Протојереј-ставрофор Велибор Џомић: У Темељном уговору нема ништа спорно

Историјска конотација у преамбули уговора уопште не представља новост, нити, пак, монопол СПЦ, наводи о. Велибор Џомић

Протојереј-ставрофор Велибор Џомић (Фото: Курир)

ПОДГОРИЦА – У Темељном уговору нема ништа спорно, све је усклађено са законом, тврди отац Велибор Џомић и истиче да СПЦ у Црној Гори тим уговором само тражи иста права као и друге верске заједнице.

После јавно пласираних правно неутемељених и потпуно неоснованих теза и идеја одређених, како наводи, правних саветника и конституената извршне власти о „ратификацији“ Темељног уговора између СПЦ и Црне Горе, Џомић, који је био непосредно укључен у његову израду, истиче да после свега јавност, ипак, треба да зна да је на Предлогу темељног уговора радило 10 правника – пет из владе и пет из Цркве.

Предложени уговор, каже, има девет страна текста, 20 чланова и преамбулу и нигде се не помиње израз традиционална Црква, нити, пак, придев традиционалан или традиционална.

Истиче и да се Уговором не забрањују рад и деловање било које верске заједнице, па ни неких невладиних организација које се у јавности приказују као верске заједнице.

Као споран је, наводи, истакнут један део преамбуле и то због, како се тврди, историјске конотације која може да забрине један део грађана.

Историјска конотација у преамбули уговора уопште не представља новост, нити, пак, монопол СПЦ, наводи Џомић и указује да је члан 7 тог предлога написан још 2012., када је достављен тадашњој влади.

Тај члан, који се наводи као споран, Џомић објашњава, прописује укњижбу неуписаних непокретности на Митрополију и епархије којима припадају.

„Наведена одредба се тиче првог катастарског уписа и то само у неколико катастарских општина на северу Црне Горе у којима још увек није завршен геодетски премер и први упис својинских права на основу закона“, каже Џомић.

У питању је, појашњава, процес који траје деценијама и који још увек није завршен.

Напомиње да ни у овом случају нема никаквог монопола за СПЦ.

Џомић и за члан 10 Уговора, који се такође наводи као споран, а који говори о верским празницима, истиче да никоме из Цркве није пало на памет да верске празнике уговором прогласи за државне.

Циљ је да се, управо уважавајући православне вернике, за три велика и важна православна верска празника – Светога Саву, Светога Василија Острошког и Светог Петра Цетињског – православним верницима омогуће, онолико колико је то могуће као и у случају других, законом прописаних, празника, нерадни дани ради задовољења њихових верских потреба.

Ни ту, дакле, нема никаквог монопола за СПЦ, пише Џомић и као пример наводи припаднике мухамеданске вере, којима је таквим уговором са Исламском заједницом у Црној Гори признато право да се запосленима код послодавца омогући у складу са актима послодавца могућност коришћења одмора у току радног времена ради испољавања верске молитве која се врши петком Џума намаз.

Џомић констатује да, ако не могу да се уговором уваже верске специфичности, онда уговори државе са црквама и верским заједницама немају никаквог смисла.

Навео је да није на њему да нагађа да ли у овом тренутку надлежни представник државе Црне Горе хоће или неће да потпише Темељни уговор са СПЦ.

Ипак, истиче, мора да каже да су „бесмислене тлапње о наводној обавези да се Темељни уговор усвоји на влади пре закључивања“, јер није предвиђено ни Пословником владе.

Правним саветницима сугерише да прочитају Бечку конвенцију о уговорном праву.

„Темељни уговор између Црне Горе и Српске православне цркве није међународни уговор, а однос Црне Горе и Српске Православне Цркве није међународни однос у смислу важећих правних аката. Паметноме доста“, закључио је Џомић у ауторском тексту за подгорички портал ИН4С.

Опрема: Стање ствари

(ИН4С/РТВ, 12. 6. 2021)

Прочитајте још



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

Оставите коментар