То што, како је рекао, атмосфера током разговора није била најсјајнија не значи да ће Србија одустати од ЗСО, Марко Ђурић
Језеро Трамп (Фото: Вечерње новости)
Иако је „стар” већ седам година и додатно „цементиран” 2015. године, споразум о формирању Заједнице српских општина још је само у папирима. Судећи према изјавама званичника Европске уније, у Бриселу су све ближи томе да пристану на остварење захтева албанске стране да се ЗСО одложи до склапања свеобухватног споразума Београда и Приштине. Упркос свему, портпарол ЕУ Петер Стано каже да нема кризе у дијалогу Београда и Приштине и да процес у Бриселу напредује. ЗСО ће, како је јуче рекао, свакако бити на столу, али не у понедељак, за кад је најављен састанак експерата две стране.
„Будимо потпуно јасни, ово питање мора бити решено као део свеобухватног споразума, како је договорено на првом састанку лидера у јулу, а потврђено на последњем састанку на највишем нивоу 7. септембра”, навео је Стано и поручио да је намера ЕУ да напорно ради и обезбеди најбоље услуге да би помогла Београду и Приштини да превазиђу било каква неслагања како би дошли до коначног и правнообавезујућег споразума. Најавио је да ће следећи састанак на највишем политичком нивоу између председника Србије Александра Вучића и премијера тзв Косова Авдулаха Хотија одржати по „установљеној пракси” након разговора експерта.
А специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак објаснио је да ЗСО неће бити на дневном реду састанка у понедељак у Бриселу, „јер једна страна још није спремна за расправу”. Да ли то значи да је ЗСО, за сада, стављена „ад акта” и да се неће појављивати као тема будућих разговора ни на експертском ни на политичком нивоу све до потписивања коначног споразума? ЕУ неће или не може да има улогу гвоздене песнице и да натера Приштину да поштује договорено у дијалогу с Београдом, док се у случају САД показало да јој она не недостаје, казао је Ивица Дачић и закључио да „пре неће”.
Скендер Хисени, Мирослав Лајчак и Марко Ђурић (Фото: Фејсбук страница Мирослава Лајчака)
„Зато сматрам да ЕУ, пре него што почне да дели лекције било коме у Србији у вези с Косовом, мора да се осврне на то да после седам година није реализовано оно што је договорено”, рекао је министар спољних послова, преноси Танјуг. Он је поручио и да је у овом тренутку потпуно неизвесно зашто би Србија ишла даље у политичке договоре ако постоји опасност да договорено неће бити поштовано. Према његовој оцени, показало се да у случају Дејтонског споразума САД не недостаје гвоздена песница. „Причу да Приштина нешто неће можете да окачите на зидне новине у згради косовске владе. Они се нешто супротстављају САД?! Па то је смешно”, рекао је Дачић и навео да случај Дејтонског споразума и „гвоздене песнице” САД може да буде пелцер који може да помогне.
Говорећи о поверењу Београда у тренутну администрацију у Вашингтону, Дачић је оценио да је она показала „објективан прилаз, а и добронамерност”. „На нас сада гледају мало другачије него пре. Спадамо сада у круг земаља за које могу да кажу да смо партнери”, навео је Дачић. Хашим Тачи је јуче поново објаснио зашто је за њих формирање ЗСО спорно. То би, како је рекао председник привремених институција, била велика грешка и покретање „распада државе изнутра”. „Заједница значи Републику Српску на Косову без признања”, констатовао је Тачи и додао: „Зашто разговарати са Србијом о нашој територији унутар Косова? То је рак за државу Косово. Нико на косовском тлу нема право да разговара о Заједници.”
Хашим Тачи (Фото: ЕПА-ЕФЕ/Valdrin Xhemaj)
Из извора ЕУ, према наводима Радија Слободна Европа, Брисел има проблема са ставом косовске стране, која сада „не жели да расправља о питањима о којима већ постоји сагласност, што је потврђено и на последњем сусрету Вучић–Хоти”, када су обојица потврдила да ће током наредних сусрета разговарати о Заједници српских општина на Косову.
После једне рунде разговора на експертском нивоу, који су у Бриселу одржани 17. септембра, шеф српске делегације Марко Ђурић условио је наставак дијалога формирањем ЗСО. Како је истакао, Београд не пристаје да тема ЗСО буде било скинута с дневног реда, било преименована на неадекватан начин који не би одражавао статусно неутралну форму разговора. „Не пада нам на памет да разговоре о ЗСО претворимо у разговоре о положају националних мањина, нити ћемо пристати да српски народ буде третиран на КиМ као национална мањина”, рекао је Ђурић и поручио да нема напретка у разговорима док ЗСО не буде спроведена у потпуности, онако како је договорено 2013. и 2015. године.
То што, како је рекао, атмосфера током разговора није била најсјајнија не значи да ће Србија одустати од ЗСО, која је обећана пре седам и по година. „Морамо да инсистирамо на томе. Очекујемо снажне поруке од свих чланица ЕУ као притисак на Приштину да формира ЗСО, што је императив за наставак дијалога”, подвукао је Ђурић и додао да је то питање интегритета ЕУ и дијалога уопште.
Марко Ђурић (Фото: Танјуг/З. Ж.)
ЗСО је испреговарана, споразум је потписан и крајње је време да се почне с формирањем, каже Сузана Грубјешић из Центра за спољну политику и додаје да не смеју више да се налазе изговори за одлагање почетка њеног формирања, осим ако нешто није другачије договорено у Бриселу касније. Очигледно је, како каже, да косовска страна још није спремна да испуњава своје обавезе из Бриселског споразума.
Ако ЕУ прихвати да ЗСО буде део споразума, то потпуно руши кредибилитет Брисела, јер су они „изгурали” Бриселски споразум чији део је и формирање Заједнице српских општина, сматра аналитичар Драгослав Анђелковић. „Уколико Брисел сада допушта да превлада албански став да ЗСО, која је потписана пре више година, буде условљена свеобухватним споразум о нормализацији, онда ЕУ нема више никакав ауторитет. Јер ЕУ је стала иза Бриселског споразума и њен имиџ, њена улога у геополитичким оквирима, зависи од тога да ли је у стању да то изгура. Ако то не уради – или је немоћна, или нас је варала, а то онда прилично говори о неморалу водећих кругова у Берлину и Бриселу”, оцењује Анђелковић за „Политику” и закључује да би то онда значило да је за Србију оријентир да за нас на Западу може да буде кредибилан једино Вашингтон, који не попушта ни Београду ни Приштини, већ покушава да буде објективан док је Брисел због Немачке, каже, по свему судећи на страни Приштине.
Рок за израду статута истекао пре више од две године
И председник Александар Вучић је изјавио да је ЗСО „незаобилазна тема” и да ће на томе инсистирати српска страна. Међутим, седам дана касније, косовски премијер Авдулах Хоти поручује да се у дијалогу са Србијом неће разговарати о Заједници општина са српском већином, јер је тај споразум закључен 2013. године. Још 2016. године, подсетимо, висока функционерка у Европској служби за спољне послове Ангелина Ајхорст изразила је наду да ће „ускоро започети важан посао на изради статута ЗСО”. Две године касније, у априлу 2018, Европска унија је дала Косову рок од четири месеца за израду статута ЗСО и поздравила одлуку тадашњег косовског премијера Рамуша Харадинаја да дâ мандат управљачком тиму за израду нацрта статута Заједнице српских општина.
Јелена Церовина
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар