Уколико се не стане на пут банкарима, како је кренуло, ускоро нас можда очекују нови трошкови: улазак у банку – 120 динара, седење на столици 50, разговор са службеником на шалтеру 100, излазак из банке…
Фото: Анђелко Васиљевић
Банке настављају да нам узимају новац. Од 31. јула моја банка (Банка Интеза) увела је накнаду за вођење девизног рачуна (120 динара) као и интернет рачуна (120). До сада је то било бесплатно. Још један намет на већ уведене „погодности” које важе од ове године: тако је електронско банкарство било без провизије, а сада је 30 динара за сваку трансакцију. Неко ће помислити – мали су то намети, али погледајте: на све рачуне које месечно плаћам користећи електронско банкарство, а има их шест, банка месечно узима 180 динара (шест пута по 30 динара), за вођење платног рачуна 220, за одржавање девизног рачуна 120 и за одржавање интернет рачуна 120 динара. Дакле, месечно ми банка узме 640 динара. И то од примања једног пензионера. Мало ли је? А камата на моја средства – нула!
Тачно је, банка ме је писмено обавестила да ће увести нове намете (исти је случај и с другим банкама). Њихово право. Али шта на то каже Народна банка Србије? Каже да не може утицати на пословну политику банака и упућује нас да на сајту НБС погледамо која је банка најповољнија и код ње отворимо рачун. Нисам био лењ, отворио сам сајт, погледао упоредни приказ трошкова (читај „намета”) свих банака – и одмах схватио да све банке подједнако узимају: једна банка мање наплаћује „ово”, али зато више узима за „оно”, док је код друге све исто само обрнуто. Окрени-обрни – појео вук магарца, нема разлике.
Па шта сад? Зашто нас НБС тера да гледамо њен сајт? Ако већ саветује, зашто нам лепо на каже: та и та банка наплаћује најмање трошкове, па да сви идемо код ње? Знам да ће из НБС рећи да то не може, да не смеју да се мешају у пословну политику банака, не дâ ЕУ и да је све препуштено избору самих грађана. То није добро решење. Ваљда НБС постоји да помогне грађанима.
Мој предлог је да држава Србија (Министарство финансија или ко год) коначно оснује нашу, домаћу банку, без страног капитала и страног утицаја, с фиксним накнадама које ће контролисати држава (попут некадашње Беобанке). Не може? Зашто онда НБС не отвори шалтерску службу у својим просторијама, где грађани Србије могу да добију све услуге које нуде стране банке: отварање динарског, девизног рачуна, онлајн банкарство итд? Ја бих се одмах пријавио да код НБС примам пензију. Овај предлог поткрепљујем чињеницом да НБС има велики простор (Краља Петра, Славија) и велики број намештеника (с поприличним примањима), па ваљда могу комотно да обављају и услуге грађанству. Уосталом, у самом имену стоји да је то Народна банка Србије, значи моје земље, па је ред да се тако понаша према грађанима.
А уколико се не стане на пут банкарима, како је кренуло, ускоро нас можда очекују нови трошкови: улазак у банку – 120 динара, седење на столици 50, разговор са службеником на шалтеру 100, излазак из банке…
Мирослав Митровић,
пензионер, Београд
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Погледајте случај (бивше) банке Теленор – која послује с грађанима искључиво преко малог броја бенкомата и сајта, нема пословнице и трошкове. Било је повољно имати рачун у њој.
Онда их је купио неко, све је остало исто, сем имена – сада се зове Моби – али, уведене су надокнаде као у другим банкама.
Класична превара! Исти производ под другим именом са много већом ценом!