Бранко Д. П. Вукичевић: Која је корист од бенефита

Реч бенефит можемо заменити неком од наших речи као што су: корист, добит, олакшица, повластица и привилегија

Фото: Новица Коцић

Нисмо ни свесни колико упропашћавамо наш лепи српски језик. Све чешће се неоправдано употребљава реч „бенефит”.

Ево само неколико примера:

Какав је за мене бенефит? У закону има неколико бенефита. Ваше здравље је ваш бенефит. Који су бенефити лека? Персонализовани бенефити за запослене.

Реч бенефит можемо лако заменити неким нашим речима као што су: корист, добит, олакшица, повластица и привилегија.

Проблем је, међутим, у томе што нико неће ништа да мења – тако је лакше.

Бранко Д. П. Вукичевић,
лексикограф

Опрема: Стање ствари

(Политика, 20. 9. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , ,

16 replies

  1. Свако поштовање госп. Вукичевић.

  2. Eh koliko mi takvih reči koristimo a svoje imamo, pa onda mislimo da smo kulturni i pametni. Niti sami sebe i svoje ne poštujemo pa onda takvi su prema nama i drugi. Dok u Hrvatskoj organizuju natečaje (konkurse) da se izmisle nove „hrvatske reči“ i tako se oslobode tuđica mi sami najviše nipodištavmo svoj vlastiti jezik.

  3. Уместо „привилегија“ предлажем „добробит“. Остало не спорим.

  4. Наравно да је аутор у праву, то је само један од бројних примера преузимања страних, у последње време углавном енглеских речи! Претпостављам да им „бенефит“ звучи ученије! Како је то жалостан пример наше неукости, снобизма и комплекса! Велику, можда и највећу кривицу због застрашујуће брзог кварења језика сносе нестручни преводиоци, који не знају ваљано ни свој језик, а ни енглески с којег преводе! При том превођењу се заборављају речи које спадају ваљда у најстарији слој језика, речи које постоје откако је Срба и српског језика. Последњих година се не може готово нигде прочитати да се неки мушкарац оженио, тј. себе, а не жену: „Марко је оженио Веру“. Пошто истополни бракови нису (још, али биће, каже министарка) допуштени, жене се не могу женити, женити се могу засад само мушкарци! Оженили су се, а не венчали! Заборавило се значење неких тако обичних речи, да се заиста морамо озбиљно забринути – не разликује се помајка од маћехе, свекрва од таште. У енглеском језику се не разликују стриц и ујак, али наши преводиоци заборављају да се код нас још увек разликују. Тако се у неком филму јасно види (и по радњи и по презименима) да се ради о стрицу и синовцу, али се преводилац ни случајно неће преварити, па обавезно преведе ујак. Заборавља се да се код Срба приликом обраћања непознатом старијем човеку обично каже „чико“, а не „ујко“!. А по бројним терминима за родбинске односе смо ми и познати! Могло би се закључити да је и ова појава један од симптома слабљења породичних веза у српском друштву!
    За Јефтинолога – привилегија није добробит, него повластица!

  5. „За Јефтинолога – привилегија није добробит, него повластица!“

    Управо зато и пледирам да се „привилегија“ елиминише из сугерисане секвенце (да се избаци из предложеног низа). Туђица је а „повластица“ је наведена непосредно пре ње.

  6. @ Jeftinolog

    Дугујем Вам велико извињење, заиста је неопростиво што сам то превидела, мада се обично трудим да пажљиво прочитам и још Вас исправљала!

  7. @Salus

    Ваш коментар одлично је допунио текст и зажарио ову значајну тему. Чита се у даху, претпостављам да је тако и писан. Чист ћар (да не речем бенефит 🙂 ) је било читати га па зато извињењу нема места – јасно је да је било у „жару борбе“.

    Дотакли сте се филмова а ја бих да додам и општу загубљеност у англиканизму у језичким конструкцијама које као малтер са оронулих фасада отпадају са ТВ екрана, како говором тако и у писаном облику. Прави драгуљи су тзв. водичи кроз ТВ програме у наших кабловских оператера (тзв. EPG) са посебним освртом на синопсисе. Ту горе поменута погубљеност прелази у наказност, просто човеку лакне (неочекиван бенефит) кад наиђе на нешто што уопште није ни преведено. То што је све на латиници сигурно ни најсвежији Закон о заштити писма не дотиче.

    Иначе коме су уста пуна „бенефита“ обично су пуна и чувених „таргета“ (месечних, кварталних или ануалних) без којих, уз пратњу (на)страних инвеститора, нема ни „Р“ од раста економије. То што економија није ни чељаде, ни биљка, ни говедо да би расла друго је питање. Како уопште може да расте наука? (https://stanjestvari.com/2021/09/21/valentin-katasonov-savremena-nauka-kao-nova-religija/)

  8. Бенефит је лепота од (стране) речи у поређењу са неким вербалним монструозитетима (намерно изабрани термин) којима се загађује српски језик као Београд смрадом из винчанске депоније.

    Време ми не дозвољава дужи списак тако да ћу овде споменути углавном спортске термине које уводе полуписмени новинари.

    На пример, у тенису су се давно одомаћили брејк, гејм, дропшот, слајс.

    А могло је просто бити слом/прелом, игра и „сечена“ лопта?

    Дизање косе на глави изазива „ритерн“. Зашто не рећи — повратна/враћена/узвратна лопта/ударац? Јесте да је дуже — па шта?

    Одбојка на песку је још црњи случај јер несретни имитатори „инглиш естаблишмента и језика“ то зову „бич волибол“, и не изговарају „биич“ (плажа) него управо бич (да не кажем канџија) којим би их требало оплести 20 пута по стражњици.

    Још увек је лопта „у „а девојке су на плажи „у топлесу“.

    Јасно, лопта је ван терена то јест напољу, а девојке без грудњака, али то некако није у тренду.

    Ни навијачи тј љубитељи више нису у оптицају, јер сада постоје само фанови.

    Да завршим са вероватно најцрњим примером — чирлидерсице, што је по српски изговорена реч „cheer leaders“. Како су то углавном девојке, дакле треба женски род, отуда лидерсице (чирева!?). Уместо, навијачице, бодритељке.

    Ипак, најкраћи а апсолутно најдрскији, најнепотребнији и бесмислен термин је „топ“.

    Наши спортисти се могу окривити за кварење језика јер ето скоро увек су у топ три или топ пет најбољих. Рећи првих три или првих пет новинарима више није могуће. Па су још и у топ форми, никако у најбољој или врхунској.

    Као што рекох, списак подугачак, па да станем овде што ће бити „бенефит“ и за оне који одлучише да ово прочитају.

  9. Изврсна тема. Ако неко зна, значила би ми заменска реч за страну реч ,,донација“.
    И није ми јаснан коментар @Salus око оженити (неког) или оженити се (неким или можда и против неког:)), шта је исправно?

  10. Слажем се, у потпуности.
    У недељу 19.09.2021. у другом дневнику РТС иде прилог из Лознице и неки седи говорник каже да су се овде окупили да дају ОМАЖ Вуку Караџићу …
    Ни мање ни више, него баш Вуку Караџићу – омаж.
    Туга.

  11. @сваком по мало, уз захвалност

    Куд је ОМАЖ Вуку ето прилике да се прошири и на последњег реформатора српскаго језика, да се омаже и Гордана Истополна Чомић, једним малим онлајн мисаоно-језичким испитивањем тј. експериментом који ће само делимично успети.
    (Старосна напомена: само за старије од 13 година, у САП Војводини може и од 5. разреда.)

    Од састојака су потребни „ћар“ и „вајда“ као синоними, „штета“ као антоним за „бенефит“ и припадајућа изрека за коју нисам сигуран да ли баш од Вукових али се ево одржала све до ових Истополних времена.

    Пробајмо сада да изреку „Ј_ _ ‘о ћар вајду, родила се штета“ изговоримо на родно равноправном, политички коректном, сексуално-васпитном итд. српско-англиканском језику.

    Први део изреке би требало да прође без веће муке: „обљубио/ла бенефит бенефита“ тј. „бенефита бенефит“, али ко/шта се родио/ла?

    Потребан нам је антоним за бенефит на српско-англиканском којег de facto (факат) нема. Антоними „curse / evil / plague“ још нису заживели или их ја нисам чуо. Ако ово радите код куће потребан је и додатни опрезни кад претражујете: уместо „антоним“ омаче ми се „антони/ентони“ па сам до „проКЛЕТства / зла / куге“ стигао посредно, тек преко Фаучија. Прво ми је он искочио.

    После краћег размишљања и тражења англосрбизоване речи за нешто зло дођох некако до привременог решења. Није ТОП али ћу их га задовољством донирати донаторима Гордане И. Чомић и осталима (отуд је КЛЕТ великим словима):

    „Обљубио/ла бенефит/а бенефит/а родио се хејт.“

    Двоумио сам се између дислајка (вртићки узраст) и хејта (омладинци) па сам, због старосне напомене изабрао ово друго. Ваљда ће ме лајковати.

  12. @Јовану П. Ево објаснићу Вам сама. Претпостављам да сте млади, јер се већ доста давно одомаћио тај потпуно наказни израз. Када сте ступили (или кад будете ступали) у брак, оженићете се, је ли тако? Оженићете себе, оженићете се својом девојком, бићете ожењен човек! Стећи ћете жену, супругу! Она се удала за вас, нисте Ви њу оженили, оженили сте се њом! Занимљиво је да је у старом (средњовековном) језику постојао одговарајући израз и за жену која се удала, ступила у брак – омужити се! А и логично је!

    Невероватно је да се то тако укоренило – као да се нисмо женили и удавали пре него што смо почели да учимо (мада га баш и нисмо научили како треба) енглески! Језик нам постаје све више лош превод с енглеског. У неким областима (рачунари и сл.) је то можда засад и оправдано, па и не треба по сваку цену тражити српске изразе. То раде Хрвати, све похрваћују и то је понекад урнебесно смешно.

    Енглези кажу marry (значи заправо венчати се, закључити брак, стећи брачног друга, мушкарца или жену). Ми разликујемо удају и женидбу! Бар смо разликовали – жене су се удавале, а мушкарци су се женили!. Венчати се значи закључити брак с неким, црквеним или грађанским обредом. Понекад се чује и да је неко венчао девојку! И то је варијанта тог лошег превода, венчати младенце, једно с другим, може само свештеник (и матичар)! Дакле, девојка се може оженити (стећи жену), као што сам и писала, само у истополним браковима:
    Када би наше прадеде читале ово о жењењу девојака, нашли би се у грдном чуду и мислили да су њихови потомци направили праву Содому и Гомору!
    Корен свег овог зла је у све слабијем образовању, ништа се не чита, не познаје се ни свој језик, ни своја историја, ни своја књижевност!

    Донација је обична и позната реч -.поклон, даривање, уговор о поклону. Мада јој се у последње време значење донекле проширило, па често подразумева давање за неке добротворне сврхе, нешто слично задужбинама. У вези с пореклом те речи – донор (органа) је неисправно, боље је донатор, а најбоље српска реч, која се најчешће и користи у том смислу – давалац!

  13. @Јефтинолог
    Предлажим да скујете антоним за бенефит, са све ауторским правом! Тамо одакле потиче и бенефит (beneficium), у латинском, има и супротан појам – maleficium (недело, опачина, грехота злочин). И Французи имају malefice – враџбина! Сећате се и оног приручника против вештица Malleus Maleficarum из XVI века! Може послужити, а и добро се забављамо!

  14. @Јефтинолог
    Јефтино продајем реч која би Вам, врли господине, могла послужити – моханђи… Купите, јер кад бенефит обљубљује бенефита, то је залог реинкарнацији… Кад гокси чомић не би бријало бркове, пљунути адолф, зар не ?

  15. @Salus, @Зоран

    хвала на предлозима и понуди, али ја се ни уз подршку квинтета амбасадора не усуђујем да преузмем ово реформско бреме па макар реч била и на акцији(*). Приде ме још и ови застрашујући брци у јунака/накиње препадоше а тако су дуго били под маском да су скоро па ишчилели из сећања.

    (*) – наградно питање: Знамо откуд је SALE дошао на распродају. Откуд је ‘акција’ дошла на попуст?

  16. „Акција“ је, бар по мом сазнању, преузета из суседне нам Мађарске! Наш је свет у своје време (не знам како је данас) одлазио доста у Мађарску у куповину, није далеко, а неке су ствари биле јефтиније него код нас! Како је и којим путевима то доспело у мађарски језик није ми познато, а увек ме је чудило! Мађари су наиме одувек, још од језичке реформе у XIX веку много пажње посвећивали језику и његовој чистоти, што се види и по томе што за неке изразе (нпр. хотел, телефон) који су заиста универзални, имају своје речи! Наши суседи (Хрвати, Мађари) пазе на свој језик и чувају га, а ми смо допустили да се он исквари до невероватних размера! Примамо неконтролисано и непотребно разне туђице (као бенефит), а, што је још страшније, заборављамо и потпуно извитоперујемо најобичније и најстарије речи сопственог, а и лепог језика! (А награда?)

Оставите коментар