грешите, кажите да ли ће берза следеће године да расте или да пада, када и до ког нивоа. Имам неке Недићеве динаре у сламарици који једва чекају да се уложе у нешто.

    4
    2
  62. @Марк Еугеникос

    Треба ли да линкујем неке друге војне стручњаке, који другачије мисле? Зашти нисте њих линковали? Неће бити да су сви једнодушни. И наш пуковник Карапанџин нахвали мудро вођење СВО на њеном почетку. Треба ли објашњавати да се ситуација другачије развијала? То не води ничему. Лако је коментарисати после одиграног, тешко је предвидети. Ви, наравно, не желите да се излажете таквом ризику, јер скупљате „свиђања“. Треба СтСт да Вам додели бар „златну тастатуру“ као признање. А то о берзи- хвалишете се незнањем.Не разумете како интуиција функционише. Добро је да нисте тражили да Вам кажем који ће бројеви бити извучени на лотоу. Него,ко оно беше „исправљач кривих Дрина“? Да нисте Ви себе тако квалификовали? Врло скромно. А где Вам је лиценца „исправљачу“? Не сећам се да сте критиковали на чланке Пепе Ескобара, геополитичког аналитичара. Када се већ позивате на струку, где је он стекао диплому геополитичког аналитичара? Он Вам не смета. Пол Крејг Робертс, доктор економских наука, Вам није сметао док није постао критички расположен према Кефалу. Онда сте се сетили да је стручњак за све и свашта и да размишљате да га сврстате у Д. Бокана ранг. За то да ретко грешим у кључним стварима, могли сте већ да се уверите. Време је најбољи сведок. То се посебно односи на трајање рата.
    П.Н.
    Карактеристично је да сте игнорисали, до неког времена (нисте коментарисали, можда сте дали „не свиђа ми се“), када сам писао и то више пута да се народ Леха на Русију спрема. А када је то постало скоро извесно, онда сте багателисали на врло јадан начин. Скоро увредљив за елементарну логику. Али нека, и ту ће време бити судија.
    На крају, хоћете ли Ви да прочитате оне књиге које сам навео? Генерално, познат ми је став пук. Мекгрегора, али хвала на линку.

    4
    2
  63. @револуционар

    Бесмислено је расправљати са неким ко жели да Русија пропадне да би се показало да је он био у праву. Обећавам да више нећу губити време на Вас.

    3
    2

Оставите коментар