Како је могуће верујућем православном човеку безрезервно подржати нешто што безрезервно подржавају сви најамнички соросоидни медији у Србији и евроунијати окупљени око ПроГласа
Фото: РУНЕТ
Хоће ли слобода умети да пева,
Као што су сужњи певали о њој?
Бранко Миљковић
Зашто позивам студенте на опрез? Зато што сам пре више од 30 година, као верујући студент одрастао у антикомунистичкој православној породици, био уверен да ће све бити добро само да се отарасимо „комуњаре“ Милошевића. Касније сам горко плакао и исповедао грех, схвативши да је „комуњара Милошевић“ био државник са великим „Д“ у односу на прозападну олош која је преузела власт. И држи је у доброј мери до данашњег дана. Несумњиво да је и тада, као и данас, огроман број студената желео најбоље, био патриотски орјентисан али на власт су заселе хуље много горе од Милошевићевих, бедни соросоиди који би за тридесет сребрњака продали и рођену мајку. Још увек имам осећај да је тај мој накнадни плач закаснио, попут „плача на рекама вавилонским“.
Радећи на књизи о Цару Николају, схватио сам да је масонска Фебруарска револуција 1917. године била у ствари прва „обојена револуција“ и та матрица се користи до данашњег дана. Многе либералне присталице белогардејаца су после пада монархије у Фебруарској револуцији биле згрануте када су плодове њихових безумних протеста преузели бољшевици и у Русији после Октобарске револуције завели незапамћен крвави терор. И потом „плакали на рекама вавилонским“ попут мене када сам пред Скупштином Србије плакао покрај ковчега Слободана Милошевића кога сатанисти уморише у Хагу, молећи Бога да ми опрости што сам подржавао долазак на власт – како се испоставило – гомиле велеиздајника.
Последњи сам који би жалио због одласка ове корумпиране власти, лично сам остао без посла када је на захтев АВ-а укинут дивни руско-србски ресурс Фонд стратешке културе за који сам радио скоро деценију. И због одбијања да се приклоним корумпираној власти, од тада ми је недоступно парче хлеба чак и у „руским“ медијима у Србији, упркос преко 60 преведених књига и неколико хиљада текстова са руског језика. Али сам слободан човек и никада се не бих одрекао тог богатства слободе које ми је даровало сиромаштво.
Читалац ће се после ових речи вероватно запитати у чему је онда проблем, зашто подршка студентима није безрезервна? Уместо одговора, постављам неколико питања.
Како је могуће верујућем православном човеку безрезервно подржати нешто што безрезервно подржавају сви најамнички соросоидни медији у Србији?
Како је могуће истом подржати нешто што безрезервно подржавају евроунијати окупљени око ПроГласа?
Како истински а не номинални православац да подржи безрезервно нешто што и епископ Григорије Дурић безрезервно подржава?
Како безрезервно подржати нешто што безрезервно подржава папин кардинал Немет?
Дакле, не ради се овде само о личности Александра Вучића, овај несрећник је пре него што је Тонија Блера унајмио за саветника морао да зна да су са Западом „тикве садили“ и Моамер Гадафи и Садам Хусеин и Зоран Ђинђић и исти Слободан Милошевић… И све су их западни синови пакла немилосрдно убили. Неко ко у Србији уводи содомију као норму, не може завршити другачије него на сметлишту историје. Овде се ради о нечем другом, све је урадио што су тражили од њега осим једног, није направио од Србије антирусију као Зеленски од Украјине. Због тога све друго слугерањство пада у воду за западне газде. Руше га британске службе, а саветника Блера нигде нема.
О томе се ради, Запад жели потпуну промену нашег духовног кода, нашег православног координатног система, жели пошто-пото да и Србија постане антиРусија. Знам да то не жели огроман број студената који протестују, али евроунијатску власт нису желели ни студенти који су рушили Милошевића уз свесрдну помоћ Соросових фондова. Крваву бољшевичку Русију нису желели ни многи од оних који срушише православну монархију у Фебруарској револуцији. Евроунијатима су студенти потребни само због мобилизације народа како би када преузму власт – од Србије направили антирусију.
Само будале могу рећи да не може бити горе. Наравно да може бити горе, и то много горе. Будале су говориле на украјинском Мајдану 2014. године да не може бити горе. Каква је ситуација у Украјини после 10 година од Мајдана? Исте протуве у медијима које су тада подржавале Мајдан, подржавају данас и Вас драги студенти. Количина мржње према свему благочестивом у србској прошлости и садашњости, која избија из данашње другосрбијанске смердјаковштине, једноставно је запањујућа.
Валентин Никулин као Смердјаков у филму „Браћа Карамазови” (Фото: Sputnik)
Да, управо слуга Смердјаков на једном месту у роману Браћа Карамазови расуђује идентично нашим другосрбијанцима или евроунијатима, свеједно како их зовемо. У тренуцима велике опасности за отаџбину, слуга Смердјаков каже: „Ја мрзим сву Русију… ја не само да не желим бити војни хусар, него напротив, желим уништење свих војника…“. На питање: „А шта када дође непријатељ, ко ће нас штитити?”, Смердјаков одговара: „Дванаесте године био је велики поход императора француског, Наполеона Првог, на Русију и било би добро да су нас тада покорили сами Французи: паметна нација би покорила веома глупу и присајединила би је себи. Тада би био потпуно другачији поредак“.
Дакле, Смердјаков је представљао први књижевни лик велике руске књижевности, који је проповедао право на бешчашће. Данас се србски евроунијати поносе својим бешчашћем. Јасно је да Смердјаков због свог атеизма не може да схвати смисао руске историје и да Достојевски осликава погубан дух „смердјаковштине“ тако карактеристичан не само за тадашње него и савремене руске либерале, па тако и за наше „другосрбијанце“ или „евроунијате“. Јасно је да се ради о отпадницима од вере и нације који су заражени духом слуге Смердјакова.
Ранко Гојковић: Закон је добар ако се правилно спроводи или О протестима у Србији
Озбиљан политички пројекат је немогућ без религиозног духа. Светосавски дух, а не дух смердјаковштине, може спасити Србију. Стога будите опрезни драги студенти, млад човек је дужан да се бори за Слободу и Истину, али не заборављајте на мудро питање србског песника Бранка Миљковића са почетка текста. Јер ако плодове Ваше борбе преузму људи смердјаковског духа, Ваши протести ће донети много више штете него користи.
Опрема: Стање ствари
(Саборник србско-руски, 27. 12. 2024)
Categories: Гостинска соба
На Путу
Корачам
Путем
Без раскрсница
Без путоказа
Смјењују се
Крајолици
Као да су
Стварни
И путеви
По њима
Вјешто
Насликани
Оголио сам
Вријеме
На Путу
За Вјечност
Момчило
Студенти протестују због убуства из крајњег нехата/немара,
могло би се рећи и убиства са предумишљајем, у чијој
позадини стоји власт/режим Александра Вучића.
У ланцу одговорности он је први, па сви остали – локална
управа, ресорно министраство, надзорни орган, страни
инвеститор (Кинези), који је бирао извођаче, а ови подизвођаче.
На Тужилаштву је да у овом ланцу солидарне одговорности
утврди одговорност сваког појединачног учесника и предмет
преда надлежном суду на решавање по хитном поступку.
Тужилаштво то још није урадило, политички спутавано од
првог у ланцу одговорности – Акесандра Вучића.
Изузетан текст! Нешто слично је написао и Слободан Антонић на НСПМ. Оба аутора, макар овако издалека, изузетно ценим.
На страну добре намере и лоша власт, где Сорош умеша прсте, ту постоје само три опције:
1) Крви до колена (СФРЈ, Украјина… Допишите сами)
2) Измета до гуше (превише држава да бисмо наводили, и на истоку и на западу)
3) Комплет лепиња од првог и другог.
Дакле, на страну безусловно добре намере већине и безусловно катастрофална, до тачке гнусности, власт. Поготово у тренутку у ком се и највећим играчима наређује државно-економско самоубиство и они слепо извршују (Немачка)… Тешко да је Србији намењена нека битнија улога од Либије или Сирије. Буквално дрва за потпалу.
Са контатацијама из текста могу да се сагласим само делимично. Ниједна побуна, никад, па ни сада и овде, није била спонтана ствар. Увек је неко вукао конце. Тачно је да то и сада раде они исти који су их увек вукли. Тачно је да ликују сви непријатељи Србије. Али највећи међу непријатељима је управо онај кога треба маћи с власти. Црни ђаво је он. У односу на њега, другосрбијанци, педерски лобисти и разни „уважени професори“ и експерти су више браонкасти. Не може се бити већи грешник од Вучића. Он је тај највећи у свим категоријама. Издајник, лопов, лажов, уцењивач, манипулатор, преварант, простак, педер… Зашто бисмо зато што је неко лош и против је горег, који нам смета, одбијали да заједно са тим лошим рушимо горега? Шта више најгорега. Зашто бисмо потцењивали своју памет и способности и избегавали да такве користимо као корисне будале за нашу ствар? Због чега сада ми њих не би употребили и бацили, као што су они нас више пута? Треба дрмати кавез са што више руку (и ногу). Другосрбијанци сигурно неће рушити било кога без инструкције својих налогодаваца и финансијера и због тога скоро да смем да тврдим да ово рушење неће ићи до краја. Сви остали издајници нису за запад тако добри као Вућић. Зашто би га мењали? Али, жури им се и врше питисак на Вучића да поради шта је дужан пре истека оптималног рока за то. Ово је значи, за другосрбијанце домаћи задатак да подстакну убрзање преосталих задатака (литијум, признавање свега што се тражи, одвајање од Русије у потпуности…) Наш задатак је да, кад подршка са стране стане, наставимо да срмамо кавез, док зверка не испадне. Да ли ће после тога ови или они приграбити резултате тога, то ће показати историја. Значи, не слажем се са ставом да зато што мој противник ради нешто против заједничког непријатеља, треба одустати од свега. И сам аутор је изјавио да му је жао што је рушио Милошевића, јер су после њега дошли гори. Ствари и људи се могу упоређивати само међусобно. Поређење са идеалима је бесмислено.
Свесни опасности да нам место једног Вучића дође неки Ђилас, не треба да заступамо став да одмах треба да се оформи прелазна влада која ће да организује распише изборе. Само учешће СНС и Вучића на изборима је недопустиво. Вучић мора бити ухапшен као починилац масовних и тешких кривичних дела, потпуно склоњен из јавног живота, а нарочито из политике. Његова странка треба да буде забрањена и распуштена, а функционери из ње процесуирани заједно са Вучићем. Тек после тога може прелазна влада, избори и све остало. На тим изборима би се сучељили патриоте и либерали. Онда би могло да се гласа за нешто, а не против нечега. Основна ствар је да се за криминал иде у затвор, а не на изборе. У противном би могло да се каже: кради колико год можеш, после тога, кад те ухвате, распиши изборе које ћеш контролисати и легализуј све што си покрао. Захтев и патриота и либерала мора бити потпуно развлашћивање Вучића због његових греха свих врста, а онда одмеравање снага са политичким противницима. Наравно, уз свест о томе да све што је Вучић издигао до обесмишљења живота, није он започео.
Сјајан текст .Презирем ову власт , али у праву је Гојковић .Може бити горе .Много ,много горе.
Евгеније каже: „Зашто бисмо потцењивали своју памет и способности и избегавали да такве користимо као корисне будале за нашу ствар?“
Зато што су шансе за тако нешто равне шанси да овце искористе вукове као корисне будале. Не треба потцењивати своју памет и способност, напротив, треба их правилно проценити. Али исто тако НИПОШТО не треба потцењивати ни памет и способност и умреженост и увреженост (вековну; кад се последњи пут нешто крупно десило у Србији без пресудног утицаја страних обавештајних служби и осталих закулисних играча?) својих непријатеља! Проценивши једно, проценивши друго, треба увидети да су шансе за повољан исход приближне руском рулету са пуним добошем метака, те је једина нада да је неки од метака дефектан.
Колико год Евгеније иначе био у праву, нема говора да се на „о рук“ могу надлукавити лукави. Поготово тако вешто скривени и тако „јаки и опаки“.
koji ce se boriti protiv vlasti sadasnjih studenata! Milosevic je trebao da ode sa socijalizmom! Njegova vlast je dovela do toga da ljudi glasaju za neprijatelje svoje drzave. DOS je, opet, doveo do toga da ljudi glasaju za one koji su doveli do DOS-a! Vucic je gori od „zutih“ zato sto nastavljaju njihov put! Kada se SRS raspadala, a nije se raspadala 50:50 ili 60:40 ili, cak, 70:30, vec 97:3, sto pokazuje da su smradikali znali gde ce biti za glodanje, Vucic je plakao na TV i pricao kako napusta politiku i kako ce raditi sa bratom. Medjutim, Zapad je dobro procenio njegovu licnost, da upravo on moze da prikrije nepostojanje politickih (programskih) razlika, cinjenicu da politicki zivot cine samo prozapadne stranke, i svede poltitiku na licno. I, dok se nepostojece „patriote“ zalazu za „stavljanjr programskih razlika na stranu“, program prozapadnih stranaka je usao u institucije i sprovodi se svo vreme, bez obzira ko je na vlasti! Ta depolitizacija politike, glasanje protiv licnosti, a ne za neki program je i dovela do ove konfuzije da se Vucic poziva na Antonica, a Mile Lojpur peva na koncertu G-18+.
Sve stranke su stranke centra, ne po opredeljenju, vec odsustvo istog. U patriotskom rezervatu postoji uverenje da spas lezi u „desnici“, a Srbija je ekonomska kolonija. Kako ce „desnica“, pretpostavicemo da postoji, da promeni ekonomski poredak? „Desnicarska“ politika je svedena na spoljasnju, na pitanje Kosova, pa se dogadjaju gluposti da se velica Tramp, da se u BRIKS-u vidi samo resenje tog problema i onda se svako ko je uz BRIKS, barem malo, tretira kao „prijatelj“, npr. Turska i Iran !!!!????
Odsustvo ekonomske kritike, sustine stranackih programa, vodi svodjenju politike na spoljasnju, a ovo ka „estonizaciji“ Srbije. Odsustvo ekonomske kritike je odsustvo levice, pa se levica shvata po glupavom americkom razumevanju „leftists“. Antikomunisticka reakcija se ponasa kao da komunisti nisu bili i Srbi, kao da u svom okruzenje nemaju levicare, ljude koji zastupaju nasledje socijalizma. Zato se o komunistima govori kao da smo Estonci, kao da nam je to doslo spolja! Besmislice sa premestanjem grobova su klasicni sindrom malih naroda u kojima je svaka promena odsecanje od proslog, pa su neophodni „povratci i obnavljanja“, zbog cega se i ne razume zasto Rusi cuvaju Lenjinov mauzolej i crvene petokrake! Ako se uzmu u obzir sve ove razlike, kao i svodjenje unutrasnje poitike na spoljasnju, onda je jasno da Srbiju od Estonije odvaja samo tanka nit ruskog nepustanja Kosova u UN, a ne pravoslavlje, slovenstvo i identitetske baljezgarije… Ako se to dogodi, Srbija ce postati veca antirusija od Estonije. To ce biti i konacni „trijumf“ srpske „desnice“, „patriota“ koji su imali kljucnu ulogu u dovodjenju DOS-a na vlast i iskljucivu u dovodjenju SNS-a!
Треба се правити мртав. Дако нас заобиђе.
А шта мислите да престанемо да се плашимо отрцане форе, како ће ови отићи, а они ће се вратити. Ајд да видимо како да почистимо и ове и оне. Нисам баш будала да не знам да ово није лако јер их држе јаки играчи. И знам да ми сами то не можемо, Но Бог је ту да помогне, само ако буде имао коме!
Желео бих да скренем пажњу на један битан моменат, па да мало баталим коментарисање.
Да кажемо да Срби и остали становници Србије у огромном броју могу да се сложе да желе смену садашње (катастрофалне) власти.
Да ли, осим тога, Срби и остали становници Србије могу да се сложе око било чега, у било ком броју? Буквално било ком броју већем од броја један!
Ево нас на Стању ствари, сајт са врло јасно дефинисаном националном оријентацијом, дакле да претпоставимо да привлачи (условно) истомишљенике.
Ево овде, на Стању ствари, ни два коментатора не могу у било чему да се сложе!
Ми смо тако страшно расцепкани, атомизирани, да је слагање само две особе око било чега право правцато чудо. Да ли таква ситуација може да резултира у било чему добром и корисном?
У свакој логичној поставци, одговор је априори негативан. У Србији, земљи чуда… Питање је за неког много паметнијег.
@Ранко, и Ви и др Антонић што пишете ове параноје о сорошоидима, да „не живети у лажи“ рече Солжењицин. Пишем овде питање по 100ти пут већ-који српски православни генетски код? Какав српски национализам? Кад је то па постојало у нас последњих пар деценија? Ваистину, у нас Срба је било некад Правог Православља и генетског код, али једноставно то више није. Спомињете „другосрбијанце/ проглас“ небитну екипу, али они су мањина. Истина је да остатак српског народа једноставно није националистички и понаша се тотално незаинтересовано за сопствену српску државу и сопствени живот. Кад то признамо себи и то променимо, онда ћемо дати ногу у дупе и нато и кинезима. До тад, ово наше глуматање српског национализма је наш највећи непријатељ, какав проглас, какав глигорије пензионер, какви бакрачи.
@ Buducnost pripada studentima Највећа на свету Антирусија је сама Русија, никад их ту Србија неће претећи нити ћемо ми да постанемо русофоби. Скоро милион будала на концерту металике у Москви ономад, „замена мекдоналдса“ са руском верзијом истог срања од хране да случајно не остану гладни и поприлично кретенски изглед и понашање данашњих Руса у Србији нам потврђује ту теорију антирусије/ врхунца русофобије. Чак ни ми Срби, анационалне сплачине какви смо постали, не би плакали за металиком и мекдоналдсом, заправо на концерте те кретенске музике у Београду иду управо руски мигранти.
„Antikomunisticka reakcija se ponasa kao da komunisti nisu bili i Srbi-јесте, тито и туђман и моше пијада и кардељ и ленин су баш, оно, били припадници српског односно руског народа. Српски партизани су друга прича; постојали су, али је питање колико њих су уопште и били идеолошки комунисти. Социјализам је једна нездрава појава која је довела милионе српаких сељака у град „да се школују“ и тиме убила српски национализам, идеологија левице постоји само да задржи сељаке по градовима. И да…Латиница није српско писмо, него управо један ментални затвор наметнут од стране комунизма/ левице.
Ја као православни човек могу да подржим зхатеве студената да се објави комплетна документација у вези са надстрешницом.
„Какав србски национализам“ – Има истине у свему што сте рекли, али суштински нисте у праву. Ја Русију не могу гледати само кроз оне који су дошли на тај концерт или њихове „другорусе“ – пандан нашим другосрбијанцима, – који су побегли у Србију због страха. Познајем и једну другу Русију и неке другачије Русе, верујте ми на реч, често у њој боравим. Као што познајем и много честите национално опредељене Србадије. Кад се појави прави Вожд, а не они које нам стране службе протурају, видећете, даће Бог, има ли још гентског кода код Србаља…
Има право „какав српски национализам“. Има све аргументе. Много смо се погубили јер су нас десетковали кроз векове и векове. Кад кажем ми мислим на Србе. Али се надам да је и Ранко у праву за српски генетски код. Крв наших часних предака још тече нашим венама. То је моја последња утеха. Христос међу нама.
Ni jedna vlast nije savrseno postena, ali traziti nasilno obaranje vlasti zbog pada nadstresnice je losa zamisao. U Djenovi 2018 godine pade most zbog nesavesnog odrzavanja i pri tom zivote izgubi 43 ljudi, pa nije bilo zahteva za smenom italijanske vlade, nego su na sud bili izvedeni odgovorni ljudi iz kompanije koja je odrzavala most. U nasem slucaju je jasno da zapad koristi studente radi obaranja vlasti, posto sadasnja vlast ne zeli da se svrsta u antiruski tabor.
Ранков добронамеран текст. Слажем се да треба бити опрезан. Али треба и деловати. Опрез не сме бити изговор за неделање које одговара само Вучићу.
Тачно је да нас је ДОС упропастио, али је такође тачно да, кад се запитамо ко је био најнационалнији у последњих тридесет пет година, да је то ипак био Коштуница, уза све његове мане, слабости, окружење, коалиције, а он је на власт дошао након пада Милошевића. Слажем се и да Коштуница није постигао много, али да би се данас постигло више, треба деловати, бити храбар, борити се и пре свега – а то посебно у контексту власти Великог Шибицара – треба бити непоткупљив. Непоткупљивост је кључ успеха против Вучића. То студенти данас доказују својим примером.
Ранко, хвала Вам што сте ми одговорили. Најискреније се надам да нисам у праву што се тиче Русије. Вожд Ђорђе Петровић је велика српска светиња коју смо ономад од Господа заслужили. Нажалост, данас не знам да ли ће Господ опет бити тако дарежљив према нама.
Поред овог предлажем свима да прочитају текст Зорана Чворовића на Новом Стандарду: Студенти ПроГлас и одговорност националне интелигенције.
Ранко је потпуно у праву, не да може да буде горе него може да се деси да опет плачемо само овог пута са питањем: Боже зашто нас остави?
Погледајте само олош који је окупљен око ПроГласа. Гомила јахача српске апокалипсе. Кукала нам мајка ако они дођу на власт а изгледа да других нема.
Лако је подржати студенте али и њих неко вуче из сенке.
Горе не може бити сигурно
Неком сам написао
Оваква гомила корумпираних дилетаната, лопова, старлета и курви, наркомана, издајника и зликоваца (све истовремено) никад није постојала чак ни у колоритној Србији где таквих никад није недостајало!
@ Изногуд Нема горе; турци вечерас патролирају по Косовској Митровици, пре пар дан они из литве такође, све више бангладешана из пећине крља аутобусе по Београду, па ме нешто много и не погађају опскурни „другосрби“ из небитног прогласа и портала данас за које причате да ће хаос да направе. Бавимо се правим темама, пробудимо се, Солжењицин „не живети у лажи“.
Dobro ste to pomenuli! Cvorovicev tekst je objasnjenje zasto postoje samo prozapadne stranke i zasto studente kontrolise Zapad – ODSUSTVO KONTAKTA SA REALNOSCU I NEAUTENTICNOST! (gospodin Cvorovic je jedan od poslednjih ljudi koje volim da cujem (citam), posebno kada se bavi istorijom prava, ali ovaj tekst je deset koraka unazad u odnosu na njegovo isticanje prioriteta unutrasnjeg, pravnog uredjenja drzave !!!)
Gospodin Cvorovic navodi program cije su glavne tacke: 1) ponistavanje protivustavnih sporazuma Dacica i Vucica, 2) ponistavanje protivustavnih pregovora sa EU, 3) srpske politicke, kulturne i privredne INTEGRACIJE kao SVEMERA SRPSKE PATRIOTSKE POLITIKE (nesto iznad on celinu srpstva poistovecuje sa CG i R.Srpskom, nema Makedonije)
Dakle, ono sto sam naveo, mesanje unutrasnje i spoljasnje politike. Sve tri stavke se odnose na spoljasnju politiku. INTEGRACIJE (jugoslovenske, evropske, srpske, vazda sam pisao sta je tu pogresno, NIJE STVAR U PRIDEVIMA), kao SVEMERA mogu da opravdaju bilo kakvu unutrasnju politiku, zamislite integrisane Mila, Mileta i Acu, pa to bi bio krvaviji gradjanski rat nego „jugoslovenski“. Dakle, posmatranje Srbije spolja iz okvira integracija, (pisao sam o metamorfozama prostora (iz-medju, krajiskog, po-krajinskog…), mozda je tekst delovao opskurno, ali ovo stalno posmatranje Srbije spolja iz nekih integracija sa nekim koje sada iz-van, pa to biti iz-van tog iz-van obuhvatajuci ga integracijom na kraju dovede do unutrasnje podele, pa postanemo stranci jedni drugima, uprkos identitetskom) jeste priznanje otudjenosti, za-stranjivanja, napustanja Srbije, zbog cega se i ne razumeju studenti. Otuda i cudan proces da se savez Srbije i CG spolja bori za ostanak Srba u zajednickoj drzavi tokom gradjanskog rata, a unutar zajednicke drzave polako labavi. Ono sto razjeda tu zajednicu je unutrasnja politika iako se u spoljnoj cak ratuje za integraciju svih Srba!
Ono sto pokrece studente su UNUTRASNJA PITANJA, VLADAVINA PRAVA I SOCIJALNA PRAVDA! Posto su „unutra“ samo ovi koji su spolja u evropskim integracijama, jer spoljasnjost opravdavaju unutrasnjoscu – vladavina prava, bolji zivot, oni se lako prikljucuju na studentske demonstracije! Sa druge strane, ovi sto su spolja u srpskim integracijama nude opskurnost identiteta i to jos kao obnove-i-povratka, dakle opet nesto spoljasnje cemu se treba vratiti i obnoviti. Otuda i ova bizarnost da se buducnost vidi u ovom programu koji je mogao biti buducnost i pre 10 godina, ALI NIJE, pa i pre Dacicevih i Vucicevih sporazuma, pre 20 godina, sa stavkama 2 i 3, ALI NIJE !!!!! Koji je njegov smisao SADA, kada je proces otisao u potpuno drugom smeru, ako ni u jednom trenutku te ideje nisu mogle ni da preusmere ni da zaustave taj proces? Da li je smisao ovog programa taj sto smo dosli do nekog kraja, pa je kraj i njegovo cekanje zapravo izvor ovog programa – kamo lepe srece da ima kraja, radi se o vecitom vracanju istog!
I privreda se posmatra iz „integracione“ perspektive, posmatra se kao sredstvo „integracija“, a zapravo je moguce sredstvo dezintegracija i ovo malo Srbije. PRVO PITANJE JE KAKO U SITUACIJI POTPUNE OKRUZENOSTI I KOLONIJALNOG STATUSA NE PROPASTI EKONOMSKI I DRZAVNO, AKO SE UDJE U RASKID (SUKOB) SA ZAPADOM!
Srbija je ranjiva na stvari koje nikada ne biste povezali sa pojmom drzave: npr. i najblaza izolacija u vidu uvodjenja viza bi izvela iste ove studente na ulice i srusila „patriotsku“ vlast, osim ako ne bi kao Ameri i Kinezi pucali na studente (gledao sam Kovica i vodi se rasprava o velicini Milosa Obrenovica. Priznaje mu se rad na sirenju i teritorije i autonomije Srbije, ali da li biste odsekli glavu kumu zarad Srbije? Kostunica se izmedju svog morala i drzave odlucio za svoj moral i drzavu prepustio izdajnicima, pa sada moze slobodno da seta gradom, a da je bitan kao Gorbacov, mogao bi da reklamira pice).
Nespominjanje Stare Srbije (Makedonije) u ovoj integracionoj politici je indikativno. Ono je posledica razlike identitetske i interesne politike! Uvidja se da je Makedonija izasla iz identitetskih okvira srpstva (etnickih, verskih), ali se ne uvidja da je ostala u interesnim okvirima. Makedonija je najbliza Srbiji po neprijatelju (Albancima, a razlika prijatelj-neprijatelj je po Karlu Smitu izvor politickog dublji od drzave). Drugo, ona je od primarnog interesa za Bugarsku, a Bugarska je nasa najbliza veza sa Rusijom, najvazniji izlazak na more, vazniji od crnogorskog! Dakle, umesto integracija, treba gledati ono iz-medju (inter-esse)!
Ovo vecito vracanje istog, kao odgovor na vracanje istog u vidu 5.oktobra 2 je jos jedan dokaz neautenticne i reaktivne pozicije „patriota“ (neautenticnost se predstavlja kao autenticnost identiteta (konzervativnost), a reaktivnost kao desnica)!
Студенти су изненадили пријатно, готово сам био убеђен да те генерације немају никакав однос ни према чему.
На жалост најразорније оруђе запада је кризни менаџмент, управљање кризама, хаос па ред из хаоса, ред какав они желе.
Увек морамо имати у виду да смо од 5 октобра земља под западном доминацијом, неко би рекао колонија. Да нас запад испусти из својих канџи јер се група студената подигла, па нека је та група и укупна студентска популација, то тешко. А посебно је незамисливо у оваквом историјском тренутку када је испред нас прави фронт и када је сваки положај битан. Али ја сам ипак оптимистичан, ми смо Божији народ па неће бити чудо да нас неко чудо спасе и да се појави неко ког нисмо достојни јер смо ратног председника изручили у казамат агресора на територији и под управом агресора, преко агресорскњ базе у Тузли… На Видовдан
Што се ПроГласа тиче, гласила те гамади не читам али сам се кроз упутнице из Антонићевих текстова упознао шта скрабуцкају њихови интелектуални гуруи попут Кишјухаса, Чонградинове, Крстића и сличних. Такве патолошке текстове су писали једино ликови попут Анте Старчевића а што је било идеолошка основа за Јасеновац, Јастребарско, Паг и др стратишта.
Данас окупира 4. Рајх та побројана чудовишта би овде постала политички комесари и управници логора.
Ево, јавио се поштовалац друга Стаљина и софиста који каже да сергијанство није јерес, однекуд са неке говорнице, иза карираног столњака, да „објасни“ студентима да оставе Великог Вођу на миру, да им одржи слово да су прелешћени и да је све то дело мрског нам Запада али да ето ми то још увек не знамо. Да није тужно било би смешно. Нека је он њима објаснио и просветлио, само су на то чекали па да им све буде јасно. Хвала Богу па студенти не следе овакве ликове, нити их интересују њихова указанија, нити њихово клањање вођама, било овдашњим прозападним или оним „благочестивим“ источним, већ следе своју савест, мисле својом главом и виде да је вођа однео шалу. О свему осталом судиће историја, па и о фрагментима прошлости који се из ње овде оглашавају.
Дежурна мантра СНС ботова и њима сродних ситних духова, док исти режим кога тиме бране ради све као и страшила којима их је заплашио и смутио, па и много горе, само огрнут српском заставом да се Власи не досете. Из гроба ће да вичу „може горе“. Заправо су већ једном ногом у гробу али то не знају, заслепљени том вечитом кметском суревњивошћу и страхом од свега новог и непознатог што се ваља са друге стране брда, док им мач стоји изнад главе. Хвала Богу па су такви данас скоро небитан фактор.
Нити имам намеру да се упуштам у било какве расправе са горе прозванима, јер не полемишем са онима чије мишљење бар мало не ценим, тако да се немојте трудити. Просто сам изразио своје лично мишљење које не мора, а и не треба, да вам се свиђа, и свиђа ми се ако вам се не свиђа, и ту је крај приче. Слобода припада одважнима, и будућност такође, а ви се слободно гушите у сопственим страховима и подозрењима ако тако желите. Тужно је то и жалосно али боље од тога ни не заслужујете. Какву је државу и друштво такав теменашко-кукавичко-калкулантско-шићарџијски дух створио види се на сваком кораку.
@Какав српски национализам?
Шта ћете, не могу сви да слушају гусле или класику. Боље и то да слушају него туц-туц ритам машину или кукњаву и завијање турко-циганских певаљки или мекетање разних сељобритија преко блискоисточних матрица, и још да тај естрадни шунд називају „српском народном музиком“, како неки то нажалост чине, на велику српску срамоту. Или да нпр. ромске трубаче и каљугу облокавања и обждеравања у Гучи називају „нашом традицијом“ (иако нема ни једне српске народне песме са трубом из 19. века а вероватно ни касније) што нам је комунизам подвалио како би људе кроз згражавање одбио од српске националне приче. Чиста подвала, у складу с оном „Дајте ми медије и ја ћу од једног народа направити крдо свиња“, како то рече др. Јожеф Гебелс а тровач Митровић преузе и нажалост примени у пракси.
Него само се ви држите Синана, Џеја и Баје и других „српских култур-националних величина“ и не брините се о српском национализму. Он је здрав и прав и јачи је но икад. Хвала Богу има нас и нисмо никакве „анационалне сплачине“, како кажете, само што ви то не можете да схватите и разумете, јер тамо где гледате тамо нас ни нема. Јер за вас се изгледа српски избори своде на лажну дихотомију про-ЕУ/НАТО глобохомо мондијализма против пучко-паланачког дернек-патријотизма. Што је само пројекција вашег искуства и ништа више.
@Какав српски национализам?
Шта ћете, не могу сви да слушају гусле или класику. Боље и то да слушају него туц-туц ритам машину или кукњаву и завијање турко-ромских певаљки и мекетање којекаквих сељобритија преко блискоисточних звучних матрица, па још да тај естрадни шунд називају „српском народном музиком“, како неки нажалост чине на велику српску бруку и срамоту.
Или да нпр. каљугу пијанчења и обждеравања у Гучи називају „нашом традицијом“ (иако нема ни једне једине српске народне песме са трубом из 19. века, а вероватно ни касније) што нам је комунизам подвалио како би људе кроз згражавање одбио од српске националне приче, овде оклеветане и лажно представљене. Чиста подвала, у складу с оном „Дајте ми медије и ја ћу од једног народа направити крдо свиња“, како то рече др. Јожеф Гебелс а Митровић преузе и донекле примени у пракси. Питајте неког члана напр€дног картела ако не верујете.
А што се тиче тзв. „анационалних сплачина“, ако изједначавате националну свесност са карикатуром то јест сплачином паланачког дернек-патријотизма онда је ту нећете ни наћи.
Свети владика Николај је педесетих година писао и причао да Срби једва чекају да Тито умре, а да крвати планирају и знају шта ће тада да раде. Чини ми се да је тако и сад.
Одговор „Трећој Србији“: Нисам баш вољан полемикама у време поста и када сам написао текст одлучио сам да се не осврћем на пискарања сорошоидних ботова. Али реченица коју цитирам – „Нити имам намеру да се упуштам у било какве расправе са горе прозванима, јер не полемишем са онима чије мишљење бар мало не ценим, тако да се немојте трудити“ – натерала ме да променим одлуку. Тако да сам одлучио да одговорим боту. Питање – откад то у полемици могу да учествују бескичмењаци? „Трећа Србија нема намеру да се упушта у било какве расправе са горе прозваним“ – ма немојте ми рећи. „Горе прозвани“ има име и презиме кога се не стиди, а „Трећа Србија“ може да критикује под пседуонимом, то није проблем, али пљувати по некоме и потписати се псеудонимом и притом истаћи да нема жељу за полемиком са тим по коме пљује и који се потписује именом и презименом – јадније је од најјаднијег бескичмењаштва. Бави се својим ботовским послом до миле воље, али ако хоћеш полемику, ако имаш кичму треба да се потпишеш, ако немаш кичму, – ИШ. Питање – колико је еврића добијено за овако неписмен домаћи задатак? И у најтежим животним околностима може се преживети а да се човек не спушта тако ниско на ниво бескичмењака. Кажи газдама да следећи пут пошаљу неку јачу артиљерију. И на крају, препорука свим ботовима који желе да полемишу са „горе прозваним“ – боље не помињите Стаљина. Он је лакмус папир, одмах вас разоткрије. Данас зна огроман број Србадије ко је био Тито, ко је био Лењин и Троцки и ко је био Стаљин. Знају данас Срби да овакво разарање србског националног бића не би било могуће да Србадијом нису владали титоисти, лењинисти и троцкисти. Ја лично нисам никакав стаљиниста, ја сам православни хришћанин коме је страна свака друга идеологија, само инсистирам на историјској Истини, али сам сигуран да би нама Србима било много боље да смо после Другог светског рата били под кишобраном стаљиниста уместо титоиста, лењиниста и троцкиста…
@Какав српски национализам?
Шта ћете, не могу сви да слушају гусле или класику. Боље и то да слушају него туц-туц ритам машину или кукњаву и завијање кафанских певаљки оба пола преко блискоисточних звучних матрица, па још да тај естрадни шунд називају „српском народном музиком“, како неки то нажалост чине, на српску бруку и срамоту. А можда и ти „руски мигранти“ могу понечему да вас науче.
Тако су и каљугу пијанчења и обждеравања у Гучи назвали „нашом традицијом“ (иако нема ни једне једине српске народне песме са трубом из 19. века, а вероватно ни касније) што нам је комунизам подвалио како би људе одбио од националне приче, оклеветане и лажно представљене, чему људи који познају нашу традицију могу само да се смеју кад не би на првом месту жалили.
А што се тиче тог дела са „анационалним сплачинама“ СС ми упорно цензурише коментар јер овде изгледа из неког разлога није дозвољено рећи да национализам и тзв. „патријотизам“ нису исто.
@Neoplaton
Ако је тражење комплетне документације и захтев за казном одговорних „насилно обарање власти“ онда ништа. Изгледа да ботови хоће да кажу да документација не треба да се објави и да одговорни не треба да се казне. Свака част, свака част. Шта друго и очекивати од режимских ботова?
Је ли их можда страх да ће то покренути ланац кажњавања одговорних и другде, и открити размере фушераја партијских ухлеба којима и они припадају? Ако.
Пад надстрешнице у Новом Саду је директна последица одобравања пројекта који није смео бити одобрен, одобравања управо од стране „власти“ (каже се државна управа јер власт у Србији је у рукама народа) која је направила и представу од свега тога, иако то није смело бити одобрено, и према томе се карактерише у најмању руку као убиство без предумишљаја.
И ако су им руке чисте зашто се противе објављивању комплетне документације?
Нека су они нама објаснили на све ћелавој латиници. Да их (ботове) није срамота то одавно знамо. Небитно што студенти траже објављивање документације а не обарање „власти“, небитно што Запад нема разлога да је обара јер су се показали као верне и одане слуге.
Радо би они увели санкције Русији као што су њихови западни пријатељи то тражили од њих али не смеју јер се плаше народа. А и како би се онда представљали као „патриоте“ док распродају и уништавају земљу? Не иде. Па су се морали задовољити продајем оружја Украјини и увођењем санкција Белорусији. Но ботове није брига за све то док год имају своју ситносопственичку шићарџијску корист а то што посећују овакве сајтове значи да ботују по задатку.
Коришћење оваквих излизаних фраза и флоскула како би се сакрила сопствена одговорност и спречило кажњавање одговорних говори о безидејности и неспособности режима да изађе на крај са оваквим дешавањима. Питање је да ли и њихови гласачи више у то верују.
Правилно непристрасно размишљање аутора…
Сваки дан пролазим баш у то време,од првих дана баш кад су протести тек почињали са шачицом студената,од првог дана редовно су биле CNN телевизијске испоставе,просто се све ту и у самом зачетку и видело.
Ови протести су ескалирали,како кажу студенти у видео поруци, кад су њихове колеге које су протестовале код ФДУ претучене од групе н.н. лица.(већ виђен сценарио).
Протести су се после само ширили на принципу реакција-одговор-решење.
Волимо сви живети помало у лажи,истине ради треба рећи да импонује кад видиш самосвесне младе људе,буди ти се нека НАДА,која је данас у овом наметнутом конзумеристичком живота,права реткост.
Али поред тога највише љубим „ТВРДУ ИСТИНУ“ и са њом нема лажицкања и самоуспављивања и лицемерја.
Сматрам да ни једни протести нису спонтани,ни у духу православља ,као што не верујем ни званичној Русији,а ни једним страним званичницима у данашње време,доказ је корона.
Сви имају исти циљ,мислим на владе,ово је све друго обична представа и траћење животног времена.
Само једном сам био у Русији,Украјини и Белорусији,и то што сам осетио у Русији и нашу дубоку везаност за руски обичан народ и њихово дубоко гануће кад кажем да сам из Србије,не може се текстуално пренети.
Могу само констатовати да ми имамо дубоку духовну везу и кад буде прва права прилика ми ћемо то видети,колико год трудили се да контаминирају тај однос,поготово у овом тренутку,веза је дубља од разумског нивоа.
Подршка аутору.
Срби моји, сувише филозофирамо што је последица комунизма, жуте заразе, црних радикала, разних НВО, друго србијанаца, пешчаника, црних мајки и друге гамади. Многа су нам искушења. Послушајмо ми нашег вољеног и великог Војводу Живојина Мишића, сељачко дете: „ ЖИВОТ ЈЕ ВЕЧИТА БОРБА. КО СМЕ, ТАЈ МОЖЕ, КО НЕ ЗНА ЗА СТРАХ, ТАЈ ИДЕ НАПРЕД“. Скромно бих додао, ко неустрашиво иде напред, тај је слободан.
@Трећа Србија Мислим да ме уопште не разумете. Не причам о укусима. Металика је сељачки англо-германски бенд који слушају тамошњи шљакери, нема везе са Словенима нити Православном културом ни српством. Зато ми је и трагично што је било скоро милион Руса тамо, а Царевина су били, биће опет, Боже здравља. Кад кажем анационалне сплачине, мислим на народ који има Цркву стару 1 000 година, а ложи се на металику итд коју холивуд продаје као врхунац слободе и бунт. Од ових „Руса“ из краја Срби су научили следеће: плаше се директног контакта са Србима. То је као страх од сопствене мајке. Слажем се са свим што сте написали о „гранд“ културу. У кафану ни на Гучу не идем јер кафана није за жене.
Ранко мудро повезује Смердјакова са другосрбијанцима , њихов комплекс копилана , фиксације на умишљену ускраћеност за права која ничим нису ни заслужили . А и ми , такође у греху зачети законити потомци , имамо само толико права на онај део оставштине својих старих који смо својим деловањем одбранили и унапредили , а не и на оно што смо дужни оставити потомству . Зато је сваки преврат отимање од заједничке оставштине предака , нас и потомака . Праведност је трагање за првим у ланцу отимача …