Наставак полемике бившег председника УНС-а Владимира Радомировића и историчара Милоша Ковића, пренете и на „Стању ствари“ (Полемика В. Радомировића и М. Ковића: УНС, Врачар, КиМ и Ж. Ракочевић)

Живојин Ракочевић и Владимир Радомировић; Милош Ковић (Фото: Гугл претрага слика)

Владимир Радомировић: Одговор Милошу Ковићу

Која је то врста патриотизма, историчаре Ковићу? Она која се не сипа у трактор, али за џип није лоша?

Честитам Милошу Ковићу што му је пријатељ који се „гади фотеље“ постао председник Удружења новинара Србије. Сада из фотеље државног функционера, с државном платом коју новинари могу само да сањају, води највећу новинарску организацију у земљи. Ковићу честитам и што му је отац изабран за члана Управе Удружења. Да је поштовао правила историјске науке и да је имао поштења, Ковић би читаоце „Печата“ – осим чињенице да му је пријатељ кандидат за председника – морао да обавести и да му је 83-годишњи отац кандидат за функцију у УНС-у, на предлог Ковићевог пријатеља, и да то може да утиче на његову објективност кад пише о Удружењу.

Сада, захваљујући и труду породице Ковић, највећа новинарска организација у земљи може у руковођењу да рачуна на мешавину искуства, лицемерја, лажи и државне интервенције. То лицемерје видели смо и чули у говору Ковићевог пријатеља на изборној скупштини УНС-а, када је између два јецаја изговорио ужасну лаж о колеги Петру Јеремићу, који није био присутан и који је, кад је чуо шта је речено, саопштио да је реч о „најодвратнијој могућој лажи“. Није му то било први пут да Петра Јеремића злоупотребљава у својим лажима. Урадио је то и прошле јесени на седници Управе, када је – и тада кроз сузе – закукавао за његовом судбином, лажући да је Јеремић напустио Удружење због неког другог, а не – како је сам Јеремић рекао – због тога што је генерални секретар Нино Брајовић од Удружења направио приватну фирму за себе и своју супругу.

Ви сте, Ковићу, прећутали позицију свог оца у Удружењу и то ко је њега предложио за функцију. Али има ту још чињеница с којима ратујете, падате под њиховим теретом, али (за поштовање је тај труд) настављате да се борите, измишљајући нове оптужбе без доказа.

Разум и осећајност

Дакле. Ви сте, Ковићу, не ја, дозволили да вам емоције утичу на расуђивање и тиме прекршили основно правило своје професије. Толико образовања да знам основе историјске науке имам, хвала на питању.

Ви сте, Ковићу, не ја, изнели у јавност оно што сам написао у поруци члановима Удружења на Косову и Метохији, само њима. Онда сте ме, заједно с оним ко вам је интерну преписку доставио, напали лажући да сам вашег пријатеља јавно оптужио за „сепаратизам“. Потом ме је ваш пријатељ, пионир „мимикрије“ у новинарству (како сам каже), пријавио државној Радној групи за безбедност и заштиту новинара као главну претњу српским новинарима на Косову и Метохији. Замислите то! Новинар из новобеоградских блокова (не с Врачара, Ковићу) већа је претња новинарима на Космету од Хашима Тачија, Рамуша Харадинаја, Кадрија Весељија или Аљбина Куртија. Од свих њих заједно.

Владимир Радомировић (Фото: Прес центар УНС-а)

За Живојина Ракочевића је Београд, чини се, једини кривац за стање на Косову и Метохији. Хтео је Ракочевић да УНС прошле године осуди „Вечерње новости“ због репортаже с Кошара, да УНС каже да су београдски медији одговорни за угрожавање безбедности Срба на Косову. Када смо то одбили да урадимо, уследио је напад на мене и колегинице из НИН-а и „Вечерњих новости“ које су биле у Извршном одбору Удружења и које су такође биле против издавања таквог саопштења. Наредни напад групе око Ракочевића уследио је када смо тражили да се коначно истраже убиства и отмице српских и албанских новинара, злочини за које су одговорни терористи и њихови наследници на политичким функцијама у Приштини. Тада нам је група око Ракочевића запретила да ће нас пријавити тужилаштву.

Која је то врста патриотизма, историчаре Ковићу? Она која се не сипа у трактор, али за џип није лоша?

Када смо у Удружењу почели да постављамо питања и тражимо податке о високим платама генералног секретара и његове супруге, о енормној амортизацији за коришћење сопственог аутомобила, о трошковима за реконструкцију који никад нису оправдани, о уговорима које је генерални секретар потписивао с државним фирмама без знања и овлашћења председника, о томе ко је и како регистровао УНС као међународну организацију у Приштини и ко је, без овлашћења и одлуке Управе, отворио рачун у Приштини, уследио је најжешћи, овај последњи напад, коме сте се и ви придружили.

Чињеница је да је Будимир Ничић тражио да Друштво новинара Косова и Метохије постане посебно правно лице, то сте могли и сами да утврдите да сте урадили посао историчара, разговарали са сведоцима и проверили документа. Чињеница је и да су га у томе подржали Живојин Ракочевић и Нино Брајовић. Управа Удружења новинара Србије одбила је тај захтев и тако сачувала јединство УНС-а. Шта ће урадити нова Управа, у којој је и ваш отац, кад добије нови захтев Ничића да се огранак УНС-а одвоји?

Претходно је, још 2014. године, Будимир Ничић уписао Удружење новинара Србије као страну организацију у приштинском регистру невладиних организација. То је учинио на своју руку, без сагласности Управе УНС-а и кршећи статут Удружења. И то је лако утврдити, Ковићу. Да је Ничић имао било какав доказ да је УНС одобрио овај нелегални упис, одавно би га показао. Уместо тога, он потура овлашћење које је у децембру 2014. године тадашња председница Љиљана Смајловић дала Маријани Симић и Предрагу Радоњићу да отворе рачун у пословној банци на Косову. У овлашћењу не пише да су они дужни да отворе рачун у Рајфајзен банци у Приштини. Зашто није отворен, на пример, у Комерцијалној банци у Косовској Митровици? Зашто то овлашћење никад није заведено у архиви Удружења? Ко је имао интерес да ово уради? Могао би ваш отац, Ковићу, да постави то питање на првој седници Управе, ако је породици Ковић толико стало до Косова и Метохије.

Државни службеник

Хоћете ли и даље негирати да је Ракочевић на јавној функцији? Па, то не негира чак ни „његова“ Агенција за спречавање корупције, а он не показује намеру да одустане од своје државне функције, све причајући како се „гади фотеље“. Толико се „гади“ да више од десет година иде с једног на друго буџетско намештење.

Држава се на скандалозан начин умешала у изборе за председника Удружења новинара Србије. Прво сазивањем хитне седнице Радне групе за безбедност и заштиту новинара с лажном оптужбом да сам угрозио безбедност Живојина Ракочевића, а затим мишљењем Агенције за спречавање корупције да јавни функционер Ракочевић може да буде председник Удружења. После скупштине УНС-а ваљда је свима јасно колико су истините биле тврдње групе око вашег пријатеља да сам у Удружење учланио 500 људи који ће гласати за мене.

Шта смо добили после дводневне изборне скупштине УНС-а? Србија је једина земља у Европи у којој највећу новинарску организацију води државни службеник. Помогли сте, Ковићу, да се УНС врати у неславну прошлост, када је држава управљала њиме, када је ћутао на притиске и претње новинарима, када су шефови тог удружења окретали главе док је држава затварала новине и радио-станице. И сада су ти исти новинари и уредници из деведесетих гласали за Ракочевића, иако су у пензији више од двадесет година, а до гласачких кутија за несигурне руке водио их је Нино Брајовић.

Питајте ме слободно, Ковићу, ко су ми пријатељи. Не кријем их и, за разлику од вас и вашег пријатеља, не наплаћујем пријатељства.

Исто тако, не кријем ни где сам и с ким у прошлости радио, ни ко и како финансира „Пиштаљку“, чији сам главни уредник (неки од тих донатора су исти они који су платили вашу стипендију у Енглеској). Моје деловање је јавно, новинар сам, од новинарства живим. Не кријем ништа, за разлику од вашег пријатеља.

Неки од донатора сајта Пиштаљка.рс

После вашег одговора сигуран сам да знате шта сте урадили и да нисте неинформисани, како сте рекли неким пријатељима који су вас упозорили да сте изнели нетачне наводе о мени.

Сада гледајте шта ће се десити с Удружењем новинара Србије и Србима на Космету. Нећу вам дозволити да се сутра правите изненађени.

Милош Ковић: Велика и важна победа

Било  је заиста лепо наћи се, раме уз раме, са својим оцем и његовим ветеранима, Живојин Ракочевићем и његовим колегама у једној овако часној и праведној бици

Милош Ковић (Фото: Соња Ракочевић)

Захваљујем Владимиру Радомировићу зато што је баш мени и моме оцу доделио тако важне улоге у победи Живојина Ракочевића на изборима за председника УНС-а. Није мала ствар када бивши председник, непосредно по губитку фотеље, коју је бранио дословно свим средствима, баш вама и вашој породици посвети свој опроштајни, гневни, осветољубиви чланак. Јер, по општем мишљењу, победа Живојина Ракочевића на изборима за председника УНС-а представља догађај од огромне важности. Моме оцу и мени била би заиста велика част ако смо тој победи макар и мало допринели.

Бившем председнику УНС-а дугујем захвалност и зато што је моју породицу и мене напао на тако приземан начин и зато што се послужио измишљотинама. Посведочио је тако, пре свега, о самом себи. Отац и ја смо, уосталом, имали више среће од Ракочевића и његових колега из косметских гета, које је Радомировић, у жару кампање, оптужио да су издајници Косова. Уочи изборне скупштине, када му је Ракочевић пружио руку, Радомировић је одговорио псовком. Сада је, верујем, свима јасно зашто чланови УНС-а нису могли да гласају за њега и зашто је изгубио упркос улагивању властима, подршци звучних имена београдског новинарства и спектакуларном учлањивању 350 нових гласача у УНС. Они који су га кандидовали могли су да виде иза кога су стали. Чујем да су се многи покајали.

Али има и оних који настављају ову постидну кампању, све позивајући се на британске стандарде и на наш „европски курс“.

Живојин Ракочевић (Фото: Танјуг/Тара Радовановић)

Радомировићево председниковање је прошлост и нема потребе да му се посвећује превише словних знакова. Више нећу одговарати на његове нападе. Пошто је почео да баца блато и на моју породицу, ред је ипак да овом приликом обавестим читаоце да, када сам написао први текст за „Печат“ о Радомировићевој харанги против новинара са КиМ (објављен 30. 4. 2021), нисам знао да је мој отац кандидован за члана Управног одбора УНС-а. Насупрот Радомировићевим измишљотинама, за ову неплаћену функцију, на иницијативу Петра Трајковића, кандидовао га је Клуб ветерана УНС-а (17. 4. 2021). Ветеранима је, наиме, досадило да их Радомировић и његови пријатељи третирају као људе другог реда. Одузели су им пуноправно чланство у УНС-у и прогласили их „придруженим члановима“. За неупућене, довољно је само да се прочита са каквим потцењивачким тоном бивши председник пише о ветеранима и о моме оцу, члану УНС-а од 1958. године. Зато су одлучили да на овим изборима у управи имају свог кандидата. И наравно, одбили су их са образложењем да на листи предлагача није било довољно „пуноправних чланова“. Ветерани нису посустали, придружило им се још „пуноправних“ и кандидатура је одобрена (25. 4. 2021). На скупштини су, упркос годинама, опасности од пандемије и непријатној атмосфери, за разлику од Радомировићевих пријатеља, остали до краја, гласали и – победили.

Морам да признам да је било заиста лепо наћи се, раме уз раме, са својим оцем и његовим ветеранима, са Живојином Ракочевићем и његовим колегама из косметских гета, у једној овако часној и праведној бици. Када сам, на друштвеним мрежама, видео да је на изборну скупштину из Ораховца дошла и Оливера Радић, знао сам да не можемо да изгубимо.

Фото: Ким.нет

Дубока подела између отуђених, медијских, пословних и политичких елита с једне, и огромне већине обесправљеног народа с друге стране представља један од најважнијих феномена данашњице. Та подела је морална, културна и класна. У Србији, став према Косову и Метохији представља кључну линију раздвајања. Већ сам писао о томе да се Срби јужно од Ибра, који су издржали више од 20 година непријатељске окупације, данас исељавају брже него икада. Они више не осећају било какву помоћ и подршку своје државе. Покушај да се једним замахом сабље одсеку главе Живојина Ракочевића, Будимира Ничића и Дарка Димитријевића, представљао је свесну намеру да Срби из косметских гета буду коначно ућуткани и сломљени.

Победом Живојина Ракочевића та опасност је, макар привремено, минула. Обични, пристојни чланови УНС-а, не само с КиМ него из Београда и целе Србије, они који нису дозволили да им било ко наређује како да гласају, одржали су нам драгоцену лекцију из солидарности, упорности и родољубља. За то охрабрење ово друштво дугује им захвалност. Нашим сународницима из косметских гета, још једном, све честитке на победи, уз поздрав – догодине у Призрену!

Опрема: Стање ствари

(Печат, 11. 6. 2021)

Прочитајте још

• Милош Ковић: Ударио Врачар на Грачаницу
• Ивана Петровић: Прича о Косову, медијима, саборцу и пријатељу за сва времена
• Ивана Петровић: Избори за председника УНС – препуцавања и скандали, ударци испод појаса, елиминисање кандидата
• Полемика В. Радомировића и М. Ковића: УНС, Врачар, КиМ и Ж. Ракочевић
• Живојин Ракочевић нови председник УНС
• Живојин Ракочевић: Главни приоритети УНС локални медији и слобода говора

Categories: Преносимо

Tags: Владимир Радомировић, Живојин Ракочевић, Милош Ковић, УНС, карусел