Позивамо Министарство просвете да се тестови Завршних испита макар врате на пређашњи ниво тако да ђаци увиде да знање има смисао и да се исплати учити

Извор: РТВ/Дејан Крецуљ
Овогодишња проба Завршног испита на крају основног образовања и васпитања донела је још једну новост на тесту из математике: од 20 задатака само за 3 требало је приказати и поступак (решити задатак), односно показати знање, док је за осталих 17 задатака било довољно само заокружити оно што се ученику учини да би могао бити тачан одговор. (Напомињемо да је од прошле године цeo Комбиновани тест већ био „на заокруживање“, тзв. затворени тест.) Уз то, директор Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања најављује да ће се „у будућности ићи и ка већем проценту затварања, као што је комбиновани тест комплетно затворен“.
Суноврат је кренуо избацивањем квалификационих испита (које су из српског језика и математике полагали само они који желе да школовање наставе у четворогодишњој школи, где су задаци били познати али озбиљни/тешки и где је постојао какав-такав праг – требало је имати макар један поен да би се тест положио) и увођењем Завршног испита 2010. године (2013. је додат и комбиновани тест). Од тада Завршни испит полажу сви ученици, прага за полагање нема (пролази се и са нула бодова), а тежина питања све се више уподобљује оној идеји из Стратегије образовања где из математике „ученик препознаје градиво уз помоћ наставника“ (једино што треба да зна јесте Питагорина теорема).

„Затворени тестови“ очито мање доприносе креативности и нивоу знања ученика (Извор: Завод за унапређење образовања и васпитања)
Ове године испит је додатно олакшан, заправо обесмишљен за оне који уче, шаљући ђацима поруку да је боље сналазити се и ићи на срећу него учити. То је резултат калемљења углавном протестантских искустава на наш случај („Од 2010. године озбиљно се припрема реформа завршног испита, уложена су знатна средства из различитих европских фондова…“, речи су једног од бивших помоћника министра просвете за основно образовање), те смо се приближили школовању само најпростије радне снаге за обављање занатских делатности.
Позивамо Министарство просвете да се тестови Завршних испита макар врате на пређашњи ниво тако да ђаци увиде да знање има смисао и да се исплати учити. Уверени смо да је сваком здравомислећем и овој држави и народу добромислећем појединцу очигледно да је неопходно:
- показати знање (поступак), и да то буде одговарајуће вредновано;
- да постоји праг да би се тест положио.
Ако испит већ мора да буде „затворен“, са понуђеним одговорима, предлажемо да се уведу негативни бодови за нетачне одговоре, чиме би се смањио удео оних који иду на срећу, односно погађање, уместо учења.

Изјава редовног професора нумеричке математике Универзитета у Новом Саду из 2015. (Извор)
Тиме бисмо допринели да наши млади нараштаји увиде да се вреднују знање и рад, и образовали људе да размишљају својом главом, како би могли преузети одговорност за вођење државе на добро српског народа и грађана Србије, а не странаца.
Categories: Моба
Сачувај Боже (м)ученике од ми(нис)тарстава про(би)свете …
Свети Јустин Нови: ”Шта су, са друге стране, плодови Богочовечанског друштва (Цркве)? Светитељи, Мученици, и Исповедници. То је његов циљ, његово средтсво и смисао, то је доказ његове неразрушиве снаге. Не књиге, библиотеке, системи и градови – све су то ствари које су присутне данас, а сутра их нема. Различити псеудо-хришћански хуманизми испуњавају свет књигама, док Православље испуњава свет Светима. Хиљаде и стотине хиљада, чак милиона Мученика и Новомученика, палих за Веру Православну – то је плод Богочовечанског друштва.”
http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/najstariji_protestantizam.htm