Размишљао сам да покренем медиј (прави, а не алтернативни), да нађем инвеститора, али сам онда схватио да би убили и таквог инвеститора, нема толико храбрих, па сам од тога одустао, док студенти не победе
Седео сам једном приликом са ратним ветераном, био је у рату и планирао да крене у још један. У друштву је био и колега новинар и причали смо како да покренемо слободни медиј у Србији. Слуша нас човек који је био у рату и каже нам: „Морам да признам, ви сте баш храбри људи”.
Изненадио ме је том изјавом – уместо ми њему да кажемо да је храбар, он то каже нама!
А онда сам размислио – и кажем да је у праву. У рату имаш оружје и имаш шансе да преживиш, знаш ко је непријатељ и шта планира, па ко кога убије. Као новинара који мисли својом главом и критикује власт или мафију, могу да те убију са леђа, да те згазе аутомобилом као пса на улици. Потпуно си незаштићен, ненаоружан и никад не знаш кад неко може да те негде сачека. Чак ћеш и у ратној зони данас пре да погинеш као новинар, него као војник. Погледајте како се убијају новинари у ратовима који тренутно трају.
Мимо тога, данас је немогуће радити као слободни новинар на слободном медију, ако се бавиш информативним програмом, политичким темама и истраживањем криминала и корупције. Такви (мејнстрим) медији не постоје нигде у свету. Слободни новинари су први на удару сваке врсте тоталитаризма, кад угуше слободно новинарство прелазе на остале делатности. Јасно вам је да сте ви ускоро на реду кад видите какво је стање у медијима.
Са „гробља идеја“: Ујединимо српске сајтове у СЕРБОПЛОВ (пловидба српским интернетом)
Ако мислите својом главом и критикујете власт можете да се радите у другим делатностима. Можда ћете у некој фирми због тога добити отказ, али ћете наћи посао у некој другој фирми у истој или некој другој делатности. Не можете ни да одете из Србије да негде у свету радите као слободни новинар (можда само у културном програму), али у другим делатностима то можете, и можете и даље да говорите шта мислите. Осим у неким државама, као што су Кина и Велика Британија, где као обични грађанин можеш да завршиш у затвору због свог мишљења и критике власти коју си изнео на друштвеним медијима.
То не значи да не постоје слободни новинари. Већина ради неки други посао, да би преживели, али и даље преко разних канала информишу јавност и указују на проблеме. Неки су успели да направе своје портале и канале на друштвеним медијима и неким платформама и да се тиме професионално баве и живе од свог рада као новинари. Таквих је данас највише на Иксу. Јутјуб спроводи цензуру и преко ноћи могу да вам униште све што сте годинама стварали. На Иксу тренутно нема цензуре и тамо слободни новинари имају претплатнике и велики број посета и приходе од реклама и могу да живе од свог рада. Живе од људи који их прате, Али, то важи само за новинаре великих и богатих држава. На српском говорном подручју, на Иксу претплату плаћа само пар хиљада људи, овде људи немају новца, ни навику и поверење да нешто тако плаћају картицама преко интернета. Исто важи за Телеграм, тешко је преко Телеграма зарадити новац у Србији.
Мислим да сад сви већ знају за сајт и Јутјуб канал Србин.инфо, који живи од донација. Мање је познат сајт Стање ствари. На ова два алтернативна медија објавио сам највише текстова. То сам радио бесплатно. Помињем ове медије зато што знам како оснивачи живе. Ови медији постоје због жртвовања оних који су их основали и са њима сарађују. Од донација које некад легну, не може се прехранити породица. А у сваком тренутку власт или Јутјуб може да их обори и угаси. То се обавезно догоди кад се достигне толика посећеност или популарност, да могу угрозити власт. Србин.инфо и Стање ствари не добијају новац од фондова из иностранства, корпорација и јавних предузећа, као неки медији који се представљају као независни. Једино донације обичних људи који их прате. И међу њима се нађе неко ко мисли да, ако је дао новац, може уређивати тај медиј. Неки од њих су тражили и да се моји текстови више не објављују.
Вештачка интелигенција о сајтовима Србин.инфо и Стање ствари
Слободни медији морају да преносе истину и чињенице и да не буду пристрасни. Ако неко каже да је независан, а плаћа га ЕУ да напада Русију, онда није независан. И обратно. Узмимо пример и Израела и Палестине, слободни новинари и независни медији су они који критикују и своје који чине зло. Углавном свако указује само на злочине оних других.
На Србин.инфу и Стању ствари можете да нађете критику и ЕУ и Русије, као опозициони медији критикују власт у Србији, чак има и критике СПЦ (иако су сви верници). Али се зато компаније које зависе од власти или желе да сакрију нешто од јавности неће рекламирати на таквим медијима, а оне које би хтеле не смеју, одмах ће се наћи на удару режима или неке друге силе.
Размишљао сам да покренем медиј (прави, а не алтернативни; да испунимо све законске услове да можемо да емитујемо програм као кабловска телевизија, итд.), да нађем инвеститора који је толико храбар да ризикује да изгуби новац ако нас новинаре који водимо тај медиј ухапсе или убију, ето – ми ризикујемо да изгубимо животе, а инвеститор само да изгуби новац – али сам онда схватио да би овај режим, односно, мафија, убила и таквог инвеститора, нема толико храбрих, па сам од тога одустао, док студенти не победе.
Зато у Србији пролазе заглупљивање народа, криминал и корупција и грађани Србије служе за разне експерименте. Слободно новинарство је прва линија одбране људских права и слобода. Зато је најважније створити демократске медије који поштују етичке кодексе професије. Ако тога нема, држава постаје полицијски држава, затвор или логор (дигитални паноптикон). После тога, хапсе и обичне грађане због критике коју износе на друштвеним медијима, више не могу да нађу посао у својој струци, итд. Због страха људи прелазе на аутоцензуру и праве труле компромисе. И на крају изгубе сва права и слободе.
Вештачка интелигенција о „Стању ствари“: Националистичка и проруска платформа
Слободни медији служе грађанима да укажу на кршење својих права и слобода, на криминал и корупцију, потрошачима на преваре компанија, компанијама на проблеме у привреди… Слободни медији служе обичним грађанима, поштеним радницима и поштеним предузетницима. Бранећи и подржавајући слободне медије, браните лична права и слободе, могућност да укажете јавности на неправду или крађу која се догодила вама или неком другом… Под притиском јавности, све државне институције, јавна предузећа и приватне корпорације боље раде.
Сви медији данас служе некоме: властима држава, крупном капиталу, разним интернационалама, тајним друштвима… и зато нема слободних медија. То би требало да буду јавни сервиси који се финансирају претплатом грађана, као што су РТС или BBC, али њима управљају гебелси.
Надам се да ће се отворити простор за стварање слободних медија после победе студената.
То ће вам бити први и најбољи знак да смо на добром путу, да ће се променити систем и Србија ослободити. И надам се да ће се више ценити и подржавати слободни новинари. И да ће таквих више бити.
Categories: Гостинска соба
Студенти не могу победити, пешадија може само да погине.
Ево малог предлога за будућност медија у нас, али великог за садржај у њима:
Сви закони који се тичу медија, све одлуке, новчана издвајања, кадровска решења тзв. јавног сервиса, сва финансирања медијских пројеката, доносе се у надлежној скупштини двотрећинском већином.
И, у другом малом кораку, мало разрадити случај када се рогови у врећи не сложе.
Добра иницијатива у основи, ево пар идеја. Препоручујем да проучите британски ЈТ канал Дабл даун њуз, они су независни и живе од тога, барем кажу да немају „шугер дедија“ и да живе од донација. Нису их до сад срушили, а прилично озбиљно решетају.
https://www.youtube.com/@DoubleDownNews
Они који сумњају да ће бити срушени на ЈТ често праве паралелно канал на Рамблу а има још више сличних платформи које дају већу слободу од ЈТ, имају мању цензуру и у вези садржаја.
https://rumble.com/
Телевизија је на неки начин застарео концепт о којем размишљамо по навици. Можете основати и новине, али ко чита новине? Телевизија је превазиђена због концепта редакције. Редакција заправо значи претходна селекција. Постоји група људи која вам прави првобитну селекцију. Зашто бисте пристали на то? Ја немам телевизор више година и нисам неинформисан. Немам га јер он служи за индоктринацију и краде време. Чак и кабловски канали који нуде хиљаду програма, тамо ћете по инерцији, умору и палој природи да се залепите за оно најпријатније што опушта, то ће вам потрошити време и неће га бити за нешто друго.
Интернет концепт је бољи. Да, алгоритам вам предлаже шта да гледате, али имате и могућност претраге, Јутјуб је и серч енџин. Концепт „он дименд“-по захтеву је нешто битно другачије од редакцијског концепта.
Концепт овог времена је видео, а најгледанији су врло кратки клипови, што је први схватио Тик Ток са концептом од 3 минута, а онда је Јутјуб увео Шортсе. Њих сад углавном користе као рекламе за дуже клипове, тј кратки је сажетак дугог и служи да заинтересује и пренесе основну информацију. Текстове читају људи одређених година и профила, помало „стара школа“, људи који су научили од раније да читају књиге и који су читали новине и биће их све мање.
Постоји још једна заблуда, коју људи подразумевају, а која може убити мотивацију али је ипак треба имати у виду, а то је „кад би људи само знали истину, све би се променило“. Не, људи се у основи не опредељују према „истини“, већина се опредељује према „у чему се лакше плива“, и кад сазнају истину већина помисли „да, и?“ Тако да нада да ће масе променити курс ако сазнају, чују, виде нешто, је јалова нада. Боље је учинити истину доступну онима које она занима.
Стање ствари и Србин инфо су потпуно различити портали,са различитом поруком,циљем, квалитетом,уредником…
Мирко! Пази метак!
Зашто ?
Зато !
Како ?
Тако !
НАДА.
Да.
Србско женско лепо ИМЕ.
Или ?
Ко жели од Срба и Србкиња да покуша да пронађе одговор на питање :
Зашто ?
Како ?
Када ?
Ко ?
На који начин ?
Да нада у „слободне медије“ дође на крилима „победе“ молим искрено и дубоко до бола да бар „малчице“ свог сопственог слободног времена одвоји да или „послуша“ илити „прочита“ текст песме
Србске „младалачке“ надарене музичке групе зване РАНИ ( СРБСКИ ) МРАЗ у време „најцрње Србске комунистичке НЕСЛОБОДЕ било чега и било кога у Србској Народној Историји“ од Светог Саве па до дан данас , први пут изведене године
1979 , наслова :
УТИЦАЈ „РОЂАКА“ НА „МОЈ“ ЖИВОТНИ ПУТ.
Рођака замените за СРБИНА И СРБКИЊЕ.
Мој замените за МАЈКУ СРБИЈУ.
За оне Србе и Србкиње које нису вољни или вољне да саслушају песму илити прочитају текст извршавам скраћење :
Тако ТО бива када се ПРЕВИШЕ снива,
А о стварности МАЛО зна.
Тако ТО бива када се ПРЕВИШЕ плива
МУТНИМ водама сна.
У вези горе споменутог канала Дабл Даун Њуз, ево примера колико се данас сматрају важним интернет платформе за видео садржаје. Ово је такође и мастерклас истраживачког новинарства и пример како се деконструише наратив у 13 минута до ситних шрафова.
Ради лакшег праћења ово су битне тачке:
Израел је купио Тик Ток и пратеће фирме за 14 милијарди долара у јануару ове године. Алгоритам је поверен Ораклу чији СЕО се хвали да је био у Кирији (израелски Пентагон) и да тамо Ораклови стручњаци раде у униформама идфа и како је она на то највише поносна. Власник Оракла – Елисон је дао 26 милијарди из свог џепа за ову ствар. Они чак не користе израз „за истину“ већ „за агенду“.
Цео хардвер, сервере и остало обезбећује компанија Дел. Власници су и шијунског софтвера који прати телефоне новинара, и разних људи, међу којима смо можда и ми јер посећујемо портале одређеног типа и гледамо овакве клипове, софтвер се зове Пегасус, У причу је укључен и Давид Хоровиц који је ангажовао Томија Робинсона који сад води „анти-емигрантске“ протесте (заправо анти палестинске) у Енглеској. Има још неколико фирми у игри. Како каже овај новинар „Не могу да вас спрече да гледате шта се дешава у Гази, па су купили екран кроз који гледате“.
„србин“_инфо независтан портал!? Неће бити, то је само једна у низу „наших“ прљавих инфо тровачница, попут Danas-a, Peščanika, 021, Antenе M, и иних. С том разликом што је уличарски ниво на „србину“, нарочито коментари, нешто чега би се и марва застиђела. Иначе свима овима је главни газда из редова стране агентуре за чији интерес и раде.
Код нас може шта ко хоће, нарочито или искључиво ако је на штету српског народа и ојађене Србије. То није зато што смо у царству неограничене слободе него што смо робови колонијалног безакоња. Разваљена је ограда око винограда нашег, па „га кида ко год прође“, „горски вепар подгриза га, и пољска звер једе га“, „попаљен је огњем, исечен мачем“.
А Господа нема да нас обиђе…
Озбиљно питање, велика потреба, тежак проблем. Што донекле показују и приспели коментари – сви ефемерни и недостатни, и јер је проблем превелик. Пре више од 2 деценије Драган Ђоковић је херојски урадио праву ствар: од сопственог новца, којег је свог потрошио, у вредности једног пристојног стана, започео је смислен независан часопис. Праве теме, паметни аутори, потпуна независност. Издржао је 6 месеци, уз све герилске напоре, типа таксисти као кол-портери итд. Испоставило се… да је сваки корак превелики проблем, а довољн је један за неславни крај. Ултимативно сам могао само до депресивног закључка нерешивости. Публикум је апсолутно предоминантно неквалитетан. Огромна већина раје су заправо погубљени сензорно-афективни наркомани. Дочим су сви, а поготову ти наркомани, нон-стоп потопљени изобиљем наркоманије, тим непрекидним бљувањем глупости, које су ем глупе, да свако (мисли да) може да их схвати, ем су ЏАБЕ. Оне су џабе јер су генератори бесплатних вести лагатори којима лажи доносе профит али се кеширају другде, не на наплати пласмана лажних вести, не кроз наплату медија. Политика и идеологија су највећи бизнис, јер су најпрофитабилнији криминал. Тако да медији имају свако мало те сморне рекламе – које су заправо само секундарне рекламе, и секундарни профит. Примарна је реклама сам медиј, тј. његов садржај који је садржај лажи. Оне лажи која је реклама неке групације, неке политичке туче, неке идеолошке опсене. У основи је то ауторедуктујући проблем било ког људског квалитета – да је само зло профитабилно. Која медицина успева? Па она која продаје лекове. Не она која не продаје те штетне отрове, и још поучава човека – то није добар модел зараде. Уосталом и хришћанство је пропало, скроз, па се тек уздигло – као лаж, успостављеног бизнис модела званог Црква. Или, свеједно, комунистичка револуција – пропада, осим ако није крволочна отимачина па диктатура. Тек онда побеђује – ако је 200% издаја прокламованих намера. Идеја је аутора текста – нада, чежња, фантазам – да ће се након победе студената „отворити простор за стварање слободних медија“. То је вазда – и то у најбољем случају – ситуација из Андрићеве скаске Аска и Вук. Свеопште људско устројство, а економије поготову, је оно зла, преваре, глупости, пизме, апсурда и све тако. Последично химера „слободног новинара“ је, планским потопом бесплатним лажима као „вестима“, унапред немогућа – има томе више од једног века. А што се тиче исто исправне србофилне тенденције – колико наше омладине је и чуло име а камоли да слуша народно певање Светлане Стевић? Наспрам ког броја и процента који слуша и зна турбо-фолк пракљаче? Свака је људска вредност и квалитет вредност и квалитет. У почетку. Али на дуже стазе је казна и покора. Такав је овај свет. Ситуација је, сасвм извесно, безизлазна. Што је само додатни разлог да се не сме очајавати. (Уз све мане и тога) најзначајнија зона слободног израза и комуникације истине на Интернету задњих 10-15 година је Substack. Направити неки Србстак, Србстег, неко СрбБруј острво могло би да помогне.
@ Хелиос
@ За г. Варагића
Добра запажања и добре идеје. Не могу да одговорим до краја, јер бих морао да откријем неке своје идеје. Али треба имати у виду да су електронски медији нешто ново у људском роду, постоје тек сто година. Било је потребно време, да прође више генерација од нпр. кад је Орсон Велс 1938. извео радио драму са нападом ваземаљаца и панике која је настала у САД, преко нпр. преваре зване епидемија вариоле вере 1972. године, до нпр. кад су грађане Србије уплашили да се затворе и не гледају помрачење Сунца 1999. године, или пандемије корона вируса 2020. године, да би људи схватили шта им раде. Од почетка, сви мејснтрим медији су под контролом крупног капитала или држава које су их основале и служе искључиво за пропаганду. Истина, до пре пар деценија могао се наћи добар културни и образовни програм, било је музике и филмова који нису загљуплљивали народ, напротив, отварали су очи људима. Било је и добрих цртаних филова за децу. Онда се појавио интернет као посебни феномен. Тек са интернетом и кабловском телевизијом појављује се могућност за оазе слободе. Мада је и то комликовано, јер су у њиховим рукама хардвери, сервери, сателити, каблови, дозволе… Али борба тек почиње.
Колико је изводива идеја о радио програму, слободном, независном, непоколебивом, правдољубивом и истиноносном радио мрежном чвору на међумрежју. Приде, межумрежна, ћирилична читаоница, једноврсна поменутом радио програму…
Снимати на мп3 као звучне књиге и качати на доанлоад. Слуша се уз пут. Заузима мало простора. Лако за опслуживати и одржавати. Не мора уживо, не треба слика. Не мора супер актуелно. За веће ствари може да чита Робот Рођа.
@Зоран Николић
Ако имате неке предлоге, радо бих чуо. Радио је свакако у плану.
@Никола Варагић
Озбиљност и топлина негдашњег Другог програма радио Београда. Светосавско Православље као црвена нит програма (искуства православних радио станица) – од јутарњег молитвеног правила до саборног дијаложења после Свете Литурђије… Бранислав Матић, рецимо, са обе стране микрофона, прстохват националне ревије Србија, философија, књижевност, историја, предачко завештање, чворишта Србског постојања, битија и суштог – Завет, Светосавље, Сеобе, Геноцид, Староставно и Домостројно порекло и извориште и исходиште, политика – само Боготражитељна, без „хуманизма и ренесансе“, модерне и постмодерне, ОБРАЗовање, устројство училишта и лечилишта око Цркве, „цивис“ као ДОМАЋИН, ЛИЧНОСТ као свакодневна радијска тема, ЊЕГОШ, СВЕТИ САВА, ПОЕЗИЈА, народна, епска, ДЕСЕТЕРАЧКА, РУсија, Медитеран, од Трста до Цариграда, показатељно разоткривање НЕПРИЈАТЕЉА, презир за издајнике, ПАМЋЕЊЕ као друга црвена нит програма… За читаоницу свеколико тумачење и сведочење Законоправила, Душановог законика и Римског права за почетак, кроз дијаложење, разјашњење и усвајање, свакако и кроз убедљиве монологе који одишу вером и поуздањем, веродостојношћу… Читање одломака, приказа, поговора и предговора за свако важно слово, букву, реченицу, роман, причу, песму, стих… И, наравно, Жарко Видовић…
Музичка подлога – друга страна духовнога ветра који са радио таласа дува у једра Србије… Мени јесте доживљај читати и слушати…
Не постоји апсолутна слобода, посебно не код оних који би да обликују једно друштво. Ту на сцену ступа одговорност. И, ништа на кратке стазе. Живот је процес. Данас радимо да би потомци кроз 50 или 100 година имали добро трасиран пут и уљуђену државу. Алтернатива је да све време незадовољни бауљамо, и да се , у будужности, одрекнемо примисли о постојању Срба и Србије. С обзиром на антисрпску идеологију и образовање, од 1945. до данас, морамо да радимо бар пет пута више. Потребан је радио, вероватно и нека друштвена мрежа, али, брзо ћете схватити да то није уточиште за све. Наравно, идеал је овладавање системом, да се кроз њега трансферише препознатљив идентитетски образац, само за то је потребно време. Образовање је на првом месту. У том смеру треба користити новостворене медије. Кад не може институционално, да се бар за неко време погура ванинституционално. С обзиром на ситуацију, биће ту великих и жилавих отпора, помогнутих пре свега са Запада. Постали смо идеолошки обојени, разбијени, исувише комфорни, незаинтересовани и неспремни на одрицања у корист општег. Оквири које пројектујете на тим медијима морају да буду задати, да се не наметне какофонија, примитивизам (општеприсутан на друштвеним мрежама), анархија тзв. општих права без одговорности, а тек не крајње супротности идентитетском и традиционалном. То нимало није лак посао у данашњој Србији и међу данашњим Србима. Подржавам сваку идеју у том смеру и спреман сам на свој лични скромни допринос.
@Хелиос „Уосталом и хришћанство је пропало, скроз, па се тек уздигло – као лаж, успостављеног бизнис модела званог Црква.“. Ово кажете ви, а Христос каже „Основаћу Цркву своју и врата пакла неће је надвладати“. Ви својим речима називате Христа лажовом. Разлог томе је што не видите Цркву по њеној суштини, већ видите још једну људску институцију коју замишате као „скуп попова“ на позитивистичко’-материјалистички начин развијен вероватно формативним периодом у најсекуларнијој држави у Европи тог времена – СФРЈ (позитивизам=оно што видим, што је очигледно то је истина). Ово је општа карактеристика огромног броја људи на овом простору који су развили једну врсту перцепције и шаблона мишљења везане за једно време и светоназор и покушавају да га примене у другом времену.
Говорите о Цркви на позиција некога ко није њен члан. Ово је слично као кад би неки образовани римски патрициј из 1. века посматрајући споља и из даљине критиковао Цркву због овога и онога, лоше организације или грешака Апостола као људи. Одговор на ово тада неби било негирање тврдњи тог римског патриција, већ би одговор био: „Ко је тебе питао за мишљење о Христовој Цркви?“ Коментари јесу ефемерни и недостатни, али у овоме као и охолом суду и општој смуљаности опет предњачи ваш, као и обично.