О литератури др Гидеона Грајфа којом је дошао до броја страдалих у Јасеновцу
Музеј жртава геноцида
Београд, 25. август 2023. године – Израелски историчар др Гидеон Грајф, у интервјуу под насловом „Гидеон Грајф први пут за српске медије: Како сам дошао до броја страдалих у Јасеновцу“ (РТ Балкан, 22. августа 2023. године), непосредно потврђује да се, приликом процене укупног броја жртава система концентрационих и логора смрти НДХ у Јасеновцу, ослањао на свега три (!) публикације у издању Меморијалне установе „Јад Вашем“. У питању су публикације др Менахема Шелаха „Историја Холокауста – Југославија”, Цви Локера „Регистар заједница – Југославија”, те „Енциклопедија Холокауста” Израела Гутмана.
Зашто се никада неће сазнати прецизан број брутално убијених јасеновачких жртава
Музеј жртава геноцида, централна и матична установа Републике Србије која се бави културом сећања на припаднике српског народа пострадале у Другом светском рату на подручју окупиране Краљевине Југославије, има обавезу да јавност упозна са следећим чињеницама:
- Књига Менахема Шелаха: издавачка делатност „Јад Вашема“ поред осталог обухвата и едицију књига које обрађују Холокауст у свакој од земаља погођених катастрофом јеврејског народа понаособ. Једна од њих је и књига покојног израелског историчара пореклом из Југославије др Менахема Шелаха (1933-1995) о Холокаусту у Југославији која је објављена 1990. године.
Ова едиција се у сарадњи са „Nebraska University Press“ у САД објављује у приређеном или измењеном издању на енглеском језику. Међутим, индикативно је то да из ове серије студија на енглеском језику књига др Менахема Шелаха видљиво изостаје.
Разлог изостанка енглеског превода Шелахове књиге јесте у томе што се она у научном свету сматра безнадежно застарелом. Бивши директор Међународног института за проучавање Холокауста при Меморијалној установи „Јад Вашем“, покојни проф. др Давид Банкир, годинама је радио на покушају да се књига осавремени, као и на њеном преводу на енглески и српски језик, али је резултат изостајао. Након Банкирове преране смрти, када је Институт преузео проф. др Дан Михман, закључено је да се неће ићи на осавремењено издање Шелахове књиге о Југославији него ће се писати потпуно нова.
Главни проблеми књиге су у томе што се она углавном ослањала на врло скромну историографију о уништењу југословенских Јевреја насталу у социјалистичкој Југославији где су неки делови књиге, нпр. о Јеврејима у покрету отпора који је радио Јозеф Левингер, били писани под изразитим утицајем идеологизоване историјске науке. Такође, књига је писана искључиво из документације починилаца и искључиво из једне уске перспективе што је све допринело одлуци да се она не актуелизује и не објављује у преводу на енглески језик.
- Књига Цви Локера: писао ју је израелски дипломата југословенског порекла и дугогодишњи директор „Архива југословенских Јевреја“ Цви Локер (1915-2014) за едицију чији је задатак био да се опише предратно стање живота Јевреја у свакој од земаља захваћених Холокаустом. Као таква, ова књига је превасходно усмерена на јеврејску заједницу и њен предратни живот, као и на судбину у Холокаусту, тако да она податке о ширем контексту Холокауста доноси овлаш и не истражује их посебно. Локер податке о збивањима у Југославији преузима из тада доступних извора, а пошто је књига објављена 1988. године очигледно је писана кад и Шелахова. Пошто су Локер и Шелах били савременици свакако да су користили исте оскудне изворе. Самим тим, број жртава, осим евентуално јеврејских, пострадалих у Јасеновцу није посебно истраживан за ову прилику него је преузет из тада доступних публикација, те се Локерова књига свакако не може сматрати значајним извором за ову тему.
- Књига Израела Гутмана: У питању је прва у низу таквих издања (објављена је 1990. године) и за њом су уследиле још две модерније такве енциклопедије, једна из 2000. године чији су аутори др Роберт Розет и др Шмуел Спектор, као и друга коју су 2001. године писали др Џудит Тидор Баумел и др Валтер Лакер. То су уједно и последње енциклопедије у којима се користе до тада најчешће навођени процењени укупни бројеви жртава Јасеновца, и то 600.000 код др Розета и др Спектора, мада се већ у Баумел/Лакеровој енциклопедији указује на то да се укупан процењени број јасеновачких жртава у различитим изворима наводи у распону од 100.000 до 700.000.
Изјава проф. Гидеона Грајфа за РТ Балкан (Извор: Стање ствари)
Убрзо након књиге Лакера/Баумелове, у „Енциклопедији логора и гета“, у издању Меморијалног музеја Холокауста Сједињених Држава (први том објављен 2009. године; до сада публиковано укупно четири од предвиђених седам томова), користе се потпуно други бројеви – око 2.500 за Јасеновац I и II, 57.000 за Јасеновац III те 12.790 за Стару Градишку – што ће свакако тек бити предмет озбиљне расправе и засигурно не може бити узето као коначни резултат научних истраживања.
Коначно, др Роберт Розет, аутор енциклопедије Холокауста из 2000. године и виши историчар Међународног института за проучавање Холокауста при „Јад Вашему“ пре две године се изричито и званично у име своје институције оградио од др Гидеона Грајфа указавши на то да је „број људи које су усташе убиле у Јасеновцу и даље предмет научних истраживања и расправа, али угледним научницима је јасно да је он вишеструко већи од апсурдно ниске бројке од четири и по хиљаде коју наводи Голдман, а много пута мањи од брутално преувеличаног броја од више од 800.000 страдалих о чему се у доба комунизма нашироко говорило и који је недавно подржао Гидеон Грајф”.
Дакле, Музеј жртава геноцида указује на то да је литература коју је у интервјуу за РТ Балкан навео др Гидеон Грајф можда била довољна да почетком деведесетих година прошлог века неки студент на основним академским студијама историје напише осредњи семинарски рад о Холокаусту на простору окупиране Краљевине Југославије, док би данас такав студентски рад био оцењен као неозбиљан и одбијен на било ком респектабилном универзитету.
Вељко Ђурић Мишина: Књига проф. Грајфа о Јасеновцу пропагандистичка компилација
Другим речима, не може се научно изучавање геноцида почињених над Србима, Јеврејима и Ромима у Југославији током Другог светског рата у тој мери симплификовати и сводити на овако низак стручни ниво који подразумева позивање на свега три публикације чији су поједини делови садржаја у науци већ одавно означени као застарели и увелико превазиђени, а поготово се не може претендовати да на основу тога будете признати као стручњак за област у коју сте упућени тако површно као што је очигледно др Грајф.
Скраћивање наслова и опрема: Стање ствари
(Музеј жртава геноцида, 27. 8. 2023)
Categories: Преносимо
Још ово није држава Срба. Кад буде знаћемо.
Ако овако наставе, за 80 година ће, након „стручних истраживања” закључити да су у Јасеновцу били голф терени и да је ту страдало десетак Срба. Од невремена. Нису били адекватно обучени за боравак у природи.
Да се промени име музеја у: Музеј заташкавање геноцида. Ако се не промени име, онда, кривичне пријаве против Невена (Ћулибрка) и другова.
„Не бојим се од вражјега кота, нека га је ка на гори листа, но се бојим од зла домаћега!”
Проблем са “Музејом” и неким посленицима из редова клира је одсуство свести да су стали у службу најмрскијих антисрпских интереса и да их што Ватикан што Израелци што неоендехазијски посленици мотају око прста.
Некорисна је расправљање са њима о главној теми јер папагајски понављају лажне “аргументе”, као што је наводна нестручност супротне стране, на пример, при чему је сама њихова “стручност” неубедљива.
Добродошла би била анализа психолошких профила неколико појединаца (да не наводимо сада имена) која би објаснила како долази до издаје сопственог рода на тако дубоком елементарном нивоу, а која води саглашавању са ставовима оних који подржавају и данас најмонструознију државно-политичку творевину ХХ века.
Српски ревизионисти истине о размерама уништавања србског рода усташком камом се испостављају као посебна хомункулуска врста — нешто као укрштени вражји кот са домаћим злом. Да је велики Његош жив данас, ревидирао би сопствене стихове — јер оваквог домаћег-зло-накота историја још није видела..
Сјано! Литература је застарела, овлаш и после ње су изашли нови научно радови са другачијум подацима. Значи, треба обновити наведена издања, треба их штампати на дебелом папиру и треба после сваког издања са неким другим наводима штампати 5 издања са својим подацима. Тако изгледа заступање науке код челника институције “државе” Србије. Наука је лицитирање и навођење задате литературе. Да ли је уопште нормално бавити се тако идиотским, морално неприхватљивим наметањем лажи? Као да је потребан такав научни доказ о томе ко нам поби народ. Родбина убијених, комшије, пријатељи, који су чудом преживели и дали озјаве о томе, пописи становништва, године без ђака и војника, забрана истраживања и уништавање и сакривање доказа од стране Хрватске, све је ништа пред Мишином и његовим чврстим “научним” доказима. Њихови аргументи ће ускоро оспорити жртву уколико се не зна да ли је заклана или убијена маљем.
Не вреди се бавити моралом и стручношћу екипе из института. Тема треба да буде њихова кривична одговорност. Уколико тога не буде, мислим да њих неће бити, а да ће тема бити нечија кривична одговорност поводом тога. Све је ово последица тога што институција која једина има законско право и обавезу да употреби силу у одређеним околностима то не сме и не жели да уради.
Брате, ови се убише да по сваку цену умање број жртава. Илсу уцењени ил су плаћени а вероватно је и једно и друго.
Хвала редакцији СС што је објавила овај “Стручни осврт Музеја жртава геноцида на поједине тврдње др Гидеона Грајфа”.
Познато је да број жртава не може бити тачно утврђен, али, на основу чињеница и података, он може бити УСАГЛАШЕН. За усаглашавање тог броја, добро би било да се људи који данас имају супротстављена мишљења, састану и размене чињенице и аргументе.
Замолио бих Музеј жртава геноцида да организује састанак између особа које имају супротстављена мишљења, на пример између неколико потписника овог позива и владике Ћулибрка и Дејана Ристића. Састанак на коме би свако изложио своје аргументе, што би могло довести да се концензусом прихвати број “хххххх”.
Тај број “хххххх” неће бити тачан број жртава. Али, тај број би могао да помири Србе, и, много важније, да уђе у историју.
@Ћале
“Ил
су уцењени илсу плаћени а вероватно је и једно и друго.”И треће: сатанизовани!
Меморијални музеја Холокауста Сједињених Држава и др Роберт Розет. То су ауторитети пред којима би требало да се поклонимо. Зашто? Зато. Ето како се „научно“ аргументује и мисли..