Лондонски Тајмс: Пентагон дао Украјини зелено светло за нападе дроновима унутар Русије

Пентагон је прећутно подржао украјинске нападе дугог домета на циљеве унутар Русије након вишеструких ракетних удара председника Путина на критичну инфраструктуру Кијева

Наслов текста у енглеском Тајмсу (Извор: НСПМ)

Откако су у октобру почели свакодневни напади на цивиле, Пентагон је ревидирао своју процену претње рата у Украјини. Оно што је најважније, ово укључује нове процене о томе да ли би испоруке оружја Кијеву могле довести до војне конфронтације између Русије и НАТО-а.

Ово представља значајан развој догађаја у деветомесечном рату између Украјине и Русије, при чему је сада повећана вероватноћа да ће Вашингтон снабдевати Кијев оружјем већег домета.

„Још увек користимо исте начине процењивања, али страх од ескалације се променио у односу на почетну ситуацију“, рекао је извор из америчког министарства одбране за Тајмс. „Сада је другачије. То је зато што се рачуница рата променила као резултат патње и бруталности којима су Украјинци изложени од стране Руса.“

Вашингтон је сада мање забринут да би нови удари дугог домета унутар Русије могли довести до драматичне ескалације. Руски напади из освете су до данас укључивали све конвенционалне ракетне нападе на цивилне циљеве. Раније је Пентагон био опрезнији у погледу напада Украјине на Русију јер се плашио да ће Кремљ узвратити тактичким нуклеарним оружјем или ударима на суседне земље чланице НАТО.

Амерички министар одбране: Борбе у Украјини у критичној фази – Русија неће издржати дуже од нас и Кијева

Међутим, Вашингтон не жели да се јавно види да даје зелено светло Кијеву за напад на руско тло. Његов став о украјинским нападима унутар Русије дефинисао је ове недеље Антони Блинкен, државни секретар, који је рекао: „Нити нисмо охрабрили нити омогућили Украјинце да нападају циљеве унутар Русије.“

Међутим, извор из америчког министарства одбране је рекао: „Ми не кажемо Кијеву: ‘Немојте да ударате Русе [у Русији или на Криму]’. Не можемо им рећи шта да раде. На њима је како ће користити своје оружје. Али када користе оружје које смо ми испоручили, једино на чему инсистирамо је да поступање украјинске војске буде у складу с међународним ратним законима и Женевским конвенцијама.

То су једина ограничења, али то не укључује циљање руских породица и атентата. Што се нас тиче, Украјина се тога придржава.“

У оквиру ових ограничења које је поставио Пентагон Кијев сада спроводи офанзиву на циљеве унутар Русије. Украјина је пазила да за извођење напада користи сопствене беспилотне летелице, а не оружје које су испоручиле САД. Беспилотне летелице, засноване на совјетским системима за надзор Тупољев ТУ-141 Стриж развијеним 1970-их, преправљене су да би имале већи домет и бољу муницију за лансирање на малој висини.

Модификовани ТУ-141 коришћени су ове недеље у три напада на војне базе петсто километара унутар руске границе и на резервоаре горива око сто километара преко украјинске границе, избегавајући противваздушну одбрану. Беспилотне летелице могу да лете брзином од хиљаду километара на сат на малој висини, као крстареће ракете.

Украјина и Америка играју опрезну игру у вези са овим ударима. Пентагон одбија да даје било какве јавне изјаве о нападима, док је Кијев одбио да преузме одговорност.

Андреј Фурсов: Све је решено пре годину дана – 16 правила Запада у односу према Русији

Ако САД одлуче да испоруче Украјини оружје већег домета способно да гађа циљеве још дубље унутар руске територије, страх од потенцијалне ескалације могао би се драматично повећати. Али званичници Пентагона јасно су ставили до знања да се озбиљно разматрају захтеви Кијева за америчко оружје већег домета, укључујући ракете и борбене бомбардере који би могли да се користе за још ефикасније нападе унутар Русије или окупираног Крима.

„Све могућности су отворене“, рекао је високи званичник америчког министарства одбране.

Оружје које је високо на листи жеља Кијева укључује војни тактички ракетни систем (ATACMS), који има домет од триста километара и који би био разорно ефикасан ако би се користио у нападима у дубини руске територије.

Ерик Еделман, који је био врхунски стручњак за политику у Пентагону и радио са Стејт департментом као амбасадор у Финској и Турској, верује да кашњење у снабдевању таквим системима оружја више није одрживо.

„Администрација је претерано самозастрашена могућношћу наводне ескалационе спирале која је углавном илузорна“, рекао је он. „Најбоља ствар за све заинтересоване је да Украјинци победе што је пре могуће. Зато има смисла дати им оружје и помоћи им да имају и борбене тенкове.”

Када је руска инвазија почела 24. фебруара, америчка политика наоружавања Украјине била је заснована на два кључна принципа: да се испоручено америчко оружје неће користити за напад на саму Русију, и да се избегне рат између НАТО и Русије. Циљ је био да се наоружа Украјина да би се одбранила од напада на свој суверенитет, а не да се НАТО супротстави Русији. Али та првобитна осетљивост је скоро нестала због руских напада на цивиле и мање страха око провоцирања Кремља.

Скраћивање и опрема: Стање ствари

(Тајмс/НСПМ, 10. 12. 2022)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

1 reply

  1. Да, да…Понестаје оружја Западу, нарочито Америци. О томе писа дежурни стручњак опште праксе, „духовник“. Какав проблем имате у интелекту када можете у тако нешто да верујете? Нека се Кефало спреми за нови талас мобилизације или да баца „атомку“.
    Рекао сам још током маја и мало после, рат се неће завршити ни до краја 2023. И тако ће бити. Не прогнозирам, већ знам.

Оставите коментар