Немогуће је веровати у добронамерност социјалне и културне политике било које политичке опције, уколико та стратегија не подразумева слободну недељу за све
Тајана Потерјахин (Фото: Лична архива)
Не постоји радна етика која сме да стоји изнад Божијег закона. Проповедање технолошког напретка и профита као новог и последњег бога цивилизације увелико на Западу даје своје гњиле плодове: богата друштва преједених више не поседују механизме за одгајање здравих и функционалних појединаца.
Немогуће је веровати у добронамерност социјалне и културне политике било које политичке опције, уколико та стратегија не подразумева слободну недељу за све.
Разуме се, хитне службе и неодложни послови неће чекати понедељак: ваљда нисмо постали толики идиоти да више не разликујемо изузетак од правила. Ипак, и људима који су запослени на таквим дужностима треба организовати распоред тако да појединац већи број недеља у години ипак може да проведе са својом породицом.
Нико неће рађати децу због родитељског додатка. Истицање материјалистичких мера као соломонског решења за проблем лошег наталитета одраз је глупости, неодговорности и лењости.
Из Закона о радничком заштитном законодавству (из јула 1910. године): Извор: Јован Б. Душанић, Одолети притисцима „колективног запада“ и остати веран своме културном обрасцу
Култура и вредности одређују човека много више него материјалне околности, статистика то математички доказује, антропологија тврди од својих почетака. Људи ће желети да заснивају многодетне породице онда када Божији и природни закон поново постану културни оквир у коме појединац замишља и осмишљава свој живот. Тренутно, тај оквир сачињен је од бодљикавих жица баналне и сурове материјалистичке етике, комформизма и конзумеризма. Сећате ли се оних недељних јутара, кад се све утиша, тако да се могу чути шушкање листа са којим се игра мачка, звецкање есцајга кроз комшијски прозор, звоњава са црквеног торња у даљини?
То су спокојне тишине у којима породице расту. Све породице имају право на недељу.
Седми дан је одмор Господу Богу твоме.
Допуна наслова и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Тајане Потерјахин)
Categories: Гостинска соба
Дивна, конкретна Тајана – лек души српској, спутаној ланцима свакодневнице комформизма и конзумеризма.
Ауторка као да је изашла из оне строфе:
„Две се у мени побише силе,
мозак и срце, памет и сласт,
дуго су бојак страховит биле,
ко бесни олуј и стари храст;
напокон силе сусташе миле,
вијугав мозак одржа власт,
разлог и запон памети худе,
Santa Maria della Salute.“
Могла би јој се сваки дан писати по једна песма…