Мирослав Митровић: Намети банака све су већи

Уколико се не стане на пут банкарима, како је кренуло, ускоро нас можда очекују нови трошкови: улазак у банку – 120 динара, седење на столици 50, разговор са службеником на шалтеру 100, излазак из банке…

Фото: Анђелко Васиљевић

Банке настављају да нам узимају новац. Од 31. јула моја банка (Банка Интеза) увела је накнаду за вођење девизног рачуна (120 динара) као и интернет рачуна (120). До сада је то било бесплатно. Још један намет на већ уведене „погодности” које важе од ове године: тако је електронско банкарство било без провизије, а сада је 30 динара за сваку трансакцију. Неко ће помислити – мали су то намети, али погледајте: на све рачуне које месечно плаћам користећи електронско банкарство, а има их шест, банка месечно узима 180 динара (шест пута по 30 динара), за вођење платног рачуна 220, за одржавање девизног рачуна 120 и за одржавање интернет рачуна 120 динара. Дакле, месечно ми банка узме 640 динара. И то од примања једног пензионера. Мало ли је? А камата на моја средства – нула!

Тачно је, банка ме је писмено обавестила да ће увести нове намете (исти је случај и с другим банкама). Њихово право. Али шта на то каже Народна банка Србије? Каже да не може утицати на пословну политику банака и упућује нас да на сајту НБС погледамо која је банка најповољнија и код ње отворимо рачун. Нисам био лењ, отворио сам сајт, погледао упоредни приказ трошкова (читај „намета”) свих банака – и одмах схватио да све банке подједнако узимају: једна банка мање наплаћује „ово”, али зато више узима за „оно”, док је код друге све исто само обрнуто. Окрени-обрни – појео вук магарца, нема разлике.

Па шта сад? Зашто нас НБС тера да гледамо њен сајт? Ако већ саветује, зашто нам лепо на каже: та и та банка наплаћује најмање трошкове, па да сви идемо код ње? Знам да ће из НБС рећи да то не може, да не смеју да се мешају у пословну политику банака, не дâ ЕУ и да је све препуштено избору самих грађана. То није добро решење. Ваљда НБС постоји да помогне грађанима.

Политика: Да ли ће банкомати заменити банкарске службенике

Мој предлог је да држава Србија (Министарство финансија или ко год) коначно оснује нашу, домаћу банку, без страног капитала и страног утицаја, с фиксним накнадама које ће контролисати држава (попут некадашње Беобанке). Не може? Зашто онда НБС не отвори шалтерску службу у својим просторијама, где грађани Србије могу да добију све услуге које нуде стране банке: отварање динарског, девизног рачуна, онлајн банкарство итд? Ја бих се одмах пријавио да код НБС примам пензију. Овај предлог поткрепљујем чињеницом да НБС има велики простор (Краља Петра, Славија) и велики број намештеника (с поприличним примањима), па ваљда могу комотно да обављају и услуге грађанству. Уосталом, у самом имену стоји да је то Народна банка Србије, значи моје земље, па је ред да се тако понаша према грађанима.

А уколико се не стане на пут банкарима, како је кренуло, ускоро нас можда очекују нови трошкови: улазак у банку – 120 динара, седење на столици 50, разговор са службеником на шалтеру 100, излазак из банке…

Мирослав Митровић,
пензионер, Београд

Опрема: Стање ствари

(Политика, 9. 8. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

1 reply

  1. Погледајте случај (бивше) банке Теленор – која послује с грађанима искључиво преко малог броја бенкомата и сајта, нема пословнице и трошкове. Било је повољно имати рачун у њој.
    Онда их је купио неко, све је остало исто, сем имена – сада се зове Моби – али, уведене су надокнаде као у другим банкама.
    Класична превара! Исти производ под другим именом са много већом ценом!

Оставите коментар