Драгослав Бокан: Да ли уопште разумемо сву осетљивост теме екстремно сложених односа СПЦ са Скопљем?

Не смемо да заборавимо да више околности нису као у време Тита, па је зато и све потпуно другачије него тада. Самим тим, то није издаја, као што би то заиста било да се догодило док је Тито био жив

Драгослав Бокан (Извор: ФБ страница Д. Бокана)

Сасвим укратко, ми смо се, рекао бих, још од 1912. године дословно „заглавили“ са Македонцима – које не признајемо, нити прихватамо – у живо блато потпуно „ван историје“.

А требају нам као савезници против стварања Велике Албаније. Пошто нико као они не осећају, на својој кожи, проблем албанске експанзије (уз свесрдну америчку и ЕУ помоћ).

Не смемо, притом, да заборавимо да више околности нису као у време Тита, па је зато и све потпуно другачије него тада.

Самим тим, то није издаја, као што би то заиста било да се догодило док је Тито био жив. У страшно време општег расрбљавања и обезбожења, а кроз Македонце и Црногорце, Муслимане и Хрвате. Свако од њих је на свој начин учествовао у паду српства, баш као и толики Срби-титоисти.

Али, људи то не разумеју. Нити желе да се удубе у све димензије разлика оног и овог времена. Нажалост по нас, а због неизбежних последица овог нашег трагичног неразумевања и сталног, кобног разједињавања унутар српске матице.

Ми не треба никоме да држимо санкције, ни Русима, ни Македонцима, никоме.

То је суштина, и када је реч о Цркви и кад је реч о држави.

Срећом по нас, у Цркви не постоји ни „референдум“, нити „демократски избори“, па ће све бити по Божијем допуштењу (ако не – и по директној Божијој Промисли). Да се не бисмо изгубили и дезоријентисали у нашим вечним размирицама и непопустљивим ставовима – чак и онда када се тиме стављамо насупрот сопственој држави и нашој јединој, апостолској и саборној Цркви…

Није ником лако да себи увек тачно и прецизно објасни „шта све стоји“ иза „ових и оних потеза“ наших световних и духовних власти.

Драгослав Бокан: Мој (сасвим специфичан) „случај“

Али је свакако мање зло и несумњиво много корисније по српски народ – да, како знамо и умемо, тражимо све оно добро (и мање лоше, такође) у сваком одиграном и јавно одлученом потезу на актуелној мапи света (па и свих помесних православних Цркава).

Молим се Светој Тројици да све буде добро и „како Бог заповеда“. Да нам у томе помогну моћне молитве Пресвете Богородице и Светог Саве Српског (и свих светитеља који нас држе да не потонемо у мутне дубине оноликих искушења у последњих стотињак година југословенских беспућа).

Опрема: Стање ствари

(ВКонтакте налог Драгослава Бокана)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

43 replies

  1. Чим Бокан позива да „разумемо“ одмах знам колико је сати.

    112
    8
  2. Sada Bokan postaje life coach. Vredja .

    92
    8
  3. Једна од омиљених синтагми овог српског, нажалост услужног интелектуалца, јесте „поништена савјест“. Ето господин Бокан дође и до тог животног стадијума. Како одбранити неодбрањиво? Како објаснити цјеливање руке „светог чудовишта“ и јасоновачке говоре који су код сваког Србина са мало емпатије према српском страдању изазвали само констернацију? На крају, добар је и овај раскол унутар СПЦ која више није монолитна? Нема ту оправдања!

    88
    6
  4. Бокану није јасно? Да ли има још некога коме није јасно?

    65
    7
  5. Ти си, Бокане, или непроницљив
    или само једна од проданих душа

    76
    5
  6. Господине Бокан,
    горе просуто Ваше размишање није за две ноге…

    77
    7
  7. Спаси нас Васкрсли Христе од нас самих!
    Сада ће мноштво љубвеобилних и представницима Цркве у свакој одлуци оданих Православних хришћана пожурити да нам објасне новонасталу стварност. Нама који не разумемо, не схватамо, немамо љубави….
    Шта да разумемо?Аутошовинизам?
    Спаси нас Господе!

    78
    5
  8. Да једном и ја, у пролазу, честитам Бокану. Бојим се да су многи верни и родољубиви ухваћени у замку и не успевају да виде колико је потез СПЦ био мудар у овим тешким временима. Неки су плаћени да нападају СПЦ где стигну, али многи мисле да су баш они изабрани да буду на бранику српства и вере. Нека нам Бог свима подари да се у скромности и љубави молимо и да мудрији будемо.

    21
    78
  9. ОК, прихватам да се у материју довољно не разумем, што значи да ми се потез (аутокефалност МПЦ) ни најмање не допада, али бих волео да ми неко објасни зашто је добар. Заиста, зашто? Шта добија Српска православна црква? Зашто је то по њу добро и зашто је добро по српски народ? Да ли цркву то спасава неке веће беде и које? Хајде нека неко ко разуме дубину, мудрост и суштину овог корака нека само објасни ЗАШТО!

    42
  10. Бокан много хвали Александра и Порфирија.

    59
    2
  11. Није Господ наш на годишњем одмору већ седи на Престолу Славе са десне стране Оцу. Зашто тако огорчени комемнтари као да смо изгубљени.,, Благо оном који издржи до краја.,, Последња реч у свему је Божија. Ми свакако чекамо Господа да суди живима и мртвима. 🥰

    20
    29
  12. Бокане, па све на свету се може објаснити оконостима. Суштина је у правом објашњењу, а не било каквом. Околност да си некад био прави, не подразумева да си сад сплачина. Али ти то сад јеси. Околност да смо ми по теби вероватно недостојни да процењујемо твоју мудрост, не значи да смо глупи, а ти паметан. Околност да си неспособан да се избориш за опстанак без увлачења властима, не искључује реалност да си једноставно њихов заступник. И тако, навођење било каквих околности за издају и глупост је беспредметно.

    83
    2
  13. Хахахаха тачно сам знао да ће Бокан да напише овакав текст, као то је изузетно мудар потез итд.

    45
    3
  14. Ovog smo, bar, raskrinkali, jos dok je pretilo da ce postati svetac!

    40
    3
  15. СПЦ је наслеђе предака остављено потомцима.
    Наслеђе се може само проследити, а никако отуђивати,
    поклањати или продавати.
    Ко се оглуши о Аманет предака бива проклет, и на овом и на оном свету!

    45
    2
  16. Ево лепе шансе да се сутра све поправи! Финале купа друга маршала, па да Бокан поведе снагаторе са „севера“ и „југа“ да поравнају онај змијарник…Нека замоле пре тога чика Божу Спасића, да за њима проспе чашу воде, за недај Боже….

    29
    1
  17. Koliko moras da si lligav pa da braniš ovu ovoliku svinjariju. Režimski is*****

    34
    2
  18. Ovo je pre svega odraz potpunog nedostatka stida I pokusaj pravljenja svih nas ludim. On kao poseduje tajne podatke, nama nedostupne ali koje on eto, ne moze da nam prezentuje. Znamo da ima gomilu decurlije iz post-belo-orlovskog perioda da izdrzava (da su zivi I zdravi), pa zato mozda mora da se hvata za svaku tezgu. Ne voli da neko komentarise njegovo pisanije I javno je bio protiv ‘anonimnih internet komentatora’, koji ruse njegov monopol I stavljaju u istu ravan njegovo I svako drugo misljenje. Interesantna je njegova evolucija bas kao I razvojni put belo-orlovske saborkinje mu, Biki Srbljanovic. ‘Argumenti’ koje je naveo ovde se mogu direktno preslikati na Crnu Goru gde je cesto pozivan gost. Da li to znaci da se ovaj čokalijski presedan moze primeniti od strane montonigera?

    Govoreci o Crnoj Gori, da pomenemo apsurd da je jos jedan protivnik javnog komentarisanja njegovih tekstova cesto pozivan da nesto napise ili poseti Crnu Goru pa mu je cak svojevremeno I ulazak bio zabranjen isto kao Beckovicu, Kovicu i Mirovicu. Poenta je da se on bio javno izjasnio za nezavisnost siptarskog Kosova (mada se sada nesto pritajio, verovatno da ne naškodi svojim tezgicama I tv ćakulanju sa starim brozovim autonomasima), tako da bi on bio pogodan da otvori ‘case’ Kosovske pravoslavne crkve, sto bi mu obezbedilo niz tezgica za barem sledece dve godine.

    39
    3
  19. Sad, posto si se ti oglasio, vajni intelektualce i branioce ove vlasti, prodana duso, – sada znamo da iza svega stoji vlast. Bolje da si cutao.

    33
    2
  20. Не, не разумемо осетљивост поменуте теме зато што се свакодневно бавимо далеко осетљивијим темама – како ћемо опстати као људи, и при том претећи релативно нормални. Зачуђујуће је, у домену надреалног, колико је могуће изврнути истину. И прилагодити је чему год да треба…

    31
  21. @Ана, nije sasvim jasno sta je Dimitrijevic hteo da poruci ovim tekstom. Kao da jos nema stav…

    14
    2
  22. https://stanjestvari.com/2022/05/25/porfirije-priznacemo-i-kps/

    Према овом тексту је Порфирије у потпуности сагласан са Хашимом Тачијем, који се такође залаже за успоставаљање Косовске Православне Цркве. Само да не буде назив „Српска“.
    У том смислу Хашим Тачи и Порфирије (са својим колегама) делују апсолутно у садејству у разградњи српског националног бића.

    18
    3
  23. Да разјаснимо цео случај.Бокан се позива на Бога само за разлику од њега ја прво помислим на почившег патријарха Павла. И сад долазимо до ситуације када Бокан објашњава Павлу шта је то пропустио да уради, да ли из незнања или старачке сенилности…
    Бокане мислим да је непристојно да ти подучаваш Павла. Верујем да то исто замераш и почившем патријарху Иринеју. Испаде да смо до сада имали блесаве патријархе па се тек Порфирије нађе паметан и целомудрен.
    Патријарх Порфирије није таква громада да је све ово сам смислио и одлучио, ту је прсте умешао АВ. Тако се лепо види по свему што ради ових дана. Прво састанак са Клаусом Швабом па онда Порфирију даје зелено светло, потом наци амбасадору подноси реферат а онда пушта у јавност лажну вест да ће да прича са Путином да нам замаже очи.
    Ав ав, нисмо ми од јуче.
    Ово је пробни балон за Косово и Метохију.
    Нацистички олош ради на томе да нас раскомада и иде полако: Македонија, Косово, Црна Гора, Војводина…

    24
  24. Господин Немања Девић је, саопштењем на свом ФБ налогу, много конкретнији и одређенији и од господина В.Димитријевића, а посебно гос’н Д.Бокана:
    https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10225625918862095&id=1452392820&set=a.10206429144714739
    Моје мишљење је, усудио бих се да кажем, на истој фреквенцији, тј. укратко – вратити институцију црквено-народних сабора, јер црква, пре свега, јесте тело Христово кога чини верни народ.
    Христос воскресе, браћо и сестре!
    До године у Призрену и Охриду!

    27
    1
  25. @Мистер Х
    И мени се тако чини…

    8
    1
  26. Makedonci, koji su priznali Kosovo i glasaju za učlanjenje Kosova u sve međunarodne organizacije, su nam saveznici protiv stvaranja Velike Albanije!? Genijalno.

    30
  27. Дакле , није неопходно да умре Бокан , па да не буде са нама ! Његова релативизација издаје за време Тита и данашње , време Вучића , показује ипак конзистентан став : у време Тита могао си издати само свој народ , сада је издаја ако си против патријарха . Тако да је и синод обавезан своме , равновасељенском патријарху , а не народу , издаја народа , квантитативно релевантна , није довољна да би била квалификована .

    16
  28. Види Србине,нас сељаке само заниме проста ствар коју смо ми неких година начули:-да ли Ватикан сваког маја обележава Дане МПЦ-…Толико о томе.

    15
    1
  29. @први међу грешнима

    „…вратити институцију црквено-народних сабора, јер црква, пре свега, јесте тело Христово кога чини верни народ…“

    Капа доле — овде први позитиван и конструктиван предлог усмерен на сабраност и саборност свете СПЦ.

    19
  30. Ево и подробнијег образложења за све којима није јасно:

    ,,ОПЕТ, О ПРИЗНАЊУ МАКЕДОНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ – ОХРИДСКЕ АРХИЕПИСКОПИЈЕ

    Оваквим чином признања аутокефалности „МПЦ – ОА“ Српска Православна Црква је очувала статус Мајке Цркве, кључан за даљу судбину овакве акције.
    Да нисмо овако брзо, дословно „у лету“, реаговали и преузели иницијативу од Цариградске патријаршије, догодило би се ново „зачепљење“ читаве ситуације. Јер би, онда, такво признавање од стране за то ненадлежне Цркве било, логично, одбијено од руске и других помесних Цркава – и почео би нови раскол између Антиохије, Јерусалима, Александрије, Москве, Цариграда, Атине, Београда, Софије… а на ову тему.
    Потрла би се тако она историјска одлука из 1920. и добијени (па и скупо плаћени) цариградски „томос“ из 1922. о обнови Пећке патријаршије и искључиво нашим ингеренцијама на све оне области које су се тада ујединиле у СПЦ, са јединственим Синодом, Сабором и патријархом. А Цариград би кренуо да се понаша као да и даље има она права којих се одрекао пре сто година.
    То је било веома важно, предупредити канонски хаос због претеће одлуке патријарха Вартоломеја (где он почиње да суди и делује тамо где за то нема никаквих основа), која се наднела над читав православни свет, а преко оног неважећег „признања“ из Истанбула, датог након скоро већ постигнутог (дискретни вођеног) споразума СПЦ, као Мајке Цркве, и Македонаца.
    Македонци нису Срби: тако се не доживљавају већ дуго времена (најмање од 1945. и, посебно, титоистичких акција расрбљавања и избацивања оног „ић“ из презимена током педесетих година) и живе у својеврсном замрзнутом стању. У процепу између:
    а) постојања свог литургијског живота (са озбиљним Богословским факултетом, образованим монасима и владикама, па и верујућим народом) и
    б) тужне чињенице непризнавања сопствене аутономије, а камоли аутокефалности од стране свих великих Православних Цркава без изузетка.
    А Тито је одавно умро и они су се нашли заглављени у политичком тунелу између некадашњег стања (Југославија, СПЦ…) и све недостижније будућности: и када је реч о Цркви, али и када се говори о имену, суверенитету, њиховим проблемима са уједињеном албанском мањином (која незаустављиво прераста у већину).
    Више не живимо у време средњовековног српског царства, није то ни славна 1912. година (када смо били на корак од великог успеха на свим пољима), па је од фаталног 1. децембра 1918. уследио и серијски низ српских неуспеха и самоубилачких потеза.
    Сваки тај наш погрешни корак је одрадио своје, па су поново Турци, Грци и Бугари умешали своје прсте (интересе) на овако им препуштеном македонском простору. Са све језивим титоистичким финалом на крају овог свеукупног српског пораза (у двадесетом веку), од кога се тек од скоро опорављамо и лагано поново уздижемо (на несрећу, овако трагично посвађани и разједињени).
    И на том новом почетку српске суверености, и Црква рашчишћава нагомилане проблеме (ситуација у Црној Гори, проблеми са америчким епархијама СПЦ, па са расколницима побуњеним против своје рођене Цркве и свештенства, са теолошким модернистима и, истовремено, квази-зилотима, на другој страни истог проблема), а са медијима и друштвеним мрежама окренутим убедљиво против Цркве.
    Једино је ова наша, тек усправљена српска држава, уз њу, у братском и савезничком дијалогу о будућим временима и заједничким искушењима.
    Руси и Русија су све време уз нашу Цркву и с њиховом сагласношћу ми решавамо и „македонско питање“. И не само њиховом, већ огромне већине помесних Цркава, које су ових дана, све, заинтересоване да СПЦ довољно брзо и вешто спречи још један симболички пуч од стране Цариградске патријаршије (претходни је био у вези Украјинске Православне Цркве). Да не буде забуне по овом питању.
    То ћемо сви убрзо и конкретно видети и уверити се да јесте заиста тако. Да не би опет дезоријентисана група „русофилских“ активиста злоупотребљавала руску Цркву, причајући неистине о њеној тобожњој „неусаглашености са нашом Црквом и српским патријархом“ (тамо радо виђеним и веома поштованим).
    Уосталом, за неколико дана почиње велики Сабор РПЦ у Москви па ћемо видети да је све баш овако како пишем.
    Та лаицима скоро невидљива димензија унутарцрквене дипломатије (и „духовне геополитике“) је у овом случају кључна и сигурно најважнија.
    Не само Цариградска патријаршија, већ и Бугари имају нескривене претензије када су Македонци у питању.
    И оваквим враћањем на „оригинална подешавања“ (кроз одлучујућу улогу искључиво СПЦ као Мајке Цркве) спречавају се и негативни ефекти њихових вековних покушаја да „бугаризују“ људе у Македонији. Тиме се наставља наш плодни утицај из давних времена, са новим сферама могућих контаката и сарадње.
    Све до пре неки дан су православни људи у Македонији имали трагичну и поразну ситуацију немогућности општења са другим (сувереним) православним Црквама. И све што су радили имало је на себи тај дубоки ожиљак неприхваћености.
    Сада је, одједном, све другачије, и, као последица, формира се опет оно некадашње пријатељство између њих и нас. Заједничке бриге због великоалбанских претензија су све веће и озбиљније и то постаје један од аргумената српско-македонског заједништва и пријатељства, само овог пута без икаквог наметања и услова на било којој сада равноправној страни (без југословенства, србофобије и других искушења).
    Због тога ћемо сигурно успети да помажемо једни другима, али и да покажемо поштовање према свему нам важном, а до сада тешко могућем.
    Споменици српским јунацима из Балканских ратова ће добити нове заштитнике и из редова Македонаца што су онако одушевљено и свесрдно аплаудирали српском патријарху у храму Светог Климента у Скопљу.
    Толико за почетак.
    Мало ли је?
    Од сада ће наши свештеници и владике опет моћи да врше богослужења у прелепим, древним храмовима о којима су говорили Свети Владика Николај, блажени Михаило Пупин, па мученик Григорије Божовић, препаметни Милан Кашанин, храбри Станислав Краков… И то уз пријатељску подршку Македонаца.
    Па ћемо и сви ми моћи да учествујемо на овим литургијама, без зазора и спорних момената…
    Да не говоримо да се тако отвара феноменална могућност заједничког неговања успомене на боравак Николаја Велимировића на Охриду (и на његове чудесне „Молитве на језеру“) и на доброчинства Михајла Пупина (његово чувено црквено звоно даровано Охриду одмах после Првог светског рата).
    Сада су то ствари заједничког наслеђа.
    Општа русофобија је постала мрачна сенка над Европом, па је тако добро да постоји могућност позитивног и спонтаног утицаја српске привржености православном Словенству и Русији на нашу браћу у Македонији.
    Отворено је ново поглавље унутар балканских односа, не само нашег и македонског народа. И искључена је омразица, одбачено лукавство и битно смањено неповерење између „нас“ и „њих“.
    Прошлост ће сада бити разлог сарадње, а не ужасних примера непоштовања.
    Пројавиће се и идеја православног словенског братства (без наметања идеје ‘“ко је важнији“) и то ће бити добро и за нашу душу, а не само за нашу браћу из Македоније.
    И све што нас спаја ће срећно надјачати све оно што нас дели и раздваја, а да притом нико не жртвује свој понос, свој идентитет и сопствену сувереност у животу, изборима и одлукама.
    Слобода и братство у Христу. Па онда и у истини, ако Бог да.
    Питање Косова и Метохије је искључиво под надлежношћу српске државе и српске Цркве. Па ће тако бити и убудуће, до краја времена и Другог Христовог Доласка.
    Тешкоће су велике, а и поново су нас, силом (после бомбардовања 1999), окупирали Американци заједно са албанским пијунима из Приштине. И то је само још једно искушење из кога ћемо се избавити стрпљењем, родољубљем (према нашем народу, Цркви и држави) и дисциплином…
    Али, неће то бити тако довека. Даће Бог и срећа јуначка да ствари дођу у вечни поредак духовне, историјске, па и правне истине.
    А Цариградска патријаршија свим овим је додатно изгубила на својој вешто грађеној илузији како она навидни „може да управља“ на духовним територијама које су добиле пуноважно право да саме одлучују сходно постојећем поретку.
    А ту је Српска Православна Црква, у случају Косова и Метохије, једино надлежна.
    Баш као и када је реч о братској нам Црној Гори, Босни и Херцеговини (са нашом Републиком Српском) и свим другим областима наше уједињене Цркве (Пећке и Београдске Патријаршије).
    Да поново не крену да муте бистру воду одређени политикантски кругови којима ништа није свето, па ни сопствена Црква и држава. Мутикаше, како их одувек назива наш народ, остаће празних руку и неће успети да нас разједине и, по ко зна који пут, посвађају…

    МОГАО БИХ ЈА ТУ ЈОШ МНОГО ТОГА ДА НАБРАЈАМ И НАВОДИМ.
    АЛИ, МИСЛИМ ДА ЋЕ БИТИ ДОВОЉНО И ОВОЛИКО ЗА ОНЕ КОЈИ УМЕЈУ ДА РАЗМИШЉАЈУ. ЗА ОНЕ ДРУГЕ ЈЕ УЗАЛУД ТРОШИТИ ВРЕМЕ И НЕРВЕ.”

    12
    25
  31. „Оваквим чином признања аутокефалности „МПЦ – ОА“ Српска Православна Црква је очувала статус Мајке Цркве, кључан за даљу судбину овакве акције.
    Да нисмо овако брзо, дословно „у лету““
    Боже ми опрости, али овакав почетак претходног коментара подсећа на хвалоспеве председника земље која је „економски тигар“.
    Како представити неуспех као успех и тиме испирати мозак читаоцима и заувек запушити уста потенцијалним постављачима питања на која нема словесних одговора?
    „А ту је Српска Православна Црква, у случају Косова и Метохије, једино надлежна.
    Баш као и када је реч о братској нам Црној Гори, Босни и Херцеговини (са нашом Републиком Српском) и свим другим областима наше уједињене Цркве (Пећке и Београдске Патријаршије).“
    Исто овако се мислило и говорило о Македонији!!!

    10
    6
  32. @Димитрије, ау ал се расписао Бокан… Значи ми смо претекли Васељенску патријаршију иако су они пре нас признали аутокефалност? Ми смо их предупредили па смо сами себи пуцали у ногу? А Вартоломеј нас је у гневу због пораза још и похвалио?
    Значи, ми смо дали аутокефалност банди прогонитеља, оскврнитеља, непокајаних расколнике и то је добар потез?
    Каже „Све до пре неки дан су православни људи у Македонији имали трагичну и поразну ситуацију немогућности општења са другим (сувереним) православним Црквама. И све што су радили имало је на себи тај дубоки ожиљак неприхваћености.“
    А зар нису ти људи имали арх. Јована и страдално свештенство?
    Срам вас било што нисте ни поменули ове мученике.
    Али добро, све је ово потребно због геополитике. Сад ће ови мрзитељи, отимачи и насилници одједном да нас заволе. Уосталом, позната је чињеница из историје да су наше комшије увек цениле свако добро које им учинимо и никад нису пропуштали прилику да нам се одуже.
    С обзиром да Албанци отимају светиње на Косову било би добро да и у том случају предупредимо Васељенску и да добијемо нове савезнике!

    25
    2
  33. ,, АЛ,, Зашто, питаш драги Брате?,, Када нам се нешто лоше деси, треба мислити да је то заслужено због греха нашег. Када нам се нешто добро догоди треба благодрити Господу што нас Милошћу Својом покрива.,, 💞Опрости. 😊

    2
    5
  34. @Кулиман

    Текст на који се позивате је сатира Александра Лазића, главног уредника овог сајта.

    Надам се да Ви, и сви они који су Вам давали плусеве на коментар, генерално у животу читате мало пажљивије пре него што донесете закључке. Овај пут Вас је било и сувише лако насамарити.

    7
    1
  35. На жалост, многи Срби заслепљени србизмом не виде даље од носа. Не виде Срби да нема правих Срба у Србији. Јер да их има не би било Задруге, Парова, (животињске) Фарме… да нам трују омладину. Не би било ни параде срама, још мање би постојали којекакви монструми попут Веље Невоље и његових пајташа. Лепо примети брат Владимир димитријевић. Ни 10% Срба није истински верујуће. Од тих 10% верујућих, много је оних са озбиљним бременом. И шта да очекујемо онда од млаких Срба? Који би да седе на две столице, и намигују на две-три вере.
    А, овде многи очекују да Македонци признају да су Срби?! Или, у најмањем, да буду већи Срби од Срба! Не може тако драга браћо (и сестре). Да им СПЦ није дала аутокефалију за живота архиепископа Јована (Вранишковског), сва његова жртва за очување црквеног поретка у Македонији била би узалудна. Овако, Господ је свог верног слугу (арх. Јована) удостојио да се радује аутокефалији Цркве у којој је поникао, и за коју се увек и на сваком месту молио. Да их (МПЦ) Господ пробуди и омекша им срца, не би ли схватили колико је опасно пребивање у расколу. Он је то схватио пре 20 година. А нама ће требати још једно 20 година да схватимо зашто је аутокефалија коју је МПЦ добила од Мајке Цркве (СПЦ) велика пред Богом! И ту је Бокан у праву. То морам да кажем, колико год да се са њим у многим другим стварима не слажем.

    2
    13
  36. Главу горе Бокане, немој да Те ове будалаштине обесхрабре и настави да мислиш својом главом као и до сада…

    3
    15
  37. Изгледа убацио АВ неки динар у џубокс што рече неко није лако имаш пуно ситне деце из више бракова (православно зар не).
    Црно је бело истина је лаж а ми смо веверице
    Господе Исусе Христе сине Божији помилуј нас грешне

    17
  38. Da nismo ovo uradili mi bismo postali „Makedonija.“ Crkva u izolaciji.

    2
    5
  39. @Загор, а хоће ли Јован бити патријарх или његови прогонитељи? Прочитајте мало шта је он сам писао о овима из МПЦ. Знате ли да је Охридској архиепископији дата аутономија 2008. године? Значи сад има и аутокефална и аутономна Црква?
    Замислите кад би Руси овако урадили у Украјини.

    14
  40. Bokane, sve dublje upadaš u greh, a izrazito si pametan i kreativan čovek. Ne znam ne vidiš li dobro, ili ne razumeš Vučića i Perića. Podsećaš me na Srbe koji su se sa najvećim žarom kleli u Slobu i Karadžića 1992., a onda se desila 1995., 1996…

  41. Коментара има сјајних заиста.
    Међутим, ово у вези сјајног Бокана, мислим да се угрувао поозбиљно.
    Сјајан је од интелектуалац, па бих волео да појасни љубљење руке Папи од стране Порфирија?!?
    Посебно би било добро да појасни како је Амфилохије и зашто добио прстен ос Папе и
    није га скидао са руке којом је многе Србе крштавао.
    Сам Амфилохије, на директно питање од стране Артемија (разговор је би на ТВ): „Објасни сада, кажи, како и зашто си добио прстен од Папе“? Одговор је био „пусти сад то“!
    На упорно инсистирање Артемија, „кажи да народ чује, сада је прилика“, опет је било, немој, ми смо
    класићи итд.итд.

Оставите коментар