Слободан Антонић: Ћирилица као идентитетско питање

Очигледно, докле год пишемо ћирилицом ми смо за атлантисте „мали Руси на Балкану“. Зато је после 5. октобра извршена латинизација готово целокупног јавног простора

Слободан Антонић (Фото: Медија центар)

У среду је донет закон о заштити ћирилице. То је одавно ваљало урадити. Стари закон о употреби језика није мењан, када је српски језик у питању, од 1991, а тај закон није искао ћирилицу чак ни у српским школама. Али, боље икад него никад.

Ћирилица је идентитетско питање. Џорџ Ален, амерички амбасадор у Југославији 1949-1953, тражио је од југословенског министра просвете и културе Родољуба Чолаковића да се, као доказ потпуног „раскида с Русима“, напусти ћирилица и пређе сасвим на латиницу. „У извесном смислу то и радимо“, одговорио је Роћко. „Трудимо се да свако дете у Југославији научи латиницу, па ће до тога доћи само од себе“ (овде 148).

Василије Клефтакис: Затирање српске ћирилице – план или случај

Очигледно, докле год пишемо ћирилицом ми смо за атлантисте „мали Руси на Балкану“. Зато је после 5. октобра извршена латинизација готово целокупног јавног простора. И зато је Венецијанска комисија протестовала због ћирилице у члану 10 српског Устава (2006).

Идући за предрасудама својих „белих господара“, и наша аутоколонијална интелигенција развила је културрасистички презир према ћирилици. Тако на Грухоњићевом порталу Аutonomija info читамо: „А шта нам говори мањак ћириличних табли (у Новом Саду – С. А.)? Прва је да се Нови Сад глобализовао, да више није она стара ‘српска Атина’, у којој се ‘мислило и на ћирилици писало’. Друга ствар је отмено присуство латинице“.

Ћирилица је за наше аутошовенске селебритије простачко и паланачко писмо, и ту никаква рационална аргументација не помаже – осим ако им њихов „бели господар“ не каже другачије.

Слободан Антонић: Беле „црнчуге“

И за околне шовинизме ћирилица је знак „српског национализма“. То је политика још од времена СФРЈ. Јован Душанић, бањолучки професор универзитета, био је ухапшен због српског национализма, а „као ‘необориви’ докази мога национализма навођено је: да се потписујем ћирилицом, да су питања на испитним цедуљицама откуцана ћирилицом, да оцене у индекс такође уписујем ћирилицом, да су сва обавештења на моме кабинету исписана ћирилицом, те да ми син носи име – Арсеније“.

Пише ћирилицом, а сину дао име Арсеније – е, јесте тај српски национализам малиган!

За време противсрпских ратова (1991-1999) сироту ћирилицу прогласили су агресорским писмом. Хрвати су спалили три милиона ћириличних и екавских књига, а Марко Вешовић поручивао је из Сарајева да је „ћирилица – шиљилица четничких кама“ [1].

Данас и у Србији ћирилица на друштвеним мрежама код аутошовиниста изазива епилептичке нападе. Не само код ботова: „Апсолутно је правило да кад нешто пише ћирилицом, то су најобичније фашистичке баљезгарије“, то је „писмогеноцида, фашизма и мржње“. Ни селебритији, попут Тијане Којовић, не крију да често наилазе, како каже, на „твит с којим се слажем, али ипак не лајкујем, јер је на ћирилици, па помислим ко зна шта је у ствари овај мислио“.

Идеја да се ћирилица заштити од изумирања код њих је производила само гнушање од те „типичне манифестације српског национализма“. Гоца Чомић, док још није била министарка, тврдила је да је заштита ћирилице „кичерај“ и „подгрејани национализам који с културом и писменошћу нема ама баш никакве везе“ – подгрејан зато што су „потрошени сви архи-непријатељи, пресушило се са мрзитељима Срба, па – удри по ‘јој, угрожена нам наша ћирилица‘ “ (види и овдеовдеовде и овде).

И кандидаткиња за нову Гоцу Чомић – опозициона инфлуенсерка Биљана Лукић, такође је уредно исмејавала заштиту ћирилице. „Може ли Министарство културе пре одбране ћирилице да се позабави одбраном правописа/граматике?“, питала се ова мудријашица, а све подучавајући нас да су „национализам и шатро родољубље последње уточиште лопужа и затуцаних празноглаваца“, те да су питања попут „ЕУ-Русија, НАТО и Косово  завршене приче“.

Лукићева је прижељно ширила бедастоће да је „и латиница Вука Караџића“, те се хвалила да припада „генерацији која је у школи учила да српски језик има два писма, која је писала писмом које јој више одговара, које јој је практичније“ – при чему се некако свагда показивало да је за њу, као и за остале другосрбијанске селебритије, једино практично писмо увек и искључиво – латиница.

Уопште, кад год неко крене да попује о богатству двоазбучности и о глупости заштите ћирилице погледајте шта и како пише. Недавно се и Басара избљувао по „бојовницима“ за ћирилицу, а кобис каже да су му у последњих десет година све књиге, до једне, на латиници, а јамачно и сви новински чланци. Како то? На речима богатство двоазбучности, а на делу готово потпуна униформност и немилосрдно сатирање ћирилице.

Ако смо за разноврсност ваљда треба да заштитимо оно што нестаје. Изађите на улицу, уђите у продавницу, окрените било који комерцијални ТВ канал – и разумном човеку све је јасно о  реалном стању наше „двоазбучности“.  А знате ли какав је одговор селебрити мудраца зашто не треба ама баш ништа предузимати? „Ћирилица ће се одржати ако пронађе сопствени raison d’être (…). Ако није довољно витална, ћирилица ће да одумре, и то неће бити штета, јер оно што у себи више нема животне снаге нема ни разлога за живот“ [2].

Они својски раде да ћирилица нестане – јер то је ознака „Руса на Балкану“, „примитивна“ је и „националистичка“… Мирно посматрају како наше древно писмо убрзано изумире – „што у себи нема снаге, нема ни разлога за живот“, је л’ тако. Али, кад неко покуша нешто да уради – узбуна, „национализам“, „дискриминација“!

Извор: Пешчаник

То је била главна садржина противљења овом закону које је долазило од Хелсиншког одбора за људска права или од идеолошких комесара с Пешчаника. Највише ми се допао паметњаковић с Autonomije info који је завапио да је ово „израз политичке регресије и притиска на Србе који користе латиницу“. У чему је притисак? Autonomijа info ће да пређе на ћирилицу? И Helsinška povelja? И Peščanik? И Danas? И N1? И Blic? И Remarker? И Newsmax Adria? И Laguna ће уместо 218 књига на латиници и 24 на ћирилици, да објави три милиона књига на ћирилици и две књиге на латиници?

Ништа се неће променити у животу наших кругодвојкашких примадона, баш ништа. Осим што ће, можда, неки рачун од јавног предузећа сада бити на ћирилици, и што ће на етикетама уз Uputstvo стајати и Упутство. И то је фактор „снажне националистичке мобилизације и средство принуде и застрашивања грађана“? Какви типови.

Наравно, закон је далеко од идеалног, али не зато што је превише тога захватио, већ што је захватио премало. Као што су неки критичари већ приметили, он је далеко од увођења ћирилице као стандарда за српски језик у јавној употреби. Али, и то што доноси је ипак нешто, ма шта мислили о власти која га је прогласила. Па да видимо како ће да га спроводи.

Слободан Антонић: Разумети шта смо

А и опозиција би требало да каже коју реч о томе шта би урадила с овим законом ако дође на власт. Укинула га – као споменик Стефану Немањи? Поправила га – у чему? Ламброс је лепо рекао да је ћирилица „лакмус тест за нашминкане фашисте“. Да ли само за ћирилицу важи „што нема снаге, нека умре“? И да ли неко мисли да ће Срби то правило стварно да прихвате као нормално?

Текст је пренет уз дозволу редакције „Правде“

Наслов и опрема: Стање ствари

(Правда, 17. 9. 2021)


[1] „Marko Vešović, crnogorski pjesnik iz Sarajeva u Hrvatskom i bošnjačkom tjedniku“, пренето у: Vjesnik, 10. listopad 1994, Zagreb, прештампано овде, 191-192; навод је на стр. 191.

[2] Иван Миленковић, „Мумифицирање културалне политике“, Политика, 24. август 2013, Културни додатак, стр. 7.



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , , ,

25 replies

  1. А због чега би било ненормално да се апсолутно све на српском језику штампа на ћирилици? Латиница није српско писмо и њу не треба користити у српском језику. Наравно, глупо је забрањивати било коме да лично пише како хоће, али све што се јавно објављује требало би да буде искључиво на ћирилици. И компјутери и мобилни телефони. Латиница треба да буде само за страна издања, стручну литературу са латинским изразима, за језике мањина.
    Значи, треба обрнути причу и потпуно потиснути латиницу. А и ружна је и непрактична. Шта више – нетачна!

    49
  2. Идентитетско да. Али рекао бих питање свих питања! Зашто? Зато што својом магичном визуелношћу, сликовитошћу и супериорном графичком упечатљивошћу, ћирилица упозорава да није реч само о необично стилизованим графемима, непознатим оку запада, већ трајно обавезујућем, заветном нематеријалном садржају, без кога није могућа потпуна духовна, психолошка и национална заокруженост и уравнотеженост нас Срба.
    Та наша тајанствена азбука није случајно толико мрска, одвратна до неподношљивости, свим тим поправљачима и објашњивачима и тровачима нашег националног бића.
    Шта има спорно у тврдњи да је ћирилица српско писмо а латиница није? Које су то историјске повеље писане латиницом? Који је то српски владар писао латиницом? Где има српско гробље са споменицима на којима је уклесана латиница? Нема нигде….ЋИРИЛИЧИЦЕ ЈЕДИНА….

    50
  3. У вези са Величанственим Писмом Србским, опет, топло препоручујем господина Меденицу и његово тајновидо глагољење о Ћирилици…

    22
    1
  4. Mogu samo da primetim da je gospodin Antonić napravio potpuno šokantan i nenaučan uvod u članak. Navodno zli komunisti su rešili da nauče svako dete u SFRJ latinicu ne bi li takvo dete potom spontano počelo da je koristi i na taj način prekinulo vezu sa Rusima za račun zapada.

    Problem sa ovakvim uvodom je sledeći – ukoliko generacije pre Rodoljuba Čolakovića nisu učene latinici kako se onda u srpskim školama i školama kraljevine SHS/Jugoslavije izvodila nastava stranih jezika?

    Biljana Stikić u svom radu „Nastava stranih jezika i srednje stručno obrazovanje u Srbiji tokom međuratnog perioda“ navodi između ostalog i sledeće:

    Krajem 30-ih godina 19. veka francuski jezik je uveden na Kragujevački licej.

    godine francuski jezik je uveden u nastavu u Vojnoj školi u Beogradu uz obrazloženje da su vojne nauke najbolje razvijene u Francuskoj, a vojna terminologija zasnovana na francuskom jeziku.

    Ubrzo zatim francuski jezik je uveden u prvu Beogradsku gimnaziju a sa uvođenjem trgovačkih škola polako stiče primat u odnosu na (pazisad) nemački jezik.

    i tako dalje i tako bliže.

    Ako uzmemo da su generacije s kraja 19. veka i početka 20. najbolja pokolenja koje je ovaj narod dao upada u oči da ih poznavanje latinice nije nimalo omelo u tome.

    Da je autor teksta želeo na naučno ispravan način da da početke nametanja latinice Srbima morao bi potpuno da zabatali „Roćka“ i umesto njega da spomene kralja Aleksandra koji je došao na šokantnu zamisao kako da se dodatno dodvori Slovencima i Hrvatima te hteo da ukine srbima ćirilicu. Ko ne veruje New York times je 11. oktobra 1929 izvestio svoje čitaoce o tome a članak im se i dalje nalazi u arhivi:

    https://www.nytimes.com/1929/10/11/archives/to-drop-cyrillic-alphabet-king-alexander-to-impose-latin-characters.html

    Da je autor Antonić makar okvirno želeo da se informiše mogao je da pogleda jezičke standarde u zemlji pre Novosadskog Književnog dogovora gde je država bila OBAVEZNA da akte obavezno ima u prepisu i na ćirilično pismo (kucati na primer „Ustav FNRJ“ u pretraživač i videti kako to izgleda):

    https://www.google.com/search?q=ustav+fnrj&rlz=1C1GCEU_enRS820RS820&tbm=isch&source=iu&ictx=1&fir=zW3WPEUa8GmvIM%252CZ-81XnTCFf8yjM%252C%252Fm%252F0hn8l7l&vet=1&usg=AI4_-kQ4afGLb0NQAHhiyLjQDV0rnqxcbQ&sa=X&ved=2ahUKEwjfvLSGt6XzAhXQ-6QKHTbbA_cQ_B16BAgvEAI&biw=1920&bih=937&dpr=1#imgrc=pfBM1t9UU8NksM

    Šta se ovde dešava meni je već odavno jasno a pretpostavljam da je od revizionizma broja Jasenovačkih žrtava od strane najmanje dva sveštena lica jasno i jednom broju čitalaca:

    Ide potpuna dehumanizacija sistema koji je bio na snazi 1945. – 1991.
    Relativizuje se uloga spornih kategorija (ustaše, katolički kler i slični) tako što se „ispisuju“ iz hrvatskog naroda a potom se naivnoj publici kao kriterijum za njihovo ocenjivanje nameće kako su se držali prema komunistima. Kad se stvari tako postave onda nas ništa ne sprečava da se ponovo „ljubimo sa Zagrebom ne očekujući ništa za uzvrat“ kako reče uvaženi patrijarh.

    Neće moći gosn Ćulibrk, Porfirije i Antoniću!

    7
    28
  5. @ NicktheBlack

    Navodno zli komunisti su rešili da nauče svako dete u SFRJ latinicu ne bi li takvo dete potom spontano počelo da je koristi i na taj način prekinulo vezu sa Rusima za račun zapada.

    У раду Василије Клефтакис: Затирање српске ћирилице – план или случај на који смо указали у тексту имате следећи цитат:

    Непознатог датума 1950. године, у сусрету са америчким амбасадором Џорџом Аленом, југословенски министар просвете (Родољуб Чолаковић?), на амбасадорово питање: „Па, ако толико желите да се одвојите [од Стаљина/СССР], зашто не кажете да ће се школовање обављати ћирилицом и латиницом, и да ћете постепено елиминисати ћирилицу, како бисте показали да сте раскинули са Русијом?“, одговорио је: „Ми обезбеђујемо да сва деца у Југославији науче латиницу, и то ће постепено, на дуже стазе, само од себе довести до тога.“ [елиминације ћирилице], што је доказивало да је то његова политика на дуже стазе у односу на овај проблем.

    Енглески изворник:

    At the same time, George Allen asked me one day to interpret for the Cultural Minister. He said, “Why, if you are so anxious to make a break, do you not indicate that schooling will be conducted in both Cyrillic and Latin characters, and gradually eliminate the Cyrillic to indicate you’ve made your break with Russia?” And he said, “We are doing that in one sense. We’re making sure that every child in Yugoslavia learns the Latin alphabet, and eventually that will take care of itself.” This was indicative of his longterm approach to a problem.

    MEHTA, COLEMAN ARMSTRONG, “A Rat Hole to be Watched”? CIA Analyses of the Tito-Stalin Split, 1948-1950., страна 148.

    26
    3
  6. Гордана Чомић, Грухоњић, Тијана Којовић и Биљана Лукић много подсећају на оне тикве о којима је Јован Стерија Поповић писао 1838. године. Мада, кад боље размислим, ипак се овде радио о обичној домаћој репи. Тиква је нешто виши ниво.

    24
    1
  7. Ја имам теорију да Србијом од распада СФРЈ (и у њено време је владао хрват) , влада хрватски лоби преко УДБЕ или како неки воле да кажу ДБ. Убеђен сам да они још дуго , дуго неће имати достојног противника у овој земљи. Погледајте само политичку сцену. Све странке са укупно милионским чланством су у служби странаца. Чак и оне мале које су постављене да буду наводно националистичке. У таквим условима и под таквом врстом окупације немогуће је ишта променити политичким путем. За другу опцију нема воље у остатку народа који је српски оријентисан , на жалост. Што се латинице тиче довољно је само сазнање да хрватска никада није поставила захтев да се њихово писмо не сме користити у Србији. Мислим да је паметнима то довољно. Какве све глупости постављају као услов за пријем у Еу , али ово је табу тема. Они знају шта раде јер наспрам себе имају један народ опчињен југословенством као неизлечивом болести и народом коме је самопоштовање непозната категорија.

    35
    1
  8. StanjeStvari,

    Ja nisam negirao da je drug Čolaković negde nekome to rekao već sam negirao da je taj efekat nemoguće postići na opisan način ako ni zbog čega drugog ono zato što se latinica u domaćim školama učila i pre njega kao što sam i dokazivao pa se takvo nešto nije desilo.

    U moje vreme od ćirilice se obično odustajalo na sledeće načine:

    Ko je studirao matematiku, fiziku, informatiku itd je pod uticajem materije i terminologije „spontano“ bataljivao ćirilicu.
    Neko uzme da piše knjigu pa u nadi da će imati širi krig čitalaca traži da mu se štampa na latinici.
    Zaposliš se a firma sve formulare ima na latinici. Kreneš da popunjavaš ćirilicom, opominju te i vremenom batališ.

    Pozdrav. .

    4
    21
  9. @NicktheBlack: Ово (цитирам) је потпуно провидна и примитивна демагогија: „…Problem sa ovakvim uvodom je sledeći – ukoliko generacije pre Rodoljuba Čolakovića nisu učene latinici kako se onda u srpskim školama i školama kraljevine SHS/Jugoslavije izvodila“.
    Не због @NicktheBlack-а, јер таквог и такве никакви аргументи не могу убедити, него због осталих читалаца који би могли упасти у његову опаку клопку о појму „nastava stranih jezika?…“ не би било згорег прочитати овај текст:
    http://www.nspm.rs/kulturna-politika/srbija-latinica-i-latinica.html
    А, можда не би било згорег и да се објави на овом сајту?

    9
    2
  10. @ морнар Попај

    Поштовани господине,
    Ми јесмо пренели/објавили неколико текстова В. Клефтакиса на тему српског писма, већ поменуто Василије Клефтакис: Затирање српске ћирилице – план или случај, али и
    Василије Клефтакис: Нико нема што Србин имаде – два писма у правопису
    Василије Клефтакис: Ћирилица и халуцинације – made by “Peščanik“
    Василије Клефтакис: Српско расејање, језик, писмо…)

    Овај, на који сте љубазно указали – доиста нисмо пренели, стараћемо се!

    16
    1
  11. Cenjeni Popaje,

    U prilogu Vam stavljam cedulju ljubavne poruke koju je Vuk Stefanović Karadžić poslao Ani Kraus a opšte je poznato da su komunisti imali ogroman uticaj na njega početkom 19 veka ali kad bi se gađali tramvajima. Tri istovetne rečenice – prva na nemačkom, druga na srpskom ali latinicom a treća na srpskom ćirilicom. Poruka se nalazi unutar muzejske zbirke Vuka i Dositeja – Narodni Muzej.

    https://ibb.co/fxMBCVB

    Druga slika Alphabet Serborum iz 1818. sve sam komunistički period normalno…

    https://ibb.co/4701CXm

    6
    7
  12. @ NicktheBlack
    Итд.
    На пример, неко хоће (макар и за себе) да нешто откуца на писаћој машини. Кад тамо, све писаће машине на ћирилици – побацане. И више се не производе, нити увозе (раније је и тога било).
    Или, неко напише научни, књижевни или некакав други чланак, и хоће да га објави у часопису који излази на српском (то ће рећи – ћирилицом). Кад тамо, готово да не можеш наћи такав часопис. Нешто је мало (за нијансу) боља тренутна ситуација, а покушавају да је поправе и неки безобразно тврдоглави, који захтевају (и понекад успевају) да своје текстове публикују на свом, српском писму чак и у часописима који излазе на латиници. Између осталог и аутор овог коментара.
    Или, хоћете да направите изложбу својих уметничких радова, велики сте и признат уметник, и тражите да се на изложби види српско писмо. Не вреди, џаба се зовете Милић од Мачве, још ћете добити етикету српског националисте (=шовинисте), биће вам забрањена изложба, бићете за вечита времена обележени као противник братства и јединства, као непријатељски елемент, итд, итд.
    Па шта ако је Вук Стефановић Караџић потписао то што је потписао (и) на латиници. Потписао је он тако и Бечки договор. И шта? Значи ли то да је био у праву, или је, из неких разлога, повлађивао некаквим Хрватима, Аустријанцима или не знам коме?
    А кад већ поштујете (и) латиницу, једно мало питање: зашто су вам сви коментари управо на латиници? Зашто нисте, као прави поштоваоци комунизма и Јосипа Броза, мало промешали писма, просто да нам на делу покажете како изгледају то братство и јединство и равноправност писама, и наравно чувено богатство двоазбучја?
    Треба ли још нешто, уважени NicktheBlack?

    19
    1
  13. NicktheBlack@
    Бркате знање/употребу писма страног језика, нпр. француског, са систематским наметањем још једног писма – латинице – у српском, после Другог св. рата.

    18
    1
  14. NicktheBlack@
    Јасно је да не знате историју српског језика после Другог св. рата, и да Вам није јасна разлика између знања пис(а)ма страних језика, и онога што више нема ниједан европски језик – два писма у српском.

    10
    1
  15. Rajko,

    Pisaće mašine na srpskoj ćirilici je do raspada zemlje proizvodio sarajevski UNIS kao i veći broj inostranih proizvođača (Olimpija, Rajnmetal, Farben itd), Olimpija ih (pisaće mašine) u malom obimu proizvodi i dan danas. Ako želite prostim praćenjem aukcijskih sajtova možete ćiriličnu pisaću mašinu da nabavite bez problema a ako ih niste mogli naći za vreme SFRJ to može biti posledica ili krajnje životne nesnalažljivosti ili nečiste komunističke saveti (branili mi da idem u crkvu / bacili mi ćirilične pisaće mašine) i sl gluposti.

    LJVJ.

    Prof Natko Nodilo navodi sledeće:

    U Dubrovniku, ako ne od početka, ono od pamtivjeka govorilo se srpski, govorilo kako od pučana tako od vlastele; kako kod kuće tako u javnom životu. Jeste istina da su zapisnici raznih vijeća vodili latinski…“

    Pojedini autori npr. Valtazar Bogišić (Pravni običaji u Slovena), Vučković Milovan (Propast Carstva Serbskoga, prevod Dimitrija Demetra) su ta dela štampali na latinici čisto sumnjam da bi to radili da čitalačka publika nije mogla da ih pročita. Kada je Bogišić došao u Crnu Goru državna štamparija mu je štampala npr. Opšti Imovinski zakonik na ćirilici.

    Stvar je u tome da ako se insistira da srpsko pismo sem ćirilice nema drugog pisma i tezi da je svako ko napiše nešto na latinici na srpskom jeziku nekakav austrijski agent i sl. vi iz srpskog opusa terate ogroman broj autora pre svega iz primorja i zaleđa koji su se iz ovog ili onog razloga poslužili latiničnim pismom i čije srpstvo niko od savremenika nije sporio ali izgleda da neće preživeti današnje puritance.

    7
    6
  16. Србски народ је дубоко подијељен, буквално на димензији подјеле Украјине и Црне Горе. Та дубока подјела донијеће кад тад сукоб и расцјеп народа са далекосежним последицама. Питање ћирилице није питање малих Руса, и Бугари пишу ћирилицом па нису у проблему. Овај проблем код нас је директно везан за питање идентитета и сагледавање себе ко смо. Тачно половина оних који се називају грађанима Србије а србског су поријекла, нема идентитетски код којим препознаје ћирилицу, а са њом и Србску православну цркву,као своју тј.као дио себе. И овде није проблем у Русима већ у латинизацији Србије која се већ вјековима проводи (преко унијаћења, комунизма, либерализма итд.), и која се по свему судећи неће никад зауставити. Како ствари стоје, без обзира на све слабости, наша Црква је за Латине, најозбиљнији непријатељ, на великом простору, све до Москве.

    12
  17. @ NicktheBlack
    С онима који толико не желе да виде стварност заиста је тешко водити дискусије.
    Можда је УНИС заиста производио ћириличне машине до распада заједничке државе. Као што су их несумњиво производили и још увек их производе и Олимпија и други произвођачи. Ја о томе ништа нисам написао. Али, проблем је што те машине нисте могли нигде наћи и купити. Чак и ако сте то хтели. Ви вероватно и нисте хтели, нити помишљали, чак вероватно су Вам се привиђале (у страху су велике очи, шта ћете – иза сваког ћошка вребају подмукли српски националисти=шовинисти, и једва чекају да заскоче оне чија је будност попустила). О томе када су, како и у коликом броју побацане те машине доста је писано, додуше углавном не у званичним медијима (шта ћете, они су најдуже чували будност, то им је у опису посла). Ипак, могли сте то прочитати не једном, па се упитати да ли су Вам се те ћириличне писаће машине привиђале, или сте их заиста виђали у свакој продавници, на сваком радном столу у предузећима, на сваком радном столу у администрацији итд.
    Што се тиче забрана одласка у цркву, да се не лажемо и тога је било. Али, ја то уопште нисам помињао, тако да је ово још једна Ваша подметачина, у познатом комуњарском духу, који по уходаном клишеу аутоматски повезује ћирилицу, православље, СЦП, српство и сл. и нада се да ће их све једним ударцем дискредитовати и уништити.
    Апропо Дубровника и Дубровчана. Ни њих нисам помињао. Мада та тема заслужује пажњу, али не видим какве везе они имају с тим што неко у српском корпусу сматра да у српском језику не треба користити ћирилицу. А када бисте хтели да размислите, можда би Вам и тај пример могао отворити очи за нешто друго, за оно што нам се такође већ дуго припрема и дешава – све што се на просторима бивше СФРЈ напише на српском језику латиницом, класификује се као хрватско културно наслеђе (плус у последње време и као бошњачко=босанско).
    Тако да смо, не мојом вољом, Ви и ја удаљени светлосним миљама (Ви сте се удаљили и не дозвољавате ни могућност да се то превазиђе), и ту заиста нема помоћи. Једном Југословен, увек Југословен, једном титоиста, увек титоиста.

    10
    4
  18. Чини ми се да сам први, ако не и једини, писао о државном повлачењу ћириличких писаћих машина из службене употребе.Заправо сам пренео сведочење мог стрица Митра који је био запослен у општини Дервента,па је видео у подруму општинске зграде гомилу таквих машина. Наравно,то ми је рекао у највећем поверењу,а онда сам се мало распитао и код Симеуна Петковића, који је радио у матичном уреду у мом селу Календеровци.Не само да се појавила и нова латиничка машина, него је наређено да и будући уписи у матичну књигу морају бити латилицом. Кад је прешао да ради у Војни одсек у Дервенти одмах му је наређено да књигу протокола мора водити на латиници.
    Почетком седамдесетих у месту Србац било је макар 95% јавних ћириличких исписа,, а почетком осамдесетих толико је било латиничких исписа.
    Велики Србин Батрић Јовановић је у Савезној скупштини напао Микулића и Поздерца ради прогона ћирилице, па се ускоро нешто променило на ТВ,у новинама „Ослобођење“ и натписима на школама,општина икомитета СК.Али и после тога видео сам у целој БиХ само три јавна ћириличка исписа : адвокатска канцеларија у Бијељини, продавница „Фрушка гора“ из Руме у Добоју и име родног села Момчила Крајишника.Разумели Срби да то не смеју да буду и да је опасноиматипосласа том ћирилицом!
    Када се овде спомиње Василије Клефтакис, част ми је што сам га упознао и са њиме сарађивао. Почело је то пре неких петнаестак година када је на сајту „Видовдан“ објављен мој текст „Српска елита да се одреди према ћирилици“. У чланку сам навео као позитиван пример интервју проф. др Слободана Антонића дат „Геополитици“, у коме каже да су све његове дотадашње књиге биле на латиници,јер је мислио да је свеједно,а све будуће ће бити на ћирилици,јер види да није свеједно.Па је рекао и оно главно -да требамо пружити отпор ћирилицом.
    Навео сам и негативан пример проф.др Мила Ломпара,који је у неком тексту неколико пута поменуо српски језик, али не и ћирилицу..Видеће се касније да српским Уставом није заштићен српски језик,него српски језик и ћириличко писмо!
    Било је готово хиљаду коментара, али ме је највише дојмила подршка Василија Клефтакиса.Захвалио сам се називајући га братом,а он ја јавно одговорио да прихвата побратимство. Имао је велике заслуге на сајту НСПМ, па је тамо касније објављен мој текст „Лингвисти одржали опело ћирилици“. Толико му се текст допао да ми је проследио поруку коју је послао власнику НСПМ,с предлогом да после таквог текста на том сајту више не би требало бити хрватске латинице.Онда ми је послао и нову поруку у којој каже да је потпуно игнорисан и да зато прекида сваку сарадњу са НСПМ.Такође ми је рекао да ту његову одлуку могу обелоданити.
    Дакле, у оно време Слободан Антонић је заузео правилан став о ћирилици,,да би пре годину дана написао на сајту „Стање ствари“ да је свеједно „само ћирилица“ или „ћирилица као примарно писмо“,што значи да је свејено ћирилица или латиница,,јер је ћирилица уз „научно“ лингвистичко увођење те одреднице сатрвена до једноцифреног процента.И у овом тексту Антонић дели став целокупне српске родољубиве елите да се не спомиње српски правопис из кога српска младост учи
    да српски народ има два писма, и да ћирилица није угрожена.
    Хвала господину Клефтакису што је као лекар радио за ћирилицу оно што нису радили српски лингвисти,,који су за то школовани,плаћени и титулисани.

    12
  19. @ Дарко
    Како ствари стоје, без обзира на све слабости, наша Црква је за Латине, најозбиљнији непријатељ, на великом простору, све до Москве.

    Па није више. Попови су решили да буду fratteli tuti , јер је тако удобније. Али није ни поента у томе ко је коме већи душманин. Поента је у томе да ли смо свесни себе и свега што нам припада, пре свега као обавеза да га сачувамо.

    4
    1
  20. @ NicktheBlack

    Свака птица своме јату лети, а понека не може да полети, роди се са слабим крилима, па падне у туђе гнездо. У туђем гнезду нема живота за птице, осим за кукавице . И ник сте одлично одабрали. Баш Вам одговара – црни ти.
    Кад све смутње и лудила прођу, јер увек прођу, трајаће само оно што је умело да буде безусловно одано свом народу и што је било свесно колико вреди то чему припада , да не шеврља и тамо и онамо, што је умело да брани и да поштује и себе и своје .Остало , а то је љигавило у сваком зловремену постојало, се изветри као ноћни задах, чим се отвори прозор. Живи били, па видели.
    Тих субкултуралних пражњења и бамбрљања због хроничне надутости , било је увек. Али у историји једног народа трају колико телесна последица стомачног надимања. Пуф и готово. Краткотрајна непријатност.

    6
    2
  21. Не бих се сложио са аутором. За повлачење ћирилице пред латиницом није умесно кривити србофобе, Хрвате, комунисте, југоносталгичаре, Запад итд. Незадрживо и све брже, латиница и енглески језик освајају свет.

    Не само у англофонским земљама, него и у многољудним земљама (ЕУ, Кина, Индија, Бразил, Магреб, Турска, Египат и др), сви јавни и улични натписи, путокази, објашњења и упутства на апаратима и производима, писани су енглеском латиницом са 24 слова.

    Локомотива латинице су снага, економија и технологија Запада, као на пр GAFA (google, apple, facebook, amazon)

    Укидање латинице у Србији било би катастрофално. Будуће генерације не би могле да опште са светом. Ћирилицу морамо чувати и неговати, али она остаје локално писмо – неприступачно другима. Зато сматрам да нам је латиница неопходна и да је И ОНА НАШЕ ПИСМО.

    1
    7
  22. @Деда Ђоле: Југоносталгија је духовна рак-рана многих Срба. Неки од њих искрено и блесаво верују да једино познавање хрватске латинице омогућава Србима да опште на страним језицима – поготово на енглеском… човек просто мора да се упита шта би сироти Енглези чинили када не би познавали и користили хрватску латиницу? Ма, били би неписмени, без икакве сумње! Другим речима – @Деда Ђоле мора да је у праву, или не, када толики значај придаје и српском познавању и употреби (боље речено: uporabi) хрватске латинице? При томе он заборавља да у њој уопште нема слова Q, W, Y, X, без којих је ипак немогуће комуницирати са Енглезима, Амекиранцима, Французима, Немцима, итд… Дакле, човек мора да се упита да ли @Деда Ђоле стварно искрено и блесаво верује у то да је Србима неопходно познавање и стално коришћење хрватске латинице, или – што је сигурно: да он сматра да употребом таквих шашавих псеудоаргумената може да заблесави људе и наведе их да сисају весла? Е, па нас морнаре не може!

    7
    1
  23. 1989 године били смо један велики европски народ од 25 милиона Југословена, на прагу ЕУ. У четири републике говорили смо, као и данас, један исти језик – југословенски. Звали смо га С-Х или Х-С. Имали смо два СВУДА ПРИЗНАТА ПИСМА : ћирилицу и латиницу. Онда су владајући комунисти постали ратујући националисти и све то разбили. И сад бране своје “mlijeko” од туђег “млека” и свој “хлеб” од туђег “kruha”, своју ћирилицу од туђе латинице, своју латиницу од туђе ћирилице.

    Ево задње манипулације која се појавила у школским уџбеницима : ХРВАТСКИ ЈЕЗИК НЕ ПОСТОЈИ ! Хрватски језик није један од јужнословенских језика, он је уствари српски језик !

    Анте Старчевић васкрсао у Србији године 2021 ?

    Ево чланка Ранка Бугарског :

    https://www.danas.rs/nedelja/o-juznoslovenskim-jezicima/

    2
    7
  24. Поводом ћирилице, ево једне интересантне књиге :
    НОВИ ЗАВЕТ на нашем (хрватском) језику штампан ћирилицом 1562 у Тибингену (Urach)
    “ПРВИ ДЕЛ НОВОГА ТЕСТАМЕНТА”
    Преводиоци : Стипан Конзул Истранин и Антун Далматин

    https://books.google.fr/books?id=XkNlAAAAcAAJ&printsec=frontcover&hl=fr&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false

    2
    3

Оставите коментар