У опасне игре упушта се још једанпут Архиепископ Скопљански г. Стефан по питању имена нове цркве, пишу грчки медији

Архиепископ тзв. МПЦ Стефан у Београду (Фото: Н. Скендерија)
„Архиепископ Скопља“: „Македонска црква“
Од тренутка када не само да није затражено покајање од Скопљанаца, него, напротив, поклоњено им је име „Охридски“, које су у сваком случају имали у титулатури Поглавара њиховог, очекивало се да ће наћи погодно тло за признање, баш како се догодило и са политичким називом. Требало је прво Грчка црква да ступи у преговоре, а не једнострано Фанар. Јер из новина Параполитика од 26. новембра 2022. постало је познато:
„У опасне игре упушта се још једанпут Архиепископ Скопљански г. Стефан по питању имена нове цркве. Г. Стефан у сусретима које је имао са руским црквеним и политичким чиниоцима упорно остаје при употреби одреднице ‘Македонска’. Његово упорно остајање у имену изазива многа питања, пошто долази у директан сукоб са Васељенском патријаршијом која је рашчистила то – да је назив предуслов за аутокефалију. Исто то је суседној земљи поручила и Грчка црква, што је чињеница која ће одредити развоје који ће уследити. Г. Стефан се, изгледа, више занима да има добре односе са патријаршијама Москве и Србије, које желе у имену нове Цркве одредницу ‘Македонска’, бацајући уље на ватру“.
(Ортодоксос типос бр. 2426 од 2. децембра 2022, стр. 8).
Одлука Бугарске цркве пред Божић
Одељак из текста Димитриоса Ламбропулоса Три мудраца били Скопљанци?*
„Долазак Христов у свет имао је као апостолат да сједини оно што је разједињено. То уједињење је заједница Бога и човека што се остварује у Цркви. Због тога је Црква дужна да на земљи одражава то јединство не само избегавањем раскола, него, углавном, јединомислијем помесних Цркава. У случају цркве Скопља, укидање раскола (и поред тога што није уследио опробани пут покајања) није довољно. Самим начином на који доби тело и кости васпостављање општења расколника са Цариградском патријаршијом и Српском патријаршијом (услед хроничног антагонизма и одвојених саслушавања у Београду и Фанару) постаје схватљиво да јединство није успостављено по вољи Христа, него је под утицајем интереса наметнут вештачки ‘уступак’.“
„Децембра 13. у оквиру реченог додата је и Бугарска црква, која је саборски одлучила да Скопљанце призна као ‘Цркву северне Македоније’, а њеног предстојника као Архиепископа државне престонице, то јест Скопља. Можда би признање било разумљивије и црквено исправно, ако избегавање титуле ‘Охридски’ (можда и то – ‘Македонски’) не би припадало правима која покреће Бугарска црква за цветалом у давнини ‘Охридском архиепископијом’.“
Још једном се потврђује да пошто вољни, који су спремни да служе политичким интересима, нису уложили труд да питање реше јединим утврђеним путем, то јест Свеправославним сабором, него се покренуше опортунистички, последица тежи да постане разбијачка и води у поделе. Свеправославни сабор не може другачије да одлучи него ослањајући се на историјску истину која је у вези са Македонијом…“
- (Ортодоксос типос, бр. 2429 од 23. децембра 2022, стр. 1. и 6.)
Categories: Посрбљено
Оставите коментар