Питање морала у смислу јасне свести о исправности поступака са становишта правде, у смислу диференције добра и зла, осећања одговорности, очигледно није пожељно у нашем систему
Фото: Canva
Нови школски стандарди ће ускоро бити усвојени. Међутим, врло је забрињавајуће да међу бројним компетенцијама које ученици треба да стекну у току свог школовања, НЕ ПОСТОЈИ ЕТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА. Питање морала у смислу јасне свести о исправности поступака са становишта правде, у смислу диференције добра и зла, осећања одговорности, очигледно није пожељно у нашем систему.
Увидом у званичне обавезујуће предметне компетенције објављене у ПРАВИЛНИКУ О ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА ЗА ГИМНАЗИЈУ, који је објављен у ПРОСВЕТНОМ ГЛАСНИКУ Службеног гласника Републике Србије, година LXIX – број 4, 2. јун 2020: Београд: Јавно предузеће „Службени гласник”, можемо констатовати да, осим у уводном делу у ком су уопштено дати циљеви предмета српског језика и књижевности, ни исходи ни стандарди нити предметне компетенције не садрже одредбе о моралу. У савременом свету, добро, као и зло, крајње је релативизовано, а то је и декларативни захтев нашег школства.
У складу са новим нормама је очигледно и избацивање из школског програма оних књижевних дела на којима су се ученици васпитавали како не треба бити полтрон и подмитљив, радећи против другог и против свеопштег добра, а реч је о Гогољевом „Ревизору“ и Нушићевом „Народном посланику“. Уместо тога петнаестогодишњацима је понуђена као обавезна лектира Ненадићев роман „Доротеј“ са експлицитним сценама блуда, педофилије, зоофилије и сличног.
Позив Министарству просвете: Вратите тестове без понуђених одговора/заокруживања на „Малој матури“
Истраживачки задатак попут: „Процените са моралног становишта основни мотив (побуду) који покреће главног јунака на акцију. (…) У чему је васпитна вредност бајке?“ (М. Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, 1999: 519) и слични примери из некадашње наставне праксе, изостали су из званичног школског Правилника, који су наставници у обавези да поштују.
Реч морал једино се спомиње у оквиру исхода напредног нивоа, стандарда који су пред усвајањем, међутим, искључиво у циљу толеранције према морално различитим перспективама: “СРП.СО.Н.3.1. Разумеју моћ језика као средства изражавања различитих димензија људских искустава (друштвених, културних, моралних, духовних и естетских), уважавајући контекст и различите перспективе.”
Пред наставницима су обавезујуће одредбе на основу којих ће ученике усмеравати ка толеранцији према моралним изопачењима, на шта нас друштво већ деценијама припрема медијским садржајима. Верујем да многи наставници нису свесни ситуације јер је пред њима шума бројева којима су означена упутства о стандардима, исходима, циљевима и компетенцијама ученика, како би се прикрила суштина, како се она не би уочила. Останемо ли неми пред овом ситуацијом, свесно ћемо морално урушавати појединца и читаво друштво.
Овим апелујем на колеге, родитеље и читаво друштво да се спаси што се још спасти може. Одредбе о етичности нужно, и то експлицитно, морају бити део ПРАВИЛНИКА О ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА у току целокупног процеса школовања.
У Београду, 1. 2. 2023.
Кристина Рајић, наставник српског језика и књижевности
ИСПРАВКА: У ранијој верзији овог текста стајало је погрешно презиме аутора „Доротеја“ – уместо Ненадић стајало је Ненадовић (10. 2. 2023 у 1:00).
Categories: Моба
Сократ је отац етике.
Подучавао је људе знању, врлини и важности дијалога.
Кључне моралне врлине према Сократу су :
побожност, мудрост, уздржаност, храброст и правичност.
Било би добро да се врати домаћа индустрија аутомобила, грађевинских машина и цемента. Било би добро да опет имамо домаћу говедину и сомовину, а не из аргентинског и вијетнамског замрзивача. Било би добро да имамо своје банке и своју Централну банку. Било би добро да више поштујемо родитеље, комшије, наставнике, домаре и теткице. Било би добро да се васпитање врати у школе. Али ништа од тога неће да се деси. Некад било, сад се спомиње. Прохујало са вихором.
Школа треба да се избори за своју всдпитну улогу. Али не тако што ће избацити из лектире капитално дело српске литературе, Доротеј Добрила Ненадића! Нонсенс!
“Доротеј” је дело које је препознато још давне 1978. године, као најчитанији роман према анкети Народне библиотеке Србије, а Добрило Ненадић је виђен као велико име српске књижевности како онда, тако и сада у најважнијим култирним институцијама у земљи и шире. Подсећам да је роман екранизован четири године по објављивању и ето израстоше бројне умне и лепо васпитане генерације. Школе треба да се позабаве својом васпитном улогом, али не укидањем врсних дела из лектире.