И затворени тип тестирања и понуђени одговори ђацима не мора нужно да значи и олакшавање. У нашем образовном систему то раде најстручнији наставници, рекао директор Завода за вредновање квалитета образовања
Извор: РТВ/Дејан Крецуљ
БЕОГРАД – Одржана је проба мале матуре за ученике осмог разреда, која је имала за циљ верну симулацију правог завршног испита.
Ове године подељена су мишљења о провери знања из математике код наставника, ученика, али и оних коју су га правили, јер је тест од 20 задатака, садржао 17 на заокруживање.
„То што неки наставници сада можда имају примедбе због тога што су тестови затворени није новина, јер последњих година идемо ка затварању тестова. И затворени тип тестирања и понуђени одговори ђацима не мора нужно да значи и олакшавање. У нашем образовном систему то раде најстручнији наставници школа”, рекао је за Танјуг Бранислав Ранђеловић, директор Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања.
„Доказ да таква форма задатака није морала да значи олакшавање су тренутно вероватно и најтежи и најквалитетнији пријемни испити у нашем образовном систему на факултетима који су већ 10-15 година у затвореној форми“, казао је Ранђеловић.
Бранислав Ранђеловић (Извор: РТС/Снимак екрана)
Са друге стране, како наводи, и у свету је затворена форма врло актуелна, скоро сви најбољи најбољи универзитети и колеџи на западу раде по таквом систему, па то и ми не радимо ништа што није уобичајено у свету.
„Искуства говоре да деца која су бољи ђаци, боље резултате и остварују и обрнуто и сматрамо да нема разлога да се прави проблем око овога, јер је то тенденција свуда у свету и тенденција како се наша деца понашају, уче и колика је њихова пажња. И мислим да ћемо у будућности ићи и ка већем проценту затварања, као што је комбиновани тест који је комплетно затворен“, рекао је Ранђеловић.
Факултети нису сагласни
Државна матура требало би да од 2024. године замени досадашње пријемне испите на факултетима.
С тим решењем се већина факултета не слаже. Сматрају да су пријемни испити бољи начин за одабир студената, посебно на уметничким факултетима.
Милош Благојевић, помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја истиче да морају „доста тога да ураде на разумевању два система: средњошколског и високошколског, као и њиховом усклађивању“.
Форум београдских гимназија: Министарство просвете крши аутономију школа
„Факултети су по закону врло битни. Треба да донесу свој план уписа. То је нешто о чему морамо да причамо са њима, да их укључимо у цео процес“, истиче Благојевић.
Резултати теста биће познати до 19. априла, после чега следи њихова анализа и презентација. Пројекат финансира Европска унија.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар