Небојша Катић: Треба ли приватизовати ЕПС

Kако помирити залагање да енергетски систем остане у рукама државе, када држава лоше управља ЕПС-ом? Одговор је једноставан – потребна је професионализација управљања системом и другачија кадровска политика

Фото: А. Васиљевић

ЕПС је на путу да постане акционарско друштво и то је први корак у правцу његове делимичне или потпуне приватизације. У Србији, бар када су велики системи у питању, реч приватизација служи као еуфемизам за продају предузећа странцима. Мора бити да љубитељи распродаје свега постојећег с усхићењем чекају тај сретни тренутак када ће се Србија ратосиљати још једног државног баласта и тако освежена и економски прочишћена наставити путем своје африканизације. У општем хаосу, домаћем и глобалном, продаја ЕПС-а би могла проћи лакше него у неким мирнијим временима.

За владу би продаја ЕПС-а могла бити врло угодна и корисна. Продајом би се могао обезбедити девизни прилив који би привремено смањио зјапећу буџетску рупу, ослободио државу потребе да улаже у енергетски сектор и да се задужује по том основу. Уместо буџетског одлива, ето Србији прилива. Било би ту можда и приватне користи, како је то иначе ред у пословима „приватизационе врсте“ … и не само у државама „српске врсте“. Ако би власт кренула путем приватизације, нема сумње да би велики број аналитичара и „инфлуенсера“ подржао овакву одлуку било по налогу власти, било по идеолошком афинитету или налогу споља.

Вечерње новости: ЕПС постаје акционарско друштво, грађанима бесплатне акције?

Аргумената за приватизацију не мањка – приватизација би значила да је дошао крај неодговорном односу према ЕПС-у и кадровској политици ослоњеној на експерте из прехрамбено-услужног сектора. Партије на власти, било које власти, изгубиле би могућност да своје убоге и неспособне чланове ухлебљују о државном трошку или да „своја“ приватна предузећа богате на рачун ЕПС-а. Потенцијални проблеми у снабдевању струјом ове зиме могли би додатно да ојачају поменуту аргументацију.

Оваквом (про)приватизационом наративу иде на руку што је процес урушавања ЕПС-а неспоран и јасно видљив. (Дилема би могла бити да ли је ЕПС руиниран само партијским шарлатанством, дакле спонтано, или је то резултат дводеценијског пројекта уништавања предузећа како би се оборила његова вредност а потом изнудила и продаја.) Речју, све поменуто иде на воду аргументације да је само приватна својина гаранција ефикасности предузећа, или како би присталице продаје свега постојећег учено и убојито поентирале – зар није логично да о предузећу боље брине приватни власник него држава?

Може бити да је ова аргументација логички убојита али је емпиријски промашена. Струја или вода, на пример, стратешке су робе код којих је сигурност снабдевања по разумним ценама важнија од профитних интереса снабдевача. Реч је о тржиштима која су природни монополи и/или функционишу на монополским или олигополским принципима. А када је тржишни амбијент такав, нема тржишне утакмице од које би потрошачи имали користи. Напротив. У интересу предузећа и његових приватних власника је да цену струје подигну у небеса, а да при томе што мањи део профита улажу у развој и јачање сигурности снабдевања. Власници највише воле да улажу у своје џепове. Све промашаје и пропусте снабдевачи ће увек компензирати или новим подизањем цена или ће изнудити субвенције државе. Наивно је веровати како регулаторне агенције, које треба да брину о интересима потрошача, нуде заштиту од монополистичке злоупотребе тржишне позиције.

Милорад Грчић: Грађане ће много више коштати погубне одлуке Зоране Михајловић него било који потез рудара

Искуство Француске је добар и поучан пример. Једна од најјачих светских електропривреда је пре петнаестак година одлучила да крене путем својих англосаксонских узора. Извршена је делимична приватизација која је требало да обезбеди да ЕДФ, понос Француске, буде још успешније предузеће. ЕДФ је тако „ојачао“, да је данас више од половине нуклеарних електрана (а то је главни извор струје у Француској) ван строја због корозије и лошег одржавања. Француска је од извозника струје постала увозник, и то у најгорем тренутку. Епилог те приче је да француска држава ових дана окончава процес ренационализације ЕДФ-а. Како је то објаснила француска премијерка, у условима драматичних климатских промена, држава мора имати пуну контролу над својом енергетском будућношћу. Преведено, приватизација је сјајна ствар под условом да вас је баш брига за енергетску будућност и за интересе грађана и привреде.

Али како помирити залагање да енергетски систем остане у рукама државе, када држава лоше управља ЕПС-ом? Одговор је једноставан – потребна је професионализација управљања системом и другачија кадровска политика. Томе није препрека државно власништво већ безочна партијска бахатост. Притисак јавности да се ЕПС не продаје већ да се професионализује морао би бити систематски и упоран. То би била и добра прилика да опозиција покаже да није инструмент страних економских интереса било с које стране света да долазе.

Небојша Катић: Србија је економска колонија (необјављени интервју)

На крају, али изузетно важно – у старту би требало заборавити и сваку идеју о јавно-приватном партнерству као тобоже конструктивном компромису када је реч о реформи државних монопола. Тај модел увек завршава на штету државног партнера, најгори је од свих лоших модела и гори је чак и од приватизације. На такве идеје више не наседају ни либералне развијене државе.

Опрема: Стање ствари

(Политика/Блог Небојше Катића, 2. 11. 2022)



Categories: Преносимо

Tags: , ,

9 replies

  1. Слажем се са господином Катићем. Кладио бих се да је имао дијаметрално супротне ставове пре 20-30 година. Ал’ небитно, важно је задржати стратешке фирме и вредности у рукама државе, ма колико неспособна државна управа била (пожељно је да постоји бар минимум одговорности, ако је то могуће). Јер џабе одсуство рупе у буџету и суфицити, ако немаш своју струју.

    Што на једној другој теми рече ,,коментар чења извињење“, добро би било да држава форсира и финансира неке ствари, као што су развој Торлака и сопствених вакцина, итд.

    12
    2
  2. @Јован П
    Вучић и његова камарила , а посебно он, као колонијални
    управник истрајава на томе, зарад останка на власти, да
    приватизује и “Телеком“, јавна предузећа, посебно водоводе
    у већим градовима (Београд, Н.Сад, Крагујевац,…), преостала
    изворишта пијаће и минералне воде,“Србија шуме“ , руднике,
    државно обрадиво земљиште, уништи домаћу пољопривреду
    (земљорадњу, сточарство…) и од Србије направи
    експериментални полигон за сваковресне експерименте
    белосветких пробисвета – на људима, флори, фауни,
    земљишту, води и ваздуху.
    Вучић је поставио себи задатак да самога себе превазиће у
    том /његовом/ кретенизму, а чопор кретена који га прати
    (у позицији и опозицији) је спреман у томе да се бори до
    последњег Србина.
    У распродаји државне имовине и свега вредног, он се
    понаша као наркоман који је спреман да за дрогу прода
    не само сву своју имовину, већ и своје најрођеније,
    уколико силом или милом не буде у томе спречен.
    Он и његова камарила (од 5. октобра 2000-те) нису
    спремни да раде и буду одговорни.
    Толико је опседнут валастољубљем, да себе и Србију
    води у амбис.
    Шешељ је за њега рекао да је једине његова опсесија –
    МОЋ и ВЛАСТ, а такви се милом не повлаче са власти,
    већ само КУКОМ и МОТИКОМ.

    11
    3
  3. @Јован П
    Импресионира Ваше непознавање неолибералне економске политике. То је боље него да игноришете суштину неолиберализма. Ако не знате, можете да научите, али ако игноришете, нема Вам помоћи. Исчитајте неке књиге, тј. уџбенике, па онда коментаришите. Недостаје Вам базично знање о неолиберализму, а оно се стиче из књига, тј. уџбеника, а не из кратких актуелности, са Телеграм канала или Јутјуба. У мало текста, пуно погрешног.

    3
    8
  4. @револуционар

    Не замерите, ал’ нисам се бавио суштином либерализма, а израз ,,неолиберална економска политика“ ми је и стран и одбојан. Једино памтим од пре 30 година како је отприлике текла приватизација. И касније ваучерска приватизација у Црној Гори. И зашто је Металац ад из Горњег Милановца опстао, а зашто данас не постоји један Навип, који је имао своју продавницу у Њу Јорку. И зашто су цементаре прве приватизоване и много штошта другог, као и други коментатори што памте. Стога је текст Катића добрим делом искрен, осим у делу професионалног менаџмента где делимично представља сопствено препоручивање за тако неку позицију.

    Што се тиче читања књига, све зависи шта кога привлачи. Али свакако их треба критички читати. Рецимо, када читате уџбеник из основне школе или википеију добијате знање да је индустријска револуција у свету (читај у Британском царству), почела са изумом парне машине. Како човек сазрева и још чита и критички расуђује, онда схвати да је парна машина ту имала мали удео, а да је суштински ,,прогрес“ Британаца и запада исходован од непрегледног броја робова који су радили до смрти на пољима дувана, памука у САД и тсл.

    П.С. Јесте ли Ви нешто љути на мене?

    10
    2
  5. @Јован П
    Ви не само да не желите да знате, већ наступате и демагошки и популистички.Као не знате да смо колонија. Па требала би држава ово, требала би оно. Која и чија држава? Заправо, наступате нимало критички, већ одбранашки. „Јер џабе одсуство рупе у буџету и суфицити, ако немаш своју струју.“ А „одсуство рупе у буџету и суфицити су позитивна ствар за развој економије? А можемо ли да имамо своју струју, ако имамо „рупе у буџету и дефицит“? Забавно! Као да режим ненамерно греши у економској политици. Испадате смешни. Неолиберална економска политика има чувена 3 принципа: либерализација, стабилизација и приватизација. И зато је то што Ви тврдите да треба „држава“ да уради, разлог за громки смех. Срећа па нисте усамљени.Где би од ова 3 принципа разврстали „одсуство рупе у буџету и суфиците“? Увесељавајте још мало…
    Када прочитате, можете слободно критички да се осврнете:http://dusanic.rs/ntt.pdf.
    П.Н. То је само једна од више на ту тему, али вредна књига. А од мр Н. Катића имам зборник радова „Из другог угла“.

    1
    6
  6. @Јовaн П
    Одакле Вам да Србија има суфицит у буџету? Још једну неистину сте изнели. Међутим, то може да иде у прилог одбрани неокомунистичког режима. Јер раде добре ствари, али би и могли и боље. Зато Вас и сличне не занима неолиберализам, одн. све што указује на антинационалну и антидржавну природу режима. Комуноносталгичари имају пажљиво неговану слику, коју ништа не сме да наружи. Ако се чињенице у њу не уклапају, онда их игноришемо. Међутим, све ће то теже ићи.

    1
    6
  7. @Јован П
    „Упитан „зашто му смета комунизам, којег нема већ деценијама“, Гајић је одговорио да „није тачно да нема комунизма, јер је то ментално стање“.

    „Никада се нисмо разишли са том идеологијом и менталитетом. Највећа кривица Слободана Милошевића је што је продужио живот том режиму. Служба државне безбедности, такође, има савршен континуитет од 1945. године, који није прекинут ни у једном тренутку. Они су на власти од ’45. и њима је свеједно који су политичари на власти“, рекао је Гајић.“ http://www.nspm.rs/hronika/vladimir-gajic-dubravka-negre-je-ministarka-rio-tinta.-radila-je-u-evropskoj-investicionoj-banci-koja-je-direktni-finansijer-njihovih-projekata.-pitanje-je-da-li-ona-moze-da-prodje-bezbednosnu-proveru.html
    То је Ваш миље. Будите опрезни, долазе смутна времена, не само за њих.

    2
    4
  8. @револуционар

    „Никада се нисмо разишли са том идеологијом и менталитетом.
    Највећа кривица Слободана Милошевића је што је продужио
    живот том режиму.
    Служба државне безбедности, такође, има савршен континуитет
    од 1945. године, који није прекинут ни у једном тренутку. Они су
    на власти од ’45. и њима је свеједно који су политичари на власти’,
    рекао је Гајић.’ “

    Ко је подржао Тита, а окренуо леђа Дражи Михајловићу 1943, и само
    наставио са том подршком до данашњих дана?
    Британци/Енглези преко своје службе Ми-6, Ми-5, зар не?
    Ко је инсталирао комунизам у Русији?
    Британци/Енглези!
    Ко ј инсталирао фашизам/нацизам у Немачкој?
    Британци/Енглези!
    Ко је растурио СФРЈ?
    Британци/Енглези!
    Ко је инсталирао ДОС-овску неокомунистичку/“неолибералну“
    мангупарију у Србији?
    Британци/Енглези!
    Ко руководи полицијом у Србији?
    Британци/Енглези!
    Ко је главни саветник/наредбодавац колонијалном управнику
    Србије Александару Вућићу?
    Тони Блер – Британац/Енглез!
    Ко инсталира сатанизам у свету?
    Британци/Енглези!

    Ваше примедбовање @Јовану П преусмерите на Британце/Енглезе,
    тако ће те /бар мени/ бити много јаснији и одређенији.
    Хвала!

    9
    1
  9. Није им ни овако лоше.
    Мајка Партија управља, краде колико ко може, када дође до белаја нико није крив, појма немају шта се десило. Запослених , њихових посвуда у ЕПС-у, свима лепо а народ гледи и чека мрак. Када га буде опет испочетка, ми смо утренирани да трпимо и чекамо.

Оставите коментар