Такер Карлсон: Климатске промене као нова тоталитарна религија

Званична прича да су електрична возила добра по животну средину су мерљива лаж. Ако вам власти буду могле одређивати која кола да возите, шта вам онда неће моћи одређивати? 

Такер Карлсон (Фото: Фокс њуз/снимак екрана)

(Фокс њуз, 30. 8. 2022)

Mожда вам je промакло да је 24. априла прошле године држава Калифорнија коначно постигла оно о чему је покрет зелених већ деценијама уназад могао само да сања. Управа за енергију Калифорније успела је да 95 одсто укупне енергије произведе из потпуно обновљивих извора. А говорили су нам да то није могуће постићи. И ми смо тврдили да то није могуће постићи, али свега неколико месеци по преузимању дужности Бајденове администрације Калифорнија је баш то успела.

„Прошли су ме жмарци“, изјавио је Елиот Мајнцер, управник највеће калифорнијске електродистрибутивне мреже. „То је чудесно. Значајно смо смањили укупни државни угљенични отисак.“ 24. април 2021, даме и господо, запамтите тај датум. То је тренутак који ће бити уписан у историју на исти начин као Едисонов изум сијалице са ужареним влакном, или спуштање Нила Армстронга на Месец. То је дан када смо угледали трачак светла у будућности човечанства.

Тако су нам говорили на вестима, али све није било баш тако. За почетак, сам месец април и није прави тренутак за проверу одрживости енергетске дистрибутивне мреже. То је најумеренији месец у години, кад је потрошња најнижа. А ни мрежа у којој је ово постигнуто није покривала читаву државу – примера ради, Лос Анђелес, далеко највећи град у Калифорнији. А, ако ћемо поштено, ни сва генерисана енергија није била баш сасвим обновљива. Како је признао и Лос Анђелес тајмс, додуше сасвим скрајнуто, супротно тврдњама из саопштења за штампу Калифорније о коришћењу искључиво обновљивих извора „сагоревано је и много природног гаса“.

 

Према тврдњама научника, природни гас је фосилно гориво, и технички није обновљив, а постоји још једна запањујућа и пажљиво прећуткивана чињеница: то чудо од зелене енергије због ког су директоре калифорнијске електродистрибуције пролазили жмарци, то нешто „невероватно“, потрајало је читавих (погодите колико?) четири секунде. Не дана, не часа – секунде, четири секунде. Тиме су се хвалили калифорнијски политичари: 4 секунде не баш обновљиве енергије, али је прослава замаглила незгодну истину.

Свега неколико месеци раније, средином августа, калифорнијска мрежа зелене енергије доживела је потпуни колапс. Пола милиона становника остало је без струје усред топлотног таласа. Мрежни оператори потом су издали саопштење да би ствари могле постати још горе. Почев од касног поподнева до вечери, гласило је њихово предвиђање, кад се људи враћају кући с посла надајући се да ће користити струју – што неки Американци раде – читавој држави недостајаће на хиљаде мегавата, што значи да ће милиони становника Калифорније остајати потпуно без струје. А то би била катастрофа, и то непорецива. Да би то спречила, Калифорнија је применила стратегију познату државама у развоју: рестрикције струје.

„Ускоро ће 3 поподне“ написао је на Твитеру 6. септембра 2020. градоначелник Лос Анђелеса. „Време да искључите већину великих потрошача, да термостате подесите на 25°C или да уместо расхладних уређаја користите обичне вентилаторе. Погасите сва непотребна светла и искључите из струје све уређаје које не користите. Неопходно је да свако помогне у штедњи струје.“ Свако осим наравно градоначелника Лос Анђелеса, који је на Твитеру кад год то пожели, али порука је ипак била сасвим јасна: признајемо пораз. Више се ни не претварамо да смо у стању да својим грађанима обезбедимо животни стандард примерен држави „првог света“, уз то најоптерећенијој дажбинама у САД. Сад смо као Тегусигалпа (престоница Хондураса – прим. прев.). Молимо вас учествујте у игри – и трпељиви становници Калифорније углавном и јесу учествовали, али проблем ипак није био решен. Стање је, у ствари, постало још горе.

Извештај 1100 научника: Нема климатске катастрофе

Управа за енергију Калифорније управо је објавила извештај којим су предвиђене редукције широм Калифорније током наредних најмање пет година, а септембар је, као и до сада, по томе најгори месец. Или, како је потпредседник ове мреже то формулисао, „обезбеђивање поузданих испорука енергије представља огромну одговорност. А ту одговорност бива све теже испунити с постојећим алатима.“

Не цмиздрите више. Обезбедите нам да имамо струју. Уместо тога само кукате како немате довољно средстава. Шта се уопште десило с досадашњим алатима? Па, међу тима алатима била је и чувена нуклеарна електрана Сан Онофре, али је затворена пре десет година због протеста зелених активиста, наводно поводом нечег што се тада звало животна средина, ради заштите нечег с чим ни они сами нису били нарочито упознати, али то није било битно. Држава је ту централу угасила и затворила. И шта је било потом? Које су последице затварања централе Сан Онофре?

Научници процењују да је због њеног затварања у атмосферу испуштено 37 милиона тона угљендиоксида. Ако, као и сви они, верујете да је угљендиоксид загађивач, то је било веома лоше по животну средину. Али то није спречило Калифорнију да настави по старом – са загађивањем у име спасавања животне средине. Држава је сад објавила план да затвори и нуклеарну централу Сан Луис Обиспо у кланцу Дијабло. Та централа електричном енергијом снабдева милионе становника Калифорније. Као резултат ових и затварања још неких активних електрана, Калифорнија је принуђена да увози трећину потребне енергије, што је срамота за ову наводно најбогатију државу у САД.

Клаус-Дитер Делер: Надменост и ароганција проповедника климатске катастрофе

Дакле, шта год рекли о калифорнијским политичарима, по питању енергије неспорно појма немају шта раде, што знамо јер је њихова досадашња некомпетентност вишеструко потврђена. Просто је за дивљење колико су неспособни. И зато је сасвим природно што по питању енергије желе још већу моћ и овлашћења. Још је толико тога остало за уништавање. Ове недеље је хируршки дорађени гувернер, Гевин Њусом, најавио нови начин за додатно оптерећивање ионако преоптерећене калифорнијске електричне мреже. Дошао човек на идеју. Хоће да забрани возила на бензин и дизел и да сваког натера да вози електрична кола, која се пуне на станицама за пуњење које у Калифорнији више не раде.

Дакле, човек који никада нигде није радио и који не би био у стању да замени сијалицу у кући вам држи предавање о енергији, архитектури и трансформацији. Исти онај који председава државом која више није у стању да обезбеди струју ни за вашу машину за веш вам говори да хоће да контролише каква кола возите. Покушајте, на тренутак, да сагледате ширу слику. Ако вам тај човек буде могао одређивати која кола да возите, шта вам онда неће моћи одређивати? Зашто вам онда он не би одређивао шта ћете радити, јести, с ким ћете спавати? Наравно да је у питању тоталитарни инстинкт, тј. вид тоталне контроле, те да је забрана аутомобила на бензин и дизел, уз много чега другог, удар на вашу независност.

Финансијска компанија „Морган Стенли“: Свака нова беба негативно утиче на климатске промене

Суштина је да ће електрична возила моћи да под своју контролу ставе исти они који контролишу електричну мрежу, што значи да када следећи пут регулаторно тело одлучи да вам искључи струју, тиме ће вас спречити и да било куда одете. Нећете моћи никуд из Калифорније. Још пар ствари о свему томе. Као прво, они све ово раде јер су веома забринути због емисије угљен диоксида, а сагоревање фосилних горива додаје нове количине угљеника и уништава планету. Кад би због свега тога били истински забринути, шта је прва ствар коју би одмах забранили? Наравно, путовања приватним млазним авионима. Током само 60 минута лета приватни млазњак емитује више угљен диоксида него просечно америчко домаћинство за три месеца.

Приватни млазњаци, дакле, производе више гасова стаклене баште него цела држава Данска, емитујући око 15 пута више загађујућих материја него комерцијални авиони. Човек би помислио да, пошто приватним млазњацима највише лете богати, а култ глобалног загревања највећу популарност ужива управо међу богатим и утицајним појединцима, да ће се они сами одрећи путовања приватним млазњацима. А управо је супротно. Од краја пандемије број путовања приватним млазњацима је у порасту. Од 2019. је број летова млазним авионима у пословне сврхе порастао за више од 22 одсто. Више од 70 одсто летова приватним млазним авионима се одвијају унутар САД. Чиме се ти људи уопште баве? Па, то су или путујући политичари попут Гевина Њусома, који не користи комерцијалне летове, и наравно селебритији, попут певачице Тејлор Свифт. Њен млазњак је само ове године у атмосферу избацио 8.300 тона угљеника. Занимљиво, зар не?

Фокс њуз: Џон Кери путовао приватним млазњаком на додјелу награде за заштиту климе

Зато ако и сами покушавате да смањите емисију угљеника помислићете да ће о вама и вашем малом комбију да мисле мање него о својим Г4 млазњацима. Али не, њих ни најмање не брину њихови Г4. Зато Тејлор Свифт, Гевин Њусом, Ненси Пелоси и слични нама држе лекције о клими, али се никад неће одрећи својих приватних авиона – јер кад летите својим авионом, не само да се не морате обазирати на ковид (ни маску не морате да ставите), већ ни на законе у вези са климатским променама.

Калифорнију, дакле, не занима да људе који доносе правила, попут Гевина Њусома, спречава да путују куд год хоће, али зато хоће да контролише начин на који ви путујете. Е, то је Калифорнија. И зато сте у искушењу да кажете „Па добро, у реду, Калифорнија јесте предивна, али њом очигледно управљају лудаци који је претварају у земљу Трећег света. Можда је све ово само део њиховог списка идеја како да униште ово најлепше место на планети.“ Али не, није само Калифорнија у том проблему. Све ово се не догађа само у њој.

Исте се ствари догађају и на пуно трезвенијим местима попут Вирџиније. Према закону, мотори на бензин и дизел морају се избацити из употребе до 2035, што је безмало сутра. Сличне законе усвојили су и Масачусетс и Вашингтон. Исто важи и за Њујорк и Орегон. Све у свему 15 држава САД подржале су план Калифорније да силом уведе возила са нултом емисијом, од којих ниједно у ствари није са нултом емисијом – та су возила једино електрична, и зато лако подложна контроли путем електро мреже, и није у питању само тих 15 америчких држава, већ и савезна влада. Према Бајденовој администрацији, од 2035. године ће се од сваког захтевати да вози електрично возило.

Секретарка Гренхолм: Сви настојимо да достигнемо циљ који је председник поставио – да остваримо сто одсто чисту електричну енергију до 2035. и нулту емисију угљеника до 2050. Уколико већ возите електрично возило, подразумева се да се то на вас не односи.  

Сенатор Ед Марки: Нема разлога да плаћате 4-5 долара за галон горива кад можете имати возило у потпуности на електрични погон.

Сенаторка Деби Штебенау: После дугог чекања због мањка чипова, коначно сам добила своје електрично возило, возила прошлог викенда од Мичигена овамо, не заустављајући се на бензинским пумпама колика год да је била цена горива.

Пит Бутиџиџ: Што више нам сметају високе цене горива, толико више користи имају они који себи могу да приуште куповину електричног возила.

Ово је још један низ идиота које нико не би примио на посао, од који сваки за собом вуче дугачак низ неуспеха. Од којих ниједан никад у реалном животу није постигао ништа, а који нам сада држе лекције из морала и о томе како ваш ауто уништава планету, док они сами и даље лете приватним млазњацима. Колико ће још дуго ова земља бити приморана да све то трпи? Нема никаквог разлога да плаћате четири или пет долара за галон горива, каже Ед Марки, који је читав живот провео на грбачи народа и који ни представу нема о томе колико шта кошта. Електрично возило кошта преко 60.000 долара, али то је тек део трошкова. Пуњење електричног возила у  земљи у којој их већ постоји велики број кошта више него резервоар бензина.

Лекс Грин: Превише глупи да би остали слободни

Или како је то објаснио шведски новинар Петер Имануелсен: „Цена струје у Норвешкој постављена је на долар по киловатчасу. С том ценом ће вас једно пуњење тесле коштати 100 долара.“ И поред тога, политичари широм света, који су може бити у талу с компанијама које се баве електричним возилима, присиљавају људе да купују производе које не желе. Кључна реч је „присиљавати“. Није у питању добровољна трансформација као у демократији, где људи сами управљају својим животима и сами бирају како хоће да живе. Не, ово је нешто што свима нама опет намеће мала група људи с врха – револуција на доле, као и увек.

Једна банка у Аустралији најавила је да више неће давати кредите за набавку возила на класична горива. Нећете више моћи да га купите, јер нећете моћи да га финансирате. ЕУ Парламент је управо изгласао забрану продаје нових возила на бензин широм Европе која треба да ступи на снагу 2035. У истој тој Европи гасе семафоре јер немају довољно струје да би их стално држали укљученим. Како ће то онда уопште функционисати? Невероватно је да се то уопште дешава. Направимо три корака уназад. Забрана мотора на бензин и дизел, које користимо више од 100 година, који су у целости дефинисали модерно друштво, најкрупнија је животна промена. Да ли вас је ико о томе уопште питао? Је ли било икакве расправе? Није.

Слушамо само да то морамо прихватити јер је добро за животну средину, а то је лаж. Мерљива лаж. Електрична возила су веома лоша по животну средину. Роџер МекГрат је о том недавно писао у часопису Крониклз. Само за батерију једног електричног возила неопходно je, цитирам, „прерадити најмање 50 тона руде, наравно уз коришћење фосилних горива.“

За једну батерију потребно је најмање „15 килограма литијума, 30 kg кобалта, 65 kg никла, 45 kg бакра, 95 kg графита и око 250 kg челика, алуминијума, магнезијума, пластичних и других материјала,“ од којих се сви до једног добијају из руда. А где ће се сво то рударење догађати? У земљама трећег света, у којима не постоји законска регулатива за заштиту животне средине. И како је то онда добро за животну средину?

Нова: Рио Тинто и даље купује земљу, а из врха државе стижу поруке да је одрицање од литијума највећа политичка грешка деценије

У Калифорнији, пак, по новом поретку Гевина Њусома, сваком возилу биће потребни управо ти материјали. Ту настаје проблем. У САД једноставно немамо толике количине литијума и кобалта. Одакле ћемо их онда набављати? Рудници литијума су у Кини. А има их и у Конгу. Експлоатишимо Африку, да бисмо после могли о себи мислити да смо врли због бриге о животној средини. Како је прошле године писао Њујорк тајмс: „Производња сировина попут литијума, кобалта и никла, кључних за прављење електричних возила, уништава земљиште, воду, биљни и животињски свет и људе“, а, узгред буди речено, управо су земљиште, вода, биљни и животињски свет и људи четири категорије за које лоби за заштиту животне средине не показује апсолутно никакав интерес. Баш их брига за земљиште. Баш их брига за воду. Баш их брига за биљке и животиње, Баш их брига за људе. Уопште није реч о њима.

То је постало религија. Суштина је да се они тако осећају као да су добри људи, и повећају контролу над вама. И тачка. Узгред, ни на који начин не разматрају утицај свега тога на националну безбедност. Као и за соларне панеле и ветрогенераторе, материјали потребни за прављење батерија за електрична возила долазе нам – знате већ – из Кине. У Кини се прерађује 40 одсто свог сировог литијума у свету. Удео Кине на тржишту литијум-јонских батерија износи, према Блумбергу, око 80 одсто. Чак и кад бисмо успели да избегнемо тај проблем рударењем литијума у, рецимо, Невади и загађивањем животне средине у широкој зони око рудника, шта онда? Па, онда ће стотине милиона Американаца бити зависне од возила које власти могу искључити у сваком тренутку, опремљених софтвером који прати сваки ваш покрет.

У друштву с високим нивоом узајамног поверења, у ком свако мисли да је власт у његовој служби, у друштву које није недавно запослило 87.000 наоружаних пореских инспектора да униште мала предузећа и сваког ко за њих не гласа – у друштву попут, рецимо, Шведске од пре тридесетак година, све то би било сасвим у реду јер бисмо и сами веровали да су власти у нашој служби. Али у друштву у ком председник САД држи говор као онај пре два дана у којем изјави да су пола становника криминални елементи, вероватно и није најбоља идеја да тим људима поверите контролу над својим возилом.

Ово је аутомобилски еквивалент дигиталног новца. Дође ли заиста до тог, то ће бити највећа животна промена за вас и вашу породицу генерацијама уназад, а о том се уопште не говори.

С енглеског посрбио: Стеван Бабић



Categories: Посрбљено

Tags: , , , ,

1 reply

  1. Vojnici vernici nove ZELENE religije su uveli novi način širenja ZELENE religije tako što su počeli da se LEPE za MUZEJE i UMETNIČKE slike napravljene pre više od par stotina godina u zemljama koje su PLJAČKALE i OTIMALE prirodna bogatstva drugih naroda i zemalja i na toj PLJAČKI izgradili industriju kojom su svo vreme ZAGAĐIVALI i TROVALI
    planetu Zemlju.

    Niko od vojnika vernika nove ZELENE religije da se ZALEPI za najveće ZAGAĐIVAČE i PROIZVOĐAČE CO2 u zemljama u kojima je nova ZELENA religija poprimila HISTERIJU u svakodnevnom životu.

    Niko.

    Nema tog LEPKA.

    Za lepljenje vojnika vernika ZELENE religije u zemljama ZELENE DEMOKRATIJE da se ZALEPE za OBJEKTE prvih 100 najbogatijih
    belosvetskih ( anglosaksonskih) kompanija iliti njihovih vlasnika VILA iliti KUĆICA.

    Niti ima LEPKA. Taj se nije još PROIZVEO.

    Niti mogu da PRIĐU. Ni u LUDILU a kamoli na JAVI.

    Naravoučenije.

    Lepak LEPI.

    Ko se zalepi taj je ODLEPIO.

    Lepak je za muve bez GLAVE.

    Zelene ZUNZARE.

    ZZZZZZZZZZZZZZZ.

    BZZZZZZZZZZZZZZ.

Оставите коментар